Ministar Siniša Mali.

Hvala puno. Poštovani građani Srbije, opet zarad istine i zbog naših sugrađana moram da odgovorim na relativno glupe komentare, koje sam imao priliku da čujem od narodnog poslanika malopre, iz nekoliko razloga. Najpre, uvaženi poslanik kaže sporije rastemo ove godine od većine zemalja, ako ne i od svih u regionu, a uvaženi narodni poslanik ne govori da aktivno učestvuje i on i njegovi i njegova stranka u blokadi, u slikama nasilja, u protestima, u svim onim aktivnostima koje su usmerene ka rušenju Srbije i poslednjih 12 meseci su pokazali i koliko vole i koliko ne vole Srbiju, a mi smo se trudili i uspeli u tome da sačuvamo našu zemlju i da uprkos njihovim naporima da unište sve ono što je stvarano, da imamo pozitivan rast BDP, ove godine, tako da odgovor na vaše pitanje, samo se pogledajte u ogledalo i zapitajte se šta ste radili i koga ste podržavali poslednjih 12 meseci i kakve ste slike nasilja slali u svet, koje ste kamenice i čime i koga gađali, pa ćete dobiti odgovor na to zbog čega je rast našeg BDP ove godine usporen u odnosu na ono što smo predvideli.
Podsetiću vas takođe, za vas misaona imenica, da je prošle godine Republike Srbija imala stopu rasta takva da je bila treća najbrža rastuća ekonomija u Evropi. Misaona imenica za vas je da vas podsetim takođe dok ste bili u vlasti i vi i vaša porodica, stope rasta su bile negativne 2009, 2010. i 2011, 2012. godine, to je bila slika Srbije koju ste ostavili i jeste, bilo je tačno, a ja ću vam pročitati tačno da ne pogrešim, dakle 2009. godine, uvaženi narodni poslaniče minus 3,1. Dalje, 2011. godine, minus 0.1, a 2012. godine minus 0.4. Tako da prestanite da lažete i da obmanjujete narod, jer to je bio rezultat vaše vlasti i vašeg bavljenja ekonomijom, vašeg razumevanja javnih finansija. Da vas takođe podsetim na stopu nezaposlenosti od 25.9 posto na preko miliona ljudi koje je ostalo bez posla za tih 4 godine.
To što pominjete i BDP, voleo bih da razumete šta su tekuće cene i šta je inflacija. Da vas podsetim 2011. godine, inflacija u Srbiji bila je dvocifrena, a da li je bila neka kriza 2011. odine, pošto ste rekli, citiram – u poslednjih 25 odina je rekordna inflacija u Srbiji? Nego malo zaboravljate ono što ste vi radili i bankrot državu koju ste nam ostavili nakon vaše vlasti.
Malopre sam vam pomenuo i šefa vaše stranke, dakle simbol korupcije i ako vama iz usta ne izlazi ni reč korupcija, mogu da čitam svašta i o „Agrobanci“ i o svemu ostalom, neću samo da zamaram narod, ali čisto interesantno pravi primer licemerja kako vi o tome govorite. Ali dobro. Dovoljno sam rekao kada je taj bruto lopovski prihod predsednika vaše stranke u pitanju.
Govorite o platama tada i sada. Kako vas bre nije sramota? Plate za ljude koji su tada imali posao u vaše vreme bile su nešto malo više od 300 evra. Sada je prosečna zarada u Srbiji 921 evro poslednji podatak iz septembra meseca ove godine. Kako se to upoređuje i kada uzmete inflaciju u međuvremenu, pa nikako. Apsolutno nikako. Minimalna zarada, pošto su vam usta puna brige o ljudima i kako ste vi ste ne znam kako brinuli, osim o svom epu, naravno niste. Dakle, 15.700 dinara, pa kako je to moglo u vaše vreme da bude 15.700 dinara, a evo, od 1. januara i sa ovim budžetom minimalna zarada 551 evro. Pa, kako je to mnogo lošije nego kada ste vi bili na vlasti?
Prosto mi je neverovatno da pominjete Ukrajinu i to vam je kao primer bio i kada smo govorili na Odboru. Nisam tada hteo da vam odgovorim.
Čisto da građani Srbije znaju, 2022. godine, nakon početka konflikta u Ukrajini BDP Ukrajine je imao pad od čak 28,8%. Nakon toga je stopa rasta bila nešto 5% pa dva koma nešto, pa dva, tako da toj stopi rasta o kojoj uvaženi narodni poslanik priča, dakle imajte samo u vidu da je baza izuzetno, izuzetno niska i ne možde da se poredi. To je vaše neznanje, jednostavno potpuno odsustvo želje da budete realni i da sa građanima Srbije govorite na otvoreni način.
Do 2030. godine po procenama MMF za one koji žele da znaju neće se ekonomija Ukrajine oporaviti , čak i ako raste po stopi od 4% godišnje.
Dakle, potpuno besmislen primer, a već sam odgovorio zbog čega nam je usporena stopa rasta ove godine.
Samo da napomenem. Sve to što su pokušali da unište, sve to što je usporilo naš ekonomski rast, poštovani građani Srbije, u mesecima koji su pred nama mi ćemo sve to nadoknaditi da se niko ne brine zato idemo i sa porastom plata i porastom penzija i porastom minimalne zarade, sačuvali smo punu zaposlenost.
Na kraju da se osvrnem na pitanje šta je investicioni kreditni rejting.
Majko mila, osoba koja je vodila Ministarstvo finansija tada, koja je bila savetnik za finansije, za ekonomiju, predsednika Vlade u to vreme ne zna šta je investicioni kreditni rejting, niti zna šta su koristi, benefiti od toga.
Da ja sad ne zamaram građane Srbije, mi smo još jednom jedina zemlja u regionu koja ima taj rejting, koji smo u grupi najrazvijenijih, najsigurnijih zemalja za investicije, a sa druge strane, nije ni čudo što je to njemu nepoznat pojam, jer su o tome 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, kada je Srbija bila na ivici bankrota, na ivici ambisa, mogli samo da sanjaju. Hvala puno.

