Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Ivanović.
Da li se Aleksandar Ivanović javlja za reč?
(Uroš Đokić: Replika.)
Po kom osnovu hoćete repliku? Vi ste izneli nešto, odgovorila vam je ministarka i to je to. Imaćete vi prilike, imate vremena, pa možete da iskoristite.
Gospodine Aleksandre Ivanoviću, izvolite.

Zahvaljujem.
Na ovoj poziciji budžeta je, kada govorimo o subvencijama u oblasti nauke, opredeljeno nešto malo više od četiri milijarde dinara. Ovim amandmanom predlažem da se opredeli novih pet milijardi dinara. Mi smo, nažalost, na začelju kolone kada pričamo o državama u Evropi koje izdvajaju sredstva za nauku, svega nekih 0,3% BDP-a, standard je između 1% i 2%, neke države izdvajaju i 3%. Smatram da je neophodno da povećamo ove subvencije, zato što je investicija u obrazovanje, u nauku, u nove tehnologije zapravo investicija u budućnost ove zemlje, jer je to način kako ćemo hvatati korak sa razvijenim svetom.
Mi ne smemo da dozvolimo da nas mapiraju kao državu jeftine radne snage, državu u kojoj zbog očiglednog koruptivnog sistema je moguće razvijati prljavu industriju, jer cena toga je previsoka, plaća se zdravljem građana, a u budžetu je očigledno da ima novca. Tokom jučerašnjeg dana smo konstatovali da ste za delfinarijum i delfine opredelili dve milijarde dinara, da ne govorim o uslugama po ugovoru, 130 milijardi je opredeljeno u ovom ugovoru, dakle, diskreciono pravo vas da taj novac raspoređujete onako kako vi hoćete. Dakle, novca ima, samo je važno napraviti preraspodelu sa korupcionaških projekata na realne i stvarne potrebe građana Republike Srbije. Hvala vam.

Gospodin Dragan Nikolić.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo iz Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio bih se da komentarišem ovaj budžet, da komentarišem reakciju na budžet kroz amandmane opozicionih poslanika i moj utisak jeste da se zapravo radi o tome da opozicioni poslanici samo iznose ogoljene kritike, ko će to lepše da zavije u neki celofan, da to izgleda prijemčivo i prihvatljivo za građane Srbije, da pokažu koliko su oni elokventni i sposobni da ukažu na nepravilnosti, a nijednom rečju nismo čuli o tome šta, kako i šta bi bilo preduzeto s njihove strane, kada bi oni došli na vlast, što naravno, kako je krenulo, neće da se desi nikada.
Gospođice Pavkov, vi ste malopre imali jedan duel sa narodnim poslanikom iz opozicije koji pokazuje sve te njihove manire. Apsolutno prikazivanje crnim ono što tako nije, iznošenjem neistina i obmanjivanje javnosti, na taj način podjarujete javnost u svojoj sredini, podižete odijoznost prema vlasti, stvarate zlu krv među ljudima. Probali ste da objasnite, ja samo hoću da vam podsetim kako je to bilo u neko ranije vreme, u vreme ovih ljudi koji su tada bili u nekoj stranci koja je bila na vlasti i koji su za Aleksandrovačko jezero pored Vranja, za vreme ministrovanja nekakvog Olivera Dulića spiskali preko milioni evra u revitalizaciju, kako su je oni nazvali, i kako je to jedan od najvećih projekata, zelena agenda i tome slično. Sve su to uradili po principu „pola pijem, pola šarcu dajem“.
Šta su tačno uložili? To niko živ ne zna, da bi se nakon te revitalizacije pojavile neke zeleno-modre alge i uništile su i floru i faunu Aleksandrovačkog jezera. Tako da kad smo mi 2012. godine ušli u lokalnu vlast, formirali smo komisiju koja je utvrdila da su te zeleno-modre alge veoma opasne i zabranjeno je čak i napajanje stoke i to Aleksandrovačko jezero je jednostavno konzervirano.
