Sve u redu, nema nikakvih problema.
Gospodine Pavićeviću, izvolite, replika.

Hvala.

O tome šta ja predajem i kako se ponašam prema studentima mogu mnoge vaše kolege koje sede po vašim telima u stranci ili po ministarstvima da posvedoče, tako da mi je drago što vi niste bili taj, jer prosto, to što govorite baš nema puno smisla.

Drago mi je što se vratila predsednica Skupštine, jer sam postavio to pitanje, znači, ko je to koga se vi plašite pa ne smete da sklonite ograde koje sprečavaju poslanike da dolaze na posao? Ko je taj zbog koga ne možete da skinete 10 dana šator koji stoji tu na ulazu?

Nisam ja kriv što ovde pored budžeta ima i 57 tačaka dnevnog reda, drugih, i značajan deo svog vremena sam potrošio na Zakon o udžbenicima koji vi hoćete da donesete sada. Mogu govoriti i o budžetu u obrazovanju. Na primer, zašto ste smanjili u odnosu na prošlogodišnji budžet ulaganje u kapitalne investicije i ulaganje u školsku infrastrukturu, kada znamo, recimo, da imamo škole gde padaju plafoni, gde ne mogu da se zatvore prozori, škole koje su bezbednosni rizik po učenike koji idu u škole, a već godinama ne možete da ih završite?

Zašto ne izdvojite pare za naučno-obrazovne centre, nego već pet, šest godina ih prebacujete iz budžet u budžet? Do sada je završen samo jedan od planiranih pet za više od pet godina, ali zato ono što se tiče EKSPO-a ili nacionalnog stadiona ste za godinu i po dana uradili mnogo više. To govori samo o prioritetu vaše Vlade. Vama obrazovanje prosto nije važno.

Isteklo vam je vreme.
Po replici, Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala.

Ne, nego je vama važno obrazovanje, pošto smo mi iz SNS, znate, otvorili i osnovali tri nova naučna instituta. Poslednji put kad je neki novi naučni institut osnovan u ovoj zemlji, bilo je u doba SFRJ. Ne, nego vama i vašim blokaderima je stalo do obrazovanja, a nama nije, nego smo mi uveli programiranje u škole i povezali sve škole na internet, a vi do 2012. godine niste mogli baš ništa od toga da uradite. Da, vama je sad stalo do obrazovanja, a nama nije. Hajdete, molim vas.

Koga se ja plašim? Znate kako, ne plašim se nikoga, ali se plašim za ove ljude u „ćacilendu“, na koje su pucali, čoveka koga su ranili, a znate zbog čega? Pa, zbog tog narativa koji vi ostali blokaderi i blokaderski mediji guraju u javnosti o njima, da to nisu ljudi, kao što mi ovde nismo ljudi, nego je to stoka, to je „ćacad“, to su kriminalci, to su bezubi, krezubi i samim tim nisu ljudi i može bilo ko da dođe i dobrodošlo je da dođe da ih ubije. E, tako je došlo do toga da je neko uzeo pištolj, ušetao se tamo i pucao u čoveka koji ga je pitao – izvinite, kako mogu da vam pomognem?

Jeste li osudili to možda? Ne, niste, zato što ni za vas to nisu ljudi. Tako smo do toga došli.

Juče sam vas samo zamolila za 48 sati, da nađemo način da možete da uđete na koji god ulaz ulazite, pošto lažete javnost da ne možete da dođete na svoje radno mesto. U svakom trenutku ste mogli da uđete preko Kosovske ulice. Opet smo rekli hajde da vidimo da vam izađemo u susret, da poštujemo sve narodne poslanike. Naravno da treba da uđete bilo gde, samo mi dajte način da nađem da su ti ljudi bezbedni i sigurni, a da vi možete da uradite šta god želite.

Danas, što je najgore, niko vas pipuno nije. Došli ste, ima snimak, ušli ste na stepenice, na crveni tepih, niko nije bio oko vas. Niste ušli na svoje radno mesto, nego ste krenuli da rušite, da rušite i pomerate šatore, a onda i da bijete devojke.

Ne plašim se ja nikoga, ponajmanje vas. Plašim se onih ljudi od kojih ste vi storili kao neljude.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Vreme.)

Jel vreme? Jel frka? Čega se vi plašite?

Samo da privodimo kraju, molim vas.

Za koje ste vi otvorili vašim narativom otvoreni lov prema njima. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, Branko Miljuš.

Član 104. krivi navod.

Rekli ste nam da smo mi, da niko od nas nije osudio to što je pucano u ovom kriminalnom kampu ispred Skupštine, u kome jesu kriminalci, to i vi znate.

Jesmo, ja jesam i ovde i pred vama, tako da ste izneli jednu bezočnu neistinu i ne znam čemu vam ona više služi, jer u to više niko živ ne može da poveruje. Možemo da se vratimo u stenogram, sve vezano za to sam spomenuo i sve vezano za to nasilje sam osudio.

Vi tim narativom dalje gurate ljude u nasilje, baš kao što vaš ministar Bratina govori tri dana pre nego što se napadnu neki novinari da ti novinari nisu Srbi i da su antisrbi, pa se onda tri dana iza toga ti ljudi tu napadnu, pa onda nikom ništa. Hvala.

Imajući u vidu da ovo nije bila povreda Poslovnika već replika, niste se obraćali meni već narodnom poslaniku, primenićemo član 103. stav 8.
Povreda Poslovnika, Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.

Član 107 - povreda dostojanstva, zato što smo opet čuli kako izgledaju te njihove osude i ta njihova izvinjenja. Morali ste da reagujete kada je nazvao sve ljude u Pionirskom parku kriminalcima. E, vidite, ta retorika dovede onda do toga da dođu ljudi naoružani i hoće da ih ubiju, zato što uzimaju pravdu u svoje ruke, a ovo je povreda dostojanstva Narodne skupštine zato što je uvredio sve poštene ljude kojima je dosta svega, vašeg terora i blokada i samo žele normalnu i pristojnu Srbiju.