Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege, poštovani ministri, saradnici ministara, kada govorimo o zakonima iz oblasti pravosuđa, želim najpre da se osvrnem na period od pre tri godine kada smo baš u januaru imali referendum i usvojili ustavne amandmane i čime je otvorena jedna nova stranica u radu javnog tužilaštva.

Podsetiću da je nakon referenduma ovde u skupštini usvojen akt o promeni Ustava, a zatim je usledilo i donošenje zakona iz ove oblasti koji su bili usaglašeni sa ustavnim amandmanima koji su promenjeni.

Cilj izmena tih ustavnih amandmana tada je bio da unapredimo naš pravosudni sistem, da smanjimo uticaj zakonodavne grane vlasti na sudsku vlast i da uspostavimo jedno nezavisno, efikasno, odgovorno i samostalno pravosuđe.

Činjenica je da smo za ove tri godine mogli da vidimo, odnosno imali smo dovoljno vremena da uočimo u kom delu treba korigovati ove zakone, da unapredimo ovu oblast i u tom kontekstu ću danas govoriti kada pričamo o temi koja je na dnevnom redu, a to su pravosudni zakoni.

U obrazloženju izmena i dopuna ovih zakona očigledno je da je namera da se unapredi efikasnost u radu tužilaštva. Svedoci smo da se u javnosti godinama provlači jedna teza da je neophodno da pravosuđe bude efikasno i država godinama pokušava i preko zakona i na razne organizacione načine i promene da postigne ovaj cilj.

Ta efikasnost podrazumeva da svi učesnici, i sudije i tužioci, doprinesu brzom okončanju postupaka i da se konačno reši takozvani stari predmeti koji traju i po nekoliko godina.

12/3 JD/JG

To znači pravično suđenje i razumne rokove kao dva osnovna kriterijuma po kojima se ispunjavaju osnovna ljudska prava. Ni jedan postupak neće ispuniti svrhu ako nije završen u razumnom roku iako je suđenje bilo pravično, i obrnuto, neće ispuniti svrhu ako je suđenje završeno u razumnom roku, a nije bilo pravično.

Upravo su ova dva kriterijuma negde oslonci na kojima treba da se zasniva balans u našem pravosuđu. To je veoma jasno objasniti time da svakog čoveka kada pitamo šta želi tokom suđenja – to je da suđenje traje što kraće i da ima pravičnost u suđenju.

Vratiću se na konkretne izmene zakona koje imaju cilj efikasnost u radu tužilaštva i predlog da se nadležnost sa komisije Visokog saveta tužilaštva prebaci na višeg javnog tužioca prilikom rešavanja po prigovorima doprineće ubrzanju postupka.

Logično je da neposredni višti tužilac može efikasnije da postupa od komisije, samim tim što komisija ima nekoliko članova i što treba više vremena i za sazivanje sednica i za glasanje i za većanje. Viši tužilac je takođe profesionalno bliži nižem tužilaštvu nego što je to član saveta. Poznaje dobro rad na terenu i specifičnosti predmeta, što doprinosi većoj operativnosti.

Želim da istaknem da se na ovaj način jača i lična odgovornost, jer u slučajevima kada odlučuje komisija odgovornost se deli na sve članove. Ovim zakonskim predlogom utvrđuje se jasna i profesionalna odgovornost koja je u osnovi svih dobro uređenih sistema. Ona se ne može ustanoviti nekada tek tako samo zakonom, magičnim rečima ili ne postoji jedna formula za uspešnu odgovornost, ali uvođenje odgovornosti je u pravosuđe je proces koji traje, koji se neguje brižljivo i na kraju tog procesa vidimo rezultate na duži rok.

13/1 TĐ/IR 12.05 – 12.15

Danas svaka moderna država se temelji na podeli vlasti na zakonodavnu izvršnu i sudsku i svaki od tih organa vlasti, upravo mora da bude svaki organ odgovoran i da u okviru svojih nadležnosti štiti pravni poredak. To se odnosi i na sudsku vlast, da bi ona bila funkcionalna mora da bude i efikasna, a unapređenje efikasnosti nije potpuno ako se ne pristupi i rešavanju pitanja neravnomerne i prevelike opterećenosti institucija. Zato predložene izmene i dopune Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva ukazuju da je potrebna teritorijalna reorganizacija pravosudne mreže, potrebno je da se opterećenje sudova ravnomerno rasporedi u skladu sa veličinom teritorije i broja stanovnika gradova.

