Uvaženi narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, dragi kolega Miletiću, drago mi je da ste postavili ovo pitanje i hvala vam zato što je to jedna od mera Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za koju smatramo da je jako važna i ne samo što je jako važna, već je i jako uspešna, ako uzmemo u obzir broj porodica koje su dobile krov nad glavom u nekom prethodnom periodu.
Želim da se osvrnem i na Zakon o budžetu o kome smo imali prilike da diskutujemo proteklih dana. Prema Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, ako posmatramo planirana sredstva na poziciji, odnosno na razdelu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, budžet za 2026. godinu će biti rekordan. Zašto to kažem u ovom trenutku? Upravo zbog toga što ste postavili pitanje koje se odnosi na subvencije majkama za kupovinu prve nekretnine, za kupovinu stana ili za izgradnju kuće i zaista mi jesmo zadovoljni činjenicom da je rad Ministarstva za brigu o porodici i demografiju negde prepoznat i da su te mere prepoznate kao jako važne i da smo ovim predlogom dobili podršku i stavili u fokus zapravo sve porodice u Srbiji.
Prema Predlogu zakona o budžetu za 2026. godinu, koji je podnela Vlada i koji se nalazi pred vama, mi možemo da kažemo da budžet jeste razvojni, da jeste odgovoran i socijalno odgovoran. Budžet Ministarstva za brigu o porodici i demografiju veći je za čak 33,02%, odnosno za 512 miliona 677 hiljada dinara tačnije, a u odnosu na prethodnu godinu. Upravo sam to povezala sa subvencijama za kupovinu prve nekretnine, jer se najveće povećanje odnosi upravo na subvenciju za majke, a za kupovinu prve nekretnine, sa 750 miliona dinara, koliko je bilo predviđeno trenutnim budžetom, odnosno budžetom za ovu godinu, a sada možemo da govorimo o 1,1 milijardi dinara za narednu godinu.
Dakle, moram da kažem da je ovo jedna od najznačajnijih mera našeg Ministarstva. Interesovanje je zaista veliko i radi se o subvencijama koje se daju kao učešće za izgradnju kuće ili za kupovinu kuće ili stana ili za sufinansiranje kredita za kupovinu kuće ili stana. Maksimalni iznos sredstava, odnosno neki limit je 20 hiljada evra o kojima možemo da govorimo. Ono što je informacija koju bih ja želela da podelim sa vama, a koja zapravo govori o značaju primenjivanja ove mere, obzirom da je proteklo dovoljno vremena i da možemo da pogledamo unazad i da negde sagledamo situaciju na koji način smo pomogli porodicama, možemo da kažemo da je od donošenja Uredbe o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na novčana sredstva za izgradnju i učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta u 2022. godinu, do danas isplaćeno blizu 18,5 miliona evra, i to za 1.167 zahteva, što znači da je isti toliki broj porodica u Srbiji dobio krov nad glavom.
Ono što mi u Ministarstvu trenutno radimo jeste da se čujemo sa svim majkama koje su konkurisale, odnosno koje su podnele zahtev kako bi im se odobrila subvencija da bi kupile prvu nekretninu. Uslovi postoje i na sajtu Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, ali su uslovi ti o kojima razgovaramo mi sa majkama, kako bismo im negde pomogli da prevaziđu sve poteškoće prilikom pribavljanja dokumentacije.
Dakle, samo uslovi koji konkretno nisu ispunjeni u nekom predmetu povlače za sobom odluku komisije da, posle toga što bude diskutovano o njemu na komisiji, da ta majka ne dobije sredstva i uslovi su konkretno predviđeni.
Ono što takođe želim da kažem, a vi ste pomenuli mlade ljude, mlade bračne parove, našu omladinu za koju želimo da ostane u Srbiji i da sa svojim prijateljima i porodicama ovde žive, ono što smo mi uradili iz neke saradnje sa Ministarstvom finansija, bez kojih ništa od ovoga ne bi bilo moguće, ali ono što smo uradili sa Ministarstvom finansija jeste zapravo kombinovanje mera koje su od izuzetnog značaja, kako za majke koje se nama javljaju za subvenciju za kupovinu prve nekretnine, tako i za mlade bračne parove kojima mnogo znači podrška države da bi se odlučili na stvaranje porodice ili na proširenje porodice.
