Evo, ja ću se kao prvo zahvaliti predsedniku Vlade, gospodinu Macutu, doktoru Macutu koji je kada je izabran posle nekoliko dana došao do naše opštine, do Svrljiga, obišao, imali smo veliki problem sa vodosnabdevanjem, gde ste vi zajedno sa vašim autoritetom, sa ministrom Dačićem, gde smo se sa vama tada dogovorili, na sastanku kod nas, dogovorili smo da se obezbede sredstva. To je odrađeno, ministarka za životnu sredinu je zajedno sa nama, a to smo i realizovali. Sada to treba konačno da se završi i ja očekujem da ćemo kopanjem tih bunara i tog bunara, imati rešenje za sam Svrljig, rešenje vodosnabdevanja.
Mogu još jednom da vas pozovem da obiđete te naše male opštine na jugoistoku Srbije, jer suština svega jeste, tamo se mnogo teže živi. Tamo veliki broj ljudi iz tih naših opština ide u veće gradove, ali verujte priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo sačuvati svi zajedno, ali podrška Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva, da neko ne shvati nešto pogrešno, moramo imati mnogo više sredstava, direktna davanja za te naše male sredine, da se tamo direktno ulaže, da li je to zdravstvena zaštita, da li je to socijalna zaštita, da li je to prosveta, da li je to bezbednost, privreda. Sve su to stvari a svaki dinar koji tamo uložimo to ljudi osete. Ko je bogat, ko ima mnogo, ja sad ne kažem da je Beograd mnogo bogat i te stvari, ali verujte mi, kada tamo kod nas uložite 500 hiljada dinara za neku aktivnost, za nešto, to se tamo vidi i oseti. Ovde u Beogradu uložite pet milijarde, to će mali broj ljudi da vidi.
Zato vam kažem još jednom, da vi kao predsednik Vlade, zajedno sa vašim ministrima, da što više budete prisutni u našim opštinama i da zajedno sa vama, jer ima veliki broj opština koje nemaju svoje poslanike, da mogu da predstave svoj problem. Ja ovo što govorim, ja to osećam sa mojim ljudima.

Molim vas završavajte.

Završavam.
Nisam spomenuo poljoprivredu…(Isključen mikrofon.)

Sledeći na listi je gospodin Đorđo Đorđić.

Svaka čast ministrima, svaka vam čast, ja sam slušao kolegu Miletića, ništa ga nisam razumeo, vi ste odgovarali, ne znam da li ste vi razumeli šta je on vas pitao, ali dobro.
Imam više pitanja za više ministara, ali na moju žalost nije mi tu najbitniji ministar Siniša Mali, pošto se on juče krstio, ja sam isto hteo da se danas krstim, ali ću pitanje postaviti premijeru Đuri Macutu, pošto sam slušao njegove ekspozee i on vrlo zastupa stavove koje ovde iznosi i o čemu priča Siniša Mali. Pa, bih ja vas premijeru pitao, najprostije stvari.
Znači, ministar Mali pričao kao s ploče, kao da mu je neko to narezao u glavu i kaže – 2012. godine plata je bila 313 evra. Dobro. Ove godine, 2025. godine je plata 913 evra. Gde? Da mi kažete gde je prosečna plata 913 evra?
Kaže da danas ljudi rade, da nema nezaposlenosti, da cveće cveta, samo nema crvene boje. Znači, sve je isto, tj. mnogo je bolje. Gde je bo lje? Recite mi gde se to toliko živi bolje u Srbiji da se ja iz Sremske Mitrovici, koji je lepši grad od Milijinog mesta preselim da i ja tamo živim? Da ne idemo baš svi u Beograd.
Znači, ljudi, ja sam vadio malo ove podatke. Ja sam sa brojevima slab, bolje baratam loptama, a zna ministar Gajić mi koji baratamo sa loptom baš sa brojkama nismo najbolji. Mene interesuje da mi objasnite – ako je 2012. godine cena goriva bila 123 dinara a danas je 210 dinara jel to inflacija ili nije inflacija?
Imamo ulje 120 dinara je bilo 2012. godine, sad je 199 dinara. Cigare su bile 160 dinara, iste cigare sad su 480 dinara.
Vidite kako se smeje ministar Tončev, on se razume u brojeve 100%.
Imamo šećer koji je bio 95 dinara, to je neznatno ne mora narod da jede šećer, sad je 115 dinara. Cena struje 2012. godine kao i danas je nepoznata, cena struje, komunalija, telekomunikacionih usluga ona je nepoznata. Znači, mi ne znamo da izračunamo, to niko ne zna živ, čak ni Siniša Mali. On se prekrsti, iznese ove njegove flajere i kaže – evo, ovoliko je ovaj ukrao, ovoliko je onaj ukrao a mi ne znamo šta je to toliko bolje u Srbiji u odnosu na 2012. godinu.
Ministar kaže – mi to sve merimo međunarodnom metodologijom. U Austriji možda, možda u Nemačkoj, možda u Švedskoj, koja metodologija ovde funkcioniše?
Molim vas, premijeru, da mi kažete kojom metodologijom se ovde računa?
Da li vi znate uopšte kako ljudi u Srbiji žive? Ne verujem. Iz vaših stolica 100% ne znate i iz ovih stolica, simptomatično je možda ko ne živi u Beogradu… (Isključen mikrofon.)

