Hvala.
Povreda Poslovnika, Biljana Pantić Pilja.
Izvolite.

Hvala, predsednice.
Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. Skandalozno je da vi govorite o povređivanju narodnih poslanica i onoga što se desilo. Samo da vas podsetim, vi ste u ovom parlamentu, vi, vaša poslanička grupa i ova blokaderska opozicija, ispuštali suzavac, koristili PP aparat, naša koleginica doživela moždani udar, druga se zamalo ovde prevremeno porodila, i vi nekome govorite da je to što se juče desilo najstrašnije nešto što se dogodilo.
Šta se to juče desilo? Da ste imali performans gde ste sa oružjem krenuli ciljano da sklanjate ogradu i da se tučete i svađate sa šatorom. Pa koleginica iz vaše poslaničke grupe je samo pre par meseci sa nožem naletala na ljude u Pionirskom parku. Ja znam da ste vi lopov, ali da ste lažov, to još nisam mogla da pretpostavim. Sram vas bilo šta ste izgovorili! Niste osudili nasilje ovde nad poslanicama SNS, ali govorite da je ono što juče vi izazvali nešto najstrašnije što se dogodilo. Šta je sa time da su vaše pristalice pucale na čoveka u Pionirskom parku? Sram da vas bude kako lažete i izmišljate.

Hvala vam.
Član 103, oduzimam vreme od poslaničke grupe, nije bila realna povreda Poslovnika.
Reč ima Dušan Bajatović.
Izvolite.

Da, reći ću vesti i oko NIS-a i oko gasa, ali valjda mogu da kažem nešto i o budžetu, ne moram da pričam samo o tome.
Poštovane kolege, slušao sam, uglavnom nisam mogao da budem ovde, ali slušao sam manje-više diskusije, normalno da ima pohvala i razumevanja sa strane vlasti, kritika sa strane opozicije, nisu sve opravdane, ali ja bih dao komentare iz malo drugog ugla.
Ovaj budžet, bilo je ovde pitanja da li je i razvojni i socijalni. Što se mene tiče, ako je 6,7% ukupnog GDP-a, odnosno založenog novca u budžetu za kapitalne projekte, ja to podržavam. Još jednom da vam kažem, na ovom ekonomskom modelu koji je dao dobre rezultate, to je komentarisao ministar Siniša Mali, mogu da se ne sviđaju, naravno, opoziciji, postoje i drugi legitimni ekonomski modeli. Koliko će ovaj model moći još da se koristi, to je pitanje o kome treba da razgovaramo. Ali ako isključimo te motore, koji se zovu državne investicije, mi ćemo se sami dovesti u situaciju da imamo pad i GDP-a i sve posledice koje idu iza toga.
Ono što bih hteo da komentarišem, za budućnost, ako pogledate prihode ovog budžeta, oni su na strani potrošnje, a mi bismo morali da ih vratimo na stranu proizvodnje, da bi ekonomski modeli koje ćemo primenjivati ubuduće bili ekonomski održivi. Ali moram nešto da kažem, ne volim taj ugao, ali prosto moram da kažem. Setite se te prve obojene revolucije u Srbiji. Uništen bankarski sistem, rasprodat, pljačkaška privatizacija i neću da idem dalje. Pa se prešlo na ulaganje u trgovini, ili ne znam već čemu, građevinarstvu, laki keš, a zaboravili smo da svako društvo mora da počiva na proizvodnji i to je, nažalost, moram da kažem, možda će me i kritikovati, mi imamo dobre rezultate, ali to mora da preraste u reindustrijalizaciju Republike Srbije. To je moje mišljenje.
Želim još nešto da kažem. Pozdravljam sve ove subvencije koje imamo. Možemo da komentarišemo, mislim, teško je ne primetiti rast novčane mase ili deviznih rezervi, rast zlata, a onda s druge strane, želeo bih da čestitam Ministarstvu finansija, verovatno i Narodnoj banci, pa inflacija je 2,8%. Mi sad možemo da tumačimo da li je rast budžeta zasnovan delom na inflaciji, nije u potpunosti, da li je ovo ovako, da li je onako, ali mi imamo činjenicu da nam opada zavisnost od uvoza, odnosno smanjuje se ta diskrepanca, a s druge strane, ako smo imali devize koje završavaju u Narodnoj banci Srbiji i kupovinu zlata, nisam siguran da su sve izgovorene kritike u potpunosti opravdane.
