Reč ima gospodin Jovanov, pravo na repliku.

Razumem da je čovek stil i ja sam uzevši u obzir i videvši ovaj stil tačno ovo i očekivao. Tako da za razliku od njega koji se iznenadio disproporcijom ili razlikom između mog stila i onoga što sam govorio, ja sam tačno dobio ono što je i spoljni identitet.
Što se tiče svega ostalog, oni koji bi bili negativni na barutne čestice, ali su se okitili činovima najmanje treba da govore o ratu. Meni o ratu može da govori general Stupar i takvi generali i generalčine, i Mojsilović i svi ostali, a vi nemojte. Vi ste mirnodopske mastiljare koje ste ovu vojsku pokušali da uništite i samo na sreću što niste imali dovoljno vremena to niste ni sproveli.
Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Bratislav Gašić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Ovo je onaj narativ iz one „hrvatske kuharice“ umesto stativa videli smo pušku, pa su se neki useljavali tada i tada, itd. a njegov šef 5. maja 1999. godine, dok traje bombardovanje polaže magistarski rad i najveći problem da se obezbedi agregat da ne nestane struje. To je tada bilo najbitnije da se obezbedi i ništa drugo.
Toliko o tim pričama ko je šta kako radio i stalno i ponovo one uličarske priče. Čuli smo mi neko se useljavao, itd. stativ je puška, vi ne vidite dobro itd.
Klasična „hrvatska kuharica“, ali gospodo ne može to da vam proše. Prošlo je to vreme.

Hvala.
Reč ima gospođa Marinika Tepić, kao ovlašćeni. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvek mi je žao kada nema ovde ministara da učestvuju u raspravi. Moram da priznam da mi je sada prvi put drago što nema ministra Nikole Selakovića pošto se nadam da nije više na slobodi.
Pošto je ministar Mali nedavno izašao nadam se da i on uskoro neće biti na slobodi. Naravno, govorim o aferi Generalštab danas najvećem međunarodnom korupcionaškom skandalu u savremenoj istoriji Srbije, kako to voli Aleksandar Vučić da kaže, koji pokušavate sada da prikrijete kroz naknadno autentično tumačenje leks specijalisa za Generalštab koji ste protivustavno izmislili i usvojili na prošloj sednici.
Dakle, o aferi Generalštab, izgradnji Trampovih kula u koju je umešano najmanje sedam ministara i funkcionera Vlade Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem naravno. To su Siniša Mali, Miloš Vučević, Goran Vesić, Maja Gojković, Aleksandra Sofronijević, Bratislav Gašić, Ranko Šekularac i drugi.
Ne samo što je Vlada Miloša Vučevića protivzakonito skinula zaštitu sa objekata Generalštaba kao kulturnog dobro 14. novembra prošle 2024. godine i ne samo što je resorni ministar kulture Nikola Selaković manipulisao odlukama iako je već troje lica priznalo krivično delo falsifikovanja akata sa ciljem skidanja zaštite sa objekata Generalštaba, nego je Vlada Srbije potpuno suprotno zakonima Srbije dala saglasnost da se još šest meseci ranije 13. maja 2024. godine, potpiše uopšte ugovor sa američkom kompanijom Džareda Kušnera, odnosno zeta Donalda Trampa.
Taj najtajniji ugovor Vlade Srbije sa Kušnerevom firmom popisao je prvo šta treba sve da se uradi, skine zaštita sa objekata Generalštaba, sa parcela na kojima se nalazi, da se kompletno o trošku građana Srbije uklone svi nadzemni i podzemni vojni objekti, instalacije, sve, da bi se teren pripremio i očistio za hotel, saune i šampanjac. Tek nakon tok potpisanog ugovor klijentelistički, da ne kažem kartelski, Vučićevi ministri, funkcioneri i poslanici počeli su da menjaju odluke i zakone naše države da bi pogodovali tom ugovoru i „dilu“.
Taj najnoviji, taj najtajniji ugovor na 122 strane, evo sada će biti javno dostupan jer ga imamo, posedujemo ga u potpunosti, potpisan je protivzakonito i stoga je ništav.
Niz krivičnih dela koji iz njega proizilaze i u ta krivična dela ste uvukli čak i notara, koji je, slušajte sad pažljivo, građani Srbije, notar je pozvan u kabinet Siniše Malog da overi taj ugovor, a Siniša Mali je onda tu uslugu platio svojom ličnom karticom.
