Kao i uvek, više nego fascinantno.
Hvala vam mnogo, bilo je pravo uživanje slušati vas.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Petrović.
Izvolite.

Hvala.
Ovaj amandman predviđa povećanje nenamenskog transfera iz republičkog budžeta ka Vranju i ostalim lokalnim samoupravama na jugu Srbije koji će im omogućiti da bez ponižavajućeg čekanja na milostinju iz Beograda hitno obezbede prostor i pokrenu rad dnevnog boravka za decu sa poremećajima u ponašanju.
Amandmanom predlažemo da novac bude obezbeđen preusmeravanjem sredstava sa projekata EKSPO i iz budžeta za izgradnju Nacionalnog stadiona. Potreba za ovakvim vidom zaštite dece je izražena s obzirom na to da je ovoj deci neophodna stručna podrška, struktuirane aktivnosti i kontrolisano okruženje koje porodice često ne mogu same da obezbede.
Dok vlat demonstrira ravnodušnost prema najugroženijima ovaj amandman zahteva da se deca stave na prvo mesto. Glasanjem protiv ovog amandmana parlamentarna većina bi direktno potvrdila nameru da održi finansijsku kontrolu i nastavi da zanemaruje osnovne socijalne potrebe građana na lokalu, što je neprihvatljivo u demokratskom društvu i u suprotnosti sa socijalnim potrebama građana.
Takođe se, gospođo ministarka Pavkov, može povećati nenamenski transfer da se konačno reši i problem deponije u Bujanovcu. Ja sam vam još juna meseca prosleđivao i ovde na sednicama Narodne skupštine pitao kada će taj problem biti rešen, vi evo mesecima ne odgovarate ništa. Sledite primer vaše prethodnice, ministarke Irene Vujović, ali ste zato došli pre mesec dana u Vranje da nam blokirate grad, pa nakon vašeg dolaska, tu se slažem sa ministrom Lončarom, da zbog blokadera se zatvaraju fabrike. Samo što ste otišli iz Vranja odmah su se zatvorile dve fabrike.
Dakle, nemojte više da nam pričate te priče nego odgovarajte na poslanička pitanja, i vi i ostali ministri, i konačno rešite i odgovorite kada će problem deponije u Bujanovcu biti rešen.
Godinama gori deponija u letnjim mesecima. Truju nam se ljudi, truje nam se deca u Bujanovcu i okolini a vi ne preduzimate apsolutno ništa.

Hvala.
Reč ima ministar Sara Pavkov.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća Narodnom skupštinom, uvaženi narodni poslanici i građani Srbije, verujem da su mnogi zabrinuti sa stanje upravljanja otpadom po pitanju divljih nesanitarnih deponija u svom mestu. Jedno od istih je i pomenuto, koje smo malopre čuli.
Ono što je značajno je da pored Ministarstva za zaštitu životne sredine, koje ima opredeljenu kreditnu liniju za izgradnju sistema regionalnih centara za upravljanje otpadom, isto radi i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Na radost građana i Vranja, ali i Kruševca napokon posle dugi niz godina pripremanja projektno-tehničke dokumentacije, koja je izuzetno važno da bude precizna i tačna da ne bismo imali poteškoća u budućnosti, pokrenut je i projekat Regionalnog centra za upravljanje otpadom Vranje i Kruševac, tako da se ja nadam da ćemo mi sledeće godine imati već situacije na terenu. O tome će detaljno, sigurna sam, izvestiti i predstavnici grada i Ministarstva građevine.
Tako da je to jedan od preduslova da, između ostalog, i opština Bujanovac reši sistem upravljanja otpadom. Očekujem da sledeće godine i formalno-pravno na nivou regionalnog centra, a u skladu sa skupštinskim odlukama o pridruživanju istih na nivou lokala nađete rešenje kako ćete biti deo istog.
Žao mi je što rezultate koji su vidljivi i konkretni posle više decenija po prvi put istaknuti na jugoistoku Srbije vi to predstavljate kao blokadersku akciju, tako da mi je sad jasno u stvari šta za vas predstavljaju blokade.
Hvala vam.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ninković.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.
Poštovani građani Srbije, vreme je da se suočimo sa brutalnom istinom. U državi Srbiji koja se busa u grudi brigom o porodici 3.418 dece sa smetnjama u razvoju čekaju da ih ova država primeti.
Njihovi roditelji već deset godina mole, preklinju, čekaju na usvajanje zakona roditelj-negovatelj, ali vas to ne zanima. Rade 24 časa dnevno, bez ikakve plate, bez ikakve sigurnosti i dostojanstva, a država? Država okupirana organizovanom kriminalnom grupom SNS, ćuti.
