Hvala vama.
Član 103. i vama je sasvim jasno, meni je to u redu, nego ste uzeli vreme vašem kolegi Peđi Mitroviću, koji je bio sledeći na listi. Valjda je i on mogao to da objasni, ali nemate poverenje u njega, tako da vam oduzimam vreme od poslaničke grupe.
Ministar finansija Siniša Mali ima reč.

Samo da završim ovu raspravu, poštovani građani Srbije.
Prosto je neverovatno da čujete od narodnog poslanika, kaže - stvorili ste dvesta i nešto hiljada novih radnih mesta zbog promene metodologije. Pa, ne, ljudi, pogledajte doprinose u PIO fondu, pogledajte broj ljudi koji uplaćuje poreze i doprinose upravo zbog toga što je zasnovao svoj radni odnos. To su ljudi imenom i prezimenom, to su ljudi koji svoj hleb zarađuju time što su posao našli u Srbiji, što su svoju budućnost ovde našli, za razliku od perioda kada su svi bili skoro bez ikakve ideje budućnosti tokom vaše karijere i vaše vladavine Srbijom, kada ste samo vi i vama bliski u svoj privatan džep stavljali novac na teret i za račun građana Srbije.
Potpuno besmislen komentar zbog metodologije i promene metodologije. Kaže - odjednom imate dvesta i nešto hiljada zaposlenih. Pogledajte lepo spisak ljudi koji plaćaju poreze i doprinose i vidite da od 2012. godine do danas imate 500.000 ljudi više nego što je bilo te vaše užasne godine kada ste ostavili državu Srbiju pred bankrotom. Hvala.

Hvala.
Šaip Kamberi ima reč.

Hvala.

Dame i gospodo, danas vodimo raspravu o Predlogu budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i čitavom paketu poreskih, finansijskih, socijalnih i regulatornih zakona koji prate ovaj budžetski okvir. Ova rasprava obuhvata sve iz ključne oblasti, od PIO zdravstvenog osiguranja, preko poreske izmene, do energetskih zakona koji se razmatraju po hitnom postupku.

Upravo zato ova rasprava je najvažniji politički trenutak u kome treba da se vidi ko ostaje van prioriteta ovog budžeta, čiji se glas ignoriše i koje regione država napušta.

Ujednačavanje razvoja iz člana 94. Ustava Republike Srbije obavezuje Republiku Srbiju da se stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, ali ovaj budžet ne vidi nerazvijene opštine, niti manje manjinske zajednice.

Predlog budžeta za 2026. godinu još jednom potvrđuje ono što govorimo godinama. Država sistematski ignoriše potrebe nerazvijenih regiona, pogotovo jug Srbije i posebno Preševsku dolinu.

Iako se Vlada hvali rekordnim rastom, taj rast se ne vidi tamo gde je najpotrebniji. Nema povećanja transfera za nerazvijene i devastirane lokalne budžete, nema posebnih programa za infrastrukturno oporavljanje opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, nema sredstava za rešavanje pitanja školstva, zdravstva i administrativne diskriminacije manjina, nema investicionih programa za otvaranje radnih mesta u multinacionalnim sredinama, nema povećanja budžeta za nacionalne manjine. Budžet koordinacionog tela ponovo ostaje na istom nivou. Istovremeno, budžet nastavlja da se puni sredstvima za projekte koji su netransparentni, centralizovani i politički selektivni.

U ovom Predlogu budžeta nema mesta za ljude koji žive u opštinama četvrte kategorije razvoja. Za njih su rezervisane samo statistike, ali ne i finansije i razvoj.

Kako su deo budžeta i finansijski plan PIO Fonda, RFZO i Nacionalne službe za zapošljavanje, u ovim dokumentima takođe nema ni jedne politike usmerene na ravnomerni razvoj.

U Preševskoj dolini postoji nedostatak lekara. Zdravstvene ustanove su kadrovski i infrastrukturno devastirane. Nezaposlenost je dvostruko veća od republičkog proseka, mladi masovno odlaze, a ovi fondovi ne nude programe koji bi realno promenili stanje.

Ako znamo da je Preševo najmlađa opština u Srbiji po proseku godina, kako je moguće da nema programa za zapošljavanje mladih u regionima sa velikim udelom manjinskog stanovništva? Paket poreskih i finansijskih zakona je bez podsticaja za nerazvijene, iako međunarodne prakse jasno pokazuje da je poreska politika jedan od najefikasnijih mehanizama regionalnog razvoja.

