Naša je obaveza da brinemo o svima. Nećete nam valjda prigovarati sada to.
Zaboravili ste samo da nastavite da je Belivukov klan takođe uhapšen u ovom mandatu, a neki prethodni klanovi kao što se i vi i ja dobro sećamo streljani su bili, ali dobro.
Reč ima gospodin Jovanov.
37/3 JJ/CG

Jako je nezgodna taj ugao iz koga ste tumačili nastanak Belivukovog klana i vezivanje za vlast, jer to bi onda potvrdilo tezu recimo Vojislava Šešelja da je klan surčinski stvorio Zoran Đinđić. Dobro je da ste postali istomišljenik sa njim, to mi je drago da vidim, jer to je tako. Ako takvu tezu izvučete onda je svako odgovoran za ono što se dešavalo u vreme njegovog mandata i onda tu nema izuzetaka.

E, sada, što treba čovek da ima malo više znanja i malo više pameti kada nešto izgovara da razmišlja o tome šire pa da shvati kakve sve to posledice može da ima, možda previše očekujem.

Što se tiče ovih fotografija i tako dalje, i ovoga kako mi nemamo prijatelje, niko nas ne voli, to je toliko infantilno shvatanje međunarodne politike da ja ne mogu da verujem.

38/1 VS/LŽ 17.15 – 17.25

Dakle, govoriti o međunarodnoj politici da neko nekog voli, to je stvarno na nivou deteta iz prvog razreda. Niko nikog tu ne voli, pa, i ovi što šenite pred njima i što vam kažu da će vam ispuniti sve što tražite i što predete pred njima, i ne zna, ni ja šta radite, ne biste li im se umilili da vam oni pomognu da promenite vlast, ne vole nas, nego rade nešto što je u njihovom interesu, a vi im u tome pomažete, da oni ostvare svoj interes, a šta vi u tom slučaju radite, to razmislite dobro kako se to zove na srpskom jeziku.

Dakle, samo interes i isključivo interes države Srbije to je ono što nas rukovodi, i zato kada predsednik kaže, a bilo je danas pomenuto, da ćemo se sakriti i pod kamen, ako treba da izbegnemo ono što će da se desi, što se vidi da svet ide u tom pravcu, da, to ćemo i da uradimo, jer ćemo sve da uradimo što možemo da zaštitimo ono što je najvažniji interes Srbije, a to je da ostane van sukoba svetskih razmera, koji se spremaju i koji se ubrzano približavaju. To je tako. Onaj ko je danas imao prilike da sluša i bar da prati šta je govorio predsednik SAD u Davosu, onaj koji je imao prilike da sluša šta je juče govorila Ursula fon Derlajen u Davosu, jasno mu je u kom pravcu stvari idu, a gde će to i kako će to da se odrazi na nas, iskreno rečeno, da smo izolovano ostrvo, pa da čovek nekako razmišlja da je moguće da nas mimoiđe, ovako će se odraziti.

Ovako nam je interes da uradimo sve što možemo da izbegnemo sukobe i da nastavimo ekonomski razvoj, ali to je previše očekivati od nekoga ko u međunarodnim odnosima razmišlja u kategorijama voli me, ne voli me. To prosto u međunarodnim odnosima ne postoji. Što se tiče vas, da brinemo o vama, i brinućemo dokle god budemo mogli, jer takvu opoziciju kao što ste vi, to mora da se čuva, da se neguje. Uradili smo sve što je do nas, evo vidite koliko često držimo sednice Skupštine, ako ne vidite, i to kao neki naš izlazak u korak, odnosno u susret vašim potrebama da se promovišete, da budete u direktnom prenosu na RTS, da imate prostora da nešto kažete, da se vidite, da vam damo, da vam otvorimo sve moguće kanale komunikacije.

(Dobrica Veselinović: Neka se jedna lista zove – Milenko Jovanov.)

Pa, nije naše, ali mi diktiramo kada će biti sednice, kako bih vam rekao. Vi niste u stanju da skupštinu grada da držite, a ne Skupštinu Srbije. Vi niste u stanju da skupite 15 poslanika na početku sednice, i vi da pričate o tome kako će sednice da idu. Stvarno ste komedija.

Dakle, u svakom slučaju, mi vama damo prostora, evo, vidite i ovaj, da viče, da urla, on računa da će mu to doneti glasove, to je sve super, to je sve lepo, uradimo sve što je do nas da vi opstanete nekako na političkoj sceni, ali izgleda da nije samo do nas, nego da vas neće oni koji su vas do juče podržavali, i da su vas obrisali gumicom, i da su vam zapretili da se ne usudite, da vam ne padne na pamet, da ne izvršite političko samoubistvo.