Reč ima Dušan Nikezić.
Izvolite, replika.

Hvala.

Oko usporene stope rasta nemam ja šta da pričam. Vi ste napisali u obrazloženju budžeta zašto je došlo do usporene stope rasta i kažete – u prvoj po9lovini 2025. godine sektor građevinarstva ostvario je pad bruto dodate vrednosti od 11,3% čime je građevinarstvo zabeležilo najznačajniji negativan doprinos rastu BDP. Glavni negativan uticaj potekao je od smanjenja aktivnosti u niskogradnji gde vrednosti izvedenih radova opala za 19,7% pre svega kao posledica prelazne faze između završetka velikih i pokretanja novih projekata, ali usled visoke baze iz prve polovine 2024. godine.

Neto iznos je imao negativan doprinos BDP usled bržeg rasta uvoza nego izvoza. Investicije su u prvoj polovini 2025. godine, pokazale slabiju dinamiku, zabeleživši smanjenje od 2,5% što je pre svega posledica pada u građevinarstvu.

Najznačajniji negativan doprinos kretanja u prerađivačkoj industriji u prvih osam meseci potekao je od mašinske industrije smanjenjem proizvodnje od 15%, a proizvodnja odevnih predmeta zabeležila je pad od 18,7%. Kakve ovo ima veze sa bilo kakvim blokadama, protestima ili bilo čim drugim. Vi ste napisali zbog čega je došlo do pada. Toga o čemu vi pričate nema nigde.

Ponovo obmanjujete građane sa podacima ekonomskim. Pominjete stopu nezaposlenosti 25,9%. Pa, do njenog pada je došlo zbog promene metodologije 2015. godine, što lepo piše u svim izveštajima Zavoda za statistiku, ali vi to zloupotrebljavate.

Da to nije tako ne bismo imali situaciju, Bosna i Hercegovina je imala pad nezaposlenosti sa 43% na 13%. Kakav ekonomski bum je napravila Bosna i Hercegovina? Zato prestanite da obmanjujte građane Republike Srbije i falsifikujete ekonomske podatke.