Sa iznetog, u ime građana koje predstavljam, tražim da Vlada Republike Srbije u predlog budžeta ugradi poseban fond za razvoj nerazvijenih regiona sa jasno definisanim procentom, program infrastrukturnog oporavka Preševske doline, poreske olakšice za investitore u nerazvijenim opštinama, povećanje budžeta za nacionalne manjine, program zapošljavanja mladih u multietničkim sredinama, transparentne i ne diskriminatorske kriterijume za raspodelu kapitalnih investicija.

Budžet države mora da bude ogledalo društvene pravde, a ovaj budžet je ogledalo nejednakosti.

Zbog svega iznetog, a posebno zbog ignorisanih potreba nerazvijenih regiona i nacionalnih manjina, najavljujem da neću podržati Predlog budžeta 2026. godine u ovakvom obliku. Zato očekujem da Vlada pokaže političku volju, da uvaži amandmane koje smo podneli, da bi konačno država trebalo da brine o svim svojim građanima, a ne samo o privilegovanim regijama. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Hadži Milorad Stošić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

S obzirom na obimnost dnevnog reda današnje sednice osvrnuću se samo na nekoliko oblasti koje obrađuju predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu. Kod Predloga zakona o budžetu ministar finansija i naš ovlašćeni predsednik poslaničke grupe dosta su toga već rekli. Ja ću se ukratko zadržati na ovom zakonu, a malo detaljnije na Razdeo 30. i 34. budžeta za 2026. godinu.

Samo da ponovimo, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.440 milijardi dinara ili za 2,9% ili 68,5 milijardi dinara više u odnosu na iznos prethodno predviđenog budžeta za ovu 2025. godinu, što je svakako boljitak.

Predloženi budžet je razvojan i socijalno orijentisan i kao takav ima za cilj dalje ekonomsko osnaživanje naše zemlje. Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu pruža pomoć i podršku građanima i privredi, zatim, poboljšava životni standard građana tako što će njihova primanja da rastu tokom iduće godine, a privreda će nastaviti sa jačanjem razvoja, dok započete investicije i ulaganja nastaviće dalje da se razvijaju.

Kad govorimo o toj socijalnoj orijentaciji budžeta, bitno je napomenuti da će se penzije kao i prošle godine uvećati ranije za mesec dana. Naime, počev od 1. decembra ove godine, penzije u našoj zemlji biće povećane za 12,2%. Prosečna penzija u ovoj godini biće oko 437 evra, što je više nego u odnosu na prethodni period.

Takođe, povoljno je, po najavama, da za 2026. godinu očekuje se da prosečna penzija iznosi 488 evra, a do kraja 2027. godine 650 evra. Penzije rastu iznad nivoa inflacije, samim tim i životni standard naših najstarijih sugrađana.

Posebno je bitno naglasiti najavu da će se konačno penzije u narednoj godini i narednim godinama usklađivati u odnosu na rast plata po formuli tri P – penzije prate plate, po formuli koju PUPS – Solidarnost i pravda predlaže već niz godina unazad.

Takođe, potrebno je istaći da se predloženim budžetom očekuje da od 1. januara 2026. godine plate u javnom sektoru budu uvećane za 5,1%, dok će minimalna zarada biti uvećana za 10,1%.

Poseban osvrt treba usmeriti i na to da su u ovoj godini plate u prosveti i zdravstvu znatno se povećale.

Kao predsednik skupštinskog Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, komentarisao bih Razdeo 30. i 34. koji smo detaljno obradili na sednicama Odbora održanih 13. novembra. Razdeo koji se odnosi na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pokazuje da su predložena budžetska izdvajanja za 2026. godinu povećana u odnosu na 2025. godinu za 10 milijardi 858 miliona ili 4,79%.

Posebno treba istaći predložena budžetska povećanja u pogledu izdvajanja za Inspektorat za rad, za Upravu za bezbednost i zdravlje na radu, kao i za ustanove u oblasti socijalne zaštite.

Veoma je važno ukazati da je ovim povećanjem obuhvaćena i podrška radu hranitelja kao i podrška radu ustanovama socijalne zaštite.

Razdeo 34, koji se odnosi na Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, pokazuje da su predložena budžetska izdvajanja za 2026. povećana u odnosu na 2025. godinu za 512 miliona ili 33%, što pokazuje posebnu brigu kod finansiranja i podrške porodici i deci, kao i koordinacije za sprovođenje populacione politike.

Što se tiče Razdela 35, koji se odnosi na Ministarstvo za brigu o selu, tu je detaljnije govorio naš ovlašćeni predstavnik gospodin Rista Kostov. Sa time se ja u potpunosti slažem, kao i naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda.