Ma mi ćemo na izbore da izađemo, a vi kako te? Hoćete vi? Da, bilo je i to u svoje vreme, i ta lista koja je nosila moje ime imala je rezultat sa 40 hiljada dinara za kampanju kakvu vi možete da sanjate u tom gradu gde je bila kampanja, uzmite pa proverite. Nije bilo bog zna kako grandiozno, ali je bilo uspešno, a vi vidite, da kad sam bio u toj prethodnoj stranci, a kada vi budete osvojili sami bilo šta na istom mestu, onda ćemo pričati.

Takođe, što se vas konkretno tiče, kad ste već imali potrebu da se javite, pa, vi se u toj vašoj grupaciji više ništa ne pitate. Vas niko više ne pita ništa ni ovde ni tamo gde ste se možda nekada pitali. Tako da, ćutite, javljajte se da popravljate računare, to vam možda bude u buduće koegzistencija. To vam je dobra fora, i konačno da i vi radite nekad, za promenu onoga što je radio do sada da radi neki pošten posao, da živi od svog rada, a ne od grantova iz inostranstva.

38/2 VS/LŽ

U svakom slučaju, ne damo mi vas koliko god budemo mogli, ali nije samo do nas, vidite da Pajtić hoće da vas strelja, koliko bude do nas i to ćemo pokušati da sprečimo, nadam se da neće nikoga da dohvati, baš da vas strelja.

Ima vreme grupe. Idemo vreme grupe, idemo po redu, gospodin Dragan Nikolić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imali smo više sastanaka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, i tamo smo prošli set predloženih zakona, od strane gospodina Mrdića, a onda smo od opozicionih poslanika , a takođe i na Odboru za zakonodavstvo, kanonadu priče kako mi hoćemo da izvršimo revoluciju u pravosuđu, kako mi hoćemo da stavimo pravosuđe pod našu šapu. Imali smo takve komentare koji su na nivou uličarskog prepucavanja uz ogromno nepoznavanje materije ljudi, koji i u tom delu nisu stručni, ali su stručni za ispaljivanje parola koje njihove stranke koriste u borbi protiv vladajuće koalicije, pogotovo protiv SNS, protiv predsednika Aleksandra Vučića. Od čitavog tog revolucionarnog delovanja koje ćemo mi sprovesti i tu staviti pod šapu i pravosuđe, mi u ovoj Skupštini, raspravljamo samo o dva segmenta pravosuđa. Jedan je segment ovaj o kome smo pričali, a radi se o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, što podrazumeva, a ovo pričam zbog javnosti da Treći osnovni sud dobija u nadležnost teritorijalnu nadležnost Novi Beograd, a Četvrti koji će biti formiran on će imati pokriveno Surčin i Zemun. Ovo smo učinili da bismo rasteretili Treći osnovni sud, da bismo ga doveli u situaciju da može zbog zagušenja koje ima, zbog ogromnog broja predmeta i priliva, tzv. bankarskih kredita i sporova koji se vode u ogromnom broju, zbog toga što su banke naplaćivale sastavljanje tih ugovora, i naravno to je protivno zakonu. Da bismo mogli da funkcionišemo na nivou Novog Beograda, Treći osnovni sud zadržava stvarnu nadležnost, zadržava mesnu nadležnost, nad Novim Beogradom i nad svim onim što se na toj teritoriji bude događalo, da li je to u oblasti krivičnog prava, da li je to u oblasti obligacionih odnosa i svega ostalog što se njih tiče.

Znači, nikakve promene ne činimo ni na republičkom nivou, niti po nekoj vertikali, radi se o osnovnim sudovima opšte nadležnosti koji rade kao u svim ostalim opštinama i gradovima.

Novi Beograd po mom saznanju, je najbrojnija opština u republici Srbiji i ona u svakom slučaju zaslužuje i zavređuje da ima osnovni sud koji će se ticati samo te teritorije, kako bismo mogli više da priđemo građanima, kako bi oni mogli da efikasnije i brže ostvare svoja prava.

Četvrti osnovni sud će biti formiran sa teritorija opština Surčin i Zemun, na taj način ćemo i tehnički opremiti ta dva suda, preuzeće se kompletna dokumentacija, preuzeće se svi zaposleni koji su tamo i u tom smislu je predviđeno stvaranje komisije, koja će o tome odlučivati, napraviti raspored, a konačno će ministar pravde doneti odluku o tome što mu bude komisija predložila. To su te revolucionarne promene.

39/1 GD/LjL 17.25-17.35

Drugo što se tiče pravosuđa, ono što je predloženo, Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, tu je samo jedan član. Piše - U članu 77, stav 1. reči: "bez mogućnosti ponovnog" zamenjuju se rečima: "sa mogućnošću još jednog" izbora predsednika suda. To u praktičnom smislu znači sledeće.