Pre svega, da ste hteli, mogli ste u ovoj godini da usvojite zakon roditelj-negovatelj i kroz rebalans budžeta da opredelite sredstva za ovu namenu. Mogli ste, ali niste hteli. Koliko vidimo, ne želite ni u 2026. godini, jer niste opredelili sredstva za ove namene u budžetu. Zašto niste? Zato što tu nema prostora za kombinacije i otimanje para, kao što to ima u drugim projektima koje sprovodite.
Sredstva opredeljena ovim amandmanom u iznosu od 4,5 milijarde dinara treba pothitno prebaciti sa pozicije rudarstva i energetike, na poziciju socijalne zaštite da bi se svakom roditelju-negovatelju obezbedila bar prosečna plata u iznosu od 105 hiljada dinara.
Znate šta? Mislite malo i na ovu decu i na njihove roditelje, nemojte da mislite samo na vašu decu. Prosto je neverovatno da niste pronašli sredstva i da nema para za ove namene u budžetu, ali ih ima koliko pišu i čitamo u nekim portalima, vaša bivša ministarka, da posle kupovine strana svome sinu u Londonu, kupi lokal od 18 miliona evra. Molim vas, da li je to pošteno zaradila dok je bila ministarka ili je ukrala od građana Srbije? Zaista sramota.

Hvala.
Reč ima Vesna Stanković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, nadovezala bih se na neke činjenice i amandmane koji se tiču Zakona o budžetu.
Pre svega, još malopre sam se prijavila sa željom da govorim o delu budžeta koji se odnosi na poljoprivredu. Dakle, ovde govorimo o oblasti koja ne određuje samo ekonomske pokazatelje, već i način života u našim selima, sigurnost hrane i budućnost mladih ljudi koji žele da ostanu na svojoj zemlji.
Za njih ovaj budžet nije statistika, to je pitanje opstanka. Mi ovde možemo da se volimo ili ne volimo, ali činjenice su neumoljive. Sama činjenica da više od polovine svih subvencija u Republici Srbiji je usmereno upravo u agrar dovoljno govori. Dakle, od 214,4 milijardi dinara, koliko iznose ukupne subvencije, za agrar ide čak 54%. Dakle, od 116,5 milijardi, koliko je opredeljeno Ministarstvu poljoprivrede, čak 110,8 milijardi je namenjeno podsticajima.
Zato, prosto, ne stoje oni navodi koje smo čuli malopre, a to je da se za poljoprivredu ne izdvaja dovoljno. Ukupan budžet iznosi 147,5 milijardi dinara ili 7,1% od ukupnog budžeta. Znamo da je preporučena cifra 5%. Dakle, imamo ovde i refakciju za gorivo, što do skoro nije bio slučaj.
Od ovih ukupnih subvencija čak 76% ili 89,1 milijarda dinara odlazi na direktne podsticaje. Zašto to govorim? Zato što su one najvažnije našim poljoprivrednicima, zato što se one tiču davanja koja oni zovu direktna davanja, to su davanja po hektaru koja sada iznose 18 hiljada dinara po hektaru, davanja za seme 17 hiljada dinara, premije za mleko, podrška za grla u tovu, podrška za pčelare, za košnice pčela.
Ono što poljoprivrednici, kada razgovarate sa njima, najviše traže, a to je predvidljivost. Dakle, pozdravljam najavu ministarstva i najavu ministra da se uvodi kalendar podsticaja, jer je našim poljoprivrednicima to izuzetno važno da bi mogli da planiraju svoje prihode i da imaju stabilnost gazdinstva.
Ne treba zanemariti i veoma je značajno da su uvećana sredstva koja idu za ruralni razvoj, a ta se sredstva, pre svega, opredeljuju za nove zasade, za sisteme za navodnjavanje, za novu mehanizaciju, za infrastrukturu u selima. To su ulaganja koja smanjuju posledice suše, oluja i poplava i to je ulaganje za opstanak sela.
Na kraju, napomenula bih da se određen iznos sredstava, a to je preko 11 milijardi, izdvaja za uređenje vodotokova i zaštitu od poplava. To je zaštita naših kuća, naših njiva i sela.
Vidimo ovde da se razvoj poljoprivrede zasniva na strateškom usmeravanju pomoći onima kojima je ona najpotrebnija. Dakle, vidimo da se podrška opredeljuje malim i srednjim gazdinstvima i da oni ostaju u fokusu. To su ljudi koji čuvaju naša sela, to su ljudi i porodice koje ne traže privilegije, već traže šansu da pošteno žive od svog rada.
Kao neko ko dolazi iz Zaječara, želim da podsetim da agrarni budžet se ne realizuje samo na republičkom nivo, da agrarni budžet se i te kako ostvaruje na nivou lokalnih samouprava.
