Zahvaljujem, predsedavajuća.
Pitanja bih postavio sledećim ministrima, pa ćemo početi od ministra odbrane, gospodina Bratislava Gašića. Dakle, pitanje je kada će napokon momci obavezno u vojnike i zašto govorimo samo o tome da će vojsku obavezno služiti osobe muškog pola kad, nažalost, imamo na snazi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, protiv kojeg smo mi iz Pokreta socijalista apsolutno oduvek bili, jer smo za Zakon o polnoj ravnopravnosti? Zašto se ne uvodi i ne razmišlja o obaveznom služenju vojnog roka i za osobe ženskog pola? To bi bilo u skladu sa ovim zakonom.
Što se tiče ministra pravde, gospodina Vujića, pitanje je – kada će se napokon ponovo na dnevni red nama ovde predložiti i staviti, doduše, obećanje prethodnog ministra koje je davno dato da se izjednači status sudija za prekršaje sa sudijama osnovnih sudova, prvostepenaca, a sudija Apelacionog, Prekršajnog suda sa sudijama Apelacionog, Prekršajnog suda?
Što se tiče ministra za brigu o porodici i demografiju Srbije, gospođe Jelene Žarić Kovačević, za nju imam pitanje – da li se radi i dokle se stiglo na pripremi zaista ozbiljnog rešenja i upotrebljivog zakonskog teksta koji će biti primenljiv u praksi za razliku od ovog koji mi ovde stalno slušamo kako se predlaže, a koji će na pravi i na odgovarajući i primenljiv način regulisati pitanje roditelja, negovatelja? Kada očekujemo da ćemo imati predlog Vlade Republike Srbije, koji će regulisati tu oblast ovde u skupštinskoj raspravi?
Što se tiče ministra informisanja, gospodina Borisa Vratine, kada će to ministarstvo i Vlada Republike Srbije napokon početi da primenjuje sve one alate koje pozitivni zakonski propisi stavljaju u ruke i da spreči više zloupotrebu tzv. prekograničnog ili prekograničnog kvazi-emitovanja programa od ovih koji sad već ne samo što su korišćeni za poresku utaju, izvlačenje novca iz zemlje Srbije, ovde se pojavljuju i kao rukovodioci obojene revolucije?

Hvala.
Moram da kažem, dame i gospodo ministri, da je sistem pun. Molim gospodina Đorđića da se odjavi, zauzimate mi mesto. Hvala.
Reč ima gospodin ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodo narodni poslanici, ja ću samo da vas podsetim da 2012. godine, u periodu od 2000. do 2012. godine učinjeno je sve od strane tadašnjih vlastodržaca da sve što iole vredi u Vojsci Srbije bude uništeno po diktatu nekih spoljnih sila i uticaja.
Tako da, imali smo ono prinudno penzionisanje svih oficira koji su na bilo koji način od 1990. do 1999. godine branili svoju otadžbinu, svoju državu Srbiju i onda su morali po diktatu tih istih da budu prinudno penzionisani, ne svi, na sreću našu, ali veliki broj. Tako je isto bilo i sa tehnikom, tako je bilo i sa ogromnim brojem kasarni, objekata, da sve to bude rasprodato da nikada više Vojska Srbije ne može da se oporavi. Na sreću, nisu uspeli u svojim namerama, nisu uspeli jer nisu imali dovoljno vremena da sprovedu sve zadatke koje su dobijali od tih njihovih mentora.
Zašto ovo kažem i zašto se vraćam ovako daleko u prošlost? Prvo, zato što smo juče imali komentar ovde da smo nesposobni da stignemo, pa evo i u budžetu za 2026. godinu, imamo predviđena, određena sredstva da bi infrastrukturu Vojske Srbije vratili u neko stanje koje je zadovoljavajuće za prijem regruta.
Nije se puno vodilo računa ni o zdravstvenim stanicama, ni o vojnim bolnicama, ni Niš, ni Novi Sad, pa čak i ovde Beograd, Karaburma. Nije se puno vodilo računa ni o kancelarijama po lokalnim samoupravama za vojne obveznike , tako da je sve to jedan ogroman posao.