Kada smo uzeli i bili dominantni u vlasti, a to je bilo od 2016. godine nova odgovorna vlast na čelu sa gradonačelnikom doktorom Slobodanom Milenkovićem je angažovao Institut Vinču, ukoliko se ne varam, i na jedan vrlo ozbiljan i studiozan način smo došli do toga da bude urađena jedna kompletna studija i jedan kompletan program kako će se izvršiti resanacija toga Aleksandrovačkog jezera.
Vi ste gospođice ministarka bili kod nas pre desetak ili 15 dana i pokazali svu brigu ministra za zaštitu životne sredine. Opredeljeno je za resanaciju tog Aleksandrovačkog jezera za prvu fazu, ono što ja znam dva miliona i 700 evra, što je vrlo ozbiljna cifra koja će obuhvatiti kompletnu resanaciju toga jezera do toga da se do dna apsolutno očisti ono što je prljavo, da se postavi više novih slojeva koji će zaštititi to jezero. Odvoženje tog materijala, kao i mislim negde oko 19, 12 ili 20 reni bunara iz kojih će se povlačiti voda da bi mogao da bude protok u toku leta.
Ovo ističem zato što to pokazuje svu brigu Vlade Republike Srbije za pojedine delove, odnosno čitave Srbije, ali ja pošto dolazim iz tog okruga, odnosno iz tog grada, to hoću posebno da pocrtam.
Prošle godine sam dao jedan amandman na budžet za 2025. godinu koji se ticao rekonstrukcije Osnovne škole „Dositej Obradović“ u Vranju. Tražio sam negde oko 2,5 miliona evra za prvu fazu. Međutim, zbog nasilja i onoga što smo tad doživeli i nemogućnosti da obrazložim taj svoj amandman ja sam ga povukao, ali je ostala ta inicijativa koju je Vlada Republike Srbije, koju je Ministarstvo finansija i koju je predsednik Republike Srbije prihvatio, razumeo da je to vrlo ozbiljna stvar i odobreno je pet miliona evra za rekonstrukciju te škole i ta rekonstrukcija teče nesmanjenim tempom, odnosno onim tempom koji je predviđen. To je nezahvalnost svih građana Vranja, jer će ta škola biti jedna od najlepših, najopremljenijih na Balkanu.
Takođe smo od Ministarstva kulture, odnosno od gospodina Selakovića dobili određena sredstva za revitalizaciju i sređivanje kulturno-istorijskog spomenika „Markovo kale“ kraj Vranja, koji jeste kulturno-istorijski spomenik, a ne ovaj kamenolom koji je 2005. godine proglašen kulturnim dobrom, a 1999. godine je srušen u NATO bombardovanju za kojim ovi koji su predavali generale sada kukaju što će biti uklonjen Generalštab. Očigledno jedno licemerje kakvo nema i kako odavno nismo videli.
Istakao bih samo još jedno, a to je da je Vranje zaista ostalo bez nekoliko fabrika. Tu je „Geoks“ otišao na jedan stvarno neprimeren način, otišao je „Kentaur“ i još nekoliko manjih firmi, ostalo je mnogo ljudi bez posla.
Molim ministarku Mesarović, očekujem, ona se odmah pojavila u Vranju nakon dva dana, oni su otišli 27. a već 29….
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Molim vas samo ako može da se ovi što liju krokodilske suze uzdrže od svega toga, nisu interesantni narodu, pa nisu ni meni, ovo što dobacuju.
Da ova firma iz Kine, a vi ste bili tamo, radi se o "Guan Nan" dođe u Vranje. Ja zaista lobiram i mislim da tri hiljade radnih mesta koju bi ta firma otvorila u Vranju, a ne smete smetnuti sa uma da je tamo ogroman broj radnika koji su iz tekstilne industrije, koji su veoma stručna radan snaga i koji su veoma zainteresovani za posao u toj firmi, da učinite sve da tih tri hiljade radnih mesta bude otvoreno u Vranju. Verujem da ćete to i učiniti.
