Hvala vam.
Reč ima Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Odgovorio bih na pomenuta pitanja, da je ovaj set pravosudnih zakona predložen ne posle oskudne analize, nego posle temeljne analize, ovaj set pravosudnih zakona je predat 22. decembra, dakle, evo oko mesec dana. Dakle, uzet je u obzir veći broj parametara, a ne mali broj parametara, kao što je rekao prethodni govornik, ali se zahvaljujem što je javno rekao i priznao da je preopterećeno beogradsko pravosuđe, pa je to jedan i od razloga zašto se od Trećeg osnovnog suda prave treći i četvrti osnovni sud i samim tim i treće i osnovno tužilaštvo, zato što je nama cilj iz SNS da imamo efikasno pravosuđe i u Beogradu i što se tiče drugih gradova i opština.

Što se tiče Kosjerića, neistina je da je to zbog politike predloženo. Dakle, jednostavno mi vodimo računa o svim delovima Srbije. Nije Beograd Srbija. Dakle, vodimo računa i o Kosjeriću i o Beogradu i o svim drugim gradovima i opština, zato što je nama interes građana na prvom mestu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Još od one čuvene turske izreke – kadija te tuži, kadija ti sudi, svaka vlast u Srbiji, a verovatno i šire imala je nameru da kontroliše pravosuđe i da preko pravosuđa može na neki način da radi šta hoće.

Mi smo ovde imali priliku da su se godinama na račun Zagorke Dolovac iznosili neki teški epiteti, od toga da je ona oteta, pa da su pitanja da li je živa, da li uopšte postoji. Znamo da su neki ljudi zbog tih postavljenih pitanja Zagorski Dolovac bili i da kažem procesuirani, da kažem privedeni. Mi smo se godinama pitali šta je to, da li ona uopšte postoji itd. Sada smo došli u tu situaciju da je ta ista Zagorka Dolovac, koja je, ne znam, deset i više godina apsolutno ćutala na sve što se dešavalo u Srbiji, postala praktično državni neprijatelj broj jedan.

Moram da kažem da mene iskreno ne zanima ni Zagorka Dolovac, ne zanima me ni Stefanović, za koga se priča da je, ne znam, partijski kadar itd, ali me zanima nešto drugo. Ono što sam ja govorio još prošle godine ovde, kada se iznose neke teške optužbe i kada se govori o tome da je neko strani plaćenik, da neko radi za strane ambasade, da neko radi, da kažem, za neke strane državne službe, a protiv interesa Srbije, uvek sam molio i pitao šta rade naše službe, pa bih voleo da neko jedanput izađe u javnost i kaže – Zagorka Dolovac radi za toga i toga, Nenadić radi za toga i toga. Ja bih apsolutno onda podržao da svi oni budu procesuirani u skladu sa zakonom i da budu sklonjeni.

Isto se to odnosilo i na paušalne ocene, kada je bila priča o obojenoj revoluciji, da to rade neki stranci, da su svi plaćenici i fašisti, da to rade ustaše protiv Srbije itd, i tada sam pitao – okej, neka se izađe i neka se kaže ko je taj ko radi protiv interesa Srbije, koje su to strane službe, pa da procesuiramo i da se zajedno borimo protiv svih onih koji rade protiv interesa države. Ja sam upravo za to i smatram da danas ako u pravosuđu postoje ljudi koji se bore protiv, uslovno rečeno, hajde da tako

3/2 MZ/LŽ

kažem, protiv države Srbije, da treba da se svi mi zajedno ovde borimo protiv njih, a ne da podržavamo jednu ili drugu stranu. Ja ne podržavam, kao što sam rekao, ni Dolovac ni Stefanovića, to su neki da kažem, unutarpartijski, unutarporodični ratovi, mene to ne zanima. Ali ono što je po meni opasnije, što je mnogo loša stvar, je to da su napadi na te neke ljude krenuli onog trenutka kada su počeli da se bave padom nadstrešnice i kada su počeli da se bave nečijom odgovornošću.

