Hvala.
Slažem se sa vama ministarka. Hteo sam i vama da postavim pitanje, s obzirom da ste bili nedavno u Kini, mislim da ste se pre desetak dana vratili. U isto vreme je jedna delegacija iz Jagodine bila u poseti Kini. Mislim da je to zemlja koja ima, da kažem, neslućene mogućnosti za investiranje. Ona investira širom sveta. Program „Pojas i put“ je jednostavno nešto što je svetski projekat. Mislim da za pojmove naše male srpske ekonomije Kina može biti bitan resurs za nas. Pitanje je da li možemo da očekujemo neke nove investicije iz Kine?
Slažem se i sa vama ministarka. Bili ste u Rekovcu. Rekli ste da tamo postoji selo sa jednim stanovnikom. Postoji i izdvojeno odeljenje osnovne škole sa dva učenika, odnosno sa jednim učenikom iz sela i jednim učenikom koji je dete učiteljice koja predaje u tom selu, znači bukvalno dva.
Kada smo već kod tih škola i obrazovanja, ja bih postavio pitanje ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću, ministre kada smo vas birali za ministra prosvetu u aprilu ja sam rekao da vam čestitam na hrabrosti, jer u tom trenutku većina bi odustala od toga. Vi ste se prihvatili tog posla i od vašeg izbora do danas situacija u obrazovnom sistemu se dosta izmenila, sem usamljenih slučajeva. Univerzitetsko obrazovanje funkcioniše normalno. Mislim da tu nema nekih većih problema. Fakulteti, univerziteti kako-tako, vraćaju se u neki redovni hodogram.
Ovih dana usvojićemo izmene i dopune Zakona o udžbenicima. U decembru školske uprave kreću sa planiranjem upisa za srednje škole. To je neki proces koji teče.
Međutim, u vreme ove krize, društvene, koja je generisana dobrim delom i u obrazovnom sistemu pokazale su se i neke, kako bih rekao, slabosti, ali i prednosti našeg obrazovnog sistema.
Moje pitanje je u tom smislu, planira li Ministarstvo prosvete neke opsežnije zakonske zahvate u cilju otklanjanja uočenih nedostataka tokom kriznog perioda, naročito kada je u pitanju visoko obrazovanje? Taj deo obrazovnog sistema koji je u jednom trenutku otet od države i pre svega od najvećeg dela studenata kojima je onemogućeno da se školuju u jednom periodu zahvaljujući nezakonitom postupanju rukovodstva, naročito Beogradskog univerziteta i naročito rektora Đokića.
Pitanje za ministra, ali je otišao Ministar Vujić. Odustajem od tog pitanja.
Hteo bih samo još da pojasnim, ministarka Mesarević je bila u Kini i prosto da nam obrazloži, odnosno građanima Srbije, mi znamo ovde, većina nas, koje su to mogućnosti i šta sve pruža…
Evo ga i ministar Vujić. Da završim sa tim. Dakle, ministre Vujiću, za vas imam jednu molbu i jedno pitanje. Molba je da na Visokom savetu tužilaštva čiji ste član po položaju, vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac prosledite ili prenesete moj zahtev i najvećeg broja narodnih poslanika da podnese ostavku i skrati nam muke oko obuzdavanja njenih nezajažljivih ambicija da sebi omogući još jedan mandat.
Nije problem što će sebi omogućiti jedan mandat, već tom ostavkom bi pre svega odblokirala funkcionisanje tog važnog dela države.
Moje pitanje je da li možete da preduzmete određene zakonske mere da se ne dešava, kao da se desilo opet pre nekoliko dana, da je po ko zna koji put sudija Majić izašao u medije…

Hvala.
Znači, od onog vašeg komentara odbijam minut. Imate još minut u komentaru. Sada ste prešli puno.
Gospodin ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković. Izvolite.

Poštovani gospodine Starčeviću, najpre bih vam se zahvalio na tome što cenite moj izbor da prihvatim izazov da vodim prosvetu u ovakvim vremenima.