Opet se vraćam na onaj deo malopre, kada sam govorio o tome, da su pravično suđenje i razumni rokovi dva kriterijuma koja uvek moraju biti ispoštovana i suština je da ova dva kriterijuma podjednako važe kada govorimo o postupcima za sve građane Srbije bez obzira da li oni žive u Beogradu ili u bilo kojoj drugoj manjoj opštini u Srbiji.

Osnivanjem novih organa, kao što je Četvrti osnovni sud i tužilaštvo u Beogradu, rasteretiće se sudovi i tužilaštvo i na taj način bolja distribucija predmeta će skratiti trajanje postupka i smanjiće pritisak na zaposlene.

Sa druge strane, teritorijalnim prilagođavanjem ide se ka cilju da se pravosudna mreža uskladi sa broja stanovnika, ali geografskim karakteristikama određenih krajeva u Srbiji. Dakle, pravda mora da bude podjednako dostupna svakom građaninu Srbije, ma gde god on da živi.

Jačanjem institucija jačamo poverenje građana u državu, koja sama garantuje pravnu sigurnost, jednakost pred zakonom i socijalnu pravdu. Zato treba da nastavimo da jačamo nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, jer su oni garant pravne države.

Takođe, podržaćemo i predlog Komisije koja se bavi kontrolom i ažuriranjem i revizijom biračkog spiska, smatramo da je ona plod jednog dogovora političkih aktera u Srbiji i da će i ona dodatno ojačati poverenje građana u instituciju i sam izborni proces. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, građani Srbije, želim da vam poželim srećan Božić i srećnu Novu godinu.

Osvrnuću se na Predlog zakona i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, a o čemu je uglavnom govorio kolega Branko Pavlović. Ja sam isto spremio šire izlaganje. Međutim, kolega Pavlović je pokrio veliko deo toga. Mislim da je bilo jako dobronamerno. On je govorio o javnoj raspravi. Šta u stvari to znači? Kolega Pavlović to dobro zna. On je radni vek proveo u sudskim klupama, kao i ja.

Znači, da treba pitati praksu. Praksa najbolje zna koji je problem i kako ga rešiti, u svo dužno poštovanje prema kolegi Mrdiću, profesura ne zna svakodnevne probleme, ne zna sa čime se suočavaju i sudije i tužioci.

Prvo, slažem se da je reforma koja je sprovedena 2009. godine bila katastrofalna. Dakle, to je reforma koja je maltene uništila srpsko pravosuđe. To se dešava kada se slušaju Soroš i njegove nevladine organizacije, onda se dođe u situaciju u kojoj smo se mi našli od 2009. godine. Međutim, da bi se stanje popravilo ne možemo da idemo ad hok akcijama. Ne možemo da radimo preko kolena. Pravosuđe je sistem. Ne možemo da lečimo pravosuđe menjanjem jednog ili dva člana. Problem je suštinski, dubinski i tako tom problemu treba da se priđe.

13/2 TĐ/IR

Kolega Mrdić kaže, pa valjda poslanici treba da predlažu zakone. Treba, ali nakon, kao što kaže kolega Pavlović, široke rasprave. Dakle, treba da saslušamo prasku, šta je problem i kako ga rešiti. Mi iz poslaničkih klupa, ukoliko nismo u sudovima, ne znamo šta je njihov problem, ne znamo, moramo da ih pitamo.

Ovde vidimo u stvari nameru, i kao što kolega Mrdić kaže, da se deo otuđenog tužilaštva vrati, a onda kaže ne želimo politički uticaj. Gde da se vrate? Pod šta da se vrate? Ove izmene idu samo na jednu ili dve ličnosti, daleko od toga da je podržavam rad tužiteljke Dolovac, daleko od toga, međutim, činjenica je, nesporna, da je taj tužilac, poslednjih 13 godina, koliko je SNS na vlasti zajedno sa svojim partnerima, odgovarala i nije smenjena, a odgovarala zato što ništa nije radila, pa sivizirala je tužilaštvo i zbog toga je mogla da dođe do ovolikog obima korupcije, upravo zbog njenog nerada. Treba to iskontrolisati, ali kažem ne možemo to da radimo i ne možemo da rekonstruišemo tužilaštvo time što idemo na jednog ili dva čoveka.