Naglasiću samo još jednom da je nama, kao partiji koja posebnu pažnju posvećuje pitanjima penzijskog i invalidskog osiguranja i izmenama zakona koji tretiraju ovu oblast, važno stvoriti pravni okvir da vrlo brzo dođe do usklađivanja penzija po formuli „3P“, odnosno – penzije prate plate.

Očekujemo da će se u narednoj 2026. godini postići zadržavanje postojećih odnosa naplate socijalnih doprinosa, što će samo po sebi biti uspeh u današnjem ekonomskom okruženju iznenadnih finansijskih rizika i udara.

Još bih dodao da mi u našoj poslaničkoj grupi izražavamo veliko zadovoljstvo što se posle dužeg vremena pristupilo sistemskom rešavanju pravnih pitanja zdravstvene zaštite vojnih osiguranika, koji kroz donošenje potpuno novog zakona u ovoj oblasti, koja je do sada bila parcijalno regulisana različitim propisima, od kojih su neki bili još iz perioda devedesetih godina prošlog veka.

Pošto sam kao vojni osiguranik lično upućen i na sistem vojnog zdravstvenog osiguranja, na ličnom primeru najbolje znam da se svaki vojni osiguranik makar jednom susretne sa neretko krupnim birokratskim problemima u ostvarivanju svojih prava, koji ga koče da može da zakaže preglede u drugim ustanovama zdravstvene zaštite i određene terapijske uslove.

Ovim predlogom zakona će, nadajmo se, biti problemi rešeni jer će se vojno zdravstvo daleko brže i efikasnije nego do sada uvezati sa ostalim zdravstvenim sistemima zemlje i moći da koriste povoljnosti koje već imaju civilni osiguranici.

U istom pravcu ide i drugi zakonski predlog iz oblasti odbrane Vojske, Predlogom zakona o vojnom obrazovanju, kojim se stvaraju uslovi da se sistem vojnog školstva takođe približi i poveže sa civilnim, u pravcu lakšeg prelaska sa jednog na drugi i priznavanja zvanja, diploma i slično.

Što se tiče zakona o izmenama i dopuna Zakona o Vojsci Srbije, bilo je reči da se njime uvodi nekakva funkcija vrhovnog komandanta, što nije tačno, jer niti se takva formacija pominje bilo gde u predloženim izmenama.

Imajući obzira da mi vreme ističe, ne mogu da dovršim po ovom pitanju.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje glasati za sve zakone koji su predloženi ovim dnevnim redom.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i želim vam svako dobro.

Hvala vam.
Reč ima Uglješa Marković.

Zahvaljujem se predsednici Narodne skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene građanke i građani, nažalost, okolnosti u kojima se nalazimo su jako dinamične, pa nas teme malo prestižu, tako da od jutros, umesto da smo se bavili najvažnijim zakonom koji se donosi u jednoj godini za narednu godinu kakav je budžet, mi smo imali razgovore i Kolegijum koji je predsednica održala na temu ulaska u Narodnu skupštinu. Nadam se da će to sutra biti, kao što je i dogovoreno i kako je i sama predsednica Narodne skupštine rekla, da će to biti rešeno.

U svakom slučaju, kada je reč o budžetu za 2026. godinu, njega ne možemo posmatrati odvojeno ili parcijalno od dešavanja koja nas okružuju, kako na spoljnom, tako i na unutrašnjem planu, on je proizvod toga. Mislim da, u globalu govoreći, možemo biti zadovoljni time što budžet projektovan za 2026. godinu nastavlja da ima rast.

Ono o čemu je takođe bilo reči, učešće ili udeo javnog duga u samom BDP-u pada, on će biti na nekih 44,5%. Podsećanja radi, 2012. ili 2013. godine udeo javnog duga je bio mnogo veći, preko 63%, i tada su povučene jako teške i restriktivne mere, zahvaljujući kojima, kada govorimo kroz prizmu fiskalne politike, mi danas možemo da govorimo o jednom nadasve stabilnom budžetu. Taj budžet nam omogućuje za sledeću godinu da na projektovanu inflaciju koju imamo mi nastavimo sa rastom plata i penzija.

Penzije nastavljaju da rastu za 12,2%, plate u javnom sektoru za 5,1%, tako da, pored svih povećanja koja su bila, i kada govorimo o obrazovanju od 28% i u zdravstvu oko 19% u ovoj godini, mislim da imamo stabilne i javne finansije i da građani u tom smislu ne moraju da brinu.