Podsetiću vas samo da preko 2.88 objekata je bilo u master planu. Znači predviđeno pre 20 godina da bude otuđeno i da bude prodato. Pri tome, od svih tih prodaja koje su se dešavale u tom periodu, Vojska Srbije nije imala ništa, sve je išlo u budžet Republike Srbije i ništa se nije vraćalo vojsci. Nije to lak posao.
Druga stvar, imali smo NATO agresiju, NATO bombardovanje kada je ogroman broj objekata Vojske Srbije bio uništen, sravljen sa zemljom. Neke smo morali totalno da srušimo i da gradimo ponovo, neke da rekonstruišemo, tako da je to ogroman posao.
Mi smo sagledavajući sve trendove pozitivne i u našoj lepoj Srbiji, a i u celom svetu dali mogućnost da osobe ženskog pola imaju mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka.
Moja koleginica Milica će da vam objasni dalje o rodnoj ravnopravnosti i u kom kontekstu je to razmišljano tada, tako da očekujem da naravno u nekom trenutku kada, dakle ne radi se o nesposobnosti da mi stignemo da sredimo ovo sve.
Kupljena je ogromna količina opreme za vojnike. Godine 2012. nećete verovati, kada je predsednik Vučić bio ministar odbrane, vozili su u jednom kombiju čizme za jedan broj vojnika koji treba da ga sačeka u nekoj kasarni da ga pozdrave. Istog momenta kada on ode ili ja, 2014. godine, tako je isto bilo, jer nismo mogli da stignemo da se kupi u dovoljnoj meri. I vidite i po budžetu.
Iskren da budem, sa ovakvim rekordnim budžetom, koji se nije desio od 2000. godine, pa čak i 90-ih godina nije bio ovoliki, sa ovakvim nabavkama koje Vojska Srbije ima, idemo ka putu oporavka Vojske Srbije i vraćanja Vojske Srbije tamo gde joj i jeste mesto, a to je kao najcenjenija i najpoštovanija institucija u Republici Srbiji. I hvala građanima Srbije na poverenju koje nam pružaju. Vama hvala na pitanju.

Hvala vama, ministre.
Gospodin ministar Nenad Vujić.
Molim vas samo da referišete i na malopređašnje pitanje gospodina Đorđića.
Izvolite.

Kao što sam i najavio, sledećeg meseca imaćemo veliki broj i zakona koji ulaze u proceduru, gde ćemo regulisati dodatno i dalje planove i u reformi pravosuđa.
Sve ovo o čemu govorimo jesu koraci ka reformi pravosuđa, ne zbog određenih obaveza u Poglavlju 23, nego zato što mi u tom našem reformskom procesu radimo i na poboljšanju pravnog okvira koji će građanima dodatno osigurati bezbednost i sigurnost, kao i na jačanje samih institucija, ljudi koji rade u tim institucijama, ali i stvaranje adekvatnog pravnog okvira kako ne bi pravosuđe, da kažem, pravni okvir, ometao ekonomski razvoj Srbije.
Što se tiče samih pozicija porotnika i onoga što je nešto ovde izneto, a to je da nisu primali naknade. Naknade porotnicima isplaćuje VSS i to je u okviru njihove nadležnosti. Visoki savet sudstva je nadležan za sudije porotnike. Oni brinu o tim isplatama, tako da je to adresa na kojoj možemo govoriti.
Naravno, kada su u pitanju isplate porotnicima, obratiću se VSS kako bi pribavio tu informaciju, da li su im isplaćena sredstva ili nisu, jer VSS je nadležan za to. Sam VSS određuje uslove i visinu naknade i nagrade sudijama porotnicima. To je član 93. Zakona o sudijama. Tako da, jasno je čija je to nadležnost.
Što se tiče samog telefona, ja sam razumeo, kao i većina nas, da je u pitanju mobilni telefon, pa sam zato tako i odgovorio, a što se tiče isključenja telefona, taj podatak nemam, ali ću se obratiti koliko sutra, ja i moji saradnici, da proverimo tu informaciju, jer mi strogo vodimo računa o redovnom i regularnom funkcionisanju celog pravosudnog sistema.