Mislim da je 2023. godine, kada su vršene one izmene protiv kojih sam ja bio, i politički i profesionalno, u oblasti pravosuđa, one čuvene ustavne promene, tada smo doneli odluku da predsednik suda može biti samo u jednom mandatu. Mislim da je to bila fatalna greška, zbog toga što jedan mandat nije dovoljan da neko ko upravlja sudom, ko odlučuje o rasporedu sudija, ko odlučuje o zaposlenima u sudu, ko obezbeđuje materijalna sredstva, ko se brine za higijenu tog suda, ko se brine za administraciju u tom sudu, zašto mu ne dati još jedan mandat?

Predsednik suda ne može da utiče ni na kog sudiju, ni na koji način, u njegovom meritornom odlučivanju. Čak ne može da ga pozove i da ga pita za određeni predmet, zašto je i kako doneo odluku. Može samo da utiče na njega, ukoliko postoji intervencija, da se zakaže suđenje, ukoliko nije u roku u kom bi trebalo da bude, nije u roku koji je primeren i onaj čuveni razumni rok. Samo u tom delu može da interveniše predsednik suda.

Dakle, to su kompletne promene u pravosuđu Republike Srbije. Znači, ne pričam o tužilaštvu, ne pričam o setu zakona koji se tiče tužilaštva, jer o tome danas još uvek ne debatujemo, još uvek nemamo te zakone na dnevnom redu, odnosno amandmane koje su određene poslaničke grupe dale, ali većina tih predloga amandmana su potpuno besmisleni. Većina tih amandmana jesu - briše se, a onda svako od poslanika priča ono što je agenda njegove poslaničke grupe, njegove stranke, gde on objašnjava da smo mi svi sa ove strane kriminalci, kako će da nas jure, kako će da nas bacaju u reku, kako ćemo da plivamo, kako će da nas mažu katranom, perjem, kako će da nas šutiraju, jer mi nismo ljudi, čak ne zaslužujemo ni da idemo u zatvor, nego će neka gospođa koja je juče, urlajući, ja ne znam, ono nije za sud, ono nije za tužilaštvo, ono je više za neki medicinski tretman, ono što smo juče čuli.

Ljudi su u Srbiji zaista zgroženi ovakvim ponašanjem i ove opozicije koja je u parlamentu, ali i onih ljudi koji su na ulici i koji koriste svaki trenutak da bi sprečili dalji razvoj Srbije, koji su nas blokirali godinu dana, koji su svaki nesrećni slučaj koristili da bi napravili od toga čitavu aferu.

Danas je spominjana više puta Zagorka Dolovac. Ja sam 2015. godine bio u ovom parlamentu i glasao sam za njen izbor. Ona je radila ono što zna, više ono što ne zna, ali ono što je fatalna njena greška, to je da 1. novembra 2024. godine, kao vrhovni tužilac, je morala da bude u Novom Sadu, da preuzme istragu koja je izazvala lavinu nezadovoljstva, da spreči tužioca koji je postupao u tom predmetu da sav dokazni materijal skloni sa lica mesta, koja je morala da bude tu i da izda obavezujuće naloge šta se sme a šta se ne sme, jer u čitavoj toj istrazi je sve urađeno traljavo a najefikasnije u urađeno sklanjanje dokaza i dokaznog materijala.

Sada se na taj način stvara sumnja da mi kao vladajuća stranka kontrolišemo tužilaštvo, da smo ih mi kontrolisali, da smo učestvovali u njihovom izboru, da oni sad nama nešto duguju. Ja ću sada da vam kažem, pošto sam savremenik od 2012. godine, kako smo tada odlučili da se pošteno odnosimo prema pravosuđu, zapravo tada i prema tužilaštvu.

Tada je odlučeno da se napravi pravilnik o kriterijumima i merilima za izbor sudija. Formirana je komisija koja je ispitivala stručnost, obučenost i dostojnost svih kandidata za sudijske i tužilačke funkcije. Tada smo tražili mišljenje, ne od opštinskih odbora vladajućih stranaka, kao što je to bilo do 2012.

39/2 GD/LjL

godine, kao što je to bilo u 2009. godini na 2010. godinu, kada smo iz Vlasotinca dobijali i slučajno došli do tog dokumenta gde opštinski odbor Demokratske stranke hvali nekog ko bi trebalo da bude izabran za neku funkciju, tako što kaže da je blizak DS, da je njegov sin član DS i da se on obavezao da će, kad bude neki trenutak, da pomogne, da uzvrati tu pažnju koju su mu oni posvetili.

