Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, teško je raspravljati sa onima koji ne znaju kako se novac stvara, već samo kako se troši. Tu mislim na kolege preko koje uglavnom gledaju kako se novac troši, a ne kako se stvara, jer ga izgleda nikada nisu ni stvarali.
Dame i gospodo narodni poslanici, najviše prigovora je na dug. Navodno je Srbija prezadužena iako je dug spram BDP 44%.
Ja kao poljoprivrednik pitam ih - postoje poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom i koja povlače kredite i ja ih pitam da li bi povukli 20.000 evra kredita na 10 godina da bi svake godine proizvodili više od 50.000 evra? Znači, jednom dignu kredit na 10 godina, 20.000 evra, nadam se da me pažljivo slušaju i svake godine zarađuju 50.000 više. Da li je to isplativo?
Srbija upravo vodi takvu ekonomsku politiku. Zadužili smo se od 2012. godine dvadesetak milijardi, ali svake godine BDP isporuči više novca, nego 2012. godine za 50 milijardi. Znači, zadužili smo 20 milijardi na 10 godina, recimo desetak godina, a svake godine BDP nam isporuči 50 milijardi više nego 2012. godine.
Zato i kažem da je teško raspravljati sa onima kojima su nestali bulevari, kojima je nestao ogroman novac, pa pitam 2012. godine je kurs evra bio negde 117 do 120 dinara i danas je isti. Pitam, kako su to oni sa 500 hiljada stanovnika u budžet skupili svega 829 milijardi, a sada je skupljeno tri puta više? Pa, ih čisto pitam gde se delo 1.500 milijardi, gde je taj novac, kad je u to vreme bilo 500 hiljada potrošača više, mogućnost više poreza, itd, gde su onda te pare kad se oni stalno žale na neku korupciju?
Dame i gospodo da ne prekoračim vreme, bila je jedna uvreda za keramičarem. Rečeno je, a ovde nije časnik tu, rečeno je da keramičari nemaju časti. Keramičari i te kako imaju čast i za razliku od izdajnika koji su bez časti im uništili Vojsku Srbije u potpunosti razoružali i prema tome ja sam očekivao da se hrvatski časnik izvini zbog takvih izjava želeći da uvredi nekoga samo zato što on misli da keramičari nemaju čast. Izdajnici, oni koji su uništili Vojsku Srbije nemaju čast. Živela Srbija.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Robert Kozma.
Da li želite reč? (Da)
Reč ima Robert Kozma. Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.
Kaže jedan od prethodnih govornika - kako možete, misleći na nas opoziciju, da kritikujete našu brigu o prosveti? Kakva briga? Pa, nisam znao da je represija, otkazi i proganjanje nastavnika briga o prosveti. Ali, u vašem sistemu to očigledno jeste, jer vama je laž, uvek je poturate kao istinu, te represija u vašem slučaju, očigledno jeste briga o nekome.
Mi smo amandmanom tražili da se nastavnicima u srednjim školama poveća iznos plate, da bi početna plata nastavnika sa kojima VII stepen obrazovanja stručne spreme bila 130% od prosečne plate u Srbiji i to je negde oko 137 hiljada dinara.
Nastavnici obavljaju jedan od najvažnijih poslova u našem društvu, oni obrazuju buduće generacije, te moraju biti uvaženi na odgovarajući način. Sva vaša prethodna povećanja plate nastavnicima niti su zapravo rešila materijalni problem i materijalni status nastavnika, suštinski se radilo o sustizanju inflacije, pogotovo kada se pogledaju rast troškova hrane i drugih potrepština povećanja plate, ovde je zapravo bilo samo sustizanje inflacije.
Takođe, ta povećanja plate nisu bila iskrena, radilo se samo o tome da pored povećanja plata, koje su mizerna kada se pogleda iz ugla nastavnika i posla koji oni obavljaju, vi ste njima davali ne poboljšanje uslova rada, nego dodatne pretnje, mobing, zastrašivanje nastavnika, ali i roditelje učenika i samih učenika, jer su složno, vidite drznuli da protestvuju za bolje društvo u Srbiji, za odgovornost, za pravdu i zato što su zajedno iskazivali solidarnost.
