Najpre da zahvalim gospodinu Đorđu Komlenskom na konkretnom i direktnom pitanju, a i pokušaću da odgovorim, ukoliko je to u mojoj moći.
Lično sam protiv zabrane rada bilo kakvih medija. Inače, moglo bi se govoriti o tome na kakav način se zloupotrebljavaju medijske slobode itd. Ono što je nevolja u ovom našem ministarstvu jeste što Ministarstvo nema nikakve regule kojima bi moglo da reguliše rad medija. Mi smo tu da pišemo zakone, izmene i dopune zakona, itd, nažalost, inače bi se verovatno složili o tome šta mislimo o tome.
Nije moje da gasim medije, iako su to mediji koji su uglavnom u tehničkom smislu mediji, dakle u onom telekomunikacionom. Manje su novosti, vesti, već je to uglavnom izručivanje jednog sadržaja koji je isti od 1991. godine do dana današnjeg, samo se koriste određene prilike za to.
Moram da kažem da tu problematiku za koju ste mi postavili pitanje zapravo to spada u delokrug REM-a, jer jedino REM može da ima takve odnose sa medijima, ima pravo da ih kažnjava, da određene sadržaje reguliše itd. Još preko svega toga, ovi mediji o kojima govorimo zapravo ne pripadaju onoj oblasti gde su tzv. prekogranične televizije, jer prekogranične televizije su i „Histori“ i „Eurosport“ ili ma šta tu. Oni su, međutim, kod nas zaštićeni još nekim dopunskim uredbama, tako da u ovom trenutku se ne nalaze uopšte u srpskom zakonodavstvu. Oni valjda proizvode program u Luksemburgu i emituju ga u Luksemburgu, pa bi to bilo na neki način tada u redu.
Ovako, međutim, oni se nalaze trenutno pod zaštitom, iako se nadam i verujem i oko toga nastojim iz sve snage da stavimo te medije pod državne zakone i da na njih primenjujemo zakone, jer tada bi bilo sasvim jasno i niko ne bi mogao da ćuti bilo na proizvodnju fejk njuza, koji su zapravo ti mediji sami, bilo na političku pedofiliju koju oni emituju vrlo često. Kada to bude bilo, onda ću biti veoma za to da se sa tim medijima na izvestan način odnosi, ali to je naravno u delokrugu REM-a, a ne Ministarstva. Tako da, Ministarstvo može da ima samo ovako neko mišljenje oko toga, a samo ne može da utiče na rad medija o kojima ste govorili. Hvala.

Najlepše hvala, gospodine ministre.
Molim gospodina Komlenskog da se ponovo prijavi.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Nekad je tri minuta kratko da spakujete sve u paket, tako da ću ja samo još proširiti ono što sam planirao kao pitanje za gospođu Milicu Đurđević Stamenkovski, a to jeste – kakve izmene i dopune se očekuju u novom Zakonu o radu, kada je u pitanju podrška porodicama? Mislim da bi taj segment bio takođe zanimljiv, pored ovoga što smo govorili.
Čini mi se da gospodin Vujić, zauzet mobilnim telefonom, koji je objašnjavao kolegi Đorđu Đorđiću, ne odgovori na pitanje kada su u pitanju sudije za prekršaje. Ali dobro, valjda ćemo sada to čuti.
Što se tiče ministra zdravlja Zlatibora Lončara, pitanje je – planira li se nastavak, i u kom pravcu i u kojoj dinamici, stavljanja u funkciju nekadašnjih kovid centara, jer mislim da je jedan deo koji smo uradili te priče sa delom toga u Batajnici sasvim dobar? Ukoliko ikakvu analizu za ovaj kratak period od uvođenja noćnog rada ili treće smene ili nazovite kako god hoćete u domovima zdravlja ima, bilo bi interesantno čuti kakvi su utisci i rezultati i kakva je svrha toga.
Što se tiče ministra inostranih poslova i predsednika Vlade, imao sam pitanje – šta je i šta će biti preduzeto povodom ustaških divljanja i iživljavanja u Splitu i u drugim mestima, kakve mere su preduzete ili će biti preduzete zbog genocidnih zakona koji su doneti u Hrvatskoj, koji su omogućili uklanjanje spomenika sa ćiriličnim pismom?