Ponavljam, to jeste neki naš prioritet i u narednom periodu videćete i mnoge reformske korake koji će uslediti u okviru samog pravosuđa. Hvala.

Najlepše hvala vama.
Vidim po gospodinu Đorđiću da je zadovoljan odgovorom.
Gospođa ministar Milica Đurđević Stamenkovski ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
U konsultaciji sa vama, preuzela sam odgovornost da uputim odgovor na pitanje narodnog poslanika Đorđa Komlenskog, koje je bilo upućeno, adresirano ka ministarki Jeleni Žarić Kovačević, ali s obzirom na to da ministarka nema odgovornost konkretno za ovo pitanje, iako je njeno ministarstvo uključeno u proces razgovora i svakako će biti neodvojivi deo radne grupe, ne bih želela da se ogradim od ove važne teme i da kao resorni ministar ne uputim odgovor na ovo vrlo važno pitanje.
Naime, status roditelja-negovatelja je nešto na šta roditelji zaista dugo čekaju. Prve inicijative upućene su još 2013. godine, ali ne možemo reći da kao država u međuvremenu nismo uradili značajne korake koji su imali za cilj da osnaže položaj porodica u kojima se nalazi dete ili odrasla osoba koja je korisnik osnovne ili uvećane tuđe nege i pomoći. U pitanju su deca koja ne mogu sama da vode brigu o sebi i kojima je potrebna konstantna nega. Mi smo zaista iz razgovora sa roditeljima i direktnom komunikacijom sa njima mnogo toga od njih naučili.
Mislim da bi jako važno bilo da svi mi koji smo politički akteri, koji zastupamo određene institucije, češće razgovaramo upravo sa tim porodicama, jer rad i razgovor sa njima zaista oplemenjuje i otvara brojne vidike, a i zapravo, raspoređuje naše prioritete kao ministara.
Imali smo vrlo važne i konstruktivne sastanke u Palati Srbija. Sastanak je trajao četiri i po sata, nakon toga razgovarali smo sa njima i u Kragujevcu i moram da istaknem da tu nije bilo nikakve s naše strane selekcije i izbora, već smo pozvali sve one koji su se ikada obratili Ministarstvu na ovu temu, s obzirom na to da su postojale različite inicijative. Ali bih želela da stavimo tačku na to, jer bilo je razgovora i tokom prethodnih dana ovde zašto nismo prihvatili verziju koja je stavljana na dnevni red, odnosno za koju nismo glasali da bude na dnevnom redu, odnosno narodni poslanici to nisu učinili.
Naime, poštovani građani Srbije, dragi očevi i majke i porodice, želim da znate da nije u pitanju bio predlog novog zakona, zakona roditelj-negovatelj, nego je u pitanju bio predlog izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.
Mi smatramo i duboko smo uvereni da je neophodno usvojiti poseban zakon koji bi svojim odredbama intervenisao u mnoge druge zakone, odnosno čije bi odredbe zadirale i u sam Zakon o socijalnoj zaštiti.
Ono što je manje poznato u Republici Srbiji jeste da Zakon o socijalnoj zaštiti, postojeći zakon, predviđa pravo nezaposlenom roditelju koji 15 godina u kontinuitetu brine o detetu koje je korisnik tuđe nege i pomoći, da nakon ispunjenja uslova, starosnog uslova, može ostvariti pravo na minimalnu penziju. To je ono što mi danas imamo i ono što je bila jedna od verzija koja se pojavila ovde na dnevnom redu je bukvalno prepisano pravo koje mi već imamo, a nije se postavilo pitanje a šta ako ta nega prestane nekim slučajem nakon 14 godina, recimo, ako se ne navrši 15 godina te nege? Da li to znači da oni neće imati nikakav radni staž? I šta onda mi to menjamo ako smo samo prepisali nešto što već postoji Zakonom o socijalnoj zaštiti, sa nekim manjim korekcijama i proširenjem prava?
Suštinski, želim da na ovoj današnjoj sednici kažem ono što se zapravo tiče samih roditelja. Mi nismo želeli da sastavljamo zakon o roditeljima bez roditelja. Ne možemo pisati nešto što se tiče njih bez njihovog učešća.