Sa druge strane pošto je tu ministar finansija, gospodin Mali, želim da se zahvalim u ime svih penzionera za povećanje penzija od 1. decembra od 12,2% jer sam ja jedan od najmlađih penzionera u Srbiji, tako da evo i lično vam se zahvaljujem i očekujem da penzije rastu onim tempom koji zaslužuju penzioneri jer smo 2014. godine u fazi fiskalne konsolidacije Srbije uskratili državne službenike, ali smo naročito penzionerima uskratili ogroman deo, odnosno procenat njihovih penzija. Očekujem da ovim tempom kako budete radili da ćemo 2027. godine ostvariti ono što ste predvideli, a to je 650 eura prosečne penzije, odnosno minimalnog dohotka i 1400 eura prosečne plate u Srbiji.
U to ime znam da će moja poslanička grupa glasati za usvajanje ovog budžeta za 2026. godinu i u tom smislu svima nama želim puno sreće, a pogotovo građanima Srbije. Živela Srbija.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman su zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Nenad Milojičić.
Izvolite, Nenade Milojičić.

Poštovani građani Republike Srbije jeste tek pola dva ali ja moram da poželim dobro jutro gospodinu ministru prosvete. Nadam se da ćete da se rasanite i da ćete da nam date odgovore na pitanja koja su vam postavljena u ovom domu.
S obzirom da sedim ovde od deset i dobro slušam šta pričate, čujemo Aleksandra Vučića kako na svakih pet minuta lupa u doboš i priča kako imamo problema sa NIS-om. Da li ga imamo ili nemamo, to je objasnio malo pre gospodin Bajatović u svom govoru i rekao da može da bude problem tek 2028. godine u januaru mesecu, sada nemamo problema. Zaključio sam da vi ne znate šta pričate.
Ono što je bitno, gospodin Bajatović se ispravio i ostao u svom maniru i lupio jednu strašnu glupost, da je milijarda koju opredeljujemo za poljoprivredu u ovom trenutku prevelika jer kako kaže - sve je to neizvesno. Pa, gospodo da bi izbegli neizvesnost mi moramo da uložimo u tu poljoprivredu i zato mi podnosimo ovaj amandman gde predviđamo povećanja za deset milijardi. Deset milijardi bi uzeli od Ministarstva energetike, odnosno po pet milijardi, pet milijardi bi uzeli sa pozicije za železnice i železnički saobraćaj i to ne bi bio dodatni trošak, samo bolja preraspodela budžeta, jer moramo da brinemo o malim poljoprivrednicima.
Često ovde poredite period od 2000. godine do 2012. godine i pričate o cenama, minimalcima i ostalo, moram da vam kažem da jedino u poljoprivredi nemamo inflaciju i da jedino u poljoprivredi poljoprivredni proizvodi su zadnjih 25 godina ista cena. Cena žita je 20 dinara, cena ječma 20 dinara i sve ostalo je isto.
Šta hoćete da mi kažete, da oni nemaju povećane troškove. Pa cena goriva im je tri puta veća, pa cena đubriva im je tri puta veća. Gospodo, ako mislite da nam ljudi ostanu da žive na selu, da deca ostanu da žive na selu, da bude nešto izvesno, moramo da uložimo u tu poljoprivredu. Moramo da uložimo u sisteme za navodnjavanje, u protivgradnu odbranu, moramo da ulažemo u poljoprivredu. Ta deca su čuvari vatre na selu.
Onog trenutka kada ne bude njih možemo da pozatvaramo škole u selima. Posle škola zatvaraju se vrata crkve. Kada budemo to završili gud baj. Hvala vam.

Hvala.
Izvolite.

Gospodine Milojičiću, ne neću dugo.
