Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuju 97 narodna poslanika.
Molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodna poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo zajednički načelni javni pretres o predlozima akata iz tačaka 1 do 25 dnevnog reda.
Molim predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje vreme da se prijave.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, SDA Sandžaka, kao i poslanička grupa kojoj pripadamo, neće podržati predložene zakone.

Narodna skupština ima ustavnu obavezu da vršeći svoju predstavničku, zakonodavnu i kontrolnu funkciju osigura bezuslovnu primenu vladavine prava, koja se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim i ostvarivanjem ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanju vlasti Ustavu i zakonu.

U Republici Srbiji zaslugom ove vlasti izbori nisu slobodni, sudovi nisu nezavisni, tužilaštva nisu samostalna, a vlast se ne povinuje Ustavu i zakonu.

Zakoni su uglavnom izvor nepravde i korupcije. Društvo u kojem živimo nije ni pravedno, ni demokratsko. Sloboda od građana je oteta, a vlast preko institucija i medija koje kontroliše nekažnjeno na dnevnom nivou atakuje na dostojanstvo ljudi, a posebno su tome izloženi Bošnjaci. U Srbiji pred zakonom nisu svi jednaki, a naročito prava nacionalnih manjina se ne poštuju.

Podsetiću javnost da Više tužilaštvo u Beogradu nas narodne poslanike SDA Sandžaka do danas nije obavestilo da li je preduzelo bilo kakve radnje po osnovu krivične prijave koju smo 4. avgusta 2025. godine podneli protiv predsednice Skupštine Ane Brnabić zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

1/2 AL/MP

Pravosuđu u Srbiji je zabranjeno da štiti pravni poredak, ljudska i manjinska prava i da obezbeđuje pravičnost u društvu.

Pravosuđe u Srbiji nije stub društvene stabilnosti, a još manje je izvor i utočište pravdi.

Redovni sudovi nisu ništa uradili da zaštite pravo građana da imaju legalnu i legitimnu vlast, od lokalne vlasti u Novom Pazaru do republičke vlasti. Ustavni sud pune dve godine ćuti i ništa ne preduzima po pitanju nelegalnih izbora iz decembra 2023. godine. Tužilaštvo u Novom Pazaru takođe ništa nije uradilo u vezi sankcionisanja onih koji su 21. decembra 2023. godine ispred Gradske uprave u Novom Pazaru organizovali prvi „ćacilend“ u Srbiji, što se kasnije ispostavilo kao ključno sredstvo nasilnog očuvanja vlasti i na državnom nivou.

U takvom stanju ustavne i društvene havarije, predlagač zakona je došao na ideju da zanemari realnost i da pod izgovorom navodnog unapređenja efikasnosti i bolje organizacije mreže sudova za račun režima, kojem pripada, predloži nekoliko zakona kojima se uređuje rad sudova i javnih tužilaštava.

Skupštinska većina, uključujući i stranke koje čine tu većinu, a uzimaju glasove od Bošnjaka, nisu prihvatili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji su 25. novembra 2024. godine predložili narodni poslanici SDA Sandžaka i Partije za demokratsko delovanje.

Našim zakonom je predviđeno osnivanje osnovnog i prekršajnog suda i osnovnog javnog tužilaštva u Tutinu, osnovnog suda i osnovnog javnog tužilaštva u Preševu, osnovnog javnog tužilaštva u Sjenici, osnovnog i višeg javnog tužilaštva i višeg suda u Bujanovcu, kao i osnovanje privrednog suda u Novom Pazaru.

Kada govorimo o mreži sudova navešću nekoliko primera koji pokazuju da su izmene i dopune Zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava, o kojima raspravljamo, trebalo ići u potpuno drugom smeru u odnosu na ono što imamo u predloženom zakonu.

Opština Raška sa 21.498 stanovnika ima Prekršajni sud, dok sa druge strane opštine Tutin sa više od 33.000 stanovnika nema prekršajni sud. Pored toga, neprirodno je da za teritoriju opštine Bujanovac bude nadležan Prekršajni sud u Vranju, umesto Prekršajnog suda u Preševu.