Duboko verujem da smo kvalitetnim diskusijama došli do preliminarne verzije koja će biti predočena na radnoj grupi i koja će nastojati da omogući što širi obuhvat korisnika prava, a u skladu sa državnim mogućnostima. Jer, ono što je i kolega maločas govorio, mislim da je pošteno da to narodu kažemo, država nije ćup bez dna, niti bilo ko od nas ne želi da neko pravo uspostavi zbog toga što nam je tako ćef ili zbog toga što nemamo osećaj. I mi smo ovde i očevi i majke i znamo kako to izgleda. I u našem neposrednom okruženju svako ima nekoga ko ima sličnu muku ili sličan problem, ali moramo razumeti da je država ekonomski iscrpljena onim što nas je zadesilo tokom godinu dana prethodnih, s tim da kao odgovorni i pošteni ljudi želimo da kažemo da to nije posledica isključivo unutrašnjih udara, već i geopolitičke situacije na koju mi zaista nismo mogli da utičemo i koja se prelama preko naših leđa.
Ukoliko pogledate samo strukturu budžeta ministarstva koje ja predstavljam, mi 130 milijardi dinara svake godine isplaćujemo, samo naše ministarstvo, za prava koja se tiču porodice, a gde su drugi resori - subvencije za stanove o kojima smo govorili, gde je zdravstvo, privreda koja je takođe ima važne podsticaje porodičnim gazdinstvima, porodičnom preduzetništvu, takođe i poljoprivreda. Sve su to bočni kanali podrške porodici koji jednu porodicu ekonomski osnažuju, čine je jačom i zdravijom.
Radna grupa je prilika da na jedan stručan, odgovoran i temeljan način dođemo do Nacrta zakona o roditelj-negovatelj, a onda ćemo kao Vlada usaglasiti sve dalje korake i izaći pred vas, kao narodne poslanike, i zatražiti da oko toga budemo jedinstveni i da dogovorimo jedan zakon koji će sasvim sigurno ispisati istoriju naše odgovornosti prema porodici i socijalnoj stabilnosti države.
Ono što mogu da izvestim javnost, a uverena sam da se tiče mnogih, prva sednica radne grupe biće održana do polovine decembra. Nemamo nameru da radnu grupu razvlačimo u nedogled. Trudićemo se da ona bude efikasna i brza, ali ne na uštrb kvaliteta. Nije cilj da stvorimo manjkavu verziju koja će da proizvede još veću diskriminaciju. Na taj način suočili bismo se sa tim da imamo jedan deo majki i očeva koji bi neopravdano bio diskriminisan.
Mislim da mnogo nijansi postoji. Ne želim da današnju sednicu opterećujem sa svim tim detaljima, jer vaša dužnost nije da poznajete ovu materiju, ali zaista je složena i poslanici koji su se time bavili znaju o čemu govorim i znaju koliko tu postoji različitih nijansi gde možemo da se ogrešimo i da napravimo neki propust koji bi vodio ka diskriminaciji određenih majki i očeva.
Postoji populacija dece posle 18 godina gde je produženo roditeljsko pravo. Mi ovde ne govorimo samo o dečici do 18 godina, govorimo i o onima koji nakon 18 godine ne mogu da se staraju o sebi, pa su roditelji produžili roditeljsko pravo.
Govorimo i o zaposlenim i o ne zaposlenim majkama. Zaposlene majke traže, recimo, fleksibilnije radno vreme. Vi znate i sami da je to vrlo osetljivo, s obzirom na to da mi moramo da razgovaramo i sa poslodavcima na tu temu. U komparativnoj analizi, kako je to uređeno u drugim zemljama, mislim da će naša država u regionu dati najbolje rešenje, najpravednije, najhumanije koje će biti u interesu roditelja i pre svega njihove dece kojima je potrebna podrška i roditeljska ljubav.