Pitanje je takođe – kada ćemo uvesti recipročne mere na ulasku u Evropsku uniju na ulazima, tako što ćemo otvoriti više ulaza za građane sa pasošem Republike Srbije i Republike Srpske i striktno kažnjavati sve one koji imaju pasoše Evropske unije ili njihova dokumenta, ukoliko pokušaju da uđu na ove ulaze, kao što oni to rade nama?
Hoćemo li i mi uvesti skeniranje njihovih biometrijskih podataka, ne mora baš lice, ali nekih da, jer očigledno da postoji potreba zbog toga šta nam neki susedi koji pripadaju Evropskoj uniji u poslednje vreme, kada je bezbednost Srbije u pitanju, čine?
Još jedno pitanje – hoćemo li i kada suspendovati nepravedno uvedene sankcije nama izuzetno prijateljskoj Belorusiji?

Najlepše hvala na pametnom korišćenju vremena.
Reč ima gospodin ministar dr Zlatibor Lončar.

Još jednom, poštovanje svim narodnim poslanicima.
Najkraće moguće, što se tiče kovid bolnica, Kovid bolnica Novi Sad već radi uveliko, to je Dijalizni centar, u kome se obavljaju dijalize. Što se tiče Kovid bolnice Batajnica, ona takođe radi, imamo palijativnu negu koja funkcioniše uveliko, takođe radi kao dijalizni centar za sve pacijente koji žive u okruženju, ne moraju da putuju, ne moraju da idu na neko drugo mesto. Tu se radi na dokumentaciji da se otvori dom zdravlja za sve ljude koji se nalaze u blizini bolnice u Batajnici, kojima će to biti najbliže da dobiju pomoć.
Naravno, biće tu i drugih stvari, ali da ne pričam unapred, ovo pričam ono što je izvesno, ono što se radi. Što se tiče bolnice u Kruševcu, biće tu Hitna pomoć, biće fizikalna medicina, biće palijativa. Evo ga, ministar Gašić, ja bih ga zamolio da pomogne oko dokumentacije, oko tih dozvola koje trebaju da se reše i to će profunkcionisati u najkraćem mogućem roku.
Vezano za domove zdravlja, preko 200 građana je u toku noći dobilo pomoć u tim noćnim smenama u domovima zdravlja. Ono što je bitno, razgovaramo sa ljudima, razgovaramo sa svima, građani osećaju već sigurnost. Građani osećaju da blizu njihovog mesta stanovanja, kuće, stana, mogu da se obrate možda baš radi njihov izabrani lekar i mogu da dobiju onu pomoć da ne moraju da idu u urgentne centre, u neke druge ustanove, da čekaju tamo gde sigurno ima hitnih pacijenata. Naravno, ovo nisu stvari, gde će se rešavaju neke komplikovane situacije, ali za ono kada imate povišenu temperaturu, imate povišen pritisak, kada vam je pao ili skočio šećer, kada imate neku vrtoglavicu ili nešto drugo što može da se reši tu na licu mesta. Odgovor tih građana koji su došli u tu noćnu smenu i ono što im je pruženo je stvarno ispunilo naša očekivanja, odnosno više od toga. Naravno, radimo analize, radimo sve što je neophodno, ali nam je najbitniji taj odgovor građana i njihova sigurnost koju imaju.
Želim da kažem svima da te priče, da nema dovoljno ljudi, da ljudi ne žele to da rade, da apsolutno nisu tačne, nisu na mestu, ali stvarno, ne mogu da se bavim time. Ne znam iz kog razloga to rade, jer jednostavno i građani kada ih čuju i kada vide za šta se oni zalažu, da nešto ne radi, da se ne pruža pomoć. Pa, pogledajte, samo izračunajte to, preko 200 ljudi koji bi da nema tih ambulanti završili u tim urgentnim centrima, koliko bi oni izgubili vremena, koliko bi izgubilo osoblje, zdravstveni radnici, koji bi njih zbrinjavali, a pored njih ima hitnijih i onih kojima je život ugroženiji.
Prema tome, to je svima onima koji žele da razumeju, apsolutno jasno. Nastavićemo sa tim stvarima. Nastavićemo sa svim onim što će pomoći našim građanima da dobiju što bolju, što efikasniju pomoć.