Opština Tutin je uskraćena i za postojanje osnovnog suda, dok na primer osnovni sudovi postoje u Šidu, Velikom Gradištu, Knjaževcu, Kuršumliji, Lebanu, Majdanpeku, Mionici itd. iako opština Tutin ima veći broj stanovnika u odnosu na pomenute opštine u kojima postoje osnovni sudovi.

Pored toga, opština Preševo ima veći broj stanovnika od opštine Trstenik u kojoj takođe postoji Osnovni sud za razliku od opštine Preševo. Mi podržavamo to što u svim ovim opštinama postoje odgovarajući sudovi, ali pitamo – zašto sandžačke opštine i opštine Preševske doline, zašto su uskraćene za iste te sudove i tužilaštva? Brine nas to što se ignorišu obaveze koje nameću Ustav, zakoni i potvrđeni međunarodni ugovori. Brine nas to što za ovaj režim položaj i pravo Bošnjaka tema su samo onda kada nešto treba zabraniti, uskratiti ili onemogućiti.

Posebno naglašavamo činjenicu da je zastupljenost Bošnjaka u sudovima i javnim tužilaštvima u sandžačkim opštinama da nije srazmeran nacionalnoj strukturi stanovništva, o čemu jasno govori i poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, a predloženi zakon ne nudi ništa što bi značilo promenu tog stanja na bolje.

1/3 AL/MP

U cilju prilagođavanja organizacije i mreže sudova, društvenim i nacionalnim, demografskim i drugim relevantnim okolnostima i prepoznavanje potreba različitih struktura stanovništva u različitim regijama u Republici Srbiji predlagač je trebalo da uvaži i potrebe područja u kojima Bošnjaci tradicionalno žive i da predloži osnovanje sudova koji su potrebni građanima Sandžaka, ali i građanima Preševske doline.

Osnivanje privrednog suda u Novom Pazaru utemeljeno je u realnoj potrebi privrede za postojanjem ovog suda posebne nadležnosti. Prema rezultatima popisa iz 2022. godine na području na kojem bi se prostirala nadležnost ovog suda, kada to kažem mislim na grad Novi Pazar, opštine Tutin i Sjenica, živi ukupno 164.056 stanovnika, a prema podacima iz APR registrovano je ukupno 7.579 privrednih subjekata, što predstavlja dokaz opravdanosti i potrebe za osnivanjem ovog suda.

Sudska vlast kao jedan od temelja na kojima počiva Republika Srbija treba se organizovati i uspostaviti između ostalog i na temelju interesa i potreba bošnjačkog naroda. Amandmani koje smo predložili na ovaj zakon imaju za cilj da zakon koristi i građanima, a ne režimu.

Ako sve navedeno se uzme u obzir postavlja se pitanje – zašto predlagač nije uvažio ove činjenice? Zašto u Tutinu nema osnovnog i prekršajnog suda i osnovnog javnog tužilaštva? Zašto u Sjenici nema osnovnog javnog tužilaštva i zašto u Novom Pazaru nema privrednog suda?

Pitam predlagača zakona – da li je prilikom izrade ovog Predloga zakona izvršio analizu zastupljenosti Bošnjaka u sudovima i tužilaštvima ili analizu ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu maternjeg jezika u sudskim postupcima? Da li je izvršio analizuju koliko su tužilaštvo i sudovim uradili na rasvetljavanju i procesuiranju zločina koje su počinjeni nad Bošnjacima tokom devedesetih godina?

2/1 MV/CG 10.15 – 10.25

Kolega koji je predložio set pravosudnih zakona još jednom je potvrdio da unapređenje položaja Bošnjaka i vraćanje poverenja u državne organe kao izgradnje države koja je jednaka prema svim svojim građanima ne zanima ni ovaj režim, ali ni one koji za sebe kažu da su Bošnjaci, a glasanjem u ovoj Skupštini pomažu režimu da uz njihovu saglasnost sprovodi politiku na štetu Bošnjaka.

Nama su potrebni zakoni koji doprinose suštinskom priznanju društvene raznolikosti i kreiraju ambijent neophodan za punu integraciju potreba, interesa Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina u pravni, politički i društveni sistem Republike Srbije.

Na kraju, ponavljam, Stranka demokratske akcije Sandžaka neće podržati predložene pravosudne zakone. Hvala.

