Hvala vama.
Pošto znam da ste jako bliski sa mnogim visokim pozicijama u Ruskoj Federaciji, ja vas molim samo da pitate zašto nemamo dugoročni gasni aranžman, jer ja ne uspevam da razumem samo tu činjenicu?
Reč ima narodni poslanik Stefan Janjić.

Moje prvo pitanje je za ministra kulture – šta se dešava sa…
Hoćete li da malo smirite ove vaše?

Izvinite, ali kako očekujete, da idem da lupam packe, šta? Ali, derete se svi.
Da li imamo sada uslove za rad? Hoćemo li na pauzu do sutra ili nastavljamo sa radom?
Izvolite.

Moje prvo pitanje je za ministra kulture – šta se dešava sa izborom direktora RTS-a? Dokle se s tim stiglo? Da li postoji neki novi kandidat ili će Dragan Bujošević i dalje ostati v.d. direktor, imajući u vidu njegove najbolje godine? Mislim da on sad ima preko 70 godina. Da li se on u ovom trenutku podmlađuje, pošto postoji velika opasnost da ode u svoju najžutiju fazu ili je sad u nekoj drugoj boji? Ne znam kako ga sada nazivate.
Moje drugo pitanje je za ministra prosvete, nažalost, trenutnog ministra prosvete, a to je kada će biti ukinuta uredba Ministarstva prosvete koja zaposlenima omogućava samo osminu radnog vremena za bavljenje naukom? U skladu sa tom uredbom ne postoji mogućnost da se održi visok rejting državnih univerziteta na Šangajskoj listi, tako da postoji velika opasnost da padnemo na Šangajskoj listi zato što zaposleni nemaju mogućnost da se bave naukom, što im je primarni posao.
Jedno od najvažnijih pitanja jeste šta se dešava sa ministrom Dačićem? Gde je ministar Dačić? Da li je sve u redu sa njim? Vrlo je važno da znamo da li imamo funkcionalnog ministra policije, imajući u vidu šta se sve dešava, pre svega ispred Narodne skupštine? Pitanje je da li su identifikovani napadači na poslanike? Mislim, mi poslanici možemo da se branimo, nije nikakav problem, čisto samo da znamo s kim imamo posla.
Takođe, da li su identifikovani napadači na druge građane od strane stanovnika „ćacilenda“ i da li su identifikovani napadači na novinare „N1“ i druge novinare koji su se zatekli u tom trenutku na mestu ispred Narodne skupštine.
E, sad, imamo problem rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, potencijalnog rada, ukoliko ga izaberete, a verovatno hoćete, zato što je pitanje kako će funkcionisati njegov rad. Veliki broj organizacija civilnog društva je potpisao jedan dopis kojim su rekli da neće sarađivati sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Ukupno je 28 potpisnika. Među njima je BeFem, Beogradski centar za ljudska prava, CRTA, građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava itd, da ne nabrajam sad sve. Iskreno da vam kažem, apsolutno razumem njihovu zabrinutost.
Radi se o jednom čoveku koji je tokom ovih godina koristio jedan vulgarni rečnik, koji je u ovom trenutku glasnogovornik vladajuće stranke, koji je smatrao da je Desanka Maksimović i dalje živa, sa njom se čak i dopisivao na „Tviteru“ i na drugim društvenim mrežama, odgovarao, rekao kako mu se sviđaju njene pesme, kako ih je čitao kad je bio mali. Takođe, ono što je zabrinjavajuće jesu njegove pravne kvalifikacije, imajući u vidu da je studirao 11 godina i da smo se on i ja mimoišli samo za jednu godinu, a ja sam Boga mi od njega mlađi 23 godine. To su pitanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marina Mijatović.
Izvolite.

Hvala.
Imam tri pitanja za ministra zdravlja. Prvo pitanje se odnosi na broj pacijenata koji su podneli zahteve za lečenje od retkih bolesti na osnovu konzilijarnog mišljenja, a da nisu dobili odgovor od RFZO u roku od mesec dana, i to u periodu od 2023. do 2025. godine, odnosno do 26. novembra 2025. godine.
Drugo moje pitanje iz ove oblasti - koliko pacijenata od dana podnošenja zahteva za lek nikada nisu dobili odgovor? Prema informacijama Udruženja pacijenata, imam informaciju da pacijenti nisu dobili već godinu i po dana ili dve godine odgovore od RFZO na zahteve za lečenje. Znamo da su to zahtevi koji su podneti na osnovu konzilijarnog mišljenja lekara, gde su lekari rekli da je taj određeni lek neophodan za očuvanje zdravlja i očuvanje života pacijenta. Oni nikada nisu dobili odgovor od RFZO i njihovo zdravstveno stanje se zbog toga naglo pogoršava.