Tako da, to je naš cilj, to želimo da uradimo i da to građani vide i osete. To što se neko ranije nije setio i što mu sad to ne odgovara, što nije bilo pre ili što nije ostalo za vreme kada se oni nadaju da će oni doći, pa da oni to uvedu, meni je mnogo žao, ali mi smo tu da zbog građana i zbog njih ćemo raditi sve te stvari. Hvala.

Najlepše hvala vama.
Gospođa ministar Milica Đurđević Stamenkovski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslaniče, hvala vam što pokazujete interesovanje za novi Zakon o radu, i ako je to nešto što nas tek čeka, jer znate i sami, Skupština to dobro zna, to je jedan od najsloženijih zakona koji nam valja usvojiti. Zato smo krenuli na vreme.
U toku je tvining projekat, otvoren je pre više meseci, zajedno sa našim partnerima iz evropskih država, koje učestvuju u tvining projektu sa ciljem da težimo ka usklađivanju radnog zakonodavstva sa najboljim praksama u EU, odnosno u evropskom radnom zakonodavstvu.
Sadašnja faza projekta jeste da se prepoznaju direktive koje postoje u EU, a koje mi u Srbiji treba da primenimo. Naravno, mi kao ministarstvo i uopšte delegacija Srbije uvek nastoji da preuzme najbolje prakse, da ne budemo neka Resavska škola koja će po svaku cenu da prepisuje evropska iskustva, bez analize da li to pogoduje našim interesima i da li mi možemo kao država to uopšte da ispratimo.
Države koje učestvuju u tome su Švedska, Slovenija, Francuska, Grčka, koje nam pomažu i prenose svoja iskustva. Ja želim da vam prenesem šta je to što njihovi eksperti za sada daju kao predlog, a tiče se zaštite roditeljstva i materinstva, s obzirom na to da Zakon o radu tretira i položaj majki, naročito kada je u pitanju porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta .
Dakle, grčki eksperti predlažu da porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta dobiju i one majke koje nisu zaposlene na neodređeno vreme. Dakle, koje su angažovane recimo, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ili nekim ugovorom od delu, o dopunskom radu, da se naprosto proširi taj broj majki koje bi ostvario, bez obzira na način, odnosno status radnog angažmana.
Takođe, jedan od predloga jeste produženje porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta, namerno pravim tu razliku, objasniću i zbog čega, za rođenje drugog deteta. Mi na današnji dan imamo za rođenje prvog i drugog deteta 12 meseci odsustvo, a tek duplo veće za rođenje trećeg i četvrtog deteta.
S obzirom na to da naša zemlja vodi zaista veliku i grčevitu borbu da nam se deca rađaju i da ohrabrim roditelje da naprosto prošire svoje porodice, mi naravno da smo se trudili da ceo ambijent prilagodimo porodici, ali majke i očevi koji su dobili jedno dete, već kod drugog deteta značila bi im podršku. To su demografi prepoznali jer u svim njihovim analizama ističu da je rođenje drugog deteta zapravo najvažnije kada je u pitanju demografska bitka, da se tu vodi borba. Mi smo, sećate se pre 20 godina govorili o trećem detetu kao ključu, ali demografi sada barem tako kažu, da je drugo dete zapravo negde gde treba da ohrabrimo roditelje. Eksperti njihovi predlažu podsticaje, odnosno produženje porodiljskog za rođenje drugog deteta ili za višeplodne trudnoće kada roditelji dobiju blizance ili trojke, imali smo i četvorke, Bogu hvala.
Hoću da istaknem samo da mi na današnji dan, kao zemlja imamo tri meseca porodiljsko odsustvo i onda nakon toga do 12 meseci imamo odsustvo radi nege deteta, odnosno narednih devet meseci i nakon toga postoji mogućnost produženja pod određenim uslovima.
Sve više kada ministar Gašić malo pre kaže, da objasnimo šta je rodna ravnopravnost. Sve više očeva uzima odsustvo radi nege deteta, dakle, da ne bude da muškarci uzimaju porodiljsko zato ističem ovo odsustvo radi nege deteta, koje stupa trećeg meseca po rođenju deteta. Prošle godine smo imali 20% očeva koji su od ukupnog broja odsustava radi nege deteta ovo pravo koristili.