Hteo bih da prokomentarišem, mimo drugih stvari, pošto ću dominantno govoriti o gasu i o NIS-u, ako vi ulažete milijardu i 300 miliona u poljoprivredu, a objektivno nisam primetio baš preveliki rast u poljoprivredi, onda moramo da razlažemo, a to nije samo stvar Vlade, naravno, svaki ministar ima svoju agendu kako će da potroši pare na osnovu utvrđenog budžeta. Nije to slobodno, to su namenski novci.
Moramo da vidimo kako da dođemo, recimo, do rasta izvoza iz poljoprivrede koji je u dobrom nivou pet milijardi, kada je dobra godina, ali da manje zavisimo od toga da li imamo kišu, da vratimo stočarstvo i da umesto žita izvozimo „Bonžitu“. Slažem se da smo bili na pragu, ali ova situaciji u Srbiji politička, nestabilna, nemojte da se ljutite na mene, ja ovo zaista shvatam kao pokušaj obojene revolucije, to je samo moje mišljenje skromno, ako su politički uslovi lošiji, naravno da je došlo do pada stranih investicija. To je suština. Taman smo bili na pragu da uđemo u situaciju da umesto da je država najveći poslodavac dođemo do toga da dajemo i našim malim i srednjim privrednicima novac, to bi trebalo da bude, ali znate šta, da bi se to desilo, vi morate da proizvodite za region. Jako je teško organizovati neku industrijsku proizvodnju, a da je ona locirana samo u Srbiji, odnosno na srpskom tržištu. Ja bih bio oprezan sa kritikama u odnosu na ekonomski model, jer morate da dođete do određenog nivoa rasta da bi sve to moglo da se dešava.
U tom smislu, mi ćemo kao poslanička grupa SPS podržati Predlog budžeta, kao i ostale setove zakona. Mislim da će to uraditi i kolege iz Jedinstvene Srbije.
Ne bih se dalje bavio budžetom. Meni se sviđa što ima rasta plata i penzija. Moja računica, za razliku od nekih kolega iz opozicije, ipak je da ovo povećanje minimalne zarade, ili kod penzionera ili kod zdravstvenih radnika ili kod policije, možda nije najpravednije, neki možda nešto nisu dobili, videćemo kako to da rešimo, ali suštinski oni jesu iznad nivoa inflacije.
Mislim da su bile dobre mere u trgovinskim lancima. One neće biti večne i zato ćemo morati da se pozabavimo tim pitanjem na još jedan dublji način.
Još samo jedno pitanje, jedan kolega iz opozicije je to pomenuo. Šta nama znači finansijski rejting? Nije to samo dobra ocena od MMF-a koju uopšte ne volim očima da vidim, ali nema veze, i to nešto znači, i Svetske banke i slične stvari, ali to je dokaz da ste nešto dobro uradili. Ali, ja se ne bih oslanjao na pitanje šta to znači građanima Srbije, a znači jeftinije kredite. Najvažnije je za privredu, imate kredite duže ročnosti, sa mnogo boljim kamatnim stopama. Setite se koje smo kamatne stope imali recimo u periodu od 2008. do 2012. godine i kakva je bila ročnost.
Šta ćete vi sa kreditom koji dobijete od banke na tri godine? Kako ćete sve da rolujete, za koju proizvodnju? Šta ćete da razvijete? Danas možemo da dobijemo kredite, ja sam nešto i razgovarao, oko nekih projekata, možemo da dobijemo kredite i na 15 godina, sa pristojnim kamatama. Euribor do plus 2%.