Takođe, vrlo je važno da definišemo kada neko dobije status roditelja-negovatelja. Šta to znači? Šta se od njega očekuje? Da li on prolazi određene obuke? Ko su ljudi koji rade na tome da on pruži što kvalitetniju negu? Da li je on dovoljno obučen iz oblasti zdravstva, pedagogije? Mora ipak poznavati neke osnove. Svaki roditelj uvek zna najbolje šta je za njegovo dete. Da bismo pružili što bolji kvalitet te usluge mi ćemo nastojati da taj proces paralelno prate i te obuke kako bi i oni sami sticali još dodatna znanja i kako bi olakšali živote svoje dece.
Izašli smo pred ljude otvoreno i odgovorno i uopšte ne želim da vladajuća koalicija na bilo koji način stavlja monopol na temu bilo kog zakona i da ispadne da nešto zato što dolazi iz redova opozicije za nas nije prihvatljivo. Ne, uopšte nije stvar u tome i želim to da znate i da vam se obratim i u tom smislu. Naprosto ono što ste ponudili nije bilo valjano sročeno, čak su postojali komentari da je to namerno urađeno da bi Skupština odbila kako bi se od toga pravila politička tema. Ne želim da pravimo od toga političku temu i zato tu stavljam tačku.
Do sredine decembra imaćemo prvu verziju i, Bože zdravlja, uverena sam da ćemo nakon toga moći da do 1. februara imamo i konačnu verziju radne grupe u koju pozivam sve, dakle sve i udruženja i zainteresovana lica. Nemamo uopšte ambiciju da ta radna grupa bude iza zatvorenih vrata. Njen rad će biti transparentan. Javna rasprava takođe može omogućiti angažman i drugih zainteresovanih strana i uopšte javnosti u celini, svako je dobrodošao i verujem, ako ništa drugo, ono što treba da nas ujedini jeste odnos prema porodicama, prema majkama, prema očevima, prema deci i prema onima kojima je potrebna naša podrška i zagrljaj svih institucija. Hvala vam.

Hvala vama. Jako važna tema.
Reč ima gospođa ministar Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Poštovani poslanici, građani Srbije, hvala vam u svakom slučaju na postavljenom pitanju. Zaista od kako je ovaj zakon roditelj-negovatelj počeo da bude u žiži javnosti često se i u medijima i u javnosti, pa mogu da kažem i na društvenim mrežama Ministarstvo za brigu o porodicu i demografiju dovodilo u direktnu vezu sa izradom zakona roditelj-negovatelj, iako je taj zakon zaista u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ono što mogu da kažem, neću se ponavljati, jer je koleginica Đurđević Stamenkovski već objasnila sve i ona je ta koja zaista može da da neki hodogram i neko razmišljanje o tome kada bi taj zakon mogao da bude pred narodnim poslanicima, ali zaista jeste tokom prethodnog perioda Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju aktivno učestvovalo u svim procesima sagledavanja problema, u svim procesima sagledavanja potreba porodica. Porodice su različite, potrebe svake porodice su različite i mi moramo da to prihvatimo i moramo kao država, kao ljudi koji sede u Vladi Srbije, kao predstavnici institucija odgovorimo na njihove potrebe. Tako su različite i potrebe porodica koje brinu o teško oboleloj deci i naše ministarstvo će se zaista uključiti kroz rad na inicijativi za izmene zakona roditelj-negovatelj.
Kao što sam rekla, ministarstvo je uključeno od samog početka, pruža punu institucionalnu podršku, jer smatram da je institucionalna podrška od izuzetnog značaja u ovom trenutku. Prisutni smo na svim sastancima, konsultacijama, bićemo prisutni na predstojećim radnim grupama.
Prvi sastanak u okviru ove inicijative, čini mi se, bio je održan u Palati Srbija, prvi sastanak je bio u Beogradu. Drugi sastanak je bio u Kragujevcu, ali zašto to naglašavam? Zato što postoje porodice i postoje udruženja koja se bave ovom temom i koja svakog puta dobiju priliku da razgovaraju sa predstavnicima različitih ministarstava koji su se tu okupili i da iznesu neka svoja razmišljanja, govore o svojim potrebama, iznesu svoje stavove, na kraju krajeva, da iznesu svoje predloge koje ćemo možda svi i usvojiti.