Vi ste nastavili sa ćacizacijom prosvete i sa postavljanjem direktora koji dolazi van kolektiva kako bi se svetili nastavnicima i kako bi im davali otkaze.
Peta gimnazija u Beogradu, jedan tipičan primer vašeg ophođenja prema nastavnicima. Postavili ste direktorku koja ni u jednoj drugoj državi ne bi mogla da bude direktorka škole, koja je u rekordnom roku brzinski otpustila preko 20 nastavnika i takođe te tzv. povećane plate niste im isplatili ni u septembru, ni u oktobru. Toliko o vašoj brizi o prosvetnim radnicima. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik docent dr Biljana Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvek podnosim ovaj amandman i nastaviću to da činim, tiče se pitanja oporezivanja kockarnica i kladionica. Pre dva dana predložila sam takođe da se na dnevni red dodaju izmene Zakona o oglašavanju vezano za zabranu reklamiranja kladionica i kockarnica, to ste odbili, ali dakle, mi imamo još mera u borbi protiv bolesti zavisnosti, u ovom slučaju patološke zavisnosti od kocke, s obzirom da ova vlast, vlast SNS i te kako promoviše igre na sreću, kao dobar način života. Često se to obrazlaže time da Srbija takođe prihoduje značajna sredstva od priređivača igara na sreću, ali mi ovim amandmanom, dakle čitav Zeleni front stoji iza ovoga, smatramo da to može da bude i više i da se time šalje poruka, ne ona koju vi šaljete, da je to dobar način života, nego da se šalje poruka da to treba da se sankcioniše.
Naravno, ne može da se zabrani, ljudi imaju prava da, nažalost nanosi štetu sebi i svojim porodicama, ali makar da se sankcioniše, da se pošalje poruka da to nije dobar način života.
Dakle, predlažemo da se poveća porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću. Dakle, sada 15% za sve na 50%. Inače to je bio čak jedan element našeg predloga o vanrednom kriznom porezu koji smo predlagali još pre, sada već tri godine, tada sa glavnim fokusom na ratne profitere poput NIS-a, dakle koji su se obogatili na energetskoj krizi, ali tada smo spomenuli u tom predlogu, isto tako kladionice i kockarnice.
Ovom temom se bavimo više godina i ovde je naš glavni argument da prihodi i ova značajna sredstva koja bi se onda prihodovala kada bi se uvećao porez na dobit priređivača igara na sreću, da bi to trebalo da zapravo se omogući da se stavi u funkciju lečenja bolesti zavisnosti. Trenutno se lečenje od bolesti zavisnosti na neki način u stvari privatizuje. Dakle, država nešto prihoduje, govori da je to, šalje poruku građanima Srbije da je to dobar način života, porodice propadaju, mladi siromašni, posebno jer u tome vide nekakav srpski san, da se možda brzo obogate i da možda brzo reše probleme u svom životu. Onda se porodice ostavljaju same da to rešavaju.
Dakle, te izuzetno štetne posledice bolesti zavisnosti trpe građani, a onda i čitavo društvo jer se razaraju naše porodice. Tako da ovo vidimo i kao jedno pitanje zdravlja, jer je patološko kockanje jedno od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Dakle, hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika, ali ljudi često potcenjuje nehemijske zavisnosti kao što je patološko kockanje i zbog toga predlažem ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima Dragan Delić. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani građani, kada je u pitanju narodno zdravlje i predloženi budžet ističe nam suštinski problem, a to je postojanje značajnog raskoraka između predloženog budžeta i neophodne očekivane, razvojne zdravstvene politike Republike Srbije.