Dobro je što je energetika izuzetno zastupljena. Ako hoćete da izađemo iz CBAM-a i da naši proizvodi ne budu opterećeni sa tim taksama za SO2 i slične stvari, jel to je način da vam zapad ne dozvoljava da se pojavite na njihovim tržištima, onda je to jedno pitanje koje je ovde dobro, čini mi se, postavljeno. Da se vratim na one teme koje verovatno kolege očekuju od mene.
Moram da vam kažem da sam delom učestvovao, ne u svemu, nisam ovlašćen da pričam ali ću dati svoj komentar. Dakle, govorim u svoje ime. Da vas vratim nazad.
Dok nije potpisan taj čuveni sporazum 2008. godine, Srbija nije bila ni na jednoj trasi transporta kao tranzitna zemlja. Sve što je išlo, išlo je na Rumuniju i Bugarsku. Tek sa Južnim tokom i sada sa Balkanskim tokom Srbija je tranzitna zemlja. Znači, to je suština bila tog aranžmana.
Da vam dam samo jedan podatak. Da smo uvozili sa tržišta EU gas, a to se očekivalo, za četiri godine dali bismo dve milijarde evra više novca nego što smo dali ovako. Da se vratim i na skladište gasa.
Da je normalna stvar, tada projektovanih 450 miliona za potrošnju do dve i po milijarde, ono treba da služi za peglanje pikova, vršne potrošnje, ono kad imate velike razlike u temperaturi pa vam trebaju naglo velike količine gasa. Kako je tada projektovano, nama je 450 miliona metara kubnih bilo dovoljno, jer smo imali taj dugoročni ugovor, i to ću posle objasniti, imali smo dobru fleksibilnost iz ugovora koje smo imali i mogli ste to sve drugačije da ređate.
Ta fama kako treba imati sada ogromna skladišta, a ima ih najveće na svetu Amerika, Nemačka, Ukrajina i Rusija, da vas ne podsećam da je miniran Severni tok, dakle, to bi nama bilo dovoljno. Za one kritičare šta je Srbija radila, trenutno u Banatskom dvoru ima 750 miliona metara kubnih gasa. Radimo nove bušotine, mora da se brzo utisne i brzo istisne, kupujemo nove kompresore. Ništa mi kapitalno ne menjamo na Banatskom dvoru, on je takav kakav jeste, ide gas i ići će.
Šta je suština? Kad vi normalno planirate troškove, samo da vam dam podatak. Trenutno je gas oko 300 evra za hiljadu metara kubnih, a skladište je 120. Da li ćete vi kad pravite svoju ekonomsku matematiku tek tako pristati na velike investicije, gde će tarife za skladištenje gasa biti ogromne i da vam učešće u ceni gasa 25%, dakle jedna četvrtina, bude skladištenje? Ali, to je nekad bilo, sad svi hoće nebesku bezbednost.
Vezano i za to, isto tako, mi smo napravili inter-konektor Niš-Dimitrovgrad-Sofija. Možemo da kupujemo, imamo trenutno razgovore sa ADEPE-om. Samo jednu stvar sam zaboravio.
Znate zašto smo tako dobro prošli sa cenom gasa? Jer u našoj formuli po kojoj kupujemo gas, antiruski narativi su popularni, najvažnije je napasti Rusiju u Evropi, time se sviđate ambasadama ovde a onda i bolje prolazite u Evropi, zato što je učešće naftne formule koja više nigde ne postoji, a biće i u novom ugovoru produženo, bilo dominantno i cena dobra. Nikada nafta više neće biti 114 dolara za barel, jer bi to značilo kraj svetske ekonomije u ovim uslovima.
Dakle, imamo tu diverzifikaciju. Da objasnim kako bi sad mogli, osim ruskog gasa, da uvozimo. Šta možemo da uradimo? Mi sad trenutno imamo mogućnost, zaboravili smo na Horgoš, mi možemo da kupujemo, recimo, američki LNG sa obala Nemačke, samo skupo. Možemo da kupujemo "Copelozus", Aleksandropolis je radio tri sata i otišao u kapitalni remont. To je to novo mesto odakle treba da uzimamo gas, tamo na obali Grčke, možemo…
(Robert Kozma: Šta ćemo 1. januara 2026. godine?)
