Hvala vam.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Natalija Stojmenović.
Izvolite.

Hvala.
Moj amandman tiče se povećanja transfera lokalnim vlastima. Naime, juče smo čuli ovde od ministra finansija da ovaj budžet ne menja svoje prioritete i nažalost ja ću se složiti sa tim, a ja mislim da prioriteti ovog budžeta moraju radikalno da se promene. Mnoge lokalne samouprave očigledno nemaju sredstava, ne znam da li nemaju volje da reše neke od gorućih problema kao što su recimo ustanove za predškolsko vaspitanje, pa tako u Inđiji, vrtić „Neven“, gde je pao plafon 2023. godine, i dan danas čeka na rekonstrukciju, a više je puta Ministarstvo za javna ulaganja, obećavalo taj novac, a i evo vrtić do dana danas nije završen. Vrtić“Sunce“ u Mirijevu, izgradnja tog vrtića se obećava više od pet godina, a vrtić „Mala sirena“, na Voždovcu ima konstantan problem, deca imaju konstantne zdravstvene probleme, sada je pandemija glista, zato što je taj vrtić napravljen za 250, a trenutno prima 500 dece. Ja mislim da je prioritet da svako dete u državi Srbiji ima normalan i dostupan vrtić i zato želim da se ovaj novac opredeli za to.
Druga stvar koja mislim, zašto mislim da je veći novac potreban lokalnim samoupravama, vlastima, jeste nešto što smo sada imali ovde prilike da čujemo od ministarke privrede, kako je Ministarstvo za privredu podsticalo domaću industriju i čak dalo 800 hiljada evra. Dok je Ministarstvo za privredu dalo domaćoj industriji 800 hiljada evra, direktnim investicijama je strancima dalo 80 hiljada evra, fabrikama kao što su Geoks, Beneton, Aptiv, Mitroks, Gruner, Leoni, Kentaur koji je nedavno otpustio 253 radnika, Solpro gde je takođe otpušteno 70 ljudi u Vranju.
Dan nakon toga ministarka je izjavila da Vranje danas zapošljava više nego ikada, nakon što je 253 ljudi izgubilo posao.
Privredni ambijent u Srbiji, kako želi ovde da se predstavi da je dobar, ja ne znam koji je to privredni ambijent dobar gde je zaposleni jednog dana bez ikakvog obaveštenja mogu da dođu ispred vrata fabrike koja su zatvorena i ona ne mogu da uđu.
Takođe, ne znam ni koji je to privredni ambijent toliko dobar da tim otpuštenim radnicima se kaže da su im obezbeđena nova radna mesta, tako što su im se podelili spiskovi Nacionalne službe za zapošljavanje. Hvala vam.

Reč ima Nenad Filipović.

Uvaženi predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, budžet za 2026. godinu, bitan je za građane Srbije, jer direktno utiče na kvalitet života, na plate penzije, cene osnovnih usluga i sigurnost radnih mesta. Smatram da građani koji prate ovaj prenos, od nas očekuju da jasno čuju koje benefite ovaj budžet donosi upravo njima, naročito u ovim otežanim okolnostima, kako spoljnim tako i unutrašnjim.
Samim tim što su okolnosti takve kakve jesu i izazovi pred kojima stoji ovaj budžet su znatno veći i sasvim je razumljivo da postoji izvesna bojazan u pogledu njegove realizacije. Međutim, imajući u vidu da smo od najmanje 2020. godine na ovamo imali brojne izazove pred budžetima koje je ova Skupština usvajala, a koji su se u praksi pokazali kao stabilni i održivi, imamo puno pravo da kažemo da će i budžet za 2026. godinu biti stabilan i održiv.
Što se tiče amandmana, sve one amandmane koje je Vlada usvojila, mi smatramo da dodatno unapređuju ovaj budžet i poslanička grupa Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija će podržati te amandmane.
Jedna od važnih tema oko koje se svake godine vodi polemika jeste transparentnost budžeta. S obzirom na to da je digitalizacija odavno uzela maha u Srbiji, sasvim je opravdano očekivati da se ona primenjuje i u samom procesu izrade, kao i kontrole trošenja budžetskih sredstava.
Upravo zato pozdravljam početak rada interaktivnog budžetskog portala koji predstavlja konkretan dokaz težnje ka što većoj transparentnosti. Danas svaki građanin ima direktan pristup informacijama o tome gde su sredstva raspoređena i u kom iznosu.