Mi smo izmenili Uredbu o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini porodične stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta i radili smo usklađivanje te uredbe sa Zakonom o garantnim šemama i programom povoljnih kredita za mlade, majkama starosti od 25 do 35 godina, kojima je na taj način omogućeno, a što ranije nije bio slučaj, moram da podvučem, da pri kupovini prve nekretnine, osim državne subvencije, čiji je maksimalni iznos 20.000 evra, iskoriste i pogodnosti povoljnih kredita za mlade, sa učešćem od 1%, koji podrazumevaju i niz nekih drugih olakšica.
Šta to praktično znači? To znači da ukoliko je majka podnela zahtev kod našeg ministarstva da dobije subvenciju za kupovinu prve nekretnine, ona tu subvenciju, ukoliko ispunjava uslove, a prvi uslov je da ima od 20 do 35 godina, može tu subvenciju iskoristiti kao učešće, da tako kažem, prilikom dobijanja kredita i kupiti stan pod povoljnijim uslovima.
Na taj način mi smo zaista pomogli mnogim mladim bračnim parovima da se odluče na to da krenu u svoje predbračne ili bračne vode i da šire svoje porodice. Ovo je zaista jedna od mera za koju je negde interesovanje i najveće kod nas u Ministarstvu. Tako da vam se zahvaljujem na postavljenom pitanju.

Hvala vama, gospođo ministar.
Idemo sada redom.
Ministar gospodin Novica Tončev.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade i članovi Vlade, evo, ja hoću kolegi sa kojim sam bio i predsednik opštine da objasnim i da je stvarno veliki problem ne samo za njegovu opštinu, koja spada u red nerazvijenih opština, već spada i za ostale mnogobrojne opštine.
Moj kabinet je izdvojio negde oko tri milijarde dinara samo u zadnjih četiri, pet godina, izvršena je naplata za faktičko zauzeće. Tu je najveći problem i tu treba tražiti rešenje. Podneo sam još 21. novembra 2024. godine predlog kako rešiti to, pa evo reći ću sada svim poslanicima i javnosti Srbije šta treba da se uradi.
Potrebno je izmeniti zakonska rešenja i vratiti smisao iz člana 193. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, koji je predviđao da je lice dužno da pre podnošenja tužbe pravobraniocu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, ali je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku od 2014. godine reč „dužno“ zamenjena rečju „može“. Znači, samo tu reč treba da izmenimo i da spasimo lokalne budžete.
Ove godine takođe sam podneo predlog, tu je predsednik Vlade koji će da potvrdi, i obećano je da na ovoj Skupštini nije moglo, da će na sledećoj Skupštini Vlada da predloži ovo rešenje i da spasimo lokalne budžete. Vama hvala što se interesujete za ovakvo pitanje.
Ako već kao Vlada nismo mogli da povećamo transfere, da pomognemo bar nerazvijenim opštinama, možemo bar ovakvim zakonskim rešenjem da im pomognemo i spasimo te budžete, koliko god možemo. Hvala što ste me saslušali.

Hvala vama.
Gospođa ministar Snežana Paunović ima reč.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice.
Uvažena gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, stigao me je umor.
Gospodine Miletiću, jeste kolega Novica Tončev rekao suštinu. Radi se o jednom lošem zakonskom rešenju i, nažalost, to najviše osećate vi koji zapravo živite i radite u devastiranim opštinama, ali je to jedan udar koji se dešava na nivou svih jedinica lokalne samouprave i deluje sada već kao jedna organizovana kriminalna grupa, ja to moram da kažem, bez obzira što je gruba kvalifikacija.