Naime, finansiranje zdravstvenog sistema putem obaveznog doprinosa, Bizmarkov model, iz budžeta Beveridžov model, treba da budu u funkciji dobro definisane, stručno, iskustveno utemeljene zdravstvene politike. Nažalost, mi takvu zdravstvenu politiku nemamo i pitanje je šta mi u stvari finansiramo. Na primer, nijedna država na ovoj planeti nije uspela da reši narastajuće probleme u zdravstvenom sistemu samo proširenjem bolničkih kapaciteta i kupovinom nove opreme, što se nastavlja predloženim budžetom za sledeću godinu.
Ukazujem samo na jednu činjenicu, od realnih dvadesetak koje otežavaju suštinsko rešavanje nagomilanih problema u našem zdravstvu.
Decenijama u Srbiji postoji neprihvatljiva, stručno neopravdana supremacija, dominacija, nadmoć, kako hoćete, kurativne medicine, medicine koja leči, nad preventivnom medicinom, koja odlaže ili sprečava pojavu određenih bolesti.
U periodu od 2003. do 2018. godine, udeo izdataka za preventivne javno-zdravstvene usluge je čak smanjen sa 8,7% na 7,1% ukupnih izdataka za zdravstveni sistem. Pri tome, 85% smrtnih ishoda u našoj zemlji uzrokovano je hroničnim nezaraznim bolestima, koje su manje-više preventabilne. Takođe, više od jedne trećine zdravstvenih problema može biti direktno povezano sa faktorima životne ili radne sredine, a naša medicina rada polako se gasi, nažalost.
Međutim, zdravstveni budžet za narednu godinu ne ide u susret tom problemu. Tako za prevenciju i kontrolu vodećih hroničnih nezaraznih oboljenja biće namenjeno samo 81 milion dinara, čak pet miliona dinara manje nego 2024. godine. Instituti i brojni zavodi za javno zdravlje, koji između ostalog kreiraju i realizuju promociju zdravlja i preventivne programe, u ukupnim rashodima i izdacima za zdravstvo učestvuju samo sa 1%. Gotovo sva planirana kreditna zaduženja zdravstvenog sistema od 815 miliona evra u 2026. godini usmerena su pre svega na tercijarnu zdravstvenu zaštitu. Ukupni rashodi i izdaci sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite su 2,2 puta veći nego celokupne primarne zdravstvene zaštite, a koja treba da reši preko 80% zdravstvenih problema osiguranika.
Takođe, višegodišnje kampanje preventivnih pregleda i tzv. karavana zdravlja, kao 1946. godine, koje organizuje Ministarstvo zdravlja, nisu stručno i naučno utemeljeni. Na taj način nije moguće da se ostvari potpuna smislenost i efektivnost preventivnih mera, a da ne govorim o neracionalnom i nezakonitom opterećenju zdravstvenih radnika i rasipničkom trošenju novca.
Preventivni rad je sigurno dobijena bitka u medicinskom i ekonomskom smislu, ali na veoma duge staze, što nikada ne odgovara vladajućem establišmentu. Sada sve to dolazi na naplatu. Po izjavi našeg predsednika Republike, Srbija će izdvojiti 120 miliona evra da bi rešila liste čekanja. Da je bilo promocije zdravlja, pravih preventivnih pregleda i dobro organizovanog zdravstvenog sistema, ovaj novac bi utrošili npr. za izgradnju kliničkog centra u Kragujevcu, u kome gravitira skoro dva miliona stanovnika ili novu infektivnu kliniku za 21. vek, stručno i prostorno spremnu za nadolazeće epidemije i pandemije, a što je predsednik Republike obećao februara 2020. godine.
Raduje me što u Planu razvoja infrastrukture zdravstvenih ustanova za 2026. godinu napokon vidim i UKC Kragujevac, iz više razloga se tome radujem. Stručno, utemeljeno i razumno rešenje, ali sa kašnjenjem od 20 godina. Međutim, nema onkologije 2, kao najvećeg regionalnog onkološkog centra. To je bila odlična ideja stručno utemeljena od profesorke dr Dane Grujičić, bivše ministarke zdravlja. Ona je to videla, citiram njene reči, kao najveću misiju u svojoj lekarskoj karijeri. Verujem da će uspeti da je ostvari do 2027. godine, uz razumevanje i pomoć predsednika Aleksandra Vučića. Ništa od toga. Činjenica je da smo na evropskom vrhu po smrtnosti od malignih bolesti.