Ističe vreme.
Đorđo, imaćete još tri, pa još dva minuta.
Hvala.

Još tri, pa još dva, a Miliji ste dali 47 sekundi više, ali dobro ajde.

Evo, vama je 10 sekundi.

Hvala vam.
Da li neko od ministara želi da odgovori na pitanje gospodina Đorđića?
Reč ima gospodin predsednik Vlade, prof. dr Đuro Macut.

Zahvaljujem se gospodinu Đorđiću na ovom pitanju koje je dosta kompleksno, da kažem, i sigurno zahteva ekspertiza i ministra finansija.
Osvrnuću se samo na to da podaci koji se tiču prosečnih ličnih zarada i potrošnje ali i minimalnih dohodaka su naravno dostupni javnosti i javno se objavljuju kontinuirano.
Prema tome, podaci koje ste dobili i koje sad navodite su potpuno javni i postoji potpuno jasan trend da mi imamo i veće plate u odnosu na period od pre 10 ili 15 godina, obzirom da je i ukupni, da kažem, ukupni dohodak države, ako tako mogu da kažem, višestruko uvećan u poslednjih 10 godina. To je potpuno jasno.
O detaljima svakako možete više da razgovarate i da vam da objašnjenje ministar Mali, tako da su sve tvrdnje i sve što kažete zasnovane na jasnim podacima.
Ne možemo govoriti paušalno o nekim stvarima, kad je bilo nešto, kad je bilo, prosto to je tačno i to je tako. To jesu pokazatelji.
Ne možemo stvarno da govorimo da devizne rezerve u zemlji nisu tolike kolike su ili da su rezerve zlata manje nego što jesu. To su fakti koji su vrlo proverljivi jer na međunarodnoj berzi mi trgujemo i nalazimo se zapravo na berzi kao aktivna zemlja i možemo da kupujemo i prodajemo ono što imamo.
Prema tome, podaci su vrlo egzaktni i sigurno su najtačniji u poslednje vreme. Ne treba da sumnjamo u to.
Ja sam čovek koji je došao iz jedne oblasti koja je vrlo socijalno utemeljena i osećao sam sve ovo o čemu vi pričate do šest ili više meseci, ali i danas obzirom da i dalje obavljam posao lekara. Juče sam posle podne posle zasedanja bio u bolnici i gledao sam pacijente koje gledam već godinama.
Prema tome, jako dobro znam kako izgleda prosečna Srbije obzirom da meni prema sistemu zdravstvene zaštite koji funkcioniše u helijantu, to je jedan sistem gde mogu lekari iz primarne zdravstvene zaštite da zakažu nama preglede u Beogradu, dolaze pacijenti širom Srbije.
Prema tome, imam situaciju da, recimo, pacijent iz istočne ili jugoistočne Srbije zakaže pregled kod profesora, redovnog profesora u Beogradu za oblast kojom se ja bavim.
Znači, ne možemo govoriti da ne znamo šta se dešava, mi znamo i unutrašnju strukturu koja je u našem sistemu, ali znamo i kako žive ljudi koji se nama naravno i žale i požale. Sigurno sa njima pričamo i razgovaramo na tu temu.
Tako da, zaista ne bih mogao da se složim sa tim da ne znamo kako žive ljudi u Srbiji. Oni su ipak svaki dan u bolnici i na naša bolnička odeljenja dolaze ljudi iz čitave Srbije.
Nismo ekskluzivno vezano kao privatni sistem zdravstva, o tome možemo razgovarati nekom prilikom i pokrenuti takva pitanja, nismo rezervisani samo za one koji su platežno moćni da mogu da idu u recimo privatne klinike ili privatne zdravstvene sisteme, te moramo i primamo pacijente svih socijalnih grupa i svih kategorija. Ne biramo pacijente i kod mene mogu da dođu pacijenti, bilo koji pacijenti iz oblasti endokrinologije jer sam tako usmeren i tako sam radio u poslednjih preko 30 sad već i pet godina.