Reći ću vam sledeće. Stanje u prosveti u Srbiji je normalno. Sve funkcioniše, na svim nivoima, uključujući i Petu beogradsku gimnaziju. Svima onima koji su se bavili Petom beogradskom gimnazijom sa željom da je unište blokadama, evo sada mogu da kažem da 89,4% đaka Pete beogradske gimnazije je danas u klupama. Dakle, od 1.138 đaka, 1.038 je danas na nastavi uključujući i sve profesore osim onih koji su na bolovanju.
U Republici Srbiji još jedna škola samo od 1.680 osnovnih i srednjih škola ne radi u punom režimu od 45 minuta, a to je pančevačka gimnazija „Uroš Predić“, koja ima inače tradiciju da radi po skraćenom vremenu koja je decenijska. Čak sam se bavio i tim pitanjem šta je potrebno uradi da i njih vratimo u režim od 45 minuta.
Dakle, suma sumarum što bi rekli Latini, sistem funkcioniše, stvar je samo u tome da ga učinimo stabilnim. Više puta smo ovde čuli da je Vlada Republike Srbije uradila sve da poboljša materijalni položaj zaposlenih u prosveti na svim nivoima prosvete, od predškolskog do visokog obrazovanja. Paradoksalno je naravno da visoko obrazovanje je u jednom trenutku bilo u dubokoj krizi, da je sistem bio disfunkcionalan u trenutku kada je stiglo najviše novca za visoko obrazovanje. Čak 12 milijardi dinara je stiglo više ove godine za visoko obrazovanje nego što je to bio slučaj u prethodnoj godini.
Što tiče vašeg predloga, da se pozabavimo više visokim obrazovanjem, ja se sa njim slažem, ali sada bih nešto hteo da kažem, ne kao ministar prosvete, već kao građanin i kao neko ko je proveo više od dve decenije u visokom obrazovanju, Da, gospodo, Srbiji treba novi Zakon o univerzitetu. Novi Zakon o univerzitetu koji će postaviti vrlo jasno upravljačka prava kada je reč o državnom univerzitetu, koji će dati veći uticaj države kao osnivača i glavnog finansijera na upravljanje univerziteta.
Sadašnji zakon je recidiv socijalističkog samoupravljanja i ne primenljiv je uslovima polarizovanog političkog sistema i kapitalističkog načina privređivanja. Dakle, nama treba novi Zakon o univerzitetu, koji će istaći i odgovornost i efikasnost visokoškolske ustanove.
Takođe, potrebno nam je da u visoko školstvo podstaknemo privatno preduzetništvo i na čelo konkurencije. Dakle, na čelo konkurencije može da dinamizuje prosvetne odnose, natera na usavršavanje svakoga ko radi na univerzitetu, a istovremeno i proizvede novu vrednost.
Najzad, u svetu koji se povezuje i otvara potrebno je omogućiti transnacionalno obrazovanje. Dakle, otvoriti vrata i stranim univerzitetima, a jednako tako i domaće visokoškolske ustanove osposobiti da posluju možda i u nekim drugim sredinama.
Dakle, ja sam za to kao, ponavljam još jednom, građanin i kao neko ko je proveo 20 godina na univerzitetu da budemo otvoreni i za načelo konkurencije i ulazak stranih univerziteta. Nema razloga da budemo zatvoreni i nema razloga da dajemo univerzitetskoj eliti neku vrstu povlašćenog položaja i da ih izuzimamo iz tržišne utakmice.
Jednako tako, imajući u vidu različite oblike institucionalne konfuzije i mnogobrojna sporenja, klanovske borbe i pravno sumnjive odluke, smatram da u novom zakonu o visokom školstvu treba učiniti proceduru koje tiču samog univerziteta bliže upravnom postupku koji vlada u Republici Srbiji. Dakle, Zakonu o upravnom postupku treba primeriti sve procedure koje se tiču i upravljanja, a pre svega izboru u zvanja i zasnivanju radnog odnosa na univerzitetu, kao i drugim vrlo delikatnim i osetljivim pitanjima koja često prave potrese kako na pojedinačnim fakultetima, tako i na univerzitetu u celini.