Prethodno je ministru Goranu Vesiću taj ugovor donet na flešu da ga potpiše za Vladu, onda je odnet Siniši Malom da sve to završi ličnom karticom, kao da je ovo njegov lični privatni posao, ili nije kao nego je baš tako.
I šta se sada zbog svega toga dešava? Vlast se sada upinje da spasi od hapšenja svoje ministre i saučesnike u ovom skandalu tako što je na prošloj sednici izmislila leks specijalis koji je protiv ustavan, a kojim pokušava da prepakuje skidanje zaštite sa Generalštaba i sve mizerije ministara i funkcionera Vlade u ovom poslu tako što odluke sada prebacuje na Skupštinu i poslanike.
Onda su u toj frci zaboravili da su pod zaštitom ne samo objekti Generalštaba, nego i parcela na kojoj se Generalštab nalazi i zato sada na ovoj sednici Milenkovom naknadnom pameću ubacuju autentično tumačenje leks specijalisa da bi ste progurali skidanje zaštite sa parcela na kojima se Generalštab nalazi jer ste u frci i stisi propustili činjenicu da Generalštab ima dvostruku zaštitu.
Kad „ne leži vraže“ ispostavilo se da Generalštab ima trostruku zaštitu zakona, ne samo odlukom iz 2025. i iz 2020. godine koju sada pokušavate da progurate, nego i odlukom iz 1984. godine. Tako da, opet džaba krečite, Milenko ili tačnije mažete.
Ovaj skandal sa Generalštabom je ogolio toliko duboko činjenicu da ova vlast demolira državu institucije i koliko je Srbija pretvorena u privatni servis porodice Vučić i njihovih povezanih ministara.
Toliko su umislili da im je samo nebo granica da su u ovaj korupcioni skandal uvukli i porodicu predsednika Amerike, predsednika Donalda Trampa, doveli je u situaciju da ih američki svetski mediji propituju o ovom skandalu i da utiču naravno na reputacioni ugled porodice Tramp.
Pa je i lično Džared Kušner morao da se pravda pred američkom javnošću da nema pojma o mahinacijama u Vladi Srbije sa kojim je njegova kompanija potpisala ugovor i da se čovek pravda da nema nikakve veze sa krivičnim delima funkcionerima vaše Vlade Srbije.
Očigledno da čovek nije imao pojma da bi ga Vlada jedne države uvukla u potpisivanje ugovora bez zakonskih osnova, dakle protiv zakonito, jer ne može se ni jednim ugovorom preneti, dati u zakup, rušiti, niti menjati namena zaštićenog kulturnog dobra kakvo je Generalštab bez prethodne odluke nadležnog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, niti bez saglasnosti Državnog pravobranilaštva, niti bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu, a ničeg od toga nije bilo, pa tako ni notar nije smeo da overi taj ugovor. Samo, što je, ponavljam, Siniša Mali umislio da sve može, pa tako i da ga plati ličnom karticom.
Drugim rečima, ugovor je potpisan protivzakonito, mimo svih zakonskih procedura sa unapred planiranim kriminalnim ciljem da se Generalštab isporuči privatnom investitoru, a kako se vidi iz podugovora koji su sastavni deo ovog krovnog investicionog ugovora taj investitor bi mogao biti neko treći, odnosno naknadno registrovana kompanija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To je srce afere, to početak svih pravnih tragova ovog kriminala.
Još gore, davanje u zakup zemljišta na kome se nalazi Generalštab samo na izgled deluje da bi bilo na 99 godina, besplatno naravno, kako piše bez naknade, a zapravo omogućava se da se zemljište konvertuje u puno vlasništvo već nakon osam godina, koliki je rok za završetak projekta.
Ovo kažem zato što u ovom ugovoru o prenosu zemljišta u delu koji je prilog 5 b) u tački 7. tačka 2. vrlo se jasno navodi da se konverzija parcela u puno vlasništvo može sprovesti odmah po dobijanju upotrebne dozvole, dakle već posle osam godina, a i ta konverzija je takođe protivzakonita bez obzira što su se potrudili da sve podvedu pod međunarodni državni sporazum sa Emiratima iz 2013. godine.