Nikada ni u jednom trenutku nisam rekao za ovih godinu i nešto dana da treba da bude uhapšen Vesić, da treba da bude uhapšen Toma Momirović, Vučić, Zorana Mihajlović itd. Ja nisam taj koji je kompetentan i koji ima pravo da to govori, iako o Vesiću mislim sve najgore, sa njim sam se i tužio više puta, iako o Tomi Momi mislim da nije sposoban ni dostojan da bude ni predsednik mesne zajednice, a kamoli ministar, čovek koji govori građanima Srbije da im je dovoljno dva jaja da pojedu za doručak i da budu siti ceo dan. Takav ne zaslužuje da bude na mestu ministra. Ali smatram da ta prezumpcija nevinosti mora da postoji i da niko nema pravo da govori o tome ko će da bude uhapšen i ko treba da bude oslobođen.

Isto se odnosi i na ministra Nikolu Selakovića. Napadi su krenuli onda kada je on pozvan da odgovara zbog nekih stvari koje je potpisivao ili šta je radio u vezi zgrade Generalštaba. Ako se dobro sećamo, kada su krenuli studentski protesti, jedan od zahteva, odnosno prvi zahtev je bio da institucije rade svoj posao. Smatram da institucije moraju da rade svoj posao, bez pritisaka, bez napada, bez targetiranja bilo koga, osim ako se ne iznesu dokazi da taj neko radi protiv interesa države i protiv interesa Srbije.

Isto tako sam jedan od onih ljudi koji smatraju, i tu se slažem sa kolegom Pavlovićem, da mi koji smo na ovoj strani nemamo pravo da govorimo nikome – bićeš uhapšen, bićeš procesuiran, bićeš u zatvoru, tucaćeš kamen ili ćeš brati krompir i luk u Padinskoj skeli, jer mi nismo kompetentni i mi nismo neko ko može o tome da odlučuje. O tome moraju da odlučuju pravosudni organi, ali ti pravosudni organi moraju da budu nezavisni i ne sme se vršiti pritisak na njih. Smatram da u normalnoj državi svako ko se ogrešio o zakon treba da odgovara, bez obzira na kojoj je funkciji, niti predstavnici vlasti imaju pravo da targetiraju. Kao što sam protiv toga da neko izađe i paušalno nekog proziva da je ukrao 619 miliona evra bez dokaza i da taj nije procesuiran, isto tako sam i protiv toga da neko kaže – kriminalni klan na čelu sa ovim ili onim, bićete uhapšeni čim mi dođemo na vlast. To je prosto za mene lično nedopustivo. Nikada se tim stvarima nisam bavio. Nikada takve stvari neću izgovoriti, jer smatram da to nije niti moj posao, niti smo mi ovde kao zakonodavna vlast dužni, niti je naš posao da mi nekoga procesuiramo. To treba da rade apsolutno neki drugi ljudi i kada će da rade. Zato vas molim da prosto ne vršimo te napade na bilo koga. Neka nam se iznesu dokazi da je neko za nekog radio, da je neko za nečije interese, pa da se onda svi zajedno borimo protiv toga.

Ono što mene zanima, a podržavam, kad kažemo paušalno i kad kažemo teoretski, efikasnost sudstva. Svi mi znamo da je sudstvo neefikasno, iz mnogo razloga. Zato što je mnogo predmeta, zato što ti sporovi traju dugo, zato što to traje, može da se odlaže svaki proces koliko god hoće. Ali smatram da tužilaštva jesu bila pod kontrolom vlasti. Kad kažem pod kontrolom vlasti, pod kontrolom svake vlasti proteklih, još od kralja, Tita, Miloševića, Koštunice, Đinđića, Tadića, Vučića itd, uvek je to tužilaštvo bilo pod kontrolom. Sudovi i nisu bili toliko, mogu i lično da svedočim. Imao sam silni broj SLAPP tužbi od strane predstavnika vladajuće koalicije, odnosno direktora javnih preduzeća i sve te tužbe sam dobio. Nikada se time

3/3 MZ/LŽ

nisam ni hvalio, niti izlazio u javnost sa time, jer smatram da je pravosuđe u tom slučaju radilo ispravno i da sam ja bio pod tim SLAPP tužbama iz prostog razloga da bi me neko zaplašio, da ne bih govorio o nekim drugim stvarima, korupcijama itd.