Problem će biti 1. januara 2028. godine, ako vas baš zanima.
Dakle, šta je suština? Da li se Srbija diverzifikovala? Da, možemo da kupujemo američki LNG. O čemu pričamo? Otišao je Orban kod Trampa, ovaj mu je dao izuzeće na godinu dana ali pod uslovom da kupi 600 miliona evra LNG. Kuda će da ga voze? Pa, kroz Srbiju. A zašto kroz Srbiju? Pa, zato što imamo gasovode. I taj gasovod preko koga sad kupujemo gas iz Azerbejdžana, i to je diverzifikacija, Horgoš 13 milijardi metara kubnih godišnje, Balkanski tok, odnosno Turski tok 12,88. Postojeća 1,8 milijardi interkonekcija koja je izgrađena, Niš-Dimitrovgrad-Sofija.
Biće do kraja godine sledeće sa Rumunima do 2,6 milijardi i, naravno, računam interkonekciju prema Makedoniji koja je evropski projekat i mi ćemo ga uraditi, poštovana predsednice, ali nažalost u Makedoniji zbog odnosa sa Bugarskom i sa Grčkom nije baš lako kupovati gas. Pre ćemo mi pomoći Makedoncima nego oni nama, pošto vidim i takve natpise u medijima.
Prema tome, nije istina da se Srbija nije diverzifikovala. Da je normalno vreme, ovi gasovodi koje imamo sada bi bili više nego dovoljni. Kada ćemo mi da trošimo 35 milijardi metara kubnih? To u vreme gasne ere se neće desiti.
Veoma je važno da smo tranzitna zemlja. Zašto? Pa, to povećava i našu ekonomsku i našu političku moć. Prema tome, šta želim da kažem? Osim dogovora sa Rusima koje čekam iduće nedelje, biće cenovno i po fleksibilnosti dobar. Mi možemo da kupujemo, ako treba i LNG. Imamo varijatnu B, da ne koristimo supstituciju mazutom. To je iz pravca Grčke, iz pravca Mađarske, odnosno faktički iz pravca Nemačke i imamo zalihe na nivou skoro 600 miliona, a treba nam 800 za prva tri meseca maksimalno. Mi nismo u zoni nebezbednog kada je gas u pitanju. Prosto, stvari tako stoje.
Imamo čak mogućnost, ima ga i u robnim rezervama. EPS je sto posto popunio potrebe za mazutom na godišnjem nivou. Imamo mogućnost da dopunimo u robnim rezervama ne nešto mnogo. Skoro sve je puno i još može 30.000 tona u „Beogradskim elektranama“. Trideset pet hiljada tona imaju. Samo da vam pojasnim, „Beogradske elektrane“ same mogu da supstituišu dnevno tri miliona metara kubnog gasa.
Kakvu god matematiku da napravite, čak i finansijsku, sa gasom neće biti problem. Samo da vam kažem nešto apropo kritika. Vidite kako se Evropa sjajno spremila kada je u pitanju gas – pad industrijske proizvodnje, ne rade im hemijske fabrike, fale im hemijske fabrike, fale im sirovine, imaju stagflaciju. To neki poslanici ovde znaju bolje nego ja. Pada im i BDP i imaju inflaciju.
Odlično su se spremili i onda nam na osnovu tih priča i kritika koje daju kojekakvi trećepozivci ili šestopozivci koji dolaze ovde iz Evrope, koji žele da čuju samo antiruski narativ, a ako izgovoriš protiv Rusije, biće dobro. A što je pravljen Severni tok kada je Nemačka bila tako glupa? Pa, nije bila glupa, ali veliki gazda, Amerika, ne da sada to što oni hoće.
Dvadeset godina se vodi bitka da se mora kupovati samo američki LNG. Katar zbog ljudskih prava neće da prodaje Evropi.
Dakle, molim vas, mi imamo i sever-jug, novi pravac. Hoćemo da budemo dodatno tranzitna zemlja. Rumunija ima nalazišta u Crnom Moru i to će biti OK. Već smo se dogovorili sa Rumunima maltene i oko komercijalnih ugovora. To će biti novi veliki pravac koji prevazilazi trenutnu potrošnju Srbije.