Treba takođe istaći da načelo autonomije univerziteta koje se ovde vulgarno zloupotrebljava u političke svrhe pre svega se odnosi na načelo autonomije nastave i načelo autonomije naučno-istraživačkog rada.
Vlada Republike Srbije bez obzira na razne kritike ulaže u to i može se reći da ta ulaganja idu iz godine u godinu. Mora se priznati da su nastavnici i saradnici svih univerziteta u Srbiji, posebno beogradskog i u vremenu kada su neki od njih aktivno učestvovali u političkim dešavanjima pokazali da imaju naučni talenat i naučnu produkciju. Beogradski univerzitet je zadržao svoje visoko mesto na Šangajskoj listi, a novosadski je ostao do 1.000 mesta.
Želim da se zahvalim i čestitam svim profesorima i saradnicima, bez obzira na njihova politička opredeljenja, na njihovom izuzetnom postignuću. Vlada Republike Srbije i ja kao ministar prosvete nastavićemo da podržavamo njihov rad.
Dakle, ništa politički ostrašćeno, ništa ideološki isključivo, ali moramo, to vam kažem kao građanin i nekadašnji, u ovom trenutku zamrznuti zapravo, univerzitetski radnik. Mislim da moramo da menjamo pravila. Da li će to učiniti ova Vlada ili neka druga ostaje da se vidi.
Takođe, dodao bih i još jednu stvar, da svaka buduća promena Zakona o univerzitetu treba da podrazumeva dijalog, i to racionalan, trpeljiv, ali država mora da ima jasnu viziju kada je reč o univerzitetu i tu viziju treba da sprovede bez obzira na eventualne političke rizike i konfrontacije. Mi moramo da imamo jasne i čiste račune i kada je reč o upravljanju i kada je reč o trošenju novcu i kada je reč, pre svega, o školovanju novih generacija.
Za razliku od nekih drugih država koje možda imaju obilje prirodnih resursa Srbija ih ima dovoljno, ali ne toliko da od njih može da živi. Zbog toga za nas je glavna investicija investicija u ljude, a investicija u ljude na najbolji način se dešava tako što se investira u obrazovanje.
Shodno tome, verujem da će obrazovanje biti i budžetski prioritet, ali i vrednosni prioritet u budućem napretku naše zemlje.
Hvala.

Hvala vama, gospodine ministre.
Reč ima gospodin ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku na pitanju.
Apsolutno kao član VST po funkciji, kao ministar pravde preneću vaše pitanje vrhovnom javnom tužiocu, gospođi Zagorki Dolovac.
Isto tako, podsećam da je Skupština ta, i vi imate potpuno pravo da postavite pitanje i poverenja republičkom vrhovnom javnom tužiocu zato što Skupština je ta koja bira i razrešava vrhovnog javnog tužioca. Tako da, i vaše pitanje je isto tako u tom smislu legitimno i može se postaviti i u Narodnoj skupštini. Kažem, preneću i vaše pitanje gospođi Dolovac.
Što se tiče sudija, tu je situacija drugačija. Dakle, VSS je nadležan da vodi računa i o disciplinskoj odgovornosti i o ponašanju sudija, tako da je to u njihovoj nadležnosti. Kao što znate, VSS u okviru svoje nadležnosti ima i mogućnosti otvaranja postupaka disciplinske odgovornosti sudija.
Jedna od primedbi koje imamo od strane nekih međunarodnih tela, kao što je Venecijanska komisija, onda EU u svojim izveštajima, to je i korišćenje i način rada vezano za disciplinsku odgovornost i uopšte za pitanje odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. To je ono što sam ranije u odgovoru na pitanja govorio, a to je da ćemo i kroz ovu analizu zajedno sa Venecijanskom komisijom, sa Savetom Evrope, sa EU videti na koji način taj segment možemo dodatno ojačati zato što Srbija ima tri grane vlasti, ali to su tri grane vlasti Srbije i sve one moraju biti u jednom međusobnom odnosu. To je tako i po Ustavu i u svim demokratskim zemljama.
Tako da, kažem, i kroz tu analizu ćemo videti i te dodatne mehanizme. Sadašnje stanje jeste takvo da je to nadležnost VSS. Očekujemo i od njih određene reakcije.