Ovde dolazimo do suštinskog problema Republike Srbije. Nepostojanje stručno i iskustveno utemeljenih prioriteta, od kojih zavisi naš opstanak i razvoj. Da li su u Srbiji prioriteti poljoprivreda, navodnjavanje, pošumljavanje i prečišćavanje otpadnih voda, vodovodi, seoski putevi, onkologija ili infektologija ili kupovina francuskih borbenih aviona, za koje ćemo samo 2026. godine dati čak 814 miliona evra? Možda nacionalni stadion, možda akvarijum.
Da se ovde razumemo, ja ne govorim protiv te potrebe koja postoji za nekim stvarima, neophodnost i opravdanost svega toga. Ja govorim o prioritetima. Ono što svi razumni ljudi rade u svom domaćinstvu, kada nema dovoljno novca za sve potrebe.
S druge strane, evidentno je da se novac za zdravstvo troši često nestručno, nezakonito, bez jasnih prioriteta i krajnje netransparentno. Na primer, za zdravstveno osiguranje preko 786.000 neosiguranih lica u našoj zemlji država će naredne godine odobriti 4,6 milijardi dinara, to je samo 487 dinara mesečno po jednoj osobi, umesto četiri puta više, kako nalaže Zakon o doprinosima, član 35b. Država godinama krši zakon u ovoj oblasti.
Godine 2022. izgrađena je Fabrika vakcina „Sinofarm“, bez stručnog pokrića, ukupne vrednosti oko 46 miliona evra, koja stoji prazna, bez obećane godišnje proizvodnje od 30 miliona doza vakcina. Predsednik Republike ovu fabriku pre izgradnje nazvao je regionalnim čudom i srpskim ponosom. Pozitivno je što se sve više pažnje posvećuje zdravstvenoj zaštiti obolelih od retkih bolesti. Međutim, nije došlo do očekivanog i neophodnog povećanja iznosa za 2026. godinu. Zašto, kada se njihov broj stalno povećava? Dve godine nijedan inovativni lek nije odobren od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mada je kandidat za predsednika Vlade i predsednik SNS-a 1. maja 2024. godine izjavio: „Od sredine ove godine nećete moći da pronađete da u Srbiji nema inovativnog leka ili leka za retke bolesti“. Naravno, to se nije obistinilo.
Manje od 10% inovativnih lekova koji se registruju u Evropskoj uniji postane dostupno našim osiguranicima kroz tzv. pozitivnu listu. To je u Bugarskoj 95%, u Rumuniji 80%, u Hrvatskoj 77%, u Crnoj Gori čak 43%. U međuvremenu, u svetu se svake godine uvede u kliničku praksu između 40 i 50 inovativnih lekova, koji donose izlečenje ili zalečenje sa efemernim neželjenim efektima, uz značajno pozitivne ekonomske dobitke, da ne kažem benefite. U međuvremenu, bolesnici nam umiru čekajući inovativne lekove. Nažalost, govorim iz svog kliničkog iskustva.
Za lečenje u inostranstvu naših građana planirano je 350 miliona dinara. To je oko 2,9 miliona evra ili, recimo, u proseku, to je 30-ak bolesnika. Na drugoj strani, Uprava za igre na sreću dobiće iz budžeta čak 1.380.117.000 dinara. To je četiri puta više nego za lečenje naših građana u inostranstvu. U ovom teatru apsurda, jedna od najprofitabilnijih domaćih privatnih firmi u prošloj godini, sa neto dobitkom od 5,3 milijarde dinara, bila je jedna kladionica. A mi ćemo bolesnike da upućujemo u inostranstvo, zahvaljujući SMS porukama i humanitarnim akcijama.