Ovaj budžet nastavlja sa kapitalnim investicijama, to je veoma značajno i važno. Ovde je bilo reči da li je, između ostalog, ovakav budžet i njegov rast proizvod inflacije. On je proizvod pre svega kapitalnih investicija i ulaganja koja imamo u našu zemlju. Te investicije se nastavljaju.

Kada govorimo o ulaganjima u našu infrastrukturu, mi smo do sada izgradili preko 600 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Kada govorimo o železničkom saobraćaju, tu je rekonstruisano i modernizovano oko 700 kilometara pruga i 100 kilometara nove pruge je izgrađeno, kada govorimo o pruzi od Beograda do Subotice, ali nastavlja se takođe ulaganje i u modernizaciju pruge Beograd-Niš, takođe od Niša do Dimitrovgrada.

Kada govorimo o auto-putevima, veoma značajna je deonica Moravskog koridora, koja ide od Pojata do Preljine, čime ćemo faktički auto-put Beograd-Niš spojiti sa auto-putem Miloš Veliki. Takođe, počinje i nastavlja se izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin. Sve ovo je mnogo značajno jer Srbiju čini mnogo povezanijom zemljom, atraktivnijom, kada govorimo o investicijama. U prilog tome, kada govorimo o investicijama, ono što bi samo možda sigurno mogli malo više da poklonimo pažnju jeste jačanje naše domaće proizvodnje.

Pošto nemam mnogo vremena i moje kolege će govoriti, ono što želim da pohvalim, u ime SPS, odnosno naše poslaničke grupe, jeste zakon koji se tiče Zakona o udžbenicima od nacionalnog značaja. Smatramo da je to veoma značajno i važno da imamo unificirane udžbenike koji se tiču i geografije i srpskog jezika i književnosti i drugih predmeta, muzičkog i likovnog. Bilo je ovde razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one pre svega govore jednim unificiranim rečnikom. Ali kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima i naše ministarstvo, ali i da na sam sadržaj i na štampanje utiče naš Zavod za izdavanje udžbenika i u tom smislu apsolutno podržavamo ove izmene i dopune ovog zakona.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati predloženi budžet, kao i ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Petar Bošković.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani građani Srbije, civilna kontrola u Vojsci, kao postulat demokratije, do dolaska Vulina, bila je zamišljena tako da ministar odbrane sa državnim sekretarima i svojim pomoćnicima bude ne samo kontrola rada i funkcionalnosti Vojske Srbije i Generalštaba, nego i njihova logistika, da ne kažem servis, koji će obezbeđivati sve što je Vojsci Srbije potrebno, od naoružanja, vojne opreme, do budžeta standarda, do raznih benefita.

Sad, kad je Vulinu prvi general capnuo petama i rekao - razumem gospodine ministre, a on zamislio da je Napoleon, e od tada je, gospodo moja draga, počelo sistematsko, moralno uništavanje vojske. Kada je ona pas zalajao na njega, počeo u vojsci film onaj koji on voli o Čegevari, kako sam sistematski uništen od idiota. Oda tada gospodo, mi nemamo više civilnu kontrolu vojske, već civilno rukovođenje i komandovanje vojsko, a ove izmene Zakona o vojsci sada to normativno, pravno legalizuju. Jednostavno, ovim zakonom razvlašćuje se Generalštab, a kadrovi se politizuju.

Komandovanje i rukovođenje oličeno u Generalštabu i čiji je to sinonim, postaje, ljudi, kurirska služba predsednika države i ministra odbrane. Ne govorim imenom i prezimenom namerno zato što je potpuno svejedno ko je predsednik države i ministar odbrane u ovom slučaju. Da stvar bude još gora, kadrovanja će ubuduće voditi po političkoj podobnosti, jer se unapređivanja, verovali ili ne, od kapetana prve klase do pukovnika stavljaju sada u nadležnost ministra odbrane. Opet stranačke ličnosti. Pobogu ljudi.

Ono što vi iz vlasti radite, nisu nikakve reformske izmene, već klasično jačanje političke kontrole nad vojskom. To je verujte, protiv Ustava, a da ne kažem, i izdaje, i da Mojsilovića i sve oni koji nose uniformu i vojsku i Ministarstvo unutrašnje odbrane podsetim na jedinu odredbu kada je Srbija bila Kraljevina a to je nečasni otpust iz službe. Ne možeš da se posle toga zaposliš u državnoj službi a staž se briše. Razmišljajte o tome. Hvala.