Ono što mene zanima na samom kraju je to što se ovde nigde ne spominje i što smo mi kao sindikat „Sloga“ predlagali u našem predlogu zakona, a to je da se oforme posebna sudska odeljenja koja će se baviti radnim pravima, odnosno sudska odeljenja koja će radne sporove rešavati u roku od šest meseci. Smatram da je to važnije možda od bilo čega, jer na taj način ukoliko bi neko dobio nezakonito otkaz, ne bi se na sudovima borio dve, tri, četiri godine, pa žalba ide na apelacioni, pa na kasacioni itd, a neko u tom periodu treba da hrani svoju porodicu.

Smatram da bi u nekoj pravoj reformi pravosuđa, i žao mi je što kolega Mrdić, koji je predlagač ovog zakona nije stavio u taj opis i odeljenja za radne sporove, gde bismo te sporove rešavali u roku od šest meseci. U Nemačkoj se, na primer, takvi sporovi rešavaju od jedan do sedam dana, a kod nas traju tri ili četiri godine. Jedino na taj način možemo unaprediti pravosuđe, unaprediti sudstvo i ubrzati sve sudske sporove koji se nekad povlače i po deceniju i više. Hvala.

4/1 JJ/LjL 10.35-10.45

Hvala vam.
Reč ima Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Želim da odgovorim da se slažem sa prethodnim govornikom da pravosuđe treba da bude efikasnije i da ne treba političari da učestvuju u hapšenjima, ali to je odlična poruka za ove blokadere, jer su oni ti koji najavljuju hapšenje, oni su ti koji imaju svoje ljude u Tužilaštvu za organizovani kriminal, oni su ti koji pišu optužnice, oni su ti koji najavljuju hapšenja, streljanja, klanja, vešanja, bacanje nekog katrana i perja i oni su ti čiji su ljudi zaštićeni od strane istog tog tužilaštva da se ne pokrenu adekvatne predistražne i istražne radnje.

Osvrnuo bih se na jedan slučaj koji je kolega spomenuo, a koji je upravo vezan, i sada ću izneti delove te krivične prijave koja je podneta 15. decembra Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, upravo za ovaj slučaj koji ste rekli, pretnji. Krivičnu prijavu sam lično podneo protiv vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, protiv javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva koji je predsednik VST Branka Stamenkovića, glavne tužiteljke Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ivane Stojiljković Pomoriški i javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubomira Anđelića, jer postoje osnovi sumnje da su prekršili zakon u sudskom postupku protiv Stanislava Žunjića, mislili ste na Stanislava Žunjića kad ste govorili.

Dakle, postoje osnovi sumnje da su Dolovac, Stamenković, Anđelić i Stojiljković Pomoriški u periodu od 29. do 31. maja 2024. godine kao saizvršioci, u nameri da u sudskom postupku nanesu štetu oštećenom Stanislavu Žunjiću, prekršili zakon na taj način što su Žunjića izložili protivzakonitom hapšenju, određivanju i zadržavanju od 48 časova, krivičnom gonjenju zbog radnji koje ne predstavljaju krivično delo, kao i izricanju drakonske kazne.

Stanislav Žunjić je 29. maja 2024. godine oko 16.45 časova na aerodromu u Briselu Zagorki Dolovac se obratio rečima - Zar ste vi još uvek živi? Potom je Zagorka Dolovac kontaktirala Stamenkovića, koji je telefonskim putem pozvao Ministarstvo unutrašnjih poslova i zahtevao da se oštećeni Žunjić odmah uhapsi po sletanju aviona u Beograd. Dolovac je u nameri da na bezobzirni i surov način kazni oštećenog Žunjića što se uopšte usudio da joj se obrati, iako je znala da nije postojao zakonski osnov za to, telefonom kontaktirala i pomenutu Ivanu Stojiljković Pomoriški, zahtevajući da se oštećenom odredi zadržavanje, da se pokrene krivični postupak zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, iako se u njegovim radnjama ne stiču bitni elementi navedenog niti drugog krivičnog dela.