Sledeće godine planirano je da se za funkcionisanje zdravstvenog sistema potroši oko 638 milijardi dinara, i to je dobro, ali ne i dovoljno. Po glavi stanovnika biće odvojeno oko 800 evra, ali to je ipak tri puta manje od proseka Evropske unije, da ne govorim o Švedskoj – preko 6.000, ili Norveškoj – preko 9.000 evra godišnje po glavi stanovnika. Između ostalog, i zbog toga, preko 40% ukupnih troškova u zdravstvu građani pokrivaju iz svog džepa, odlaskom u privatno zdravstvo. Sve i da je 20%, govori da je zdravstveni sistem u ozbiljnom problemu.
Poštovani građani, u moru neistina, neistina je da opozicija samo kritikuje, nema ideje i program, kako vlast uporno tvrdi. Na primer, početkom godine resorni odbori stranke Srbija centar – SRCE napisali su 99 predloga za bolju Srbiju. Ponavljam, 99 predloga za bolju Srbiju. Ujedno su jasno definisali četiri prioriteta, one koji se nalaze u temelju svakog razvojnog, progresivnog demokratskog društva.
Moja malenkost, u saradnji sa kolegama, napisala je revidiran predlog nove zdravstvene politike, sa oko 200 konkretnih predloga za poboljšanje kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti zdravstvenog sistema. Ono što ne postoji u našoj zemlji, to
je politička volja vladajuće većine da se o tome razgovara, ali i nemogućnost da se saopšte naši predlozi putem prorežimskih medija, usled prisutne zabrane. Ja sam posle višedecenijske saradnje sa nekim novinama i medijima postao persona non grata.
I da zaključim, gde ja vidim probleme? Prvo, ne vidim jasnu dugoročnu koherentnu razvojnu zdravstvenu politiku Republike Srbije. Drugo, ne vidim stručno utemeljene prioritete u zdravstvenom sistemu. Treće, ne vidim spremnost sadašnje vlasti da iz različitih izvora poveća priliv finansijskih sredstava u zdravstveni sistem Srbije. Mi smo predložili konkretno, recimo, osam načina da se povećaju prihodi u zdravstveni sistem Srbije. Četvrto, ne vidim domaćinsko trošenje izdvojenih finansijskih sredstava. Predložili smo 20-ak načina kako mogu da se u postojećoj organizaciji uštede finansijska sredstva u zdravstvenom sistemu za 15%.
Naše predloge, a to je bilo oko 170 predloga, u vidu „Srčane knjige“, mi smo pre dve godine poslali na 30 adresa, od Ministarstva zdravlja do Udruženja pacijenata, sa idejom i porukom jasno napisanom da naši predlozi samo mogu da budu polazna osnova za jednu širu, stručniju, to sam rekao, raspravu o zdravstvenom sistemu Srbije.
Znači, mi uopšte ne namećemo naše ideje i naše predloge samo pozivamo se nadležne institucije, a njih je bilo oko tridesetak, da krenemo sa jedinstvenim diskusijama, raspravama kako pomoći zdravstveni sistem.
Da li znate koliko mi je odgovorilo od tih 30? Niko. Jednostavno, niko nije našao za shodno da mi odgovori. Neki su se javili telefonom da mi objasne neke stvari, ali niko nije u zvaničnoj formi kako sam ja i tražio i poslao nije odgovorio na taj predlog da počnemo ne reformu zdravstvenog sistema, nego da stvorimo novu zdravstvenu politiku Republike Srbije koja, verujte mi na reč, moguća ako postoji politička volja za tri do pet godina.
Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Govoriću po amandmanu.
Svi mi znamo ovde u Srbiji da je zdravstveni sistem praktično rak rana ove države. Zdravstveni sistem je nešto što je, da kažem, ozbiljan problem, od toga što se poslednjih 30 godina nije ulagalo u obnovu bolnica, do toga da mi danas nemamo dovoljno kadrova i nemamo dovoljno ljudi koji mogu da opslužuju te bolnice, kako lekara tako i medicinskih sredstava. Mnogi od njih odlaze što u inostranstvo, što odlaze u privatni sektor, tako da danas imamo ko zna koliko privatnih ordinacija koje se reklamiraju i koje rade ali naravno tu građani Srbije moraju da plaćaju dosta novca da bi mogli da izvrše preglede.