Hvala na pitanju.

Hvala, gospodine ministre.
Reč ima gospođa ministar Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, dragi građani, zahvaljujem se narodnom poslaniku što negde prati moj rad ali i svakako rad Vlade Republike Srbije imajući u vidu da smo mi veoma aktivna kada je u pitanju Narodna Republika Kina, pre svega zato što su to naši čelični prijatelji, a drugo zato što je to tržište od 1,4 milijardi ljudi koje nama omogućava svakako mnogo.
Ni čelično prijateljstvo, ni Sporazum o slobodnoj trgovini, ni Izjava o zajednici sa zajedničkom budućnosti u novoj eri nije stvar dnevne politike nego isključivo zasluga predsednika Vučića, odnosnog njegovog ličnog odnosa sa predsednikom, odnosno liderom Narodne Republike Kine, gospodinom Sijem.
Činjenica da je prošle godine 1. jula stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini je dalo za Srbiju, odnosno srpskoj privredi negde legitimitet, odnosno prostor da se na jednom tako velikom tržištu pronađe kao jedan, pre svega, pouzdan, ali i konkurentan partner.
Ono što mi intenzivno radimo, naša poseta je bila, pre svega, usmerena na predstavljanje Republike Srbije na najvećem sajmu izvoza, to je najveći međunarodni sajam izvoza na svetu, svakako i najveći u Narodnoj Republici Kini, gde je prilika da se predstavite kineskim prijateljima, kineskim partnerima, ali i svim drugim zemljama izlagačima na tom sajmu. Naša poseta je bila nešto mesec dana, mesec i po dana nakon posete našeg predsednika koji se ponovo sreo sa gospodinom Sijem, pričao o strateškim stvarima i o strateškoj saradnji dve zemlje.
Ono što bih istakla kada je u pitanju nastup Vlade Republike Srbije, Ministarstva privrede, jeste činjenica da mi radimo negde na dva fronta, jedan je da koristimo u punom volumenu Sporazum o slobodnoj trgovini, da sve srpske proizvode, sve koji su konkurentni, pre svega oni koji su sada sa carinskom stopom nula, a imajući u vidu da će tokom perioda, odnosno tokom još narednih ukupno deset godina padati ta carinska stopa za sve definisane artikle sa strane Srbije preko 10 hiljada proizvoda, tarifnih artikala sa strane Kine ka Srbiji preko devet hiljada artikala.
Tako da, ono na čemu mi intenzivno radimo jeste promocija srpskih, pre svega, prehrambenih proizvoda, imajući u vidu da postoji apsolutna konkurentnost kad je u pitanju i cenovna politika i kvalitet. Ono na čemu moramo kao zemlja raditi jeste obim ukupne proizvodnje, imajući u vidu da veliki kupci i veliki potrošači, velika tržišta i zahtevaju velike obime, tako da ćemo svakako na tome intenzivno raditi.
Kao Ministarstvo privrede se trudimo da podstičemo u što većoj meri prehrambenu, odnosno prerađivačku delatnost i industriju, kako bi zadovoljili potrebe tih tržišta, a imajući u vidu da predsednik Vučić, zahvaljujući svojoj mudroj politici koju vodi od 2012. godine je omogućio da se Srbija otvori ka najvećim svetskim tržištima.
Pored Sporazuma o slobodnoj trgovini, ja ću podsetiti da imamo i sporazum sa Egiptom i sporazum sa Emiratima, ali i niz drugih sporazuma koji se trenutno pregovara i koji će svakako biti aktuelan u narednom periodu, što će srpskoj privredi omogućiti izlazak na dodatna tržišta.
Kada je u pitanju Narodna Republika Kina, mi uveliko izvozimo tamo srpske proizvode. Na policama trgovinskih lanaca, ali uopšte do krajnjih potrošača i po osnovu korišćenja tih proizvoda i u nekim hotelima, u nekim ugostiteljskim objektima smo uspeli da izađemo i sa srpskim vinom i sa srpskom rakijom, srpskim sokovima, džemovima, srpskim medom, suvom šljivom, svežom šljivom, jabukom, svežim voćem i povrćem, zamrznutim voćem i povrćem, zaista bi trebalo vreme. Nabrojala sam neke od trenutno najzastupljenijih, najdominantnijih kad su u pitanju pre svega njihovi trgovinski lanci. I ono za šta se lično zalažemo i lično ja kao ministar negde predvodeći te privredne delegacije jeste da u što veći broj trgovinskih lanaca uđemo, imajući u vidu da su to veliki gradovi sa velikim tržištem.