Hvala vam.
Samo da vam, narodni poslaniče, napomenem zbog dostojanstva Skupštine, ako su nelegalni izbori bili u decembru 2023. godine, onda i nelegalno vi sedite tu, pošto ste mandat prihvatili.
Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsednice.

Želim da odgovorim narodnom poslaniku. Dakle, ovaj set pravosudnih zakona je pisan u interesu svih građana Republike Srbije, bez obzira na naciju, veru, politiku. Prema tome, nije ovo ništa pisano protiv Bošnjaka ili bilo kojeg drugog naroda koji živi ravnopravno u Republici Srbiji. Nama je cilj efikasno pravosuđe.

Kada govorimo o zločinima, ja bih samo podsetio javnost da pojedinci iz Tužilaštva za ratne zločine u dogovoru sa vrhovnim tužiocem su davali podatke izmišljene, montirane podatke tužilaštvima zemalja u regionu, konkretno tužilaštvu Hrvatske, protiv pripadnika srpske nacionalnosti, ne bi li oni bili uhapšeni na teritoriji Hrvatske i osuđeni u montiranim procesima.

Dakle, pošto ne želimo da tužilaštvo bude zloupotrebljeno, pošto ne želimo da tužilaštvo obavlja međunarodnu saradnju mimo odobrenja nadležnog ministarstva, zato je i predložen ovaj set pravosudnih zakona što se tiče međunarodne saradnje.

Što se tiče ovoga što ste vi govorili za Bošnjake, to je neistina. Još jednom napominjem, ovaj set pravosudnih zakona je od interesa i za državu Srbiju i za sve njene građane, bez obzira na nacionalno opredeljenost. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Idemo dalje. Reč ima Branko Pavlović.

Hvala.

Da nastavimo ovu raspravu…

Izvinite, gospodine Pavloviću.
Povreda Poslovnika, Ahmedin Škrijelj.
Nisam videla da je povreda Poslovnika.
Izvolite.

Mislim, predsedavajuća, da ste povredili član 100. koji kaže – Predsednik Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika.

Otkuda vama pravo da na taj način komentarišete moje izlaganje sa te pozicije? Da znate, mandati naši nisu sporni. Vi ste pokrali izbore i vaši mandati su sporni. Sporna je Vlada i sve ono što ste uzeli kao plen posle pokradenih izbora. To nemojte nikada da mešate te pojmove. Hvala.

2/2 MV/CG

Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Da.)
Želite. Dobro, izjasnićemo se.
Znači, izbori su sporni, saziv je sporan, neki mandati su sporni, a neki nisu sporni. To sve govori o vama i vašoj politici. Ja ovde čuvam dostojanstvo Narodne skupštine. Neka samo vi niste sporni.
Branko Pavlović.

Hvala.

U prvom delu ću ukratko govoriti o načelnim primedbama na set pravosudnih zakona, a u drugom delu ću se osvrnuti na tačku 1. gde konstituišemo komisiju vezano za kontrolu biračkih spiskova.

Pošto sam već govorio o pravosudnim zakonima, samo ću sada ukratko. Problem oko javne rasprave je u tome što u članu 17. Zakona o Visokom savetu sudstva tačka 25. i istom članu Zakona o Visokom savetu tužilaca tačka 26. je u nadležnosti tih organa predviđeno da oni daju mišljenje na predloge koji se tiču pravosuđa. To znači da je predlagač bilo ko, narodni poslanik ili Vlada, bilo koji ovlašćeni predlagač je dužan da službeno zatraži mišljenje tih organa, što ovde nije učinjeno. Inače, ta norma garantuje donji nivo javne rasprave koji je neophodan da se sprovede da bi se uopšte moglo ulaziti u sistemska važna pitanja. Naravno, idealno je kada govorimo o pravosuđu da imamo širu stručnu raspravu i širu javnu raspravu koja nadilazi samo stručnu javnu raspravu koja bi prethodila raspravi ovde u parlamentu.

Druge dve primedbe koje „Mi – Glas iz naroda“ imamo su da je analiza na osnovu koje se predlažu određene izmene zakonskih rešenja previše oskudna, hvata vrlo kratak vremenski period, bazira se samo na jednom podatku i statistike, umesto da uzima veći broj parametara. Time zapravo rešava stvari paušalno i at hok.