Kao što sam i ranije govorio, i u Jedinstvenom biračkom spisku koji je unapređen kako bi građani imali u najvećoj mogućoj meri uvid u podatke, tako i sada ističem da interaktivni budžetski portal treba da se i dalje dorađuje, unapređuje, jer transparentnosti u radu državnih institucija nikada nije dovoljno.
Postavlja se pitanje da li je ovo razvojni budžet ili ne. O terminima možemo raspravljati, ali činjenice su jasne. I ovaj, kao i prethodni budžeti, ima veoma veliki i visok udeo investicija, oko 6,7% budžeta, što je, iako nešto manje nego prošle godine, i dalje među najvećim u Evropi.
Kada pogledamo projektovan deficit od oko 3%, koji se nadoknađuje uglavnom zaduživanjem, dolazimo do zaključka da se najveći deo investicija finansira upravo iz sopstvenih izvora. Zato smatram da se sa pravom može reći da je ovo razvojni budžet.
Ipak, najvažnija karakteristika ovog budžeta jeste njegova usmerenost ka podizanju životnog standarda građana, što je ono što građane najviše zanima. Što se tiče radnika, posebno onih sa najnižim primanjima, budžet za 2026. godinu donosi dobre vesti. Minimalna zarada će ponovo biti povećana, a od 2020. godine do sada povećana je čak sedam puta. Ponekad jednom do dva puta godišnje. U 2026. godini minimalna zarada će iznositi 551 evro i to je činjenica.
Takođe, kako ističe i Fiskalni savet, vredno je pažnje i relativno snažno povećanje neoporezivog dela zarade za obračun poreza od čak 20,4%, odnosno na više od 34.000 dinara. Ovom merom izlazi se u susret i poslodavcima, a želim da podsetim da su se za ovu meru u svojim diskusijama zalagali pojedini narodni poslanici, pa evo dobrih vesti i za njih. Ovo je već sastavni deo ovog budžeta.
Što se tiče javnog sektora, predviđeno je novo povećanje zarada od 5,1% od 1. januara nakon brojnih povećanja tokom 2025. godine, posebno u prosveti i u zdravstvu. Ipak, moram da naglasim da, iako su ova povećanja značajna, ona još uvek ne rešavaju suštinske probleme javnog sektora, a to je nedostatak kadrova.
Visoko obrazovani radnici sve češće biraju privatni sektor, gde su zarade više. Kontinuiranim povećanjem minimalca zarade dolazimo u situaciju da se razlika u zaradama između visoko kvalifikovanih i manje kvalifikovanih radnih mesta drastično smanjuju, što će biti jedan od ozbiljnih izazova u narednom periodu.
Kada je reč o penzionerima, ova Vlada i ovaj budžet nastavljaju da vode računa i o njima, pa će penzije od 1. decembra ponovo biti povećane za 12,2%. Od 2020. godine penzije su povećane osam puta, a ovim devetim povećanjem postiže se dinamika koja, verujem, do sada nije zabeležena.
Posebno je važno i to što je redovnost isplata penzija gotovo garantovana, kao što je garantovana i redovnost isplata zarada u javnom sektoru.
Ipak, sa ovim čestim procentualnim i linearnim povećanjima problemi vremenom postaju vidljiviji. Razlika između najnižih i najviših penzija se geometrijski uvećava, jer svako povećanje je, u stvari, povećanje na veću osnovicu, koja je već napravila razliku. Ako se u narednim godinama ovaj trend nastavi, što ne sumnjam da će u narednom periodu biti povećanja penzije, u jednom trenutku će biti neophodno uvesti drugačiji model usklađivanja penzija, bilo kroz linearna povećanja u istom iznosu za sve penzionere, bilo kroz razrađene kategorije po visinama njihovih primanja.
Ako pogledamo učešće budžeta u finansiranju PIO fonda, ono je danas oko 20,4%, dok je nekada iznosilo i gotovo 50%. Znamo da po sistemu tzv. međugeneracijske solidarnosti današnji radnici putem svojih uplata kroz doprinosa PIO fondu finansiraju današnje penzionere, a razliku nadomeštava država iz budžeta.
Dakle, što je veći broj zaposlenih i što su zarade veće, to su i uplate u PIO fond veće, a budžet se rasterećuje, tj. učešće budžeta u finansiranju PIO fonda je manje.