Dakle, osim ovih sredstava o kojima sam govorila, svaka lokalna samouprava, sprovodeći svoj budžet, programski budžet, sprovodi i program podrške razvoju poljoprivrede. Svaka lokalna samouprava, u zavisnosti od svojih mogućnosti, dakle, od svojih budžeta, ulaže u razvoj poljoprivrede, u razne mere, u saglasnosti sa Ministarstvom poljoprivrede.
U slučaju Zaječara, mi smo u poslednjih nekoliko godina uložili čak preko 77 miliona dinara i preko 1200 domaćinstava dobilo je podršku za mehanizaciju, za nove sadnice, sisteme za navodnjavanje, za nabavku kvalitetnih grla, protivgradne mreže, osiguranje useva, programe za mlade i žene na selu.
To su konkretni rezultati, opipljivi i vidljivi u selima u okolini Zaječara, a sigurna sam da isto tako imamo situaciju i u selima u okolini drugih gradova. Kada se takvi programi uklope sa merama ministarstva, dobijamo ono što želimo, bolje opremljena gazdinstva, veće prinose, modernije farme i veće poverenje ljudi u državu.
Želim da istaknem ono o čemu ovde niko nije govorio, a to je nefinansijska podrška Ministarstva poljoprivrede kroz rad poljoprivrednih, stručnih, savetodavnih službi. One su veoma važne, jer su često prva adresa kojoj se proizvođači obraćaju. Kada lokalna samouprava, stručne poljoprivredne službe i ministarstvo rade zajedno, poljoprivrednik dobija bržu i pouzdaniju podršku i to na kraju znači da imamo uspešne projekte, da imamo tačne prijave sa manje grešaka, a sve to vodi sigurnijoj i produktivnijoj proizvodnji.
Želim da napomenem jednu od najvećih reformi u agraru poslednjih godina, a to je sistem e-agrar, koji je implementiran u poslednje dve godine. Taj sistem promenio je način na koji se radi u poljoprivredi. Poljoprivrednici danas mogu da vide svoj status, svoje prijave i rešenja u realnom vremenu. To je ogroman iskorak u transparentnosti i efikasnosti.
Dakle, ovo jeste budžet koji predstavlja i stavlja poljoprivrednika u centar i koji poručuje da podrška koju dajemo je stabilna, razvojna i održiva. Uverena sam da politika Ministarstva poljoprivrede ide pravim putem, jer Srbija danas ima agrarnu politiku koja nije zasnovana na populizmu, već na realnim merama i jasnim ciljevima.
Kao narodni poslanik iz Zaječara mogu da kažem da budućnost našeg sela zavisi od zajedničkog rada ministarstva, lokalnih samouprava, stručnih službi i samih proizvođača, uz punu primenu savremenih alata, kao što je e-agrar. Samo tako ćemo obezbediti da srpsko selo ostane snažno, konkurentno, dostojanstveno mesto za život i rad.
Ovaj budžet daje sigurnost ljudima koji žive na selu tamo gde je najteže i najskuplje živeti. Zato verujem da je važno da ga podržimo. Ja ću u danu za glasanje podržati i ovu meru i sve ostale koje su na dnevnom redu.
Hvala vam. Živela Srbija.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Janjić.
Ne želite reč.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Verica Milanović.
Izvolite.

Poslanička grupa Srbija centar – Srce podnela je ovaj amandman na ekonomsku klasifikaciju socijalne zaštite, gde predlažemo da se iznos predviđen u ovoj ekonomskoj klasifikaciji uveća za pet milijardi dinara. Razloge uvećanja ove klasifikacije mislim da ne treba objašnjavati. Stanje u Srbiji uopšte nije onako kako ga vi predstavljate, uopšte nije ružičasto i razlog pojačavanja socijalnih davanja je razlog podnošenja našeg amandmana.
Broj korisnika socijalnih davanja u Srbiji iz godine u godinu se sve više povećava. Samo u zadnjih par meseci ove godine više hiljada zaposlenih je ostalo bez posla, više hiljada građana Srbije je ostalo bez posla, posebno na jugu Srbije. Nadam se da znate da više od polovine penzionera u Srbiji prima penziju do 30.000 dinara, da više od polovine zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu, da su to zaposleni u javnim preduzećima, da su to zaposleni u državnoj upravi, da su to zaposleni u lokalnim samoupravama.
Diskriminacija u podeli socijalnih davanja zaista treba da prestane u 2026. godini. U prethodnim godinama smo mogli videti da ako živite u Beogradu, ako živite još u par većih gradova u Srbiji, građani dobijaju subvencije i za besplatne udžbenike i za besplatni prevoz, što apsolutno nije slučaj sa ostatkom Srbije.
Dakle, ovaj amandman je preko potreban jer je pomoć građanima Srbije neophodna. Zahvaljujem.