Dakle, nije sporno da je beogradsko pravosuđe preopterećeno i da je to velika tema već duži niz godina u stručnoj javnosti, ali mi imamo ogromno preopterećenje u Vrhovnom sudu, kada govorimo o beogradskom pravosuđu, mi imamo ogromno preopterećenje Upravnog suda, mi imamo izuzetno preopterećenje Višeg suda u Beogradu. Mi imamo u Drugom osnovnom sudu više predmeta po sudiji nego u Trećem osnovnom sudu, čije se rasterećenje predlaže formiranjem Četvrtog osnovnog suda ovim zakonskim predlozima.

Dakle, pravac razmišljanja predlagača je ispravan, ali uzima paušalno rešavanje samo jednog elementa od vrlo složenog problema sa kojim se mi suočavamo u pravosuđu kada je beogradsko pravosuđe u pitanju i to nikako nije dobro, jer se stiče utisak da tom jednom merom ćeš onda rešiti probleme. Naravno, problem je tu i što se govori da formiranje Četvrtog suda za Novi Beograd ne iziskuje sredstva, što je naravno nemoguće, da bi se izbegao zapravo ceo problem da sistemski zakoni teško da mogu da budu adekvatno predloženi od poslanika, iako je po Ustavu to moguće, zato što je potrebna međuresorna saradnja različitih organa u Vladi, ovde Ministarstva finansija zbog rebalansa budžeta, naravno.

Takođe se uvodi, i to je sada ovo što je i prethodni govornik govorio, uvodi se sudska jedinica Kosjerić i navode se argumenti zašto se to čini. Argumenti su dobro navedeni, ali zašto samo Kosjerić. Kada se uspostave kriterijumi u nekakvoj analizi, onda se to primenjuje na sve takve slučajeve u Srbiji. Ovako se stiče utisak da su u Kosjeriću glasali u korist vladajuće grupacije, pa su dobili sudsku jedinicu, a ovim drugima tek predstoje izbori, pa neka vide kako će oni glasati, ili se rađaju ovakve sumnje kao što smo čuli da postoji nekakva diskriminacija. Dakle, bez obzira na motive predlagača, kada se potpuno iskoči iz jednog sistemskog pristupa, to samo po sebi pravi problem.

2/3 MV/CG

Oko pojedinačnih rešenja ćemo koristiti ono vreme kada bude bila raspravo o amandmanima, pa se sada neću na tome više zadržavati, ali želim u preostalom vremenu da kažem da smo uz mnogo peripetija oko tačke 1, vezano za kontrolu biračkih spiskova i formiranja komisije, došli do dobrog ishoda. Dakle, to kašnjenje, moram da kažem, rezultat je pre svega nevladinih organizacija i ove ekstremno probriselske opozicije koja je bojkotovala taj rad, ali dobro, stigli smo do rešenja.

Predlog je da komisija i radno telo, odnosno radno telo koje je radilo na ovim rešenjima nastavi da radi rešavajući druga otvorena pitanja izbornog procesa koje kod jednog dela naših građana rađaju sumnju u legalnost i pravično funkcionisanje izbornog sistema, da bismo smanjili nepoverenje u izborni proces, kao što smo učinili sada ovim predloženim rešenjima za birački spisak.

Mi ćemo podržati tačku 1. naravno, ali, evo, poziv svim poslaničkim grupama da nastavimo da radimo i pripremimo dalja poboljšanja poverenja građana u birački proces negde do maja, juna meseca, da bismo to onda sve pripremili na vreme.

3/1 MZ/LŽ 10.25-10.35

Samo na kraju jedna stvar, u raspravi smo čuli od strane predstavnika ekstremno probriselske opozicije da oni pišu optužnice. Čitava ideja je u tome da se smanji pritisak i upliv na tužilačku i sudsku organizaciju, a oni kažu – ako mi dođemo na vlast, mi imamo napisane optužnice, pa ne samo da će vršiti uticaj na tužioce, nego će im davati partijske optužnice da onda oni samo to potpišu i daju svoj pečat. Prema tome, to su vrlo opasni pristupi i toga građani moraju biti svesni. Hvala.