Isto tako, postoji problem i u toj listi čekanja, gde ljudi recimo za operaciju kuka ili za neke složenije operacije moraju da čekaju godinama kako bi došli na red da se operišu.
Znam da je kod nas preventiva velika problem i da mi kao narod nismo navikli na to da se preventivno pregledamo i da je preventiva mnogo jeftinija nego lečenje, jer kada dođu ozbiljne bolesti u neki kasniji stadijum onda državu to mnogo više košta a građani imaju mnogo manje šanse da spasu život ukoliko se kasno jave za bilo kakvu intervenciju.
Što se tiče toga, ja bih mogao da dam jedan konkretan predloga, a taj konkretan predlog je da se u Srbiji uradi nešto slično što je urađeno i u Crnoj Gori.
Pre toga želim da kažem da smo mi kao Sindikat pozdravili odluku da domovi zdravlja rade 24 sata i da domovi zdravlja praktično pružaju usluge građanima Srbije. Problem je u tome što to jeste svakako dobro za sve građane, ali nije dobro za kadar u zdravstvu zato što tog kadra, kao što sam već rekao, nema dovoljno.
Predložio bih ono što je Crna Gora uradila, nešto modifikovano, što bi svakako odgovaralo svima, a to je da se poslodavcima omogući da ne plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno da se obavezno zdravstveno osiguranje prebaci na budžet Republike Srbije.
S obzirom da i dan danas se otprilike dve trećine praktično zdravstvenog osiguranja finansira iz budžeta mislim da to jeste, da bi bio dodatni trošak, ali bi poslodavci tu razliku mogli da daju isključivo u povećanje zarada. To je jedna stavka, a druga stavka bi bila ulaganje u investicije, s tim što bi svaki poslodavac u Srbiji bio obavezan da jednom godišnje pošalje svakog zaposlenog na obavezan sistematski pregled u državne ustanove, i to ne na sistematski pregled gde mu se meri pritisak i gde, da kažem, proverava vid, nego ozbiljan sistematski pregled gde bi na neki način mogle da se spreče bolesti u nastanku i gde bi svaki zaposleni jednom godišnje mogao da ima jedan ozbiljan, ozbiljan zdravstveni pregled. Na taj način bi se deo novca koji bi se prebacio na budžet opet vratio na poslodavca jer bi poslodavci to morali da plaćaju državnim ustanovama.
Samo želim da kažem da bi trebalo, i o tome treba da se razmišlja, da se za taj kadar u zdravstvu olakša zapošljavanje.
Znam da je predsednica Skupštine tada kao premijer učestvovala u tome da bude primljeno nekoliko hiljada zaposlenih koji su radili za vreme Kovida, da se povećala plata vozačima Hitne pomoći koji su bili otprilike negde na minimalnoj zaradi, ali svakako smatram da bi trebalo, jer imam prilike svakodnevno da se susrećem sa time da se razni ljudi koji rade u zdravstvu prijavljuju za posao ali da to sad mora da prođe neke komplikovanije procedure, tako da bih zamolio i Ministarstvo zdravlja i Vladu Srbije u nekom narednom periodu prosto olakšaju zapošljavanje zdravstvenih radnika i da se taj broj zdravstvenih radnika poveća kako bi ta primarna zdravstvena zaštita mogla da bude kvalitetnija za sve građane Srbije. Isto tako, kako bi mogli da ispoštujemo taj deo sada u domovima zdravlja koji rade 24 sata kako bi građani mogli da i u tim ustanovama dobiju negu i da se smanji pritisak na hitne pomoći, na UC i na sve druge ustanove koje jednostavno rade 24 sata.
Hvala.