Jako je bitno?

Tako je.

Nije povreda Poslovnika, ali je jako bitno?
Postoji način da se to radi.
Kažite mi gde u Poslovniku piše, koji član, kada narodni poslanik ima da kaže nešto jako bitno ja moram da mu dam reč?
Dođite kod mene u Kabinet i recite mi šta je bio problem. Uputite mi dopis, pa ćemo zajedno rešavati probleme.
Sve je u redu. Imate posle ponovo vremena… U stvari, ni nemate.
Dakle, nije povreda Poslovnika.
Ne znam po kom osnovu…
(Peđa Mitrović: Tiče se bezbednosti poslanika, rada Skupštine.)
O bezbednosti i rada u Skupštini dođite kod mene kao predsednice Narodne skupštine. Tu je i generalni sekretar i pričamo o tome.
(Peđa Mitrović: Napadnuti smo. Nismo mogli da uđemo.)
U redu je. Dođite kod mene. Sačekaću vas i sa pažnjom ću vas saslušati.
Reč ima Ana Krstić.
Izvolite.

Hvala.

Govoriću o Predlogu za donošenje Autentičnog tumačenja u vezi sa nedavno usvojenim leks specijalisom koji se tiče kompleksa Generalštaba.

Na prethodnoj sednici već smo detaljno izneli razloge zbog kojih je taj zakon duboko neprihvatljiv i izuzetno problematičan sa stanovišta ustavnosti.

Za potrebe današnje rasprave ponoviću samo da je leks specijalis donet, jer je bio zgodan način da legalizuje ranije kršenje Zakona o kulturnom nasleđu, a zarad privatnog stranog investitoru i to pod izgovorom unapređenja bilateralnih odnosa.

Detaljnu argumentaciju koja se ticala i važnosti i simbolike Generalštaba za našu državu i istoriju neću ponavljati ali želim da izrazim očekivanje da će Ustavni sud bez odlaganja razmotriti podnete predloge o oceni ustavnosti ovog zakona.

Što se tiče samog Predloga Autentičnog tumačenja, veliki broj kolega poslanika na sednici nadležnog odbora, vrlo jasno i argumentovano ukazao je na pravne nedostatke i nelogičnosti sadržane u njemu.

Sa druge strane, od predlagača gotovo da nismo čuli ništa, ni suvislo pravno obrazloženje, ni jasne razloge zašto se pribeglo ovome što smatram neodgovornim instituciji parlamenta i građanima Srbije.

Zarad građana, mislim da je dobro precizno objasniti šta je uopšte autentično tumačenje.

Autentično tumačenje je poseban akt kojim zakonodavac u izuzetno retkim situacijama naknadno objašnjava značenje neke zakonske norme za koju se u praski pokazalo da je nejasna, da se različito primenjuje ili da je u suprotnosti sa drugim propisima. Dakle, ono služi da se pojasni odredba koja je nejasna u primeni.

Inače, autentično tumačenje kao institut nije predviđen Ustavom već samo Poslovnikom Narodne skupštine. Upravo zato bi njemu trebalo da se pristupa krajnje restriktivno, samo kada je to zaista neophodno. Ima čak i istaknutih pravnika koji smatraju da je ono kao takvo višak u društvima zasnovanim na načelu podele vlasti.

Sada jedan važan uvid, jer mislim da građani treba da znaju i za očigledan problem opadanja kvaliteta izrade zakona u Srbiji baš kroz prizmu ovog instituta.

Naime, od 2001. do 2012. godine, dakle u periodu od 11 godina, Narodna skupština je donela samo jedno autentično tumačenje. Dakle, jedan jedini put u celoj deceniji.

Međutim, od 2012. godine, pa do danas usvojeno je skoro dvadesetak ovakvih akata i to uz činjenicu da su pojedini predlozi povučeni nakon snažne reakcije stručne javnosti i društva.

Da li su zakoni postali toliko loše napisani da ih sudije i organi u upravi više ne mogu primenjivati bez prevoda zakonodavca ili se autentična tumačenja koriste kao instrument za naknadu, korekciju, brzopletih, neodrživih i pravno problematičnih rešenja?

Ovom prilikom ne bih ulazila u detaljniju analizu uzroka ali sam broj autentičnih tumačenja koji se kroz godine povećava pokazuje da u najmanju ruku opada kvalitet izrade zakonskih tekstova i to je nešto o čemu posebno treba povesti računa.