Prema tome, imamo diversifikaciju ne samo u smislu gasovoda, nego imamo diversifikaciju u smislu onih koji mogu da vam prodaju gas. I to će biti vrlo brzo. Da smo mi sve znali, valjda bi se i Evropa mogla malo bolje pripremiti u odnosu na ono što se desilo, a ne da ima ogromne energetske probleme i menja politiku svaki drugi dan. Još jednom ću da kažem, ja podržavam ovaj energetski paket, jer nam on pomaže da izađemo iz CBAM-a i da nama industrija ostane konkurentna, a mora ostati konkurentna i po cenama gasa i po cenama električne energije. Malo to može biti diskutabilno da li je skup vetar i struja, struja iz vetra i elektrana, iz prostog razloga što to će biti skuplja struja.
S druge strane, ako uđete u CBAM, imaćete velike takse, neće vam dozvoliti da izvozite. Moramo da nađemo balans i mislim da je to, neću ulaziti u cenovne razrede, svako će pokazati svoje cenovne razrede kada dođe vreme za to, ali ovo je dobro izbalansirano.
Što se tiče Naftne industrije Srbije, da vam kažem nešto, ja podržavam ono što je Vučić rekao. Zašto? Vi svi znate da sam ja i počasni konzul Rusije i ne bih ovako ni pričao verovatno da nisam malo više na istoku nego na zapadu, ali mi moramo, ja sam to rekao i našim ruskim prijateljima, NIS mora da radi i to moraju svi da razumeju, i Rusi i Amerikanci. Okej, može to da se vozi, da li je kasno ili nije kasno, imamo mi dovoljno rezervi, nikakvih nestašica neće biti, nemojte da plašite narod, nema potrebe za tim, ali videćemo mišljenje OFAC, biće verovatno sutra. Sutra je petak, da li je tako?
Koliko ja znam iz svojih izvora, ne uzmite mi to za zlo, verovatno neće biti negativno, samo ne znamo šta će pisati u papiru. To ćemo da vidimo, jer može da se desi da nam 13. februara kažu – ne, mi ne želimo ni da vam dozvolimo da prodate Naftnu industriju Srbije, jer hoćemo da vas posvađamo sa Rusima, protiv čega sam ja.
Da završim. Vučićev pristup je dobar, predsednikov, on ga je javno izneo na konferenciji za štampu. Šta to znači? Okej, vi ste nudili tamo i ovamo, hoćete ili nećete, NIS mora da radi. Da prevedem na srpski, moraće doći onda do neke promene menadžmenta, to je već nuđeno, nije prošlo u OFAC-u, znači nije dovoljno. E, onda morate da imate plan šta da uradite. Ja nisam ovlašćen da govorim o tom planu, ali vam kažem – Srbija će doneti odgovarajuće zakonske i druge mere.
Da vam kažem još nešto, to otimanje imovine, Rusi nigde ništa nisu prodali. Zašto? Zato što oni kada se završi rat, doći će do nekih razgovora i oni će da dođu i da kažu – gospodo, pravno vi ste otimali, e, sada da vidimo šta ćemo?
Prema tome, mnogo je poštenije ovo što Srbija radi, ako dođemo u situaciju da moramo, moramo, ali evo, imate da odlučite kako vi želite. To Saša zna bolje nego ja, nikav buy back, to prodamo nekom, pa da se nekom vrati, to OFAC neće dozvoliti. E, zato ćemo mi podržati i ovaj amandman od 1.600.000.000 evra i verujte mi, da uradite najbolju i najveću tržišnu kapitalizaciju, 57% NIS-a vredi toliko. Pitanje je kako se radi model kapitalizacije, da li hoćete samo investicije ili hoćete i nešto drugo, da sada ne ulazimo u to.
Prema tome, Srbija je spremna u smislu rezervi, plan na državnom vrhu postoji, naša ponuda je poštena. Ja lično sam protiv nacionalizacije. Smatram da treba to da kupimo, ako možemo, samo ne bude nesporazuma. Neće nama ništa pomoći antiruski narativ, niti slične stvari, niti to tek treba tako olako da uradimo da bi se svideli nekim evroposlanicima ili njima sličnim.