Reč ima ministar finansija, Siniša Mali. Izvolite.

Prosto je stvarno neverovatno što imamo priliku da čujemo priliku danas.
Dakle, ono što je uvaženi narodni poslanik rekao u stvari hoće da kaže da je u Srbiji te 2012. godine bila puna zaposlenost, a mere rekordna nezaposlenost. Interesantno je da mu je kriva promena metodologije 2015. godine.
Da vas pitam, evo, ako imate odgovor na to pitanje, pošto je to pitanje racija, jel tako, procenta – imali ste 1.866.000 zaposlenih u Srbiji 2012. godine, pola miliona radnih mesta manje nego 2008. godine, po kojoj se to metodologiji sada gleda i koja izmena metodologije može ovaj užasan rezultat za građane Srbije koje ste vi ostavili svima nama u amanet da promeni? Hajde recite.
Dakle, imate 500.000. Pola miliona ljudi ostalo bez posla za vreme mandata upravljanja javnim finansijama i našom ekonomijom uvaženog narodnog poslanika i njegove porodice.
Dakle, 500.000 radnih mesta. Za one koji ne znaju to se onda oslikava i na tzv. stopu zaposlenosti koja je danas u Srbiji 51,5%, a tada bolje da vam ne kažem koliko je bila. Dakle, to je broj jedan.
Broj dva. Sve ste lepo pročitali kada je obrazloženje oko usporenja stope rasta u pitanju i sve je tačno.
Takođe ću vas podsetiti. Samo razmislite malo ako ste bar dovoljno iskreni šta prvo trpi, ko je prva posledica i u kojoj grani neke nestabilnosti protesta, blokada, svega onoga što imate priliku da vidite kada uđete „Google“, pa sve one vaše slike kako razvijate, bacate kamenice ovde po Skupštini, povređujete žene, tamo po ulicama blokirate ulice, itd. Šta kažu ljudi prvo?
Hajte razmislite logički, evo svi koji smo ovde. Pa, kažu – čekajte, nećemo da investiramo. Stanite, ljudi da vidimo šta će biti sutra. Ovi bacaju kamenice, blokiraju, rade šta hoće. Dakle, puno nasilja. Prva stvar koju kaže – ručna. Dajte da vidimo šta će da se desi.
Zato imate u prvoj polovini ove godine usporen priliv stranih direktnih investicija, ali evo kako meseci prolaze sve se to nadoknađuje. I sada takođe imate ubrzanje kada je naša građevinska industrija u pitanju, a naravno da ste u tom trenutku vaše bahatosti, osionosti, nasilja, koje ste prikazivali u celoj Srbiji sprovodili terore u celoj Srbiji, naravno da se to osetilo i na građevinsku industriju.
To je opet rezultat vaše politike. Sve ovo što su moje kolege pričale ovde, sve ono što ste imali priliku da čujete od narodnih poslanika SNS i naših koalicionih partnera, osim reči mržnje, nasilja, svi ćete vi. Neko je malo pre rekao – vi ćete u zatvor, vi ćete onako. Hajde gospodo, recite nešto što možete, umete ili želite da uradite korisno za građane Srbije. Jedna stvar koja može da ide njima u korist. Ja sam govorio ovde i o povećanju plata i o povećanju penzija, govorio sam o novim kilometrima autoputeva, novim kliničkim centrima, bolnicama, misaona imenica za vas.
Recite mi, evo, ovde pitam vas, koji ste tu bolnicu izgradili u tim godinama kada ste bili na vlasti? Recite jednu. Recite kilometar nove železničke pruge koju ste izgradili, kilometar jedan. Pa nema. Fabrike, malo pre sam rekao, samo ste ih pozatvarali, zakatančili, a mi imamo preko 400 fabrika koje su se otvorile u prethodnom vremenskom periodu, pa nije čudo da imamo 500.000 novih radnih mesta od 2012. godine do danas.
Interesantno je kako taj subjektivni osećaj objektivne stvarnosti kod vas ima jedan poseban, kako bih rekao, prizvuk. Naravno, vi to gledate iz svoje perspektive.
Oterali ste MMF 2011. godine. Ne znate ni šta su mogli da vam ponude, ni za šta oni služe. Ne znate šta je investicioni kreditni rejting. Ako ne znate to, ne znam kako definišete neki cilj, viziju, strategiju, gde biste želeli Srbija da ide i da bude za pet, deset, petnaest godina.
Da, zaboravio sam, oni u stvari hoće da Srbija stane i da se vrati u prošlost, tako da od tih ciljeva u budućnosti nema ništa.
Hvala puno.