Vratimo se sada na ovaj Predlog autentičnosti tumačenja koji diže lestvicu apsurda na jedan novi nivo.

Predlagač leks specijalisa očigledno nije na vreme uočio da se status zaštićenog kulturnog dobra za Generalštab ne može ukinuti izolovano, već jedino zajedno sa širim područjem zaštite.

Dakle, zakon je napisan tako da ne ostvaruje ono što je predlagač želeo, i sada se autentičnim tumačenjem pokušava nadomestiti ono što u tekstu zakona jednostavno ne postoji. Traži se da tamo gde piše, recimo – dva, čitamo, kao da piše 63, to je pravno i logički apsurdno.

Dakle, ovo nije pojašnjenje zakona, ovo je pokušaj izmene zakona mimo procedure za izmenu zakona.

Nakon samo leks specijalisa još jedan udar na pravnu državu i vladavinu prava. Zašto autentično tumačenje, a ne izmene i dopune zakona? Verovatno zato što bi izmena zakona važila od dana stupanja na snagu, dok se autentičnim tumačenjem stvara privid da je oduvek bilo tako.

To je razlog zašto se pribegava ovoj praksi, jer je jednostavnije, omogućava da se započeti posao završi mimo onoga što tekst zakona predviđa, a praktično izigrava načelo ustavne zabrane retroaktivnosti.

Uzgred, i Ustavni sud je jednom prilikom odbacio predlog za ocenu ustavnosti Autentičnog tumačenja rekavši da ono nema karakter samostalnog opšteg akta, pa ne može biti predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, što sada ispada vrlo zgodno, da ni ovoj vrsti provere ovaj akt ne podleže.

Osim ako predlagač ne ponudi neko suvislije objašnjenje mislim da krajnje objektivno možemo da konstatujemo da je ovo čista zloupotreba instituta koji se prema prirodi stvari mora koristiti krajnje retko i samo kada je neophodno, a ne kada postoji politička potreba za svojevrsnom prečicom koja je u ovom konkretnom slučaju dodatno potpuno besmislena.

Većina u parlamentu ne može i ne sme biti izgovor za izigravanje procedura koja štiti pravni poredak. Većina ne oslobađa od obaveza da se postupa u skladu sa Zakonom i Ustavom. Naprotiv, po prirodi stvari bi trebalo da obavezuje na još veću odgovornost. No, mi u praksi sada svedočimo potezima koje potkopavaju temelje pravne države, slabe načelo podele vlasti i nanose ozbiljnu štetu društvu u celini.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Prof. dr Andrea Savić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče i ministri u Vladi, dame i gospodo narodni poslanici, u ograničenom vremenu ja ću biti vrlo kratak i svoje izlaganje ću usmeriti na Finansijski plan Republičkog fonda, Penzijskog i invalidskog osiguranja iz ugla poslaničke grupe kojoj pripadam, ali i sa pozicije predsednika Saveza penzionera Srbije, najveće organizacije civilnog društva koja je prisutna u svim jedinicama lokalne samouprave i broji milionsko članstvo.

Ne bih elaborirao statistike koje su iznete i koje prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija vrlo precizno izneo u svom ekspozeu, već bih samo konstatovao par činjenica.

U odnosu na 2012. godinu, kada su donacije iz budžete iznosile preko 48%,mi smo ove godine došli do 20,4% projekcijom Finansijskog plana je predviđeno negde oko 23%. Jedan takav trend ukazuje na jedno domaćinsko poslovanje Republičkog fonda Penzijskog i invalidskog osiguranja, ali i na jednu finansijsku disciplinu kada je reč o naplati doprinosa za Penzijsko invalidsko osiguranje.

Ono što bih posebno istakao, to je činjenica kojom smo se mi poslednjih godina posebno bavili. To je pitanje društvenog standarda svih korisnika penzija.

U Srbiji je trenutno preko 1.650.000 korisnika penzija. U svakom slučaju to je jedna značajna struktura u odnosu na ukupnu populaciju stanovništva. Ako se pogledaju rezultati poslednjeg popisa iz 2022. godine, to je preko 22% od ukupne populacije stanovništva.

Imajući u vidu strategiju starenja, dokument koji važi od 2024. godine do 2030. godine, mislim da je i taj akcioni plan uključen u ovaj koncept projekcije budžeta i to je nešto što u svakom slučaju pozitivno utiče na poboljšanje društvenog standarda.