Mi se nismo time služili. Mi smo ovde od Visokog saveta sudstva, to se tako tada zvalo, i tužilaštva dobijali gotove predloge, od toga što su oni u toj komisiji vršili intervju sa svim kandidatima, ispitivali su ih, od toga kako su položili pravosudne ispite, uglavnom su svi položili sa odlikom, uglavnom su svi bili poznavaoci engleskog ili nekog drugog stranog jezika, dakle, ljudi koji su se posvetili tom znanju. Dobijali smo mišljenje od državnih organa, da li su to bila tužilaštva, sudovi ili neki drugi državni organ, kako su se oni tamo ponašali, da li su bili zainteresovani za posao ili nisu i tek ovde smo taj predlog koji smo dobijali usvajali.

Ja se sećam da smo samo u jednom slučaju odlučili da ne izaberemo, iako je Visoki savet sudstva tada to predložio, jednu damu iz Kragujevca ili Kraljeva, nemojte da me držite za reč, za koju smo definitivno doznali da je, da bi dopunila prihode, išla povremeno u Italiju i tamo igrala po nekim klubovima na šipkama i znate već šta. Znači, to je jedina osoba koju ovaj parlament pod vođstvom SNS nije izabrao.

Mi ni na koji način nismo hteli da učestvujemo u tom stručnom delu, nismo se mešali u to. Ali, po meni, možda je i trebalo, jer smo promenili sistem 2022. godine, ali smo ostavili one iste ljude koji su 2010. godine na volšeban način, preko žutog preduzeća, ušli, uskočili u te funkcije, ostali spavači, bili mirni i čekali kada će da dođe taj pravi trenutak kada oni mogu da pokažu svoje pravo lice.

Evo, dočekali smo. Zadnjih godinu dana imamo stotine apsurda, da izvršioci teških krivičnih dela bivaju pušteni, pre podne hapšeni od policije, popodne puštani. Čak se desilo da 48 sati, ono rešenje koje se donosi o zadržavanju i koje je nešto što je obavezuje kada zateknete, uhapsite izvršioca krivičnog dela do njegovog saslušanja kod tužioca, čak se dešavalo i da to rešenje bude ukinuto, što je presedan u Srbiji. Ja sam skoro 40 godina u ovom poslu i nikada se to nije desilo, ali, evo, i to smo doživeli.

I onda se neko čudi zašto mi sad hoćemo da nešto menjamo, zašto mi hoćemo da vratimo taj sud, to tužilaštvo, po čitavoj vertikali, u ruke građana Srbije, odnosno nas, narodnih poslanika, koji smo predstavnici građana Republike Srbije.

40/1 MT/JG 17.35 – 17.45

Ne može gospođa Zagorka Dolovac na poziv Odbora za pravosuđe da ne dođe na sednicu Odbora za pravosuđe i državnu upravu. Ne dođe na tu sednicu opravdavajući se time da ona ima zakazane neke dalje razgovore, da bi sutradan odlepršala, odletela u Hag da tamo traži pomoć, podršku, spas.

Znači, nas koji smo je birali, koji smo je izabrali je nipodaštavala time što nije došla, ali je sutradan odlepršala u Hag, da bi nakon toga sa britanskim ambasadorom imala sastanak, da bi onda, i to je vrhunac, neki dan imala sastanak sa ambasadorkom Nemačke u Srbiji koja je izrazila zabrinutost za stanje u pravosuđu Srbije. Ambasador Nemačke izražava zabrinutost zbog stanja pravosuđa u Srbiji.

Trebala bi ona da bude zabrinuta za stanje u Nemačkoj, a ja sam ovde i svi ovi poslanici smo zabrinuti, zaista, i to vrlo ozbiljno, za stanje u pravosuđu, pogotovo u tužilaštvu. Pogotovo u tom otetom, pokradenom od građana Srbije, državnom organu.

Taj državni organ mora da radi po Ustavu, mora da radi po Zakonu o javnom tužilaštvu i ne sme da pravi selektivnu pravdu.

Ne mogu neki koji su potpisali dokumenta za Železničku stanicu u Novom Sadu, direktno najodgovorniji, koji su garantovali sigurnost ne budu ni saslušani. Pa, kada je javnost skočila onda su oni pozvani, ali bez advokata branioca, koji bi tu došli da postave pitanja, da usmere tu istragu u odnosu na te ljude, da oni kažu – jesu li potpisali, šta su uradili i kako su garantovali. Ne, to za njih apsolutno nije bilo bitno.

Ono što hoću da kažem, i to je negde kraj onoga što ja kao i svako od nas ovde koje emotivan mora da kaže – da građani Srbije traže pravdu, traže pravdu koju će da donose sudije, traže samostalne tužioci koji neće biti pod uticajem bilo koga, pogotovo ne stranog faktora i traže da u ovoj državi zavlada pravda.