Pošto ja merim koliko spavam i znam kada sam ustao, ustao sam u 5 sati i 35 minuta. U 7 i 30 bio sam na poslu i imao sam sastanke do sada i pošto ste vi narodni poslanik, a dugujem vam odgovor na pitanje, spavao sam četiri sata i 59 minuta.
Dakle, samo da vam kažem, ne brinite vi, ustajem ja na vreme, izvršavam sve svoje obaveze na vreme i kao što znate prosvetni sistem u Srbiji radi. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Dejan Bulatović.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade Republike Srbije, narodne poslanice, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, to ovako izgleda kada govore po amandmanu, a kada govore o poljoprivredi. I sada oni nama kažu šta mi treba da štipnemo, pa ćemo malo tamo, ko ono malo kraduckate. Znate. Malo tamo ukradite, pa kada tamo ukradete, onda tamo stavite. O čemu vi pričate?
Pa poljoprivreda je mnogo ozbiljna tema, a vi govorite, to je to isto kao kada vam govore vaši poslanici iz vaše poslaničke grupe o raznim temama o kojima pojma nemate. Pričate samo da biste trošili vreme i da biste građanima ukazivali na nešto što zaista ne stoji.
Dakle, vi morate da znate da je u poljoprivredu uloženo više nego ikada, više nego ikada. Da u poljoprivredi danas vode računa zaista ljudi iz struke. I to se vidi danas u selima. Vidi se danas kako stoji poljoprivreda u Srbiji. I zaista je nekorektno, neverovatno, da vi ovako paušalno govorite, evo štipnite tamo iz energetike, ne znam o čemu govorite ljudi.
Da li znate koliko se daje tamo, pa vidite kako dobacujete. Nervozni ste. Čim vam neko kaže konkretno neke stvari vi odmah dobacujete i dezavuišete stvar.
Dakle, Vlada Republike Srbije ulaže u poljoprivredu više nego i jedna Vlada do sada. Dakle, kada biste hteli samo da kažete realno koliko se ulaže u subvencije, kolike su one, pa su one najveće u odnosu u svim zemljama u regionu. Da se zaista u poljoprivredu gleda na jedan neverovatno stručan način. I to je zadovoljstvo videti, zadovoljstvo da se primeti u selima. Danas se o tome vodi računa za razliku da ne govorim tamo kako je bilo pre 15 godina. Da ne govorim da je to kao da pričate o svemirskom brodu.
Danas, pogledajte kako poljoprivrednici baš oni koji kažu da protestvuju, kakvim traktorima blokiraju puteve. Pogledajte, to je bilo nezamislivo. Te traktore obezbedila je država kroz subvencije.
Dakle, da znate samo to, kada je suša država naravno da popravlja celu situaciju kroz te subvencije. Da li znate kada smo imali veliki pomor svinja, da li znate šta se desilo? Obori su bili potpuno prazni. Prazni. Nije bilo više jedne svinje u regionima. I šta se desilo? Vlada Republike Srbije je dala ogroman novac da bi sanirali, upravo ta poljoprivredna gazdinstva, mala, velika, poljoprivredna gazdinstva, ogroman novac dat da ne bi neko od njih bio na šteti i obnovljeno je sve to. Obnovljeno je kroz novac Vlade, državni novac, uložio se upravo u stočarstvo.
To morate da znate. Da li znate koliko se plaća ljudima kroz subvencije da se navodnjavaju njihove njive, da se štiti od grada. Da li znate koliko para državnih ide upravo u poljoprivredu. To je ono što morate samo u osnovu da znate kada pričate o tome da govorite koliki procenat BDP-a se daje za poljoprivredu. Koliko je to? Koliko je to novca? A, to morate malo i da naučite. Morate malo da odete na sela, da pričate sa poljoprivrednicima, da ih pitate da li je lakše sada ili je lakše pre 15 godina? E, to su činjenične stvari i to narod u Srbiji zna. Hvala vam puno.