Pošto su znali da je ugovor protivzakonit počeli su da rade ono što ova organizovana kriminalna grupa radi već 10 godina. Počeli su sa falsifikatima, iznuđivanjem mišljenja i odluka i političkim pritiscima na institucije. Tako je u javnost izašlo svedočenje direktore Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, gospođe Đukanović, koja je potom i podnela ostavku. Ona jasno kaže da je pozvana na sastanak u Ministarstvo finansija gde je bio prisutan Siniša Mali sa saradnicima, da je od nje zahtevano da potpiše izmene zaštite Generalštaba, da je atmosfera bila preteća i da joj je ministar Mali rekao – nisam došao da vas pitam nego da vam kažem šta treba da uradite. Ona je to odbila i podnela ostavku.
Nakon toga Aleksandar Vučić umesto da smeni bar Sinišu Malog i Nikolu Selakovića i time eventualno pokaže ili bar simulira da pokazuje da nije on lično naručilac ovog kriminalnog posla on jok, nego počinje da izjavljuje da nema falsifikata iako je, ponavljam, troje lica već priznalo krivično delo falsifikovanja Tužilaštvu za organizovani kriminal. Onda Aleksandar Vučić počinje da preti tužiocima u Tužilaštvu za organizovani kriminal zato što ceo ovaj slučaj već uveliko istražuju.
Istovremeno, „Njujork Tajms“ piše da je srpska vlast, citiram: „predala zaštićenu vojnu imovinu američkom investitoru bliskom Trampu u procesu punom političkog pritiska i netransparentnosti“. „Gardijan“ upozorava da je rušenje Generalštaba kulturni masakr i da je dogovor obavijen misterijom i političkim pogodovanjem. „Politiko“ navodi da su institucije Srbije bile izložene pritiscima kako bi uklonile zaštitu sa zgrade i da je ostavka direktorke Zavoda jasan dokaz političkog kriminala. „Rojters“,„Sosiješed pres“ svi donose istu poruku – da je ovo primer autoritarne vlasti, da je Generalštab istorijski simbol, da rušenje otvara pitanje korupcije i da je Vučićev režim istrgovao nacionalno nasleđe za privatnu i ličnu korist. Vi to zovete investicijom, mi to zovemo veleizdajom i kriminalom.
Zbog svega ovoga podvlačim – tražimo da se uhapsi najmanje sedam ministara i funkcione Vlade koji su u ovome učestvovali: Nikola Selaković, Siniša Mali, Miloš Vučević, Goran Vesić, Aleksandra Sofronijević, Bratislav Gašić, Maja Gojković, Ranko Šekularac, i drugi. Naravno, na vrhu te kriminalne piramide Aleksandar Vučić.
Svi su svesno učestvovali u ovom kriminalnom poslu, a to se zove organizovana kriminalna grupa u vrhu države. Generalštab nije Vučićev, nije ni Vesićev, nije ni Siniše Malog, Generalštab pripada Srbiji, njenoj istoriji, njenom identitetu, njenoj deci i ne sme biti predmet nikakvog projekta kriminalne vlasti. Zato ovaj skandal mora imati svoj kraj i taj kraj biće pravda i kazna za sve umešane.
Hvala.

Koliko se meni čini, mi ćemo morati da skratimo pauzu jer u 16.00 časova moramo da počnemo po Poslovniku sednicu gde ćete imati priliku da postavljate pitanje Vladi, a imam pun sistem.
Tako da, reč ima Milenko Jovanov, u ime grupe.
Izvolite.

Sad ćete da vidite. Sad diskutujem sa osobom koja je pre tri nedelje pričala o tome kako Vučić diluje drogu. Mislim, to stvarno nema smisla. Ona svake nedelje ima neku novu aferu, ja to ne mogu. To mora neko ozbiljnije da pogleda i to se leči. Ako pacijent nema otpor ka lečenju to se leči.
Kako izgleda kada se poklanja nešto strancima? Evo, pogledajte ovu sliku. Vidite. Ovo je slika poklanjanja Maršalata. Ovde imate ministra u Vladi ili šta li je već tada bio Olivera Dulića, imate Meri Vorlik i imate Dragana Đilasa, a imate i šampanjac.