Dakle, ovakve izmene koje su se desile 2009. godine su posledica uticaja Soroševog nevladinog sektora. Ukoliko želimo da rekonstruišemo, da dovedemo tužilaštvo u funkcionalno stanje, na način kako to treba da se dešava, treba ceo sistem proučiti, pitati praksu kako rešiti i onda tako dalje postupati. Svi znamo da su ad hok akcije ili prepisivanja stranih rešenja uvek dovela do pogrešnih rešenja.

Što se tiče izlaganja ministra Selakovića koji je govorio o zaštiti pokretnih kulturnih dobara, smatram da je to samo zamazivanje očiju javnosti Srbije, nakon otimanja Generalštaba i onda autentičnim tumačenjem proširivanje tog broja zgrada sa šest puta većom površinom.

Dakle, zaštita pokretnih kulturnih, istorijskih dobara je u redu, to ćemo i da podržimo, ali smatramo da je to nebitno i nedovoljno u ovom momentu kada se skinula oznaka zaštićenog kulturnog dobra sa brojnih nepokretnosti u samom centru Beograda. Hvala vam.

14/1 GD/MJ 12.15 – 12.25

Hvala vama.
Sad reč ima narodni poslanik Risto Kostov. Izvolite

Poštovana predsednice Skupštine gospođo Brnabić, uvaženi ministri i predstavnici državnih organa i ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici i, pre svega, uvaženi građani Republike Srbije, na početku, u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, čestitam vam Novu 2026. godinu, da živimo u miru, da imate dobro zdravlje, sreću, slogu, uspeh i da izdržite uz osmeh prvih 100 godina, a država Srbija, suverena država Srbija sa Kosovom i Metohijom prvih hiljadu godina i dalje.

I po sadržaju i po stilu predlozi zakona o izmenama i dopunama pet zakona iz oblasti pravosuđa, koje je predložio narodni poslanik dr Uglješa Mrdić, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, zahtevaju određena predznanja o pravnoj nauci, visoko-stručna terminologija jako izuzetno precizna, nekada zahteva pojednostavljenje radi boljeg razumevanja i zato ću reći „bobu bob, popu pop“, da nas razume i akademik i seljak.

To ne znači da prethodno izlaganje gospodina Mrdića nije bilo precizno i jasno. Zajednički imenitelj svih predloženih promena jesu objektivni sudovi i tužilaštva, neselektivna primena zakona, proterivanje politike iz pravosuđa, pogotovo eliminisanje uticaja stranih interesa. Drugim rečima, sve predložene promene jačaju državu Srbiju.

Zamislite da u jednom telu, a to je u ovom primeru država, pojedini delovi reaguju nesinhronizovano ili, da prevedemo na srpski, u neskladu. Mozak, u ovom slučaju parlament i Vlada, koji imaju poverenja naroda, daju glavni pravac, ali jedna noga koči ili bolje rečeno možda samo prsti na toj nozi, koči i druga ruka pokušava da šamara sopstveni obraz i zato moramo da uskladimo sve te sistemske funkcije, ali u interesu svih građana Srbije.

Predloženim promenama obezbediće se veća ustavna suverenost države Srbije u svakom slučaju radi delovanja pravosuđa isključivo u interesu države Srbije i njenih građana.

Šta to konkretno znači? Izmene tužilačkih zakona kolege Mrdića praktično razvlašćuju vrhovnog javnog tužioca od donošenja nekoliko važnih odluka koje se odnose na organizaciju rada u tužilaštvu.

Predloženi nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je vraćanje instituta, upućivanje javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva, a revidirane su i odredbe o izjavljivanju prigovora, kao i nekoliko drugih odredbi važećeg zakona.

Predviđenim izmenama vrhovnom javnom tužiocu se oduzima diskreciono pravo odlučivanja tako što će odluku o tome ubuduće donositi Visoki savet tužilaštva.

Nacrt propisuju i da javni tužilac može iz opravdanih razloga i uz svoju pisanu saglasnost biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog, neposredno višeg ili neposrednog nižeg stepena najduže na tri godine, kao i da može da bude upućen u isto javno tužilaštvo.