Ovi što će pasti ničice pred gospodinom Toninom Piculom za neke dan, ja bih im poručio da mu postave pitanje, jer je on bio u nekoj specijalnoj jedinici „Crne mambe“ koje su čistile teren nakon „Oluje“. Koliko je on srpskih kuća upalio prilikom tog čišćenja? Koliko je srpskih nejakih ljudi, starih Srba i Srpkinja koji su nemoćni i ostali u kućama ubio? Pa, kada se grlite sa njima, ono što mi malopre reče gospođa Ana Brnabić, to govori o vama, ne o nama.

Dakle, ovaj predlog seta pravosudnih zakona koji je gospodin Mrdić nama predložio, ja sam i na Odboru za pravosuđe rekao da su ovo kozmetičke promene. Ovo su promene koje su početak onoga što mi moramo da uradimo, a to je da dubinski izmenimo stanje pravosuđa u Srbiji, stanje u tužilaštvima, da se oslobodimo onih koji rade protiv Republike Srbije, da se oslobodimo ljudi koji hoće da zaustave ovu Srbiju u njenom daljem razvoju kriminalizujući sve vreme jednog čoveka, a to je Aleksandar Vučić, shvatajući da samo udarajući u jednu tačku, a ta tačka je najjača u Srbiji, a to je predsednik Republike, ako njega sklone računaju skloniće sve nas, zaustaviće Srbiju, a onda Bog neka nam je svima u pomoći.

Mi kao poslanici to nećemo dozvoliti, usvojićemo sve ove zakone koji su predloženi i ja očekujem i od Ministarstva pravde, kao i od ostalih poslanika koji su zabrinuti za stanje u pravosuđu i u tužilaštvu Srbije da dobijemo još set, više setova zakona koji će pravdu vratiti u Srbiju.

Hvala vam.

Hvala vama.
Kad su vaša očekivanja od Ministarstva pravde da čujemo gospodina ministra.
Reč ima Nenad Vujić.
Izvolite.
40/2 MT/JG

Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, ceo ovaj set zakona o kojima govorimo je usmeren ka promenama i jednim izmenama koje su normalne u pravnom okviru i u svakoj uređenoj pravnoj državi zato što pravo i praksa ne poznaju normativnu nepromenljivost. To ukazuje i sama Venecijanska komisija koja uvek govori da je neophodno u toku reformskih procesa, ali i izvan njih uvek vršiti određena podešavanja, određene izmene jer pravo mora da prati život, a isto tako i iskustva koja imamo u primeni određenih zakona.
Na kraju krajeva, kao kada govorimo i o izmeni, maloj izmeni sudske mreže ukazujemo na to da imamo EKSPO koji se radi, gde imamo veliki broj stanovnika koji će se tu naseliti. Znači, neophodno je da pravo ide u susret i tim promenama.
Ne možemo ostaviti sudove u nekoj mreži koja ne prati život i ne prati kretanje stanovništva.
Tako da, ta normativna nepromenljivost nije nešto što je dobro i zato i Ministarstvo pravde podržava i predloge amandmana koje je podneo uvaženi narodni poslanik Mrdić.
Što se tiče samih pitanja procedura javne debate, ponavljam da najbolja javna debata jeste u Narodnoj skupštini, jer narodni poslanici su predstavnici naroda.
Na kraju krajeva, kada govorimo i o određenim procedurama, određenim mišljenima, itd., predlozi koji dolaze od narodnih poslanika su, u stvari, predlozi građana, jer suverenost potiče od građana, a građani svoju suverenost vrše, između ostalog, i preko narodnih poslanika. Oni vrše preko referenduma, narodne inicijative i narodnih poslanika.
Tako da, narodni poslanik je taj koji je izjednačen i sa referendumom i sa narodnom inicijativom i to su te samo tri kategorije koje kada govorimo o suverenosti Republike Srbije i koje su nosilac građani, a narodni poslanici su ti koji sprovode volju.
Ni jedna konkretna odredba u predlozima ne ruši ustavne garancije nezavisnosti i samostalnosti.
Napominjem da je Narodna skupština izmenama amandmana na Ustav Republike Srbije unapredila nezavisnost i samostalnost u pravosuđu, odnosno nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštava.
Nismo čuli ni da te konkretne izmene narušavaju principe koji su postavljeni u Ustavu Republike Srbije.
Takođe, pojavile su se priče da izmene idu u smislu uvođenja instrukcija koje će dolaziti od strane ministra i Ministarstva pravde.
41/1 TĐ/IR 17.45 – 17.55
To možda dolazi od onih koji su skloni nemačkoj, austrijskoj pravnoj školi, delimično i francuskoj. U Nemačkoj ministar pravde ima pravo da da obavezno uputstvo za konkretan predmet, obaveznu instrukciju. U Austriji, takođe, uz određena ograničenja, a u Francuskoj ne daje za konkretne predmete, ali donosi obavezna uputstva u smislu kaznene politike, odnosno rada i usmeravanja rada tužilaštva, koncentracije na određene pojave.
To je praksa koja postoji u ozbiljnim zemljama, isto tako EU. Mi, naravno, tu praksu niti imamo, niti želimo da uvedemo, niti ovim predloženim izmenama tako nešto se uvodi, niti se planira uvesti.
Hijerarhijsko uređenje koje se predloženim izmenama od strane uvaženog narodnog poslanika Uglješe Mrdića predlaže je jedno fino podešavanje, usklađivanje odnosa i bolje funkcionisanje unutar tužilačke organizacije, zato što specijalizovano tužilaštvo, ono koje se nalazi u okviru redovnog pravnog sistema, što je dobro i što je praksa u svim zemljama EU, a to je da imamo, da je u okviru redovnog pravnog sistema među zemljama koje imaju odlične rezultate u borbi protiv specifičnih oblika kriminala, recimo, kao što je visokotehnološki kriminal… Oni jesu u okviru redovnog sistema i tu tužilac koji se nalazi na čelu tog tužilaštva uređuje, tako je i kod nas uz jednu sadašnju situaciju gde rukovodioca tog posebnog odeljenja imenuje neko drugi ko nije neposredni rukovodilac. To je atipična pojava u čitavoj praksi, ne samo kod nas, nego i u praksi u zemljama EU.
Imate, s jedne strane, da glavni tužilac u potpunosti odgovara za rad tužilaštva čiji je deo, i to posebno odeljenje nema nikakvog uticaja na njegov izbor, ali snosi odgovornost za rad zato što tu imamo rezultate rada koji se mere glavnom tužiocu i onda imamo i pitanje odgovornosti.
Sa predloženim amandmanima na zakone od strane uvaženog narodnog poslanika Uglješe Mrdića i na bolji način definišemo i pitanje odgovornosti i čitav taj jedan proces o čemu i u budućim nekim izmenama mi treba da razmišljamo i da razmatramo koje su to sve opcije.
Kada govorimo o Venecijanskoj komisiji, Venecijanska komisija uvek zahteva, a to u našim zakonima ima i sad, i ove izmene i prate i standarde Venecijanske komisije i ono što sam ja gledao isto tako u predloženim izmenama da li prate čak i ono što je bilo u debati sa Venecijanskom komisijom, pa čak i sugerisano od strane Venecijanske komisije. Mi smo se opredelili u tom trenutku za neka druga rešenja. Dobar deo ovih predloga čak i prati te neke sugestije Venecijanske komisije koje su postojale u vreme uvođenja, odnosno donošenja seta pravosudnih zakona.