Žao mi je što nemam više vremena, ali odgovorno mogu da vam kažem, neće biti nikakvih kantica i neće biti nikakvog nedostatka gasa, jer možemo da ga kupujemo sa više strana.
Izvinjavam se ako sam uzeo par sekundi više. Hvala vam svima na pažnji.

Hvala vam.
Pošto nemamo više prijavljenih za reč, evo, pozivam ministra privrede, Adrijana Mesarović se prijavila, pa time da zaključimo.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani narodni poslanici, dragi građani, pošto određeni narodni poslanici selektivno osuđuju napade, svakako se selektivno i bave pitanjem javno dostupnih ugovora o podsticajima sredstava kompanijama. Za mene je sramno i to potvrđuje negde činjenicu koliko želite dobro Srbiji, koliko želite privredni razvoj Srbije, kada ste u stanju da osudite činjenicu da je država Srbija podržala razvoj, pre svega, dolazak a i razvoj kompanije „Kontinental“ u Srbiju koja danas zapošljava 2.825 zaposlenih, 263 miliona evra izvoz ostvaren 2024. godine i 14. izvoznik po redu kada su u pitanju sve izvozno orijentisane kompanije.
Za mene je strašno i nedopustivo da jedan narodni poslanik koji želi dobro Srbiji i razvoju Srbije, da može da osudi podsticaj takve kompanije, znači, skoro tri hiljade zaposlenih naših građana u kompaniji sa prosečnom platom iznad svih prosečnih, imajući u vidu da je dominantna kadrovska struktura inženjerska, a ta kompanija „Kontinental“ koja se bavi proizvodnjom novih tehnologija za određene evropske brendove i direktno utiče na naš BDP i rast zemlje, nije urušila, niti naškodila domaćoj IT industriji, imajući u vidu da sa određenim velikim IT kompanijama upravo u Srbiji sarađuju i oni su im direktno kooperanti.
Možda bi bilo dobro, zarad građana Srbije, ipak ste vi narodni poslanik, da se bolje upoznate sa privrednom slikom i prilikama u Srbiji, pa da to na bolji način komentarišete.
Isto tako, pozivam narodne poslanike, imajući u vidu da su javno dostupni ugovori o podsticajima sredstava, da se informišu o činjenici koliko država Srbija podstiče domaću industriju. Ja ću biti pristojna i neću prokomentarisati sada ovde u ovom narodnom domu imena kompanija konditorskih koje ste naveli, a koje jedna od tih direktno utiče u rušenju državu i direktno finansira blokadere. Upravo tu kompaniju država Srbija, Ministarstvo privrede, 2021. i 2022. godine dva puta podržalo finansijskim bespovratninm sredstvima u visini od skoro 800.000 evra. I druga kompanija koju ste pomenuli je takođe podržana od strane države Srbije, iz budžeta Srbije, bespovratnim sredstvima za razvoj njihovog poslovanja.
Pre nego što prokomentarišete pred narodnim poslanicima, a pre svega, pred građanima Srbije, radi informisanosti, iako građani Srbije, uverena sam, ne slušaju to što vi iznosite, bilo bi dobro da se možda upoznate sa svim podsticajnim sredstvima koje država Srbija dodeljuje, imajući u vidu da su u pitanju javno dostupni ugovori.