Primera radi, 25 miliona stanovnika samo grad Šangaj, sa 15 miliona dnevno turista, 70 hiljada tona hrane i pića dnevno iskonzumiraju. Samo da, kao tržište, negde osvojimo taj grad u nekom većem obimu, svakako će našu prehrambenu industriju podići na jedan viši i bolji nivo.
Grad Šaosing, koji smo posetili, sa 5,2 miliona stanovnika, u provinciji Džeđang, svakako u perspektivi obećava jednu duboku saradnju, kada je u pitanju saradnja sa trgovinskim lancima. Ono što je dobro i što nama negde dodatno otvara vrata jeste činjenica da su trgovinski lanci mahom u vlasništvu države, imajući u vidu da negde naši kineski prijatelji i partneri vide to kao vid prehrambene bezbednosti ili su dominantno sa većinskim paketom vlasništva ili su u celosti vlasnici trgovinskih lanaca.
Stoga negde i lakše preko naših prijatelja iz Vlade Narodne Republike Kine, pogotovo naših kontakata sa partijskim sekretarima, sa guvernerima, sa gradonačelnicima tih gradova, ulazimo prosto u te provincije, gradove i polako otvaramo jedna po jedna vrata.
Mi smo sada sa srpskim proizvodima zastupljeni u više provincija. Mislim da negde brojke ukazuju da smo najviše zastupljeni u provinciji Fuđijen, i to u gradu Fudžo, koji smo posetili, koji ima 8,2 miliona stanovnika, grad Sjamen sa preko pet miliona stanovnika, da direktno komuniciramo sa guvernerima tih provincija, sa partijskim sekretarima, sa gradonačelnicima koji nam omogućavaju i pomažu da otvorimo vrata, ne samo trgovinskih lanaca, nego ja očekujem uskoro i uspostavljanje i sa avio kompanijom „Sjamen er“. U pitanju je jedna od najvećih kineskih avio kompanija, gde očekujemo da će se srpska vina, srpske rakije naći na tim avio letovima, ali i sa nekim drugim velikim njihovim kompanijama koje u svom lancu drže i turističke organizacije koje će nam pomoći u razvoju turizma, ali koji poseduju veliki broj hotelskih smeštajnih kapaciteta gde pokušavamo da uđemo sa srpskim proizvodima i na taj način da dižemo izvozne potencijale naše zemlje.
Kada sam rekla dva fronta, ovo je bio jedan front gde pokušavamo da srpsku privredu, nabrojala sam dominantno, prehrambene proizvode, učestvujemo na njihovom tržištu i da svakako tim ovde širimo proizvodne pogone već postojećih kompanija, da afirmišemo otvaranje nekih novi, otvaranje novih radnih mesta i da na taj način direktno sa povećanjem tog izvoznog kapaciteta, odnosno tog izvoznog potencijala povećavamo i rast naše ekonomije odnosno BDP.