Zašto ovo govorim? Danas imamo stopu nezaposlenosti od oko 8,5% i čak i ako postoje sporenja oko metodologije obračuna ove stope i kaže da je ta stopa mnogo veća, činjenica je da se PIO fond danas u najvećoj meri puni iz doprinosa zaposlenih kojih ima oko 2,4 miliona, što ovaj budžet jasno i pokazuje.
Naravno, budžetom su obuhvaćene i druge kategorije stanovništva, poljoprivrednici, na primer, gde poljoprivreda iz budžeta dobija sredstva koja su u poslednje vreme nikada veća i koja iznose više od 7% ukupnog budžeta.
Sećam se da smo nekada tražili povećanje budžeta na 5%, a danas, kada je više od 7%, tražićemo 10%, a kada bude 10% tražićemo 15% i nikada dovoljno sredstava.
Subvencije iz ovih sredstava su i dalje primarni faktor, tako da će i iduće godine biti u visini od milijardu evra, pa i više ako se obračuna i povraćaj akciza za gorivo. Zbog svih ovih razloga i elemenata koje sam naveo, poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kao i sve amandmane koje je Vlada prihvatila.
Hvala.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik prof. dr Jelena Jerinić.
Nije tu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Pavle Grbović.
Reč ima Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovim amandmanom predlažemo da se izdaci za subvencije u oblasti nauke povećaju sa 4,1 na 7,1 milijardi, a na račun umanjenja rashoda za budžetsku rezervu.
Međutim, želeo bih da iskoristim ovo vreme i da odgovorim na nešto što je i dalje aktuelno i najaktuelnija politička tema, a što mi niste dopustili prethodnom dana, odnosno pre dva dana. Dakle, kada sam rekao da ovaj budžet nije relevantan zbog toga što ne sadrži rashode za rešavanje energetske krize, bilo da je reč o otkupu, bilo da je reč o nacionalizaciji, šef poslaničke grupe vladajuće stranke je rekao kako postoji jedan problem jer postoji nešto što se zove privatna svojina.
Ja se slažem da postoji nešto što se zove privatna svojina, ali postoji nešto što se zove i javni interes i ukoliko ruski partneri ne žele da prodaju svoj udeo ni nama, ni trećoj strani, ukoliko ne žele na bilo koji način da pomognu da se ova kriza razreši, onda država ne samo da ima pravo, već ima obavezu da reaguje i da zaštiti svoje građane.
„Gaspromnjeft“ može da trpi 50 dana sankcija i može 50 godina da čeka da dođe do razrešenja ove krize. Mi ne možemo da čekamo ni 50 dana, ni 500 dana i ne možemo da dopustimo da naši građani i privreda zbog toga trpe, nego me interesuje kako ste sada postali najveći zagovornici ideje privatne svojine? Kada se otimala imovina građanima u istočnoj Srbiji za potrebe „Zi Đina“, tada ste ćutali. Kada se uništavala privatna svojina u Savamali zarad potrebe projekta Beograda na vodi, tada ne da ste ćutali, nego ste podržavali to. Sada, odjedanput, kada treba pokazati zube, kada treba zaštititi naše građane, sada ste najveći legalisti, a Milenko, evo, postade reinkarnacija Džona Loka, najveći zagovornik poštovanja privatne svojine u istoriji ove Skupštine, samo da se nekome ne zamerimo.

Hvala.
Reč ima Nikola Bokan.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, građani Srbije, smatram da je predmetni amandman neprihvatljiv, jer bi time ugrozio Zakon o budžetu Republike Srbije, a verujem da bi se većina vas složila sa mnom da kada se Zakon o budžetu nađe na tački dnevnog reda sednice Narodne skupštine Republike Srbije, da to ujedno i predstavlja i najvažniju sednicu Narodne skupštine u tekućoj godini.
Mada, pre nego što bih se osvrnuo na Zakon o budžetu, morao bih da napomenem izuzetnu trenutnu geopolitiku situaciju, svetsku krizu koja se odrazila na sve, pa i na nas, ali ujedno i na pritiske koje naša otadžbina trpi kako spolja, tako iznutra proteklih godinu dana, pokušajem da se lažnim tvorenjem podele u društvu, iziskivanjem pokušaja građanskog rata sruši legalno i legitimno izabrana vlast.