U svakoj ruci čaša šampanjca. Kako su nam se ono pohvalili – procenjeno na 28 miliona, prodato za 15. Trinaest miliona nestalo u akciji. Valjda je bio „crni petak“ pa je sve išlo za 14.999.999,99. Tako ste vi čuvali državno dobro, ali malo je bilo to nego su ceo sistem veze koji je bio ispod Maršalata morali da sklanjaju. Ali, malo je bilo i to nego gratis dobiješ i Vojsku da ti čisti ruševine. E tako je izgledalo ono što su oni radili. Nemoj vi da nam držite lekcije.
To što vi ponovo imate novu zabavu posle kokošaka iz Morovića, posle droge sa Vučićevom slikom, posle više ne znam ni ja šta ste sve izmišljali i lagali, to više stvarno čovek ne može. Ja rekoh već svojevremeno, dakle, Kristijan Andersen je malo dete za vas. Minhauzen ne bi mogao da pomisli ni lud ono što vi trezni pričate, tako da to stvarno ne mogu ni da komentarišem ili na bilo koji način tome repliciram. To je za lečenje ako pacijent želi da se leči.
Hvala.

Hvala vama.
Reč ima ministar Gašić.
Izvolite.

Dobro, i ja sam na spisku za hapšenje. Nikakav problem nemam. Da bežim iz moje voljene Srbije neću nikad.
Pitam samo jednu stvar, kada ćete vi u zatvor, jer ovo je odluka o stavljanju iz 1987. godine Maršalata pod zaštitu države kao istorijsko kulturno dobro, koje ste poklonili za 15 miliona?
Evo vam odluke. Evo vam i još jednog rešenja.
Evo vam još jednog rešenja u kome se kaže: „Odluka o utvrđivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i od velikog značaja, broj 47 iz 1987. i Odluka o dopunama Odluke o proglašenju određenih nepokretnosti na teritoriji grada Beograda za kulturno dobro, Službeni list grada Beograda 16/87“, koja se nalazi i u spisima predmeta broj 952-0213 itd, itd.
Pošto ćemo mi da odgovaramo za šta? Za ono što ste vi protivpravno 2000. godine Dobrovićev takozvani Generalštab srušili, iako po zakonu niste imali pravo da stavite zaštitu, jer nije u prvobitnom stanju, koristeći stari Generalštab za koji nikad nećete zarad građana Srbije i istine da kažete. Pa ovo nije predmet nikakve rasprave.
On je vlasništvo Republike Srbije i Vojske Republike Srbije i ostaje u vlasništvu Vojske Republike Srbije. To je Kneza Miloša 33, kamena zgrada, koja ne ulazi ni u kakve ugovore. O kakvom vi starom Generalštabu pričate? Pričate o dve zgrade koje je koristio Savezni sekretarijat za odbranu stare SFRJ, to je Birčaninova ulica, gde nikada nije bio Generalštab i pričate o zgradi preko puta, takođe srušenu u NATO agresiji, gde su bile uprave Ministarstva tadašnjeg Sekretarijata odbrane. Stari Generalštab nije predmet nikakve polemike, nikakve kupovine, nikakve prodaje. Ostaje vlasništvo Vojske Srbije.
Pogledajte šta ste nam ostavili 2012. godine, pogledajte kako je to bilo 2012. godine, neočišćeno posle, koliko, 13 godina. Setite se naslova tada u nekim vašim novinama, koje je „Multikom“ kontrolisao, kada kažete Kruševac radi Beograd se gradi, da bi to izgledalo kako to izgleda sada, makar malo uredimo taj prostor. Vama to nije palo na pamet 13 godina.
Znači, jedino na šta se pozivate jeste protivpravno stavljanje na kompletan kompleks, očigledno da vas ne interesuje, želite samo vašu priču koja je ih hrvatske „Kuharice“, evo vam ovde još jednom, kako to izgleda. Stari Generalštab nije predmet nikakve trgovine, nikakve prodaje i on ostaje u vlasništvu Vojske Republike Srbije.
Vi gospođo draga, poštovana, pošto nas znate da terate u zatvor, razmišljajte i o vašem zatvoru, jer neko treba da odgovara i za drogu o kojoj pričate i o kokoškama u Moroviću o kojima pričate i stalno na Vojsku Srbije. Zašto vam je Vojska Srbije jedini problem, vama lično, stalno prisutno u glavi, da vam je stalno Vojska Srbije nešto problem? Ne znam zašto. Zahvaljujem.