Šta je sa terapijom za porfiriju, šta je sa pacijentima kojima je potrebna trikafta? Šta se dešava sa tim lekovima i zašto ti pacijenti godinu i po dana ne dobijaju odgovor od RFZO? Da li su to oni pacijenti koji nisu politički podobni da bi dobili ove lekove? Tražim od ministra zdravlja i od RFZO da nam da odgovore na ova pitanja.
Juče se ministar Siniša Mali hvalio kako ulažemo u zdravstvo, kako rekonstruišemo zgrade, kako gradimo nove objekte, ali je zaboravio da nam kaže koliko ambulanti se urušava. Ne mislim na ambulante kao na ordinaciju u okviru domova zdravlja, već na ambulante koje se nalaze van sedišta doma zdravlja i koje su mnogo bliže građanima i građankama da bi dobili uslugu zdravstvene zaštite.
Navešću vam i dva primera koje smo dobili na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a radi se o Domu zdravlja Bela Palanka koja, na primer, ima 11 ambulanti, od kojih samo dve rade. Mi smo ih pitali zašto samo dve ambulante rade. Oni su nam odgovorili da su te ostale ambulante urušene, da nemaju instalaciju, da nemaju sredstva za rad, da nemaju lekare, što znači da ste vi onemogućili ljudima da u ovim područjima, ruralnim područjima dobiju zdravstvenu zaštitu. Zbog čega su to ministar zdravlja i premijer dozvolili?
Takođe, Dom zdravlja Ruma ima četiri zdravstvene stanice, 12 ambulanti, a zdravstvena zaštita iz ginekologije ne pruža se ni u jednoj zdravstvenoj stanici, ni u jednoj ambulanti. Isto je stanje u Boru, Kruševcu, Vrbasu, pa skoro u svim domovima zdravlja. Na ovaj način ste onemogućili ženama da dobiju pristup ginekologiji i da zaštite svoje zdravlje. Vi se hvalite preventivnim pregledima, a već četiri godine 30% žena premine od karcinoma dojki, grlića materice, jajnika i to se nije pomerilo ni 1% da se smanjio ovaj broj preminulih žena. Znamo da ste pokušali nekim karavanima koje organizujete samo pred izbore, ali ti karavani nisu vam dali rezultate.
Važno pitanje je vezano za sadašnji zakoni koji je sada u proceduri Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad, odnosno e-bolovanje poslodavac. Pitanje za ministra zdravlja i premijera – zašto su dozvolili da ovaj zakon uđe u proceduru, a nije urađena procena uticaja na zaštitu podataka? Kome prodajete i dajete naše medicinske podatke i zašto ih selite iz zdravstvenog sektora u neki sektor koji je nama nepoznat kako funkcioniše, niti ima nadležnost da obrađuje naše zdravstvene podatke?
Četvrto pitanje je za ministarku za brigu o porodici i demografiju. Znamo da je prošle godine 2024. godine, negde u oktobru, promenjen Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ministarka se hvalila kako će procedura da se ubrza zato što se ukinuo kriterijum za katastarski prihod. Moje pitanje za ministarku – koliko je porodica podnelo zahteve za dečiji dodatak, a da nisu dobili odobrenje za dečiji dodatak zato što poseduju zemljište, preko dva hektara po članu porodice? Da li je ukidanje katastarskog prihoda donelo dobro ili loše deci koja podnose zahtev za dečiji dodatak? Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Snežana Rakić.
Izvolite.

Hvala.
Moje pitanje je danas upućeno mom kolegi prof. dr Đuri Macutu, inače premijeru, koji je takođe lekar, a inicirano je poslaničko pitanje koje glasi – kada imaju nameru da sprovedu reformu sistema zdravstvenog osiguranja, a jednom izjavom pacijentkinje koja je pre neki dan lepo rekla – znate kako kažu da državnog lekara ne možeš da ubediš da si bolestan, privatnog da si zdrav, da sam hipohondar ne znam kako bih mirno izašla iz ordinacije? Zašto je to tako?