Mi za razliku od vas i perioda do 2012. godine ne krijemo ništa. Dakle, 2.286 zaključenih privatizacija, od kojih je skoro 700 raskinuto samo za vreme vašeg perioda, plus svi raskidi privatizacionih ugovora koji su nastupili posle 2012. godine zbog netransparentnog postupka sprovođenja privatizacije i činjenica da i u tim preduzećima kroz postupak privatizacije i svim ostalim na koje ste stavili katanac, smo uspeli da do danas zaposlimo i 500.000 ljudi koji su u vaše vreme ostali bez posla i dodatno radno angažujemo radnu snagu i da danas imamo na istorijskom minimumu stopu zaposlenosti, potvrđuje činjenica koliko država Srbija, na čelu sa našim predsednikom gospodinom Vučićem, stvara povoljan privredni ambijent i koliko smo uspešni, a to potvrđuje svakako i činjenica da smo prošle godine po prvi put u istoriji, što u vaše vreme nije moglo da se zamisli, i dobili investicioni rejting i što smo danas prepoznati na investicionoj mapi sveta, da u našoj zemlji se razvija i domaća industrija, koja direktno u mnogim slučajevima, direktno je vezana za saradnju sa stranim direktnim kompanijama, ali se razvoj privredne aktivnosti i jačanje naše ekonomije svakako svodi i na činjenicu da smo danas lideri u privlačenju stranih direktnih investicija.
Bilo bi konstruktivno i dobro da to podržavate i da se zalažete za jačanje ekonomije i dalji rast, ali vidim da u susret svemu onome što radite u rušenju naše zemlje, ne podržavate ni zapošljavanje, eto od strane kompanije „Kontinental“ ili bilo koje druge, čak i ovih konditorskih koje smo podržali, zapošljavanje, rast plata i penzija, usvajanje budžeta Republike Srbije itd.
Što se tiče „Draxlmaier“, mislim da je sramno da za ugovor koji je zaključen upravo 2011. godine, koji je podržan 2011. godine, sa preko četiri miliona evra, bilo ko šta se oglasi u ovom domu i kritikuje vlast, koja je od 2012. godine počela da upravlja, između ostalog, i Ministarstvom privrede.
Ne ostaje hiljadu lica bez posla, ostaje ravno 396 lica bez posla i to 28. novembra. Država je aktivno uključena u postupak smanjivanja broja zaposlenih u fabrici „Draxlmaier“ i to će, na našu sreću, imajući u vidu da u istom gradu posluje kompanija „Linglong“, kompanija „Linglong“ u najvećoj meri te zaposlene i preuzeti, a država Srbija je direktno sa rukovodstvom „Draxlmaier“ pregovarala i uspela da za ta lica ostvari tri i po puta većinu visinu otpremnine koju će primiti po godini staža za kompaniju koju mi veoma poštujemo i dalje razgovaramo s njima i trudimo se da ostanu, bez obzira kada su 2011. godine, uopšte ne biramo godinu kada su počeli da rade.
Za nas je svaki privrednik važan i bitan i borićemo se za njegov dalji rast u Srbiji, odnosno za nastavak poslovanja sa minimalno efekata po smanjenje broja zaposlenih u jednoj globalnoj velikoj krizi „Draxlmaier“, čiji su glavni kupci na nemačkom tržištu direktno osetili posledice te klime i te krize, što nema veze sa državom Srbijom, sa 396 manje zaposlenih od skoro 2.000 koje ćemo uposliti u kompanijama zahvaljujući privrednom ambijentu i u Zrenjaninu i u našoj zemlji.
Mislim da je sramno da se bilo ko od vas oglašava i prebacuje „Draxlmaier“ ovoj vlasti za nešto što ste vi podržali, a mi i te poštujemo, i sa njima se borimo, i sa njima sarađujemo, i sa njima smo partneri i trudimo se da privredni ambijent i privredna aktivnost u sveukupnom smislu, ne deleći nikog udružimo i da rastemo, da se borimo za očuvanje postojeće privrednog ambijenta, da se borimo za nove strane direktne investicije, da se borimo za jačanje domaće industrije.
Još jednom vas pozivam, zarad naših građana, mislim da je to vaša osnovna obaveza, kao i nas koji smo na čelu određenih resora, da se prvo upoznate koga smo podržali, čak i one koji ruše svoju državu, a da onda kritikujete kome i koliko je dodeljeno.
Još jednom ponavljam, za mene je strašno, kao ministra privrede, da kritikujete poslodavca koji zapošljava 3.000 skoro naših građana i koji predstavlja četrnaestog izvoznika po redu u Republici Srbiji i direktno doprinosi rastu našeg BDP-a i jačanju ekonomije. Zahvaljujem se.