Tačno je da ozbiljan procenat budžeta odlazi na nešto što se zove faktička eksproprijacija i tačno je da mahom najviše zarade od toga imaju upravo advokati. Stranke koje u tom smislu angažuju advokate dobijaju daleko manji novčani iznos od onoga što dobijaju advokatske kancelarije ili udruženja, što se neretko dešava. To traži izmene određenih zakonskih rešenja, uključujući i izmene Zakona o eksproprijaciji.
Istina je, gospodin Novica Tončev je o tome govorio više puta na Vladi i mi ćemo se potruditi, pre svega i kao resorno ministarstvo, ali i u saradnji sa svim kolegama kojih se tiče ovaj problem, da dođe do izmena tih zakona i da budemo potpuno spremni za prolećno zasedanje, najkasnije sa izmenama zakona koji će zaštititi jedinice lokalne samouprave, ne samo od ovoga.
Vi verovatno znate ono što sam i ja čula od vaših kolega, a to je koliki su minusi po osnovu nadoknade za ujede pasa i mačaka. To je takođe jedna potpuno organizovana grupa koja se time bavi.
Ozbiljan izazov pred nama je da rešimo problem jedinica lokalne samouprave, tim pre što nam se često dešava da imamo deficit kadra pravobranilačkog na lokalnom nivou i da čak i ova izmena zakona, ako ne bude bila malo šira, neće pomoći, jer će se to pravdati činjenicom da ne postoji pravobranilac.
Dakle, ceo jedan set zakona spremamo se da promenimo na proleće, kada krene prolećno zasedanje, i ja verujem da će to anulirati ove probleme o kojima sada razgovaramo, a jesu veliki i drastično utiču na budžete.
Hvala vam svakako što ste otvorili ovo važno pitanje. O njemu sam sa svim vašim kolegama razgovarala na terenu i znam da to u zavisnosti od toga koja je veličina jedinice lokalne samouprave pravi negde veće, negde manje probleme, ali suštinski utiče na kvalitet funkcionisanja, i to negativno. Hvala najlepše, još jednom.

Hvala vama.
Predsednik Vlade prof. dr Đuro Macut, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, ja bih se osvrnuo na pitanje takođe gospodina Miletića, a odnosi se na jedan deo pitanja iz infrastrukture. S obzirom na to da ministarka Sofronijević nije prisutna, mi ćemo joj preneti vaše pitanje, pa ćete dobiti odgovore. Vezano je za aerodrom u Nišu i uopšte taj deo Srbije.
Kao što znate, bili smo i kod vas u poseti, to je opština koja jeste od izuzetnog značaja, s obzirom na to da je na velikoj teritoriji, velika je površina opštine i ima više problema, od kojih smo jedan pokušali, nadam se i uspešno rešili, a to je vodosnabdevanje u samoj opštini.
S obzirom da je nemoguće da se ovo sada izvrši na takav način da bude sistemski rešeno, s obzirom da ćemo jedan širi plan vodosnabdevanja u Srbiji pokrenuti i to će se rešavati u narednom periodu, izašli smo u susret vama, na vašu molbu, i taj jedan u stvari arteški bunar koji je bio neophodan dodelili, uz pomoć ministarke Pavkov i Ministarstva za zaštitu čovekove sredine, tako da mislim da je to jedna dobra akcija koja je bila vrlo promptna i u trenutku odgovora, što se kaže, na vaše zahteve smo odgovorili.
To je zapravo u jednom širem kontekstu nečega što je Plan razvoja istočne Srbije, odnosno integralnog razvoja istočne Srbije, na čemu sam već i u samom ekspozeu ovde i naveo i najavio, od aerodroma u Nišu, odnosno rekonstrukcije i revitalizacije tog aerodroma, pa do zapravo čitavog niza projekata koji bi trebalo da se unaprede u okviru postojećih već rešenja za gradove koji idu negde od Đerdapskog koridora, odnosno Dunavskog koridora, pa sve do Niša i niškog aerodroma.