Tako da, u stvari su procene kakav je život na osnovu nekakvih podataka, ipak bi se tu na neki način ogradio i zamolio da budemo ipak na negde egzaktniji, da paušalnost u procenama koja provejava kroz brojne diskusije, ne kažem sad za vas konkretno, ali generalno govoreći, i kad slušam diskusije prosto postoji potreba da se diskutuje radi diskusije a bez jasnih, da kažem, predloga, mera ili nekakvih jasnih zaključaka. Opet, ne osvrćem se na vašu diskusiju, govorim sad u globalu.
Prema tome, znamo mi dobro, ja lično poznajem kakva je situacija u Srbiji, imam i rođake i prijatelje koji žive i vrlo teško i u vrlo su lošoj situaciji, ljudi koji dolaze kod mene u bolnicu su pacijenti sa najtežim i najkoplikovanijim oboljenjima u oblasti interne medicine, endokrinologije, njih zbrinjavamo na dnevnom nivou kod mene u bolnici. Prema tome, odlično znamo sa kakvim se mukama, patnjama i raznim drugim nedaćama susreću.
Sad, na konto onoga da li smo bolji ili nismo u poslednjih nekoliko godina, pa obzirom da sam bio i član jedne Komisije za retke bolesti pri Fondu zdravstva odlično znam sa kakvim su se problemima susretali pacijenti koji nisu mogli da dobiju lekove a boluju recimo od malignih bolesti. Tako da je značajno promenjena nekakva slika socijalna Srbije, naravno velikim angažovanjem i Ministarstva zdravlja i republičkog Fonda zdravstva, i da su brojne stvari koje se odnose na zdravstvo mnogo unapređene.
Postoji jedno pitanje koje je provejavalo danas u medijima, a to je pitanje regulative u oblasti zdravstvene zaštite ili lista čekanja, itd. Mogu samo da vam kažem da je u jednoj oblasti koja je najosetljivija, a to je oblast ortopedije dramatično smanjena brojnost, broj pacijenata koji čekaju na operacije. To je višestruko smanjeno u odnosu na potrebe i na ono što se dešava. Neke bolnice su, neke naše vrhunske bolnice u tom smislu jako povećale obim svog rada, četvorostruko više rade nego pre recimo šest ili osam godina, što je stvarno fascinantno, dok je u nekim oblastima to gotovo anulirano. Znači, nemamo liste čekanja, verovatno ministar zdravlja može preciznije da kaže o tome.
Tako da, na konto kako narod živi i kako uopšte živimo u Srbiji možda treba posvetiti jedno zasedanje nezavisno ove Skupštine, ali zamolio bih samo da o ovim detaljima, ako govorimo o brojevima, itd., se osvrnemo na Zavod za statistiku, odnosno Republički zavod koji stvarno izdaje pouzdane i kompetentne podatke na mesečnom nivou pa možemo vrlo jasno da pratimo trendove.
Da stvari nisu, da kažem, kreirane jasno govori i podatak da smo mi pod stalnim monitoringom i MMF-a i Svetske banke, pa su njihovi saradnici u Beogradu, koji takođe to prate. Imamo dvostruko praćenje i ponovo se ne može potkrasti neka kardinalna greška ili kardinalni propust u tom smislu.
Tako da bih zamolio stvarno da se negde referišemo na zvanične podatke koji su javno dostupni.
Zahvaljujem.