Posle su izmontirali da se ta pretnja nije dogodila na briselskom aerodromu nego na beogradskom aerodromu, slagali su i vreme i mesto pretnji, da bi bila nadležnog Trećeg osnovnog tužilaštva i da bi Ivana Stojiljković Pomoriški mogla da odradi svoj posao po nalogu Zagorke Dolovac.

Pogledajte šta se dešava sa druge strane. Danima, mesecima, godinama se preti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice i nama iz SNS, otvoreno se preti i niko ne reaguje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Ponoš. Izvolite.

Hvala.

Mnogo je važno kad najrečitiji među SNS poslanicima obrazlažu javno to što vi radite, pogotovo kad odlučite da ovako skandalozno remontujete pravosuđe. Kako

4/2 JJ/LjL

ste tako naprasno otkrili posle 13 godina vlasti da tu nešto ne valja i da morate na brzinu, po hitnom postupku, nasred ulice, da to remontujete?

Poslanik Mrdić je očigledno taj, objasnio je da ne možete više realno u sumrak svoje vlasti da dozvolite da pravosuđe radi po zakonu i da tužioci i sudije ne izvršavaju naloge izvršne vlasti. Po vašem, samo vlast ima pravo da uznemirava javnost. Samo Vučić može da preti, recimo, za vreme korone, da će groblja biti mala, samo on može da najavljuje svaki dan da će biti rata ali da ne brinemo, da imamo dovoljno ribljih konzervi i luka, a on će se već nekako snaći sa rakletom u Švajcarskoj. On ima pravo da uznemirava javnost i sa lažima, a ostali, uključujući i opoziciju, ne mogu ni sa istinom.

Mrdić je pre dva dana na jednoj televiziji vrlo rečito, pravnički argumentovano, ali na način da narod to razume, objasnio da ne može više da se dozvoli da ja nekažnjeno kažem da je ova vlast odnosno Aleksandar Vučić 15. marta pucao na narod zvučnim topom.

Ne zna se šta je više nanelo duševno bol vašem šefu, da li je to što sam ja razobličio zločin ili to što tužilac Stefanović nije bio u stanju da mu isporuči moje privođenje. Pokazalo se da u tužilaštvu ima ljudi koji ni Vučića, ni Stefanovića niti smatraju niti zovu šef. To je očigledno neoprostivo. Odlučili su ljudi da se i dalje drže zakona kao pijan plota, to je za ovu vlast, nečuveno. Skandalizovao se šef a potom i Mrdić.

Kaže Mrdić da tako nešto više neće biti moguće kada njegovi pravni „mrdićizmi“ zažive. To znači pod jedan kada se uspostavi nova organizacija i pod dva kad se ta organizacija nafiluje ljudima po meri izvršne vlasti.

Stvar je dodatno pojasnio i ministar kulture Selaković koji će ostati po tome poznat što je kao ministar kulture hteo na prevaru da ruši kulturno dobro. A kada ga je tužilaštvo prozvalo za to što je hteo da uradi, onda je hteo da sruši i tužilaštvo. Mnogo hteo, mnogo započeo, stisnuo zube, ali nije mogao nejaki Nikola, nijedno ni drugo. Onda ga je šef prigrlio, obećao da niko ne sme da ga dira. Na kraju ne nejaki Nikola izjavio to što je privuklo pažnju javnosti, da je došlo vreme za polaganje odgovornosti i onda su se svi zapitali u čudu, na koga, odnosno na šta je nejaki Nikola mislio. Neverovatno, ali on je izgleda mislio na sebe. On bi mučenik da mu se što pre sudi i presudi dok je ove vlasti, čim Mrdić uspostavi novi sistem i kada ga popuni kadrovima po vašoj meri. Računa čovek ako mu se i razreši neka kazna, u takvom Mrdićevom sistemu nije problem dok je tu šefa, on će da ga pomiluje. Pa, gde žuriš nejaki Nikola, neće moći tako. Zar stvarno mislite da ćete vi sami sebi da sudite? Polako, sudiće vam se kada padnete sa vlasti. Gde žurite? Brzo će to, nećete dugo čekati.

Moram da vam kažem da jako lepo radite ovo što radite. Super je što Mrdić ovako jasno obrazlaže čemu zakoni služe. On to toliko dobro radi da jednostavno radi posao za nas, za opoziciju. Šteta je da bude samo vaš, ja mislim da je Mrdić malo i naš.