Zato govorim jer želim da istaknem da ovaj zakon pogoduje i očevima i majkama, ali da mi kao zemlja sa 12 meseci odsustva nakon rođenja deteta odsustva sa posla, ne da nismo zaostali za evropskim državama, nego prednjačimo. Mi stalno mislimo da je nešto bolje u tuđem dvorištu i sve pogledujemo u tuđu avliju, a ne vidimo zapravo da smo mi kao država zapravo mnogo učinili kada je u pitanju pronatalitetna politika, samo Bugarska ima veće odsustvo od Srbije. Jedna Mađarska ima kraće od nas, a govorimo o Mađarskoj kao šampionu populacionih mera. Francuska 16 nedelja ukupno. Isto toliko ima i Nemačka. Istini za volju oni kasnije pružaju neke dodatne mogućnosti, ali opet ograničavaju primanja za roditelje koji odsustvuju sa posla.
Lepa je vest i hoću to da znate, da smo ove godine, isplatili u oktobru 497 miliona dinara više nego u septembru za roditeljski dodatak, što pokazuje da ima nekog napretka i to su oni statistički podaci koji nas najviše raduju i sve ćemo učiniti u tom pravcu. Nakon što tvining grupa bude završila prvu preliminarnu verziju očekujemo je takođe uskoro, za nekoliko meseci, otvorićemo širi socijalni dijalog, gde će biti uključeni pre svega sindikati koji su nam mnogo važni, bez njih nema Zakona o radu, posebno reprezentativni sindikati, ali i oni koji su uopšte uključeni u društveni dijalog, svi su dobrodošli. Zakon o radu je temeljni zakon koji određuje odnos poslodavaca i radnika, a samim tim i privredne aktivnosti u široj slici.
Tako da, obaveštavaćemo vas o svemu i vama hvala na interesovanju. Ukoliko bude bilo nešto nejasno, rado ću odgovoriti pismenim putem. Hvala.

Najlepše hvala.
Verujem da vam je za sada sve jasno? Da li odustajete od dva minuta ili želite i onih dva minuta komentara? Ako želite, prijavite se.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo ću potvrditi reči gospođe ministra da ništa na zapadu nije mnogo bolje. Naprotiv, mnoge stvari su mnogo lošije nego u zemlji Srbiji. U tome ću pružiti podršku i ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, i reći samo jedan mali detalj koji stvarno treba da razbije iluzije kod naših građana, a to je sledeće.
Za razliku od zemlje Srbije gde se maloj deci, osim u situacijama gde mora, vadi krv iz prsta, u Belgiji se to radi isključivo iz vena, od beba pa do penzije. Zašto? Zato što njihova osiguranja, zato što je skuplja oprema za vađenje krvi iz prsta nego iz vene, ne priznaju i ne dozvoljavaju da se to radi na takav način. Toliko o zapadu, humanizmu, bilo čemu. Tamo je isključivo novac u pitanju.
Obzirom da očekujem naknadno odgovore gospode ministra inostranih poslova i predsednika Vlade, obzirom da nisu bili tu i ne zameram, ja samo hoću da kažem sledeću stvar.
Ja lično predlažem da mi uvedemo recipročne mere žiteljima EU i da počnemo da im uzimamo biometrijske podatke na graničnim prelazima. Nije nužno da im fotografišemo lica, nisu ništa lepši od nas i to nam ne treba za arhivu, ali zbog bezbednosne kontrole im treba uzimati otiske prstiju. Možemo da budemo pragmatičniji i jednostavniji nego naši susedi iz Hrvatske i ostalih graničnih prelaza ka EU koji uzimaju otiske četiri prsta, ja predlažem da mi uzmemo otiske kažiprsta, palca i srednjeg prsta. Nama su dovoljna tri prsta njihovih otisaka da ostave da bismo vršili kontrolu u zemlji Srbiji. Živela Srbija!

Dakle, ostali ste za tri prsta. To je to. Hvala.
Posle ovih dva minuta nema komentara.
Reč ima gospodin Života Starčević.
Molim sve kolege, zamolile su me druge kolege, da budemo što koncizniji, da bi što veći broj kolega postavio pitanja.
Gospodin Života Starčević ima reč. Izvolite.