Ali, u proteklih godinu dana Srbija nije stala i Srbija neće stati. Zato imamo ovakav predlog Zakona o budžetu ispred nas, budžet koji će obezbediti povećanje plata, povećanje penzija, nove kilometre pruga, puteva, auto-puteva, nove kliničke centre, bolnice i vrtiće. Narod, to zna i narod to prepoznaje i zato ukazuje nemerljivu i ogromnu podršku predsednike Republike Srbije Aleksandru Vučiću.
To će veoma brzo narod da vidi, kako na najavljenim već republičkim izborima, ali tako već i u nedelju na lokalnim izborima koji slede u Sečnju, Negotinu i Mionici.
Sada je neophodno dati što veću podršku državnom rukovodstvu, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i zato molim sve građane Srbije da ne nasedaju na jeftine pridike onih koji su razorili u njihovo vreme sve što se razoriti moglo, jer narod nije za blokade, narod nije za nasilje, narod je za rad, za red, za novi budžet, za odgovorne ljude koji će da pružaju konkretna rešenja, a verujem da to upravo kroz ovaj predlog zakona i dobijamo.
Zahvaljujem na pažnji. Živela Srbija!

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Anna Oreg.
Izvolite.

Hvala.
Govoriću u okviru amandmana, a ako mi istekne to vreme, onda ću koristi vreme grupe. Dakle, ovim amandmanom sam predložila da se smanje sredstava ka Bezbednosno-informativnoj agenciji, s obzirom da smo saznali da BIA koristi javni novac za to da prisluškuje opoziciju, da to posle toga, taj video i audio materijal koji je nabavio nelegalno dostavlja tabloidnim televizijama.
Posle toga nalazi nekakve svoje potparole u ovom Domu koji pokušavaju da zataškaju taj skandal i radi istine, ja ću sada pročitati stenogram od 15. aprila 2025. godine, kada kolega Milenko kaže ovako: „Kukaju zbog „Informera“, tako da Vučićević samo neka nastavi tako kao što je radio do sada. Očigledno da mnogo boli ono što radi i tu sada dolazimo do ključne stvari, pa kaže – BIA ih prisluškuje. Pa, ne. Prisluškujete se međusobno, jedni druge snimate, a onda za sitne privilegije i to dostavljate medijima i pogledajte se malo u ogledalo, pa ćete naći odgovor - gde leži problem toga kako vaši razgovori završavaju u javnosti?“
Kolega Jovanov, a šta ćemo sa ovim? Kako vi ovo zovete - laž ili obmana javnosti, s obzirom da se u međuvremenu saznalo da je ipak BIA bila ta koja je prisluškivala naše kancelarije i da je taj materijal ona dostavila „Informeru“? To je radila protivzakonito, da se razumemo, jer da sam ja nekakav terorista, da sam zaista nekakav ugrožavajući faktor po bezbednost ove zemlje, zar ne bi trebalo da sam uhapšena ili makar pozvana na informativni razgovor? Gde kolega Jovanov, u kojoj demokratskoj državi je ovo moguće, recite mi?
Meni je jasno da se vi ovde igrate i demokratije, a i igrate se, Boga mi, i države. Nije mi jasno, zašto ne uvedete tu diktaturu kada svakako to želite, pa da makar znamo kuda smo, gde se nalazimo, šta radimo, jer ovo, ovo što sada izvodite, ja ne znam ni kako bih to nazvala, evo stvarno ne znam, bipolarni poremećaj možda? Jedan dan šaljete Marka Đurića na RTS gde on objašnjava naciji kako je naš nacionalni interes članstvo u EU, onda drugi dan predsednik ovde zemlje objašnjava kako je nacionalni interes Srbije prijateljstvo za Rusijom. Šta radite zapravo? Sluđujete ovaj narod, psihički ga maltretirate. U čijem tačno interesu? Osim u interesu vašeg sopstvenog rejtinga.
Kockate se sa našim životima, igrate „ruski rulet“ i mi možemo samo da se nadamo da će ta kocka dobro da prođe, mislim, zbog svih nas. Okupirali ste sve institucije. Dozvolili ste kriminalcima, gospođo Brnabić, da okupiraju ovaj dom, držite čitavu naciju kao taoce. Znate kako se izlazi iz jedne političke krize, ne samo ove, već svake, a ova je realno najveća politička kriza u Srbiji koja se dešava u poslednjih 25 godina, znate kako se iz toga izlazi? Raspišite izbore kolege. Hvala.