Hvala.
(Dušan Nikezić: Replika!)
Sada ovaj put zaista nemamo osnova za repliku.
(Dušan Nikezić: Moram da odgovorim.)
Sve je u redu. Vi imate kao poslanička grupa posle još preko osam minuta.
Ne bi bilo fer prema ostalim poslaničkim grupama.
Imate osam minuta, pa ćete odgovarati.
Hvala.
Reč ima Nikola Pantelić.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama su danas na dnevnom redu zaista bitne teme, pa shodno tome želeo bih i da prokomentarišem i da se osvrnem na budžet koji je najbitniji za građane Srbije, jer od njega sve počinje i sve zavisi.

Ova Vlada nastavlja sa ozbiljnom ekonomskom politikom da podržava i podstiče razvoj naše zemlje. Imamo niz pokazatelja da kroz ovaj budžet brinemo o starima i o mladima, da brinemo o privredi i poljoprivredi, o ljudima na selu i o ljudima u gradu. Pa tako, primera radi, od 1. januara 2025. godine plate u javnom sektoru povećane su za 8%, dok su plate u prosveti u ovoj godini povećane kumulativno za 22,4%.

Ovim budžetom u narednoj godini planirano je povećanje minimalne zarade koja će iznositi 64.554 dinara, odnosno 551 evro.

Evidentan je i porast planirane minimalne zarade u 2026. godini u odnosu na istu 2012. godine i, evo, malopre smo imali priliku da čujemo ovde od strane opozicije zamerke vezane za inflaciju i o tome koliko se čega može kupiti za tu minimalnu zaradu.

Upravo zbog toga istakao bih podatak da će pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom u 2026. godini porasti na 111,6% a, da je 2012. godine iznosila svega 61,5%.

Ovo je podatak koji značajno govori o tome koliko radimo na unapređenju životnog standarda naših građana, a naročito onih koji primaju upravo tu minimalnu zaradu.

Ne mogu a da ne pomenem povećanje penzija, koja je od 1. decembra 2024. godine povećano za 10,9% a, od 1. decembra 2025. godine, znači za koji dan očekujemo novo povećanje od 12,2% za naše najstarije sugrađane.

Očekujemo da će minimalna penzija u narednoj godini biti 437 evra, nakon pomenutog povećanja od decembra, što je više nego duplo u poređenju sa 2012. godinom.

Takođe, dotakao bih se važnosti uvođenja udžbenika od nacionalnog značaja koji ima za cilj očuvanje nacionalnog identiteta, kulturne baštine i jezika.

Ovi udžbenici obezbediće jedinstven pristup nastavnim sadržajima koji su od suštinskog značaja za razvoj nacionalne svesti učenika.

Neko je juče sa moje desene strane ovde rekao je da nacionalna svest nije važna. Ja se sa tim ne bih složio. Ona je veoma važna, jer obezbeđuje identitet pojedincu, povezuje ljude i stvara zajednički cilj, motiviše na očuvanje kulture, običaja i tradicije.

Dame i gospodo, sve su ovo dokazi da Vlada predano obavlja svoj posao. Iskoristio bih priliku da na još jedan način istaknem važnost. Evo, na primer, Zakon o upravljanju otpadom, po meni, veoma važan zakon, jer on ima za cilj da se otpadom upravlja na način koji ne ugrožava životnu sredinu, prevenciju nastajanja otpada, ponovno korišćenje otpada i izdvajanje sekundarnih sirovina, razvijanje svesti o upravljanju otpadom, što je veoma bitno i sanaciju nesanitarnih i divljih deponija.