Sa druge strane, upravo nam je to takođe dao Sporazum o slobodnoj trgovini, kao mogućnost da razvijemo privrednu aktivnost na način da kineski prijatelji i partneri otvaraju svoje proizvodne pogone, imajući u vidu da po sporazumu, ukoliko proizvedu nešto preko 51% u našoj zemlji, to dobije oznaku „made in Srbija“ i po osnovu toga kineski partner sa sedištem proizvodnog pogona u Srbiji ima mogućnost da tu robu plasira, da faktički Srbija bude kapija i ka Evropi i ka zemljama CEFTA, EFTA, Evroazijske unije, Velike Britanije, Rusije, sa svim onim zemljama koje broje 2,4 milijarde ljudi sa kojima Srbija već ima, Egipat, Emirati, zaključene sporazume o slobodnoj trgovini i preferencijalnom tržištu. Narodna Republika Kina je veliki potencijal za našu zemlju, prijateljski svakako dočekani isključivo zahvaljujući zaista odnosu predsednika Vučića i predsednika Sija. U mnogome smo izašli tamo sa našim proizvodima. Činjenica je da je u Srbiji dobar privredni ambijent, da smo prepoznati na investicionoj mapi sveta, da smo zemlja koja je po prvi put u svojoj istoriji dobila investicioni rejting. Prošla godina jeste potvrda broja kineskih kompanija koje posluju u našoj zemlji i u mnogome sam u razgovorima sa kineskim kompanijama i prilikom ovog susreta, a vi znate da ja često boravim u Narodnoj Republici Kini, dobila upravo potvrdu da oni od svojih partnera, drugih fabrika, kompanija dobijaju kontinuiranu pozitivnu preporuku da je Srbija pravo mesto ulaganja i da u Srbiju treba ulagati.
Stoga bih napomenula da smo mi ovog puta se sreli sa 71 kompanijom. Ono što čini razliku u odnosu na naše prethodne susrete sa kompanijama jeste činjenica da smo se sreli sa kompanijama koje su inicirale sastanak sa Vladom Republike Srbije, odnosno sa mnom, imajući u vidu da sam u tom periodu svakako boravila i da sam zadužena za taj resor. Sa ozbiljnim namerama ka našoj zemlji, sa ozbiljnim namerama za ulaganje i neka samo 10% od susreta ostvarenih sa kineskim kompanijama uspemo da ostvarimo, a uverena sam da je izvesno da će doći bar tri do četiri u skorom vremenskom okviru u našu zemlju koju predstavljaju ozbiljni, ozbiljni giganti koji će zapošljavati sigurno više hiljada ljudi.
Jednog od njih smo medijski i najavili, upravo zato što je on sam želeo da da tu izjavu za medije i da podeli zašto želi da investira u Srbiju. U pitanju je tekstilni gigant koji je sam i najavio svoje ulaganje. Tom prilikom sam i potpisala sporazum, odnosno Memorandum o razumevanju i najavili njegovo investiranje u Srbiji i činjenica je da će to biti njegov sedmi industrijski park u okviru tekstilne industrije gde planira da zaposli preko tri hiljade ljudi.
Tu je svakako intencija da taj industrijski park, tekstilni park, gde taj tekstilni gigant posluje sa svojim kooperantima, upravo posluje na jugu naše zemlje, imajući u vidu da je negde i kvalifikaciona radna snaga naše zemlje, kada su u pitanju krojači, šivači, negde dominantno zastupljena u Vranju, u Paraćinu, u tim nekim gradovima, tako da očekujemo da će ta investicija tamo biti i realizovana.
Veliki rezultati kada je u pitanju naša saradnja. Narodna Republika Kina pruža mnogo, ali treba biti i posvećen daljoj saradnji svakako sa kineskim prijateljima, imajući u vidu da samo postoji 23 provincije, plus gradovi koji su pod centralnim upravljanjem Vlade Narodne Republike Kine, tako da ćemo u narednom periodu strateški pristupiti na koji način i kojom dinamikom ćemo uspeti da posetimo sve te provincije, pogotovo provincije koje su industrijski centri, gde posluju industrijski giganti, da su najveći potencijali da upravo tamo posetimo fabrike koje planiraju da investiraju na evropskom tlu.
Ono što je važno, postoji puno kineskih fabrika sa kojima smo se sreli, koje već posluju u Evropi i koje traže zemlju za realokaciju, svakako je Srbija tu bez konkurencije, imajući u vidu Sporazum o slobodnoj trgovini. Uverena sam da će baš te kompanije odabrati Srbiju za realokaciju, imajući u vidu da zemlje u kojima trenutno posluju, koje su nedaleko od nas, nisu više konkurentne kada je u pitanju ni cena radne snage, niti imaju radnu snagu, nego uvoze radnu snagu, nisu konkurentne kada je u pitanju cena električne energije i svih onih drugih segmenata koji direktno utiču na operativne troškove određenog poslodavca i kako tamo više nisu konkurentni ni oni sami sa svojom proizvodnjom, traže zemlju za realokaciju.