Veoma je bitan i predlog koji se odnosi na visoko-tehnološki kriminal. Nacrtom zakona predviđeno je da na čelu posebnog odeljenja za visoko-tehnološki kriminal bude rukovodilac tog odeljenja, a ne kao do sada što je bilo uređeno, posebni tužilac kojeg imenuje vrhovni javni tužilac. Time se ukidaju neopravdano velika, rekao bih, ogromna ovlašćenja Vrhovnog javnog tužioca koji ne retko se stavlja u ulogu države u državi.

14/2 GD/MJ

Bitne su i izmene koje delegira Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakonima o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Tim promenama rasteretiće se pojedini sudovi, sudska i javno-tužilačka mreže uskladiće se sa teritorijalnim, ekonomskom, demografskim i organizacionim uslovima na terenu.

Dakle, PUPS - Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnosti i pravda podržaće usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona koji je predložio narodni poslanik dr Uglješa Mrdić, ali i druge predloge koji su na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Srbije.

Na kraju, u ime PUPS-a svim penzionerima želim da u dobrom zdravlju potroše uvećanu penziju za 12,2% i da uz osmeh izdrže do novog povećanja penzija u toku 2026. godine.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Želeo bih da se zahvalim kolegi Ristu Kostovu na svemu š to je rekao i na podršci koju daje za set pravosudnih zakona.

Reagujem i povodom govora prethodnog govornika.

Interesantno je da je on govorio da je reč ovde o nekim ad hok akcijama itd, a istovremeno upravo se oglasila članica Visokog saveta sudstva Snežana Bjelogrlić, koja je rekla da je u pitanju set pravosudnih zakona, izolovana akcija jednog poslanika, makar on bio član vladajuće stranke i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, najave izmene pravosudnih zakona, naročito ukoliko bi to bilo učinjeno bez javne rasprave i mogućnosti jedne grane vlasti da se izjasni o predloženim izmenama zakona koji se upravo na nju odnose više mi liče na probne balone ispipavanja pulsa javnosti i na pokušaj zastrašivanja sudija i tužilaca nego na ozbiljnu zakonodavnu aktivnost, rekla je Snežana Bjelogrlić, koja je inače poznata da je kao član Visokog saveta sudstva na elektronskoj sednici svoga muža postavila prošle godine, prošlo leto za predsednika suda u Ivanjici.

Dakle, interesantni stavovi dela opozicionih poslanika, članova Visokog saveta sudstva. Svi zajedno tražite javnu raspravu gde bi učestvovali predstavnici Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koji nas kritikuju. Šta god mi narodni poslanici iz vladajuće koalicije i Srpske napredne stranke nešto predložimo oni nas kritikuju zašto mi to predlažemo, te ad hok akcije, te pojedinačne akcije poslanika. Dakle, najbolje bi bilo da narodni poslanici koji se bave pravosuđem ništa ne rade, a što se tiče VST, pošto ste u struci, želim još nešto da vam kažem, vi kao narodni poslanik morate znati da je vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac pokazala jedno nepoštovanje prema Skupštini Srbije. Nije ni došla na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu da podnese izveštaje o radu za pet godina, a onda je predsednik VST-a Branko Stamenković, pošto žalite što nema javne rasprave gde može on da učestvuje slagao javnost, gde je rekao da Zagorka Dolovac nije mogla da dođe na sednicu Odbora za pravosuđe jer je sa Miljkom Radisavljevićem taj dan bila u Hagu na sastanku „Jurodžasta“, a cela Srbija je videla da je Zagorka Dolovac, dan posle sednice Odbora za pravosuđe, otišla sa beogradskog aerodroma put Haga zajedno sa Miljkom Radisavljevićem koji je dan ranije bio kod nas ovde u Skupštini na sednici Odbora za pravosuđe.

14/3 GD/MJ

Dakle, predstavnici VST-a i VSS-a, čast izuzecima, uporno obmanjuju javnost, lažu i manipulišu, pokazuju nepoštovanje prema zakonodavnom telu. Snežana Bjelogrlić kuka što ne uvažavamo stav VSS-a, a šta ćemo mi sa tim što oni ne uvažavaju stav zakonodavne vlasti, Narodne skupštine?