Navešću primer grada iz koga dolazim, odnosno u Valjevu zajedničkim snagama rešavamo problem nesanitarne gradske deponije i izgradnjom regionalnog centra za preradu otpada „Eko-Tamnava“ koji je u završnoj fazi i već naredne godine počinje sa radom.

Takođe, moram napomenuti da je grad Valjevo potpisao ugovor sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine o sanaciji i rekultivaciji gradske deponije koja je pre svega bila divlja i ne sanitarna i treba pomenuti da je ova deponija 30 godina bila tema mnogih vlasti u Valjevu, ali evo sada mi iz SNS konačno rešavamo taj problem.

S obzirom da dolazim iz Valjeva, grada koji je stalno pod budnim okom Ministarstva za zaštitu životne sredine, i tako je u Valjevu u proteklim godinama izvršena zamena kotlarnica na javnim objektima, poput Nacionalne službe za zapošljavanje, Istorijskog arhiva, kasarne „Vojvoda Živojin Mišić“, Sportske hale general „Svetomir Đukić“. Pored ovih mera, Ministarstvo zaštite životne sredine brojnim konkursima, energetske efikasnosti, čiji je i korisnik grad Valjevo, radi na smanjenju aero zagađenja koje je tokom zime zaista veliko, ali se kroz ovaj rad postepeno smanjuje, a tome će jako doprineti uskoro i priključenje na gasovod.

Često se u ovom domu Valjevo pominjalo u lošem kontekstu od strane opozicionih blokadera za čije vreme su u Valjevu, kao i u drugim krajevima Srbije, katančene brojne fabrike, ljudi ostajali na ulici bez posla i perspektive.

Nama iz SNS sa Milošem Vučevićem su građani i njihovi interesi na prvom mestu, što je u godinama iza nas pokazala odgovorna politika Aleksandra Vučića koji je kao niko da sada za Valjevo uradio, počev od brze saobraćajnice Iverak – Lajkovac, izgradnju brojnih infrastrukturnih objekata, izgradnju potpuno nove industrijske zone, čak tri nova strana investitora, zamena kompletne javne rasvete u gradu i još brojni primeri, a verujem u to da ćemo u narednom periodu zajedno raditi na unapređenju kvaliteta života građana Valjeva i Srbije i tako da ono što mi ostaje da kažem jeste živela Srbija i živeo Aleksandar Vučić.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika, Dušan Nikezić.
Izvolite.

Član 107. povređen je dostojanstvo Narodne skupštine.

Ministar mi se direktno obratio i postavio pitanje u vezi promene metodologije za zaposlenost.

Metodologija je promenjena 2015. godine, kada je između maja i juna meseca te godine broj zaposlenih porastao za 280 hiljada. Za jedan mesec ste promenom metodologije povećali broj zaposlenih za 280 hiljada i to je deo od tih 500 hiljada što je zaposleno. Najveći deo je došao kroz promenu metodologije.

Drugo pitanje, koliko u Srbiji danas ima zaposlenih stranih državljana i kako se oni računaju? U prethodnih godinu dana je broj zaposlenih povećan za hiljadu, a vi kažete da se izdaje 100 hiljada radnih dozvola stranim državljanima ove godine.

Ja nemam nikakav problem da se strani državljani zapošljavaju u Srbiji, ali nemojte onda da govorite da ste povećali za 500 hiljada broj zaposlenih kada najveći deo toga dolazi kroz promenu metodologije i kroz zapošljavanje stranih državljana.

Govorili ste o niskoj bazi sa koje kreće Ukrajina. Pa, sa koliko niske baze kreće Srbija? Četvrti smo po siromaštvu u Evropi. Ako to nije nisko, ne znam šta jeste.,

Na kraju, za investicioni kreditni rejting, ja sam vas pitao šta građani Srbije imaju od toga, imajući u vidu da smo pre tri godine za kamate izdvajali milijardu evra, a sada kada imate investicioni kreditni rejting, izdvajamo dve milijarde evra.

Hvala.