Sa druge strane, sreli smo se sa kompanijama poput kompanije „Raning“, koja ima kooperante u Srbiji, koji su i sami pozvali da otvore ovde proizvodni pogon, svakako je naša poseta sada doprinela negde ozbiljnosti tog poziva, ali i njihove namere da dođu u našu zemlju. Oni nisu trenutno na evropskom tlu, ali proizvode, recimo, dominantno za evropske proizvođače i to je nešto na čemu ćemo intenzivno raditi. Moguće je da će ta velika kompanija doći i interesovanje su iskazali upravo za dva grada gde njihovi kooperanti direktno i posluju, a to su kompanije „Hansgroe“ i kompanija „Ariston“ u Valjevu, odnosno Nišu.
Tako da očekujem u narednom periodu velike rezultate kada je u pitanju povećanje privredne aktivnosti od strane kineskih proizvodnih pogona. Kompanija koja posluje već u Kragujevcu, koja zapošljava preko 300 lica, uskoro gradi novu fabriku, novi proizvodni pogon, gde će zaposliti još 212 lica na 30 hiljada metara kvadratnih. Kompanija "Jang Feng" je najavila novo ulaganje.
Borimo se, sad smo dominantno pričali o poseti Kini, imajući u vidu da ste vi u vašem pitanju to i naveli, ali svakako se trudimo i borimo za sve strane direktne investicije, pre svega iz naših prijateljskih zemalja, borimo se i za povećanje stranih direktnih investicija, ali borimo se i da ojačamo domaću industriju, domaću privredu, da jačamo mali sektor, mikro, mala i srednja preduzeća, da jačamo preduzetništvo, 370 hiljada registrovanih preduzetnika, trećina preduzetnika žene preduzetnice, zato je dominantno i toliko popularizujemo sve konkurse koji podrazumevaju podršku ženskom preduzetništvu.
Recimo, preko 80 hiljada registrovanih preduzetnika do 35 godina starosti, otuda i svi naši konkursi i programi koji podrazumevaju direktnu podršku mladima, imajući u vidu da upravo tu vidimo jedan veliki rezervoar, veliki potencijal, želeći da to razvijamo.
Svakako, na inicijativu našeg predsednika, posebno smo se fokusirali ka tim grupama koje su ujedno vezane i za našu prethodnu temu o kojoj smo pričali, a to su nerazvijena i manje razvijena područja, koja spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti.
Posebna podrška i ženama na selu i starim zanatima i svim onim kompanijama koje će učiniti ravnomerni privredni razvoj u našoj zemlji.
U narednom periodu, sledeće nedelje ću boraviti i održati veliki biznis forum u Skoplju, imajući u vidu da želimo i tu regionalnu saradnju umnogome da širimo, održavanje "Wine vision" je negde apsolutno potvrdilo koliko je Srbija prepoznata i po vinskoj industriji, ali i koliko je "Wine vision" jedna ozbiljna platforma, jedan najveći ekonomski događaj kada je u pitanju vinska industrija i gastronomija i koliko se Republika Srbija tu pozicionirala, nakon toga poseta u januaru Uzbekistanu, ponovo poseta Narodnoj Republici Kini.
Borimo se za strane direktne investicije, da ostanemo apsolutno lideri, za jačanje naše ekonomije, borimo se za domaću privredu i za razvoj malog sektora, otvaranje novih radnih mesta.
Uverena sam da sve ovo što su tzv. opozicioni, mada ne mogu da nazovem to ni opozicijom jer opozicija treba da se bori za prosperitet svoje zemlje, borimo se da nadoknadimo sve što su urušili, borimo se da nadoknadimo sve što su usporili u našoj zemlji i uverena sam da ćemo već naredne godine ponovo biti jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi i da ćemo oboriti sve rekorde kada je u pitanju privlačenje stranih direktnih investicija, jer Srbija to jeste. Hvala.

Najlepše hvala vama.
Tačno je 19.00 sati.
Drage kolege, nastavljamo sutra u 10.00 časova.