Koliko se ja sećam, Zagorka Dolovac je ovde polagala zakletvu nekoliko puta, a nismo mi poslanici polagali zakletvu u Visokom savetu tužilaštva ili u Vrhovnom tužilaštvu. Prema tome, kritike mogu da razumem, ali ne mogu da razumem laž i manipulacije i neargumentovane kritike.

U predloženom setu pravosudnih zakona govorite da se ovde sve tiče jednog ili dva čoveka. Ne, ne tiče ni jednog ni dva čoveka, ovde se tiče da li će pravosuđe da funkcioniše u skladu sa Ustavom ili neće. Dakle, imamo Ustav, imamo tužilaštvo koje treba da bude samostalno, sudstvo koje treba da bude nezavisno, ali ne nezavisno od države i naroda, ne samostalno od Ustava i zakona. Dakle, mi kada smo menjali Ustav u oblasti pravosuđa ispoštovali smo sve preporuke i EU i Venecijanske komisije, a to što su pojedinci zloupotrebili svoje funkcije za ovih nekoliko godina, e nadam se da će jednoga dana za to odgovarati u skladu sa zakonom.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Set pravosudnih zakona koji je danas pred nama predstavlja najobuhvatniju reformu pravosudnog sektora još od ustavnih promena 2022. godine.

Interesantno jeste da te izmene predlaže jedan čovek. Dakle, u jednom čoveku, jednom licu se slilo svo znanje, iskustvo, praksa, sav nomotehnički talenat da nam predloži ta rešenja i onda se postavlja pitanje – zašto on sedi u ovim donjim klupama? Trebalo bi da bude na mesto ministra, a da ministar pređe na njegovo mesto i da hvata beleške, da nešto nauči.

15/1 AL/MP 12.25 – 12.35

Takođe se postavlja pitanje, ako su ove izmene toliko dobre, pa zašto onda u ponedeljak u podne zakazaste sednicu za sredu prepodne? Čemu ta žurba? Što nismo imali neke javne rasprave, okrugle stolove, debatne emisije da uključimo i neko civilno društvo, advokatske komore, da uključimo strukovna udruženja da vidimo imaju li šta da kažu? Verujem da ima još po neko u Srbiji ko nešto zna o ovim temama. Možda je Milenko bacio pogled, a ja verujem da ima bar još dva, tri pravnika koji bi možda, možda doprineli da ovaj savršeni tekst, da se malo usavrši. Zašto ste bežali ako je sve toliko transparentno i dobro?

Problem sa ovim zakonskim predlozima, odnosno budućim rešenjima nije samo u njihovoj sadržini, već i motivima zbog kojih se usvajaju, a ne usvajaju se zbog realnih potreba za povećanjem efikasnosti pravosuđa, ne usvajaju se da bi se našim građanima omogućio lakši pristup pravdi. Ove izmene se usvajaju da bi se izvršila preraspodela moći unutar pravosudnog sistema u skladu sa potrebama vaše političke snage, odnosno jedne političke partije. I tu se sva mudrost završava.

Da prevedem građanima Srbije o čemu se radi u ovim kompleksnim zakonima. Vaša Zagorka Dolovac nije više samo vaša ili nije više toliko vaša koliko biste želeli ili nije toliko vaša koliko je Nenad Stefanović, koga sada želite da ojačate. Vi biste želeli da je smenite i da je sklonite, ali iz nekog razloga to ne možete da učinite. Vi biste najradije voleli da ukinete TOK, jer ne možete da mu oprostite sudski proces protiv Nikole prvooptuženog, ali ni to ne smete da uradite. Ne smete da uradite zato što ste svesni da biste time sahranili evropske integracije Srbije.

Ali da se razumemo, nije to ono što vas pogađa, kraj evropskih integracija. Vas ne pogađa što biste na taj način našim građanima trajno oduzeli pravo i mogućnost da žive u normalnom i prosperitetnom društvu koje rešava, a ne nagomilava probleme. Problem je ono što bi sledilo iza toga, a to je što bi se neki vaši funkcioneri posledično našli na crnim listama te Evropske unije i bili meta personalnih sankcija. I zato ste odlučili da hodate po tankoj žici.