U tom čitavom nizu projekata je i nedavno formirana radna grupa vezana za početak radova na osmišljavanju i rekonstrukciji niškog aerodroma, koji treba da postane drugi aerodrom po značaju i po veličini u Srbiji, pored beogradskog, čime će da rastereti značajno i putnički saobraćaj, ali će dobiti i jednu drugu dimenziju kargo aerodroma, s obzirom da će postojati drugačiji način organizacije aerodroma. Ovo je jedan ozbiljan projekat koji je pokrenut u saradnji i sa kineskom stranom, tako da se nadam da ćemo u narednoj godini već krenuti sa prvim aktivnostima vezanim za taj aerodrom. Mislim, aerodrom ima svoj jako veliki potencijal, ne samo u putničkom smislu i tom nekakvom kargo ili transportnom, već i kao jedan veliki punkt za razvoj turizma u čitavoj istočnoj Srbiji, obzirom da je ovaj deo Srbije, u celini gledajući, dosta nerazvijen i zahteva posebnu pažnju.
Tako da, mislim da ćemo na ovaj način pomoći da pridobijemo turiste i da dođu zainteresovane strane sa raznih strana sveta, a što jeste jedan od zahteva za Plan razvoja Zapadnog Balkana u odnosu na Evropsku uniju. O tome smo razgovarali na nedavnom samitu u Tirani, gde je potpuno jasan bio jedan zahtev sa strane Evropske unije i komesara za proširenje Evropske unije da treba turistički aspekt Srbije da definišemo.
Mi naravno nismo takva velesila da bismo sada govorili o primorskom turizmu i gde zemlje koje imaju izlaz na more u stvari najveći deo svog prihoda ostvaruju kroz ovaj način zarade. Mi nismo takva zemlja, mi smo kontinentalna, ali druge zemlje u Evropi imaju taj nekakav kontinentalni karakter i imaju jako velike prihode od turizma.
Ako pogledamo Srbiju sa svojim mogućnostima, to su da kažem istorijski aspekti Srbije, ali sa druge strane imamo i taj nekakav banjski turizam koji bi se moglo reći da je to medicinski turizam koji je iskorišćen, ja ne mogu da kažem da nije, ali Sokobanja je jedan od primera izuzetnih lokaliteta koji imaju ogromnu mogućnost da se i dalje razvijaju i da se transformišu iz jednog mesta koje ima puno individualnih kapaciteta u jedne strukturisane hotelske kapacitete. Tamo sam bio u toj poseti istočnoj Srbiji kada smo posetili i Sokobanju i niški kraj.
Mislim da postojanje aerodroma kao što je aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu predstavlja jedan veoma veliki razvojni potencijal i na tome bi se trebalo ozbiljno raditi. Nadam se da ćemo pokrenuti tu čitavu mašineriju ka kreiranju tog prostora koji će se sigurno i neminovno razviti, ne samo istočne Srbije već i južne Srbije.
Mislim da taj čitav koncept integralnog razvoja koji je po mom nekakvom intimnom ubeđenju bilo vratiti se u te neke zaboravljene čaršije i zaboravljene varoši Srbije, kao što su divni gradovi, kao što je Knjaževac, kao što je Negotin, Pirot pa i vaše mesto koje je jedno zanimljivo mesto na putu od Niša ka Staroj planini, treba uključiti u taj širi koncept razvoja, ja mislim turističkog pre svega potencijala, pored toga što će imati određeni i saobraćajni uticaj na razvoj čitavog tog kraja. Mislim da aerodrom jeste pravo rešenje.
Hvala vam na pitanju. Na tome intenzivno radimo. Hvala vam.

Hvala vama.
Gospođa ministar, Adrijana Mesarović.

Zahvaljujem se gospodinu Miletiću na pitanju.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici i dragi građani, kada je u pitanju rad Fonda za razvoj i rad Ministarstva privrede, mi smo posebno fokusirani i orijentisani, gospodin Miletić i ja imamo često direktan kontakt kako bi pomogli privrednicima iz opštine iz koje dolazite.