Hvala.
Idemo dalje.
Nema osnova za repliku. Dakle, opet debata je, nije direktno pomenula vas.
Ovim zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 58. dnevnog reda.
Nastavljamo sada raspravu po amandmanima.
Tačka 1. dnevnog reda – Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu sa svim pratećim odlukama.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđo Đorđić.
Da li želite reč, poslaniče?
Izvolite.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, vi ste ovim budžetom predvideli za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata 640 miliona dinara. Četvrti put slušam o budžetu, vezano za budžet, i malo mi je neverovatno da svaki put sve više novca dajemo za vađenje potonule nemačke flote.
Dolazim iz Sremske Mitrovice kroz koju protiče reka Sava, znate? Mi smo grad od nekih 70.000 stanovnika, a grad koji deli srednju Mačvu, Srbiju i Vojvodinu, mislim deli je geografski, još uvek nisu podeljeni i nećemo nikada biti podeljeni drugačije. Meni nije jasno da država nema osećaj i da ne smatra da je Sremskoj Mitrovici potrebnija marina jedna, gde prolaze desetine hiljada turista, gde bi ti turisti imali neke aktivnosti. Znači, reka Sava je plovna reka. To nije reka Drina, koja je plovna od nekih 10 i 20 kilometara, nego svim svojim tokom je plovna. Tako da bih ja vas zamolio da saslušate ovaj moj predlog, pa u nekom sledećem budžetu da ne vadite potonule nemačke brodove, nego da uložite u Sremsku Mitrovicu i da napravite jednu reprezentativnu marinu na reci Savi, koja će koristiti i gradu Sremskoj Mitrovici, a koristiće sigurno i državi Srbiji. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam i rekao u svojoj prvoj raspravi o budžetu, predvideo sam u kom će smeru da ide rasprava i koje će to da budu kritike budžeta za 2026. godinu. Čini mi se da nikako, da li nedostatka znanja, da li iz ljudske gluposti, neke moje kolege ne mogu da izađu iz jednog kruga u kome se uporno vrte.
Znači, priča se svodi na to svi javni radovi koje imamo su iz kredita i da se ta sredstva uglavnom zloupotrebljavaju i kradu. Onaj ko zna da pročita budžet videće da su sredstva za javne investicije u iznosu od preko 600 milijardi dinara, a da su sredstva koja su iz kredita, odnosno iz deficita negde oko 300 milijardi dinara, što znači da više od polovine javnih radova i investicija finansira Republika Srbija iz svojih prihoda. Prestanite više da pričate gluposti, jer vrlo je lako te gluposti proveriti i demantovati.
Ja bih samo, kada je reč o tome kako se raspolaže novcem, nešto da kažem za 2025. godinu, pa od 1. januara plate u javnom sektoru su povećane za 8%, dok su u prosveti povećane za 11%. Zatim su 1. marta u prosveti povećane za još 5%, a od oktobra još 5%, što ukupno čini 22,4% povećanja zarada u prosveti i mogu da postavim jedno pitanje – a kako ste to onda kritikovali naše stanje i brigu države o zaposlenima u prosveti?
Kažete još sledeće – sve je to od kredita. Ne, nije. Onaj ko čita budžet zna da su ovo prihodi Republike Srbije, a sad mi objasnite odakle ti prihodi - iz poreza, doprinosa i privrede. Kako ti prihodi odoše narodu, a vi tvrdite da mi sve pokradosmo? Vi pokušavate da prodate jedan paradoks, a to je da država nikada nije imala više para, da građani nikada više nisu imali para, da se više nikada nije gradilo i radilo po Srbiji u granicama da neko nešto krade, pa bi valjda trebali da stojimo, da se ništa ne radi, da se ništa ne gradi iz straha od vas da nam ne kažete da smo nešto ukrali. Kako predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić reče – svako se kreće u granicama svoje pokvarenosti. Tako kako ste vi vladali, ne vladamo mi i zato ste već 13 godina opozicija, a kako izgleda ostaćete tu dokle god je demokratskog sistema u Srbiji.