Govoreći o oblicima društvenog standarda, a ja bih istakao da je to korektiv, nije samo reč o usklađivanju penzija, u pitanju su i određene finansijske i ostale mere državne politike u ovoj oblasti koje su usmerene prema zdravstveno najugroženijim penzionerima, prema materijalno najugroženijim, kada je u pitanju oblast kulturnih i sportsko-rekreativnih aktivnosti penzionera, što se uklapa u strategiju starenja i međugeneracijsku solidarnost, tu je i unapređenje socijalnog dijaloga i međunarodne saradnje, rekao bih da je tu posle dugog, dugog niza godina u poslednje tri godine učinjen jedan značajan pomak. Moram sa zadovoljstvom da kažem da smo mi imali puno razumevanja i prema Vladi i resornom ministarstvu.

Na samom kraju, zaključio bih konstatacijom, izneo bih da postoji jedna većinska saglasnost, konsenzus u smislu podrške predloženom budžetu. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, mi smo od Vlade naroda, od Vlade iz naroda za narod dobili ovaj budžet, odnosno spisak prihoda i rashoda. Ono što ću ja pogledati, nadam se da neću biti dugačak, da pokušam da objasnim Ministarstvu odbrane i Ministarstvu poljoprivrede.

Dakle, 2012. godine, kada smo se konačno rešili ovih političkih zlikovaca koji su vodili zemlju, podsticaji u poljoprivredi su bili 19 milijardi 945 miliona, a to je u odnosu na taj budžet Ministarstva poljoprivrede bilo 40%, a 60% je išlo za administraciju.

Dakle, njima je važnije bilo da administracija bude sita i napita, a onako usput malo, podsticaji iz agrarnog budžeta tek toliko da ne bude da ništa nisu dali.

Godine 2026. od 136 milijardi za Ministarstvo poljoprivrede, podsticaji su negde 127 milijardi, zajedno sa podsticajima za gorivo iz Ministarstva finansija. To je odnos 90% za podsticaj, a samo 10% za administraciju. To govori o opredeljenju ove Vlade. Dakle, sporna je upotreba novca zato što oni sa udruženjima koji politički naginju ka njima prerastaju u drumske razbojnike i na bitan način utiču na upotrebu novca, odnosno na poljoprivrednu politiku.

Što se tiče Ministarstva odbrane, koliko sam ja video, u vreme kada je ovaj hrvatski časnik razoružavao našu vojsku, budžet za odbranu je bio 60 milijardi, 60 milijardi, sada je budžet za odbranu 277 milijardi, gotovo pet puta više. U tom smislu, za plate su izdvajali 15 milijardi, a sada prigovaraju na plate vojske, iako se za plate vojske izdvaja, koliko sam ja video, 60 milijardi. Dakle, izdvaja se četiri puta više, ali eto, oni koji su u siromaštvu držali vojsku su izdvajali četiri puta manje.

Za oružje su, čini mi se, izdvajali svega tri milijarde, sada se izdvaja 95 milijardi plus „Rafali“. Dakle, oni su radili na dobrom razorožavanju vojske, a seljak je kao nosilac državne misli uvek voleo vojsku i crkvu.

Dakle, po njima gotovo da nam vojska nije trebala. Naravno, ja ne zagovaram neke sukobe. Sun Cu kaže da je najlepše i najlakše pobediti protivnika bez borbe. Ali, mi moramo da stvaramo vojno moćnu državu, odnosno politički državu koja će nešto značiti, koja će biti ekonomski razvijena, ali takođe mora bitan novac izdvajati i veliki novac izdvajati za odbranu, odnosno mi koji radimo neke poslove koji su realni, kažemo da ono što strug i plug zaradi, mač mora da odbrani, odnosno moramo da imamo dovoljno i strugova, a bogami i plugova, ali dovoljno i mačeva.

Evo, poklonik tog načelnika bivšeg Generalštaba, odnosno hrvatskog časnika, upravo napušta, očigledno da mu ne prija kad se govori o snažnoj vojsci, o dobro opremljenoj vojsci, o naoružanoj vojsci…

(Petar Bošković: Prekini više sa tim hrvatskim časnikom.)

Nemojte mi dobacivati, nije lepo, ja vama nisam dobacivao, iako sam slušao raznorazne gluposti.