Ovo vam govorim sa aspekta nekoga ko je vodio veliku državnu bolnicu, a takođe i privatnu bolnicu i mi u Republici Srbiji imamo, da kažemo, zdravstveno osiguranje koje je besplatno, ali je nedostupno. Zdravstveno osiguranje u Republici Srbiji predstavlja sistem obaveznog socijalnog solidarnog osiguranja koji obezbeđuje pravo na lečenje i zdravstvenu zaštitu svim građanima i određenim kategorijama stranih državljana i njima upravlja Fond zdravstvenog osiguranja. Doprinosi se plaćaju mesečno i izdvaja se negde oko 10,3% bruto zarade. Znači, to svaki poslodavac mora da izdvoji i on uključuje pregled kod lekara opšte prakse, specijalističke preglede, bolničko lečenje, hitnu pomoć, operacije i jedno stacionarno zdravstveno lečenje.
Drugi vid osiguranja je dobrovoljno, odnosno privatno zdravstveno osiguranje. Ono je opciono i nudi dodatnu zaštitu, poput brže dijagnostike, bolničkog lečenja u privatnim klinikama ili pokriće troškova u inostranstvu. Nude ga kompanije kao što su DDOR, „Unika“ i imate sada jednu neverovatnu situaciju.
Ovo državno osiguranje u stvari je na neki način dobrovoljno, besplatno, ali nedostupno, a u privatnom osiguranju, kada odete u privatnu bolnicu, imate mogućnost, u stvari dešava se da vas leče preko mere. Imate jedan over treatment, tako da jedan ogroman broj pacijenata dobija višak usluga koje nisu potrebne, a upravo na račun privatnog zdravstvenog osiguranja. Šta nam to govori? Govori nam da je za normalno funkcionisanje zdravstvenog sistema neophodna reforma zdravstvenog osiguranja.
Ministarstvo zdravlja je propisalo da postoje preventivni pregledi. Preventivni pregledi bi trebali da budu obavezni, ali to je ono što se ne dešava, pa onda sa vremena na vreme, pošto pacijenti to ne poštuju, Ministarstvo zdravlja je prinuđeno da organizuje razne sistematske preglede kroz sekundarne, tercijalne usluge i da time uposli lekare i da pokuša da pregleda što veći broj ljudi.
Osnova svakog dobrog zdravstvenog sistema, a to smo imali prilike da čujemo i od kolega na Odboru za zdravlje, jesu upravo ti preventivni, odnosno sistematski pregledi.
U privatnim zdravstvenim ustanovama odete na sistematski pregled i onda, umesto jednog paketa racionalno propisanih usluga, vas počinju da šalju na određene preglede drugih specijalnosti i time zapravo bolnica zarađuje, ostvaruje višak prihoda, odnosno ostvaruje se profit koji kasnije dele zaposleni te bolnice i nema kontrole.
Šta je poenta ove priče? Poenta je da država mora da uvede jedinstvenu kontrolu sistema zdravstvenog osiguranja, da RFZO izgubi svoj monopolski položaj i da iskoristi sve ono što privatne klinike mogu da pruže kako ne bi danas imali liste čekanja na kojima negde oko 66 hiljada pacijenata čeka razne usluge.
Rešenje bi bilo da zapravo mora da se napravi reforma ovog sistema zdravstvenog osiguranja, mora da se, nažalost to bi bila nepopularna mera, ali onaj ko radi u državnoj bolnici mora da ostane u državnoj bolnici, za odgovarajuću platu.
Znači, mora doktorima u državnim bolnicama da se podignu plate, da se spreči odliv doktora, ne može se raditi na dva mesta istovremeno. Znači, možete da budete ili doktor u privatnoj ili u državnoj bolnici.
Naravno, mora da se sprovede stroga kontrola radnih sati zaposlenih doktora, znači, uz reformu ovog osiguranja, jer ne možete vi danas da budete dežurni 24 sata, pa sutradan da odete da radite u neku privatnu praksu pa da to nema kraja, jer takav vid rada nije dobar ni za zdravstveni sistem, a ne za pacijenta. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima Jelena Milošević.Izvolite.

Pitanje za ministra Dačića i za vas gospođo Brnabić - ko je postavio maskirane osobe ispred Narodne skupštine koji bi da nas legitimišu? Ako su pošteni građani, kako vi tvrdite, šta će im maske. Ako su kriminalci kako mi tvrdimo, šta rade ispred Narodne skupštine?
Ministre Dačiću, kada ste kriminalcima preneli ovlašćenja da mogu da legitimišu? Ko im je dozvolio da sinoć nasrću na nas iz mraka kao utvare, bitni u svojoj nebitnosti? Ovo što ste okupili u „ćacilendu“ ima 1.000 godina robije, ali to je vaše ogledalo, to ste vi i po tome ćete biti upamćeni.