Ne možete baš da ukinete TOK, ali možete da im pošaljete jasnu poruku kakva ih sudbina očekuje ukoliko nastave sa onim što su počeli pre nekoliko meseci. I za to ste izabrali najhrabrijeg među vama, neko će možda reći i najluđe hrabrog među vama, ali svakako nekoga bez političkog, a ja bih rekao i bez ekonomskog rominga, nekoga čija bi žrtva bila manja u odnosu na žrtve nekih drugih funkcionera iz vaše stranke, pa ukoliko se na nekome slomi reakcija Evropske unije, neka to bude na nekome koga lakše možete da žrtvujete.

Što se tiče samih rešenja, dakle, ta rešenja suštinski predstavljaju razvlašćivanje Zagorke Dolovac, kako bi se deo njenih ovlašćenja preneo VST, a najveći deo da bi se preneo u ruke glavnog Kerbera srpskog pravosuđa Nenada Stefanovića.

Takođe se usvaja rešenje kojim se Republičkom javnom tužiocu zabranjuje da autonomno ostvaruje saradnju i komunikaciju sa međunarodnim organizacijama i institucijama, tražeći prethodnu saglasnost ministra, čime se eklatantno vrši politički pritisak na tužilaštvo.

Zbog čeka se onda, gospodo, uopšte dalje folirate da imamo bilo kakve institucije, kada možete lepo tu funkciju da ukinete, da ministar obavlja tu funkciju, da zaposli nekog uposlenika koji zna engleski jezik i koji može da ode u međunarodne institucije i da tamo izdeklamuje šta mu je ministar rekao i da prestanemo da se pravimo da postoje institucije koje suštinski ne obavljaju svoj posao?

15/2 AL/MP

Takođe jedno od rešenja jeste mogućnost reizbora predsednika sudova i to ne iz razloga koji je naveo kolega Mrdić, a to je kontinuitet dobre prakse koji je uspostavljen u prethodnom periodu, već da bi se cementirao partijski uticaj na pravosuđe koji je uspostavljen nakon ustavnih reformi iz 2022. godine.

Ali, ono što je suštinski najopasnija izmena u ovom trenutku jeste ukidanje Tužilaštva za visokotehnoški kriminal i tu je takođe motiv vaš sukob, odnosno preraspodela moći između Zogorke Dolovac, koja je do sada postavljala glavnog tužioca Tužilaštva za vosokotehnološki kriminal, i prebacivanje tih nadležnosti uspostavljanjem Posebnog odeljenja koje će biti pod patronatom Nenada Stefanovića.

Međutim, šta će građani imati od tih vaših igara moći? Pa neće imati apsolutno ništa dobro, jer šta je motiv ovih izmena? Motiv je u tome što se uvideli da nakon što se ugušili skoro sve slobodne medije u Srbiji, a one preostale doveli na ivicu egzistencije, shvatili ste da su društvene mreže glavni kanal komunikacije pobunjenog društva i da tu nemate kontrolu i da tu nemate većinu, da njih ne možete da kupite, ne možete da ih zabranite, ne možete da uplašite njihove vlasnike, ne možete a ih cenzurišete i onda ste rešili da se sa pobunjenim građanima sukobljavate zloupotrebom institucija.

Ova rešenja praktično znače da će svi oni napadi, sve one uvrede, sve one pretnje koje su trpeli predstavnici opozicije, civilnog sektora, studenti i svi slobodni građani da će biti ništa u odnosu na ono što će uslediti nakon usvajanja ovih izmena, a da neće postojati institucije koje će ih od toga zaštititi i da svaka reč, svaka kritika, svaki tvit, svaki post, koji se objavi protiv predstavnika vlasti može biti zloupotrebljen kao legitimni osnov za sudski progon, za oduzimanje slobode i građanskih prava našim građanima, za uterivanje straha u kosti.

Suština ovih izmena jeste uvođenje digitalne diktature u Srbiji i to je krajnji domet digitalizacije kojom se vi hvalite tokom svih ovih godina.