Dakle, ja sam mislio da je ljudska pamet na određen način ograničena, ali izgleda da glupost nije. Upravo smo videli jednoga koji je to demonstrirao. Ne prija mu ono što govorim o tome kako su razoružavali vojsku, odnosno recimo od avijacije su im ostale samo vinske mušice, koliko ja znam i načelnik Generalštaba.

Da ne dužim, da i druge kolege imaju priliku da nešto kažu o ovom budžetu, naravno da ću glasati za ovaj budžet koji je predložila Vlada naroda, iz naroda za narod. Živela Srbija.

Hvala.
Sledeća na listi je Jasmina Palurović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je na ovoj sednici najvažniji dokument za funkcionisanje naše države, a to je budžet za 2026. godinu.

Ovim budžetom planiraju se ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.414,7 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 4,2% u odnosu na prethodni budžet za 2025. godinu.

U odnosu na prihode planirane budžetom za 2025. godinu, planirani prihodi u 2026. godini biće veći za 2,9%. Rashodi i izdaci u budžetu za 2026. godinu planirani su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara.

U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 2.080 milijardi dinara ili 86,1%, dok neporeski prihodi iznose 303,3 milijarde dinara, ili 12,6% ukupnih prihoda Republike Srbije.

U odnosu na procenjeni iznos prihoda, ukupni prihodi veći su za 96,3 milijarde dinara, pri čemu poreski prihodi su povećani za 126,6 milijardi dinara ili 6,5%.

U okviru poreskih prihoda sve kategorije beleže umeren rast, pri čemu se nešto brži rast predviđa kod poreza na potrošnju i poreza na dohodak građana.

Budžetski prihodi u 2026. godini planirani su na osnovu projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih parametara BDP-a i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada, kao i procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i drugih strukturnih mera.

Makroekonomskim okvirom za 2026. godinu predviđeno je umereno ubrzanje ekonomske aktivnosti u odnosu na ovu godinu, uz očekivani rast BDP-a za oko 3%. Ovaj rast biće podržan stabilnim domaćim faktorima, povećanjem realnog dohotka stanovništva, rastom zaposlenosti i kontinuitetom u javnim i privatnim investicijama, dok će stabilizacija inflacije pozitivno uticati nakretanje realne lične potrošnje i očuvanja kupovne moći.

Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 150,5 milijardi dinara i veći je za 7,3% u odnosu na procenjeni iznos u ovoj godini. Učešće poreza na dohodak u 2026. godini iznosi 6,2% u ukupnim budžetskim prihodima i zadržava se slično nivou u odnosu na ovu godinu.

Zašto su važni ovi podaci? Zato što procena prihoda po ovom osnovu uzima u obzir značajno povećanje minimalne zarade, planirano povećanje zarada u javnom sektoru, održavanje pozitivnih trendova na tržištu rada u okviru privatnog sektora i povećanje neoporezivog dela zarade.

Zbog predviđenog povećanja neoporezivog dela zarade stopa rasta poreza na zarade u narednoj godini biće nešto niža u odnosu na planirani rast mase zarada. Porez na zarade, kao i najveći deo prihoda od poreza na dohodak, projektovan je u iznosu od 83,6 milijardi. Ono što najviše interesuje naše građane, a to je da su ovim budžetom obezbeđena sredstva kojima su planirana povećanja plata i penzija.

Kada je reč o poslednjim podacima, prosečna neto zarada u julu 2025. godine iznosila je 109.071 dinar, odnosno 931 evro. U odnosu na jul 2024. godine prosečna neto zarada za jul nominalno je bila veća za 11,5%, a realno za 6,3%. Cilj je da do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji dostigne 1.022 evra, a u decembru 2026. godine 1.174 evra.

Važno je reći da je u periodu od 2020. godine do 2025. godine realan rast prosečnih zarada bio 36,8%. Sve ovo nas približava cilju i ispunjenju obećanja koje smo dali da će do kraja 2027. godine prosečna neto zarada u Srbiji biti 1.400 evra.

Što se minimalne zarade tiče, od 1. oktobra 2025. godine minimalna zarada je povećana za 9,4%. To znači da je cena rada po radnom času porasla sa 308 na 337 dinara, a da je minimalac prešao 500 evra. To dalje znači da će prosečna minimalna zarada u 4. kvartalu ove godine biti 506 evra ili 59.312 dinara.