I, odmah da vam kažem, da li je sinoć bilo prijatno među hordama vaših kriminalaca? Nije. Da li sam se uplašila? Nisam. I, da znate i vi i oni, nikada, ali nikada, neću da im se predstavim i legitimišem. Nikada. Iako sam ranije ulazila na sporedni ulaz, jer mi je bliže, neću da ulazim na sporedni ulaz, jer ako ja ustuknem pred njima, šta ostaje građanima, da ih prebija ko kako stigne, da idu odavde. Gde? Ćeraćemo se, pa dokle stignemo.
Da li ćete ove kriminalce iz paramilitarnog kampa da preselite u Negotin, Mionicu i Sečanj gde se u nedelju održavaju lokalni izbori? Da li će da uteruju strah u Negotinskim i Mioničkim selima, kao što se to dešavalo u Zaječaru? A, onda da vičete na sav glas kako ste pobedili?
A, kada smo kod Negotina i Mionice, imam pitanje za premijera Macuta - da li zna da je u poslednjih 12 godina Negotin izgubio preko 9.000 stanovnika? To je četvrtina. Da li je u skorije vreme bio tamo da vidi da je tamo svaka druga, treća kuća prazna? Odatle je otišlo sve što je moglo. A, kako i da ne ode? Pa, samo rekonstrukciju doma zdravlja obećali ste pet puta. Pa kaže, Lončar 2017. godine, Vučić 2019. godine, predsednik opštine 2022. godine, pa opet Vučić, pa opet Lončar u julu ove godine. Zgradu nove bolnice je obećao, jer je stara u takvom stanju da ne može ni da se rekonstruiše. Uradili ste naravno, ništa. Opet ćete da uradite ništa, jer to ste vi. Obećavate, obmanjujete, po principu drži bure vode, dok majstori ne odu ili u vašem slučaju dok ne prođu izbori.
Škole u Negotinu vam se raspadaju. Po izveštaju firme koju je opština angažovala, koja je pregledala školske objekte stoji da se neki objekti moraju zatvoriti, a neki da se ne mogu nesmetano koristiti. Recimo, Osnovna škola „Vera Radosavljević“ Sikole, Trnjane, Mala Kamenica i Dušanovac, stoji formulacija - do preduzimanja konkretnih mera za obezbeđenje osnovnih zahteva za građevinske konstrukcije predlaže se da se objekat zatvori za upotrebu, kako bezbednost i životi korisnika ne bi bili ugroženi.
Osnovna škola „Dvanaesti septembar“ Aleksandrovac, Prahovo kaže - da konstrukcija ima nezadovoljavajuću nosivost i stabilnost i da se objekat kao takav ne može nesmetano koristiti. Predlažu vam da zatvorite škole. O kom skoku u budućnost vi pričate? U Negotinu 15% škola vam je nebezbedno.
Organizovali ste blokade, pa kaže transparent – hoću da radim. I, Negotinci bi da rade, ali nemaju gde. A i to što imaju teško do njega stižu. U martu je Vučić obećao rekonstrukciju puta Samarinovac – Prahovo, koji je glavni putni pravac do fabrike „Eliksir“ a, koja je gotovo jedini poslodavac u opštini Negotin. Hoće li već jednom taj put predsedniče?
Hajde što nije ispunio u Negotinu, nije ni u Mionici. Obećao je završetak obilaznice oko Mionice. Ništa. Obećali ste vodu Nanomiru, Gornjem i Donjem Mušiću, Marištu. Ništa. Obećali put u Osečenici, Krčmaru. Ništa.
Vučić da sedne i napiše knjigu, neispunjena predizborna obećanja, odnosno kako sam prevario sopstveni narod. Ova sa pobedom nad obojenom revolucijom mu ne ide. I, tako lažete, mažete, obećavate od izbora do izbora. A, onda da se ljudi ne bi setili vaših neispunjenih obećanja, delite frižidere, freze, pakete, asfaltirate sokaka, dajete subvencije, delite naše pare. Pa, za svaki slučaj povedete i vaše kriminalce za one koji nisu pali na belu tehniku, da padnu na strah. Tako vi pobeđujete.
Možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete. Zato pozivam građane da u nedelju u Mionici i Negotinu izađu na izbore. U Mionici zaokruže listu broj 5, u Negotinu listu broj 2. Ničija nije do zore, neće ni vaša. Hvala.