Ministarstvo privrede je posebno orijentisano i fokusirano na treću i četvrtu grupu lokalnih samouprava, odnosno one lokalne samouprave koje spadaju u grupe, da kažem manje razvijenosti ili ka lokalnim samoupravama, gradovima i opštinama koje imaju izrazito negativna demografska kretanja. U odnosu na sve konkurse uvek je veći procenat izdvajanja za bespovratna sredstva kada su u pitanju lokalne samouprave koje spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti.
Koristim i ovu priliku da pozovem sve naše privrednike i preduzetnike, posebno iz ruralnih sredina iz ruralnih područja, odnosno područja manje razvijenosti ili kako sam rekla sa izrazito negativnom stopom demografskog kretanja, da se jave na sve aktuelne konkurse Ministarstva privrede.
Nekoliko ih je trenutno u toku. Jedan je baš izrazito namenjen i koncipiran kao program podrške ekonomskog razvoja opštinama sa izrazito negativnim demografskim kretanjima u 2025. godini, sa jednim značajnim iznosom bespovratnih davanja ka mladima do 35 godina, imajući u vidu da smo želeli da ostanu, da nastavljaju sa nekim svojim malim prerađivačkim delatnostima u tim opštinama.
Kada je u pitanju rad samog Fonda za razvoj i plasiranje kreditnih sredstava mi smo konceptualno to sada uredili, da kažem negde drugačije, imajući u vidu da smo suštinski želeli svakog privrednika da pomognemo i da mu damo na adekvatan način sto posto sredstava da može da razvije svoju poslovnu ideju.
Na koji način? Do pre nekoliko godina je to bilo uglavnom 20 do 25% bespovratnih davanja kada je u pitanju Ministarstvo privrede. Od prošle godine mi smo sva bespovratna davanja povećali na stopu od 50 do čak 100%. Imajući u vidu da je konstatovano da određeni broj privrednika koji žele da nabave određenu opremu, odnosno da realizuju određenu investiciju nemaju da ulažu onaj resto sredstava od 50, 30% preostalih sredstava u odnosu na potrebnu ukupnu investiciju. Konstatovano je da postoje opravdane potrebe tih privrednika za kreditnim sredstvima.
Onda smo preusmerili ta kreditna sredstva Fonda za razvoj da budu u celokupnoj funkciji privrednicima, odnosno da budu u celokupnoj funkciji ovih programa koje raspisujemo. Ukoliko privrednih podnese zahtev za 50% bespovratnih sredstava po aktuelnim programima, on preostalih 50% sredstava dobija preko Fonda za razvoj.
Pozivam i privrednike iz vaše opštine, ali i sa teritorije naše zemlje da se na sve aktuelne konkurse i na program ženskog preduzetništva i na program koji je veoma aktuelan, to je program subvencionisanih kredita u saradnji sa Bankom poštanskom štedionicom gde smo obezbedili milijardu dinara kreditnih sredstava za investicije i za investiciona ulaganja i milijardu dinara za trajna obrtna sredstva po kamatnoj stopi od svega 2%. To je povoljnije u odnosu na ono što je nekada Fond radio, imajući u vidu da smo u saradnji sa Poštanskom štedionicom uspeli da realizujemo takav program. Tu je do sada već veliki broj podnetih zahteva. Koliko sam upoznata ima broj određenih iz vaše opštine, ali svakako da se jave na sve aktuelne programe i konkurse.
Kada je u pitanju izdvajanje za podršku malom sektoru, mikro malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima svakako poseban osvrt i fokus na treću i četvrtu grupu razvijenosti. To isto radimo i kada je u pitanju izgradnja infrastrukture, odnosno nedostajuće infrastrukture u industrijskim zonama, ali i za razvoj svih turističkih potencijala u funkciji privredne aktivnosti. Tako da smo posebno fokusirani na razvoj ruralnih i manje razvijenih područja.

Najlepše hvala.
Gospodine Miletiću, imate još dva minuta na komentar.
Da li želite?