Idemo i korak dalje. Na naredno povećanje minimalne zarade, kao što je Vlada Srbije i predložila, minimalna zarada će od 1. januara 2026. godine porasti za dodatnih 10,1%, što znači da će prosečna minimalna zarada dostići 64.554 dinara, odnosno 551 evro. Cena po radnom času biće 371 dinar.

Naravno, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce, u 2026. godini su predviđene mere fiskalne politike u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada. Time se čuva prostor za zapošljavanje, a država pokazuje finansijsku odgovornost i podršku realnom sektoru.

Ne mogu da ne spomenem penzije. Penzije u Srbiji su uvećane za 10,9% od 1. decembra 2024. godine, a od 1. decembra 2025. godine sledi novo povećanje od 12, 2%. Kumulativno penzije će ove godine biti veće za 24,4%. Prosečna penzija u septembru je iznosila 50.675 dinara, odnosno 432,5 evra, a u odnosu na isti mesec prethodne godine nominalno je bila veća za 10,9%, a realno za 7,8%.

Što se tiče rasta penzija volela bih da se osvrnem na period od početka 2020. godine kada je počela pandemija, a potom i na sve ostale globalne nestabilnosti i izazove. Od 1. januara 2020. godine penzije u Srbiji su uvećane za 5,4% a potom su od januara 2021. godine uvećane za 5,9%. U januaru 2022. godine porasle su još za 5,5% i još 9% od 1. novembra 2022. godine. Potom od 1. januara 2023. godine za 12,1%, onda su u oktobru porasle za 5,5% i 14,8% od januara 2024. godine. Poslednje povećanje bilo je 10,9%, a počev od 1. decembra 2024. godine.

Volela bih da podsetim građane i na još jednu stvar - država je od 2020. godine, kada je krenula pandemija, isplatila oko 650 evra jednokratne pomoći svakom penzioneru, plus su penzije porasle u realnom iznosu za 34,6%. Ne bih da se ponavljam, ali i da podsećam na 2012. godinu kada je penzija bila 204 evra.

Budžet za 2026. godinu je pre svega socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture, od puteva, brzih saobraćajnica, škola, bolnica do velikih razvojnih projekata koji podižu kvalitet života i poboljšavaju standard svih naših građana, kao i nastavak reformi.

Dodatak ovom budžetu su i tzv. zeleni budžet, gde su svi projekti za Zelenu agendu i očuvanje životne sredine, kao i građanski vodič kroz budžet kako bi građani bili bolje informisani o planovima prihoda i rashoda državne kase i mogli da učestvuju u donošenju važnih odluka.

Ne mogu da se ne osvrnem i na set veoma važnih zakona koje je neophodno doneti, jer su važni za naše građane, privrednike, privredu uopšte, Vojsku, zaštitu životne sredine, kao i nesmetano funkcionisanje države. Tu mislim na zakone o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o republičkim administrativnim taksama, o elektronskim otpremnicama, o nacionalnom spoljnotrgovinskom jednošalterskom sistemu, poreskom postupku i poreskoj administraciji, o elektronskom fakturisanju, porezu na dodatnu vrednost, faktoringu, Zakonu o udžbenicima, i nafti, i gasu, i ostalim zakonima vezanim za zaštitu životne sredine, Vojsku i nesmetano funkcionisanje države.

Predlogom zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti država nastavlja da vodi računa i o stambenom pitanju mladih koje smo započeli donošenjem zakona ove godine. Do sada je po ovom zakonu oko 5.000 mladih steklo svoju prvu nekretninu.

Zaključno, budžet Srbije za 2026. godinu predstavlja ne samo finansijski dokument, već i jedan jasan putokaz naše zajedničke vizije za snažniju, moderniju i pravedniju državu. Pred nama su izazovi, ali i još veće mogućnosti. Svaki dinar uložen u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i inovacije ulaganje je u budućnost koju gradimo zajedno, odgovorno, promišljeno i sa verom u naše potencijale. Tako odgovorno radi SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a još od 2012. godine.

Ovaj budžet je poruka da verujemo u sebe i u sposobnost da napredujemo. On nas poziva da se udružimo, da radimo odlučno i hrabro, jer napredak Srbije nije zadatak pojedinca, već uspeh svih nas.

U danu za glasanje pozivam sve kolege poslanike da za dobrobit svih građana naše Srbije podrže kako budžet za 2026. godinu, tako i ostale zakone koji olakšavaju funkcionisanje institucija, ministarstava i svih građana Srbije. Živela Srbija i živeo srpski narod.