Kada govorimo o samom poštovanju i Narodne skupštine, ali i vašim pitanjima i da li se pita nešto ministar, ja odgovaram na vaša pitanja, znači, ipak neko me nešto i pita, tako da sa punim uvažavanjem uvek odgovaram na vaša pitanja, tako da se pitam nešto i u vezi davanja mišljenja na određene predloge.
Kada govorimo o hijerarhijskom odnosu i pitanju samostalnosti, i tu je Venecijanska komisija vrlo jasna, ona nije protiv hijerarhijskog odnosa koji mora da postoji unutar tužilačke organizacije uz vođenje računa o samostalnosti. Predložene izmene ni u jednom segmentu ne ugrožavaju ovaj balans koji postoji između samostalnosti javnog tužioca i određenog hijerarhijskog odnosa u kom se taj tužilac nalazi, jer ponavljam Venecijanska komisija uvek traži da to mora biti sve uređeno zakonom, transparentno i da se zna ko je odgovoran kada govorimo o hijerarhijskom odnosu, tako i govorimo o tom boljem iskoraku u uređenju unutar Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal.
41/2 TĐ/IR
Takođe, javna debata koja se često spominje, ona je najbolja u Narodnoj skupštini, i vidim isto tako u toj javnoj debati isticanje te jedne vrste problema koji postoji, a to je da je potrebno i predsedniku suda dati i taj jedan drugi mandat da samo rešenje o jednom mandatu ne omogućava sprovođenje čitavog jednog programa, jer prilikom izbora predsednika sudova svi oni su u obavezi da izlože i svoj program rada, svoje viđenje. Da biste sproveli određeni program neophodno je vreme, neophodno je uskladiti to vreme, neophodno je imati i određena planska dokumenta na koja se pozivamo, tako da je neophodno završiti započete poslove da bismo mogli izmeriti i kvalitet rada i učinka predsedniku suda, a da ne govorimo o tome da je možda to i jedna vrsta motivacije za dobijanje nekog drugog mandata. To ne znači da svako mora dobiti taj drugi mandat, ali sigurno da je pozitivno da onaj ko je započeo određeni postupak i određene aktivnosti, da je dobro i da ih sprovede do kraja.
Moramo biti svesni da imamo određena planska dokumenta koja postavljaju definisane rokove i vi ne možete iskakati iz tih rokova i oni se moraju pratiti, tako da sa tim mandatom omogućavamo i nekom da dobro uđe i u sve aktivnosti koje se sprovode.
Predsednici sudova dobrim delom imaju i menadžersku funkciju zato što moraju da prate i realizaciju budžeta, da planiraju. Predsednici sudova su nosioci tih aktivnosti. Oni moraju da prate i kadrovsku situaciju u sudovima, da imaju plan i same organizacije ne samo suđenja, ali imaju i plan kadrovskog popunjavanja, jer moraju da znaju i zbog odlazaka u penziju, moraju da znaju na koji način, kako će popunjavati određena mesta koja se uprazne. Njihova je dužnost da na vreme sugerišu Visokom savetu sudstva i kadrovske potrebe, jer ne možete završiti ni te cikluse preko noći. Iz tog razloga, predsednik suda mora da uđe, da kažem, u jedan pun mandat i da ima prostora da može da realizuje sve te svoje obaveze.
Kada govorimo, recimo, o finansijskim obavezama, odnosno nadležnostima vezanim za finansije, to nije samo potpisivanje računa, već i predlaganje određenih finansijskih planova. Mi smo ustavnim amandmanima dali Visokom savetu sudstva da je on taj koji radi budžet. Postoje čitavi ti mehanizmi gde Visoki savet dostavlja taj budžet, dostavlja ga Ministarstvu finansija i izuzetak za organ, pošto je u pitanju Visoki savet sudstva. Ministarstvo finansija, ukoliko ne prihvati budžet Visokog saveta sudstva, predlog budžeta, on mora sa tim predlogom da ide na Skupštinu.
42/1 AL/MJ 17.55 – 18.05
Ne može se odlučivati samo na nivou Ministarstva finansija i to je nešto što je zapisano. Da biste imali kvalitetan budžet, vi morate da imate ljude koji su predsednici sudova, koji mogu na vreme da podnesu i finansijski plan, koji mogu da naprave finansijske potrebe i da to predlažu i da učestvuju u čitavom tom procesu predlaganja kod Visokog saveta sudstva i da na adekvatan način pomognu onda Visokom savetu sudstva da se i taj predlog budžeta brani tamo gde treba.
To su sve kompleksne stvari koje se zaboravljaju, jer svi gledaju to pitanje same raspodele predmeta u sudu, ali iza toga imamo čitav jedan mehanizam koji postoji, o kome predsednik suda mora da brine i zato i govorimo o toj jednoj potrebi drugog mandata.
Ono što je jako značajno i što mora da se istakne i što mi je drago što je dosta poslanika istaklo tu činjenicu, a to je podizanje efikasnosti pravosuđa, jer, kao što sam i rekao, imamo dosta predmeta i što smo se složili ovde na kraju, a to nam je da nam je dve trećine predmeta koji imamo pred sudom u Strazburu, pred Sudom za ljudska prava, jeste suđenje u razumnom roku koje obuhvata ceo postupak od ulaska predmeta u sud do izvršenja te presude, jer sud gleda da li je vaše pravo, sud u Strazburu, da li je vaše pravo, a koje imate, da li je ono efikasno i efektivno realizovano.