Jasno je zašto vi sve ovo radite. Radite sve ovo zato što se pripremate za frontalni sukob sa pobunjenim građanima. Zato jačate Nenada Stefanovića, zato su oslobođeni i Vesić i Toma Momirović, zato napadate Tužilaštvo za organizovan kriminal i tako srčano branite Nikolu Selakovića, zato je Marko Kričak postao glavni policajac u Srbiji koji može da sprovodi reforme, da otpušta i dovodi kako god hoće, zato izbegavate sastanke sa predstavnicima EU, zato ne činite ništa da ubrzate evropski put Srbije, zato što za vas evropski put Srbije nije šansa, za vas je članstvo Srbije u EU prepreka. To je opstrukcija za vaš način vladavine, zato što vama to ne treba, to treba građanima a ne vama i zato nemate vremena da se sastanete sa predstavnicima Evropskog parlamenta, ali imate vremena da šenlučite po opskurnim emisijama sa još opskurnijim gostima, među kojima su čak i osuđene ubice.

Niko od vas nije rekao – nismo znali, žao nam je zbog toga, ne bismo ponovo učestvovali u tome, zato što ste znali i zato što vam je svejedno, zato što vam je bilo važno samo da pošaljete političku poruku, a ta politička poruka glasi da u Vučićevom zagrljaju ima mesta za sve i da sve može da se reši i da sve može da se oprosti, samo ukoliko ste bespogovorno odani šefu, da ukoliko ste zloupotrebili službeni položaj da to nije važno, ukoliko zbog vaše korupcije i vašeg nemara strada šesnaestoro ljudi to nije bitno, da ukoliko je neko ubio devojku od 18 godina da se i to može oprostiti, jedino što ne može da se oprosti jeste ukoliko okrenete leđa šefu, to je jedino neoprostivo, a sve ostalo se da, kako bi se reklo, ispeglati, zato usvajate ovakva rešenja, zato lomite ceo sistem da biste ga prilagodili personalnim rešenjima i vašim međuljudskim odnosima.

15/3 AL/MP

Sada vas pitam – šta ćemo kada se sutra ispostavi da ni Nenad Stefanović više nije baš toliko vaš koliko ste mislili da jeste ili koliko biste želeli, pa i on krene stopama jednog svog prezimenjaka iz prošlosti, čuvenog Nebojše iz Beograda? Hoćemo li opet ceo sistem da izvrnemo naglavačke i da nalazimo nova i nova alternativna rešenja kako biste nekako uspeli da održite sistem na osnovama koje vama odgovaraju?

Odmah da vam kažem, građani će i ovo vaše divljanje preživeti kao što su preživeli poslednjih 13 godina. Ali, upozoravam vas, ovo će vas najviše koštati, direktno će vas ovo najviše koštati i toga je u poslednjih par nedelja postao svestan i ovaj balkanski Maduro. Odmah da vam kažem, niti prizivam, niti opravdavam takvu vrstu intervencije.

16/1 MZ/CG 12.35-12.45

Samo vam skrećem pažnju da je taj vaš amigo postao jako nervozan u poslednje vreme, ne zato što se plaši Amerikanaca, Rusa, Španaca, Nemaca, Francuza ili bilo koga, već zato što zna kime se okružio i zna od kakvog su materijala ti ljudi i zna kako su došli na te pozicije i zna kako su morali da pređu svaku granicu ljudskosti, ne bi li došli do pozicija do kojih nikada u normalnom sistemu ne bi došli i koje im ne pripadaju i zato što zna na šta su spremni i zna koliko su jeftini i kako će lako i brzo i bez trunke razmišljanja, ukoliko naiđe na veći izvor moći koji će im obećati aboliciju ili zaborav za neke stvari, neće sekunda jednog razmišljati kako će se ophoditi prema njemu i prema vama. Ali to je, ponavljam, vaš problem.

Problem građana Srbije jeste što ste vi i dalje na pozicijama koje uzurpiraju rešavanje problema u ovoj zemlji. Problem građana Srbije jeste što ste vi glavni blokaderi svakog napretka Srbije. Problem građana Srbije je što ste vi deo problema i ne možete da budete deo rešenja. Deo rešenja neće biti ni Zagorka Dolovac, ovde toliko puta pominjana, ni Nebojša Stefanović, ni svi ovi pojedinci. Deo rešenja će biti slobodni građani, koji će na slobodnim izborima doneti odluku ko će upravljati ovom zemljom. Ja ne znam tačno ko će to biti, ali to sigurno i sto posto nećete biti vi. Hvala.