Dakle, ako na sastanku imate predstavnika RFZO, predstavnika PIO fonda, predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, znate da ćete se obratiti pravim ljudima, da tako kažem, koji će raditi na izradi tog zakona i koji će gledati da upodobe te odredbe koje će kasnije biti primenjivane upravo potrebama porodica.
Ono što je jako važno jeste da je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a verujem da su i mnogi povezivali donošenje ovog zakona upravo zbog toga što mi u okviru Sektora za porodično-pravnu zaštitu imamo kancelariju koja se bavi retkim bolestima. Međutim, ovaj zakon se neće odnositi samo na lica koja su obolela od retkih bolesti ili na porodice koje imaju jedno dete ili više dece koja boluju od retkih bolesti, već će se primenjivati mnogo šire.
Ono što želim da kažem jeste da tokom ovih konsultacija, a i od početka mandata naše ministarstvo je otvoreno za prijem građana. Svi građani koji se jave, koji žele da dođu kod nas, a mnogo je onih koji imaju u porodici dete ili osobu koja se leči od retkih bolesti ili koja pati od retkih bolesti… Oni dođu kod nas i prenesu nam ono kako zapravo oni žive i koje su njihove potrebe.
Takođe, naše ministarstvo je često na terenu. Kad kažem često, mislim u proseku, od pet radnih dana, sigurno smo tri do četiri radna dana na terenu i to podrazumeva i obilazak porodica koje imaju nekog člana koji boluje od retkih bolesti.
U tom smislu ćemo mi i dati doprinos Radnoj grupi za izradu zakona, zato što možemo i sa terena da dogovorimo o nekim stvarima koje su nam predstavljene i koje su nam svakako poznate, da tako kažem, iz prve ruke.
Jako je važno da buduće zakonsko rešenje pruži sigurnost pre svega, ali pruži i fleksibilnost svim porodicama, jer kao što rekoh, potrebe porodica nisu iste. To smo mogli da vidimo iz razgovora sa ljudima. Dakle, jedan deo roditelja želi da bude u potpunosti posvećen detetu. Taj deo roditelja želi da ne radi. Drugi deo roditelja želi mogućnost radnog angažovanja do četiri sata dnevno, jer žele da imaju i obezbeđenu asistenciju detetu tokom tog vremena dok su oni na poslu.
Jako je važno da sagledamo potrebe dece u tom trenutku, ali je takođe važno da sagledamo i potrebe roditelja i njihovo mentalno zdravlje, njihove neke lične potrebe i neka lična shvatanja, da li je njima možda odgovarajuće da budu na poslu, da za to vreme neko bude pored deteta itd. U svakom slučaju, porodice sa dvoje teško obolele dece morale bi da imaju mogućnost da oba roditelja steknu ovaj status. To su nam rekli roditelji. Možda i o tome treba razmišljati.
U svakom slučaju, tu su samohrane majke koje svakako mogu da kažem da možda predstavljaju i najranjiviju grupu. Često nemaju alternativu u brizi o detetu, često nemaju mogućnost zaposlenja. Dakle, mi smo ti koji zajedničkim radom kao Vlada Srbije moramo da im omogućimo i da mogu da se zaposle, ali i da mogu da pruže adekvatnu brigu svom detetu koje boluje od neke bolesti.
Dakle, kao što vidite iz ove kratke analize koju sam iznela samo za ovo kratko vreme, mogli ste da primetite da se radi o jednoj temi koja je dugotrajna, koja je kompleksna, koja zahteva ozbiljan pristup ove radne grupe koju će voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Naravno, fokus će verovatno biti i na mreži podrške. Dakle, govorim o personalnim asistentima, o dnevnom boravku, o stanovanju uz podršku i uslugu predaha, kako bi roditelji mogli da rade, ali i da očuvaju svoje kontakte sa svojom decom. Na kraju krajeva, da negde možemo da kažemo da su roditelji oslonac svojoj deci, a da je sistem bio oslonac roditeljima i njihovoj deci, na kraju krajeva, svakoj porodici u zemlji. Hvala.

Reč ima gospodin ministar Boris Bratina.