To da imate samo jednu pravosnažnu presudu, a niste to pravo ostvarili, to nije presuđeno onda u razumnom roku i zato gledamo da uz podršku koju dajemo predlozima, koje je sačinio uvaženi poslanik Uglješa Mrdić, vezano za ove korekcije unutar mreže, uz najavu naravno da ćemo svi zajedno, i vi kao narodni poslanici, morati da uđemo u taj jedan proces i pitanje mreže sudova i tužilaštava, jer ništa nije okamenjeno u pravu i nije normativno nepromenjivo, jer pravo mora da prati život tako i ta mreža mora da prati život i kažem, između ostalog, i kroz ove izmene mi podižemo, stvaramo uslove da se podigne nivo efikasnosti pravosuđa.
Stalno se pozivamo na EU, na njihova mišljenja. Tačno, imamo u izveštajima određena mišljenja, a to je da je neophodno podići nivo efikasnosti, da imamo jedan postupak koji duže traje i to jesu nekakvi evropski standardi i Srbija na putu pridruživanja ka EU naravno preduzima mere da te standarde dostigne.
Kada govorimo o dostizanju određenih dogovorenih aktivnosti iz akcionog plana za Poglavlje 23, to je pravosuđe i obaveza koje smo preuzeli, moramo vas izvestiti da, bez obzira na određene primedbe koje postoje, da je Srbija napravila velike iskorake. To ne kažem ja, to kaže sama EU. Poznato je da postoji plan rasta za zapadni Balkan. Sredstva povlače se iz budžeta koji se zove za zapadni Balkan, povlače se u skladu sa dostignutim aktivnostima da li ste dogovorene aktivnosti ispunili.
Srbija je povukla sredstva iz prve tranše. Znači, nekih 57 miliona evra predviđenih sredstava u toj prvoj tranši, što je znak da smo mi sve svoje standarde postavljene zadatke, postavljene ciljeve, dogovorene ciljeve i aktivnosti ispunili.
Neke zemlje iz okruženja za koje se kaže da su otvorile mnogo više poglavlja, da su napredovale jesu. Činjenica, otvorili sve klastere. Činjenica. Međutim, kada pogledamo u ovaj deo koliko su sredstava povukli iz plana rasta za zapadni Balkan daleko su iza nas. Neki nisu povukli ni deo prve tranše. Odloženo je iz jednog prostog razloga što niko vama ne daje sredstva ako niste dostigli dogovorene stvari.
Srbija se odgovorno ponašala i dogovorila je aktivnosti za koje može da ih dostigne. Naravno, kada su u pitanju sredstva, tu je onda ozbiljna priča i ozbiljno pitanje da li ste to sve ispunili. Najlakši deo je uvek u procesu pridruživanja, a to je da se nešto otvori, da vam kažu da je otvoreno itd.
42/2 AL/MJ
Ovaj deo je bitniji, jer ovaj deo samog pitanja otvaranja Klastera Tri ima političkih elemenata. Kao što smo videli, komisija je to preporučila već odavno, ali imamo političkih elemenata. Na njih ne možemo da utičemo. Zato kažem, koliko je Srbija napredovala na evropskom putu vidi se po tome koliko je sredstava dobila zato što je dostigla nivo iz reformske agende i to moramo imati na umu, da ne zamenjujemo teze.
Kao što je i to pitanje brzine ulaska u EU je nešto što je stvar političke odluke unutar EU. Nekim zemljama je bilo dopušteno i da usvajaju zakone i na engleskom jeziku, po četrdesetak zakona u jednom danu. Nije nikakav problem, ali to nije sreća za samu zemlju i zato ponavljam bitno je odgovorno ponašanje u čitavom tom procesu da li dostignute aktivnosti smo ispunili, ono što smo dogovorili da smo to dostigli, jer to onda omogućava, sa jedne strane, da se povlače sredstva iz plana rasta, sa druge strane, što je najvažnije za građane Srbije, a to je da onda imamo i privlačenje investicija, zato što je to onda jedan ambijent koji je prepoznatljiv.
Privlačenjem investicija povećavamo i nivo zaposlenosti i kvalitet života u Republici Srbiji i samim tim svi mi onda napredujemo dalje. Zato kada govorimo i o standardima koje želimo da dostignemo neophodno je da sagledavamo i u tom kontekstu, a ne samo formalnih nekih pitanja, da li je nešto otvoreno ili nije, nego, kažem, jedno odgovorno ponašanje.
U tom svetlu i predloženi amandmani uvaženog poslanika Mrdića idu za tim da mi pravimo korake, neko kaže male, neko kaže velike, ali pravimo korake u pravcu poboljšanja pravnog okvira i to je nešto što je vrlo jasno. Zato i nemamo nekih konkretnih, da kažemo, primedbi da neko kaže – ovo je protivno Ustavu Republike Srbije ili ovo je protivno standardima koje smo dogovorili sa EU u oblasti pravosuđa, a koji se primenjuju i u drugim zemljama članicama EU.
Zahvaljujem se i zahvaljujem se i na pitanjima koja ste postavljali u toku debate i na mogućnosti da vam se i obratim i odgovorim i pojasnim, uz puno uvažavanje mišljenja svakog narodnog poslanika i svakog predloga koji dolazi od vas. Hvala.

Najlepše hvala, gospodine ministre.
Uverena sam da je današnja debata koja je zaista protekla u jednom politički dobrom, civilizovanom maniru, umnogome doprinela razumevanju paketa pravosudnih zakona i da smo makar malo doprineli unapređenju, u perspektivi nečega što svi želimo da iskusimo i vidimo, a to je unapređeni pravosudni sistem.
Hvala vam na pomoći.
Hvala što ste tu sve vreme i što odgovarate mojim kolegama. Molim vas, još jednom, apelujem na vas da uzmete u razmatranje amandmane koje su kolege podnele, pogotovo one koji ne iziskuju dodatne materijalne troškove, a znače unapređenje pristupa pravdi, što nam je svima cilj.
Dame i gospodo, nastavljamo sutra u 10.00 časova. Hvala vam.
(Sednica je prekinuta 18.05 časova.)