U pravu su Milenko Jovanov i gospođa Brnabić kad su rekli, kad su ga uzeli u zaštitu tvrdnjom da nije ni važno da li on ima neku školu. Za ovo što radi stvarno nije važno. To što čovek ne zna gde je završio prve dve godine fakulteta i što je izgubio indeks, dešava se. Doktoru Mrdiću se ne gleda u zube.

Nije mi jasno samo zašto i njega niste ubacili u ovu delegaciju za sastanak sa Evroparlamentarcima da iz prve ruke obrazloži ono što je izazvalo pažnju koliko znam i parlamenta u Briselu, a bogami i izvršne vlasti u EU, oni su zainteresovani, bilo bi lepo da im to Mrdić obrazloži iz prve ruke, svakako bi on to bolje uradio nego

4/3 JJ/LjL

Milenko Jovanov. Bilo bi dobro da u delegaciji budu i ostali ljudi koji znaju da obrazlože sve što treba i koji govore evropskim rečnikom. Recimo, Atlagić, Rističević, Nataša Jovanović, možda neko iz Vulinove stranke, Stanlijo i Olijo, sasvim svejedno ko od njih dvojice. To bi jako pomoglo da nas Evropa bolje razume, a ne da pričate preko prevodioca koji ipak razgovara jednim pristojnijim rečnikom, bar kada razgovara sa strancima. Ti ljudi bi svakako mogli da obrazlože i šta ste hteli sa ovom nazovi reformom pravosuđa, kakav ste to REM zamislili, zašto ovakvi kadrovi u MUP-u. To bi bilo mnogo rečitije, kao što je to objašnjeno od strane gospodina Mrdića domaćoj javnosti. Hvala.

Dobro, idemo dalje.
Reč ima Milenko Jovanov. Izvolite.
5/1 VS/JG 10.45 – 10.55

Prvo, ja ne znam dokle vi mislite da verujete lažovima iz Šolakovih medija, ali to je vaše pravo?

Dakle, ja ni na kakav sastanak u petak ići neću. Tako da, ne znam odakle vam ta ideja i odakle vam potreba da to ponavljate iznova i iznova? Dakle, u ime poslaničke grupe sam javio ko će da ide na sastanak, kao što sam javio i prošli put. Tako da, ne vidim potrebu da izmišljate i obmanjujete ljude, ali očigledno da takva potreba postoji, jer ovaj čovek je rekao - kako će Aleksandar Vučić da uvede sankcije Rusiji čim se završe izbori, sada ima pouzdane izvore, verovatno iste one koji predviđaju nešto drugo, nakon tih laži nikada nije rekao – izvinite, što sam lagao, nego je nastavio da laže iznova. I, onda dolazimo do onoga što je stvarno još veći problem.

Kada ceo svet vidi da se stvari kreću u vrlo lošem pravcu kada se govori o bezbednosti. On kaže – da samo Aleksandar Vučić vidi ratove i manji je problem to što on ne vidi ništa, veći je problem što se takav čovek nalazi na čelu Generalštaba ove države, što je ovaj čovek vodio vojsku koja je treba da se suprotstavi u tim nekim ratovima, a on ni ne vidi šta se oko njega dešava, verovatno zato nije video ni šta mu se dešava u rodnom Golubiću, pa je pobegao za Beograd, pa nije video šta se dešava u Bosni i Hercegovini, pa je bežao za Beograd, pa nije video šta se na Kosovu i Metohiji dešava, pa je bežao za Beograd, nije čovek primetio da se negde dešava rat, on ne ume to ni da vidi, on ne razlikuje upozorenja od pretnji, kada neko upozori na to da se neke stvari spremaju je jedno, a ovo što on radi i danas su pretnje.

I, tu dolazimo do samog kraja, pošto je tumačio kako govore i ko je najrečitiji, a ko je manje rečit poslanik SNS-a, nijedan poslanik SNS-a i na to sam ponosan i može da bude ponosan svaki član Srpske napredne stranke, nijedan poslanik naše poslaničke grupe ne ustane sa hrpom papira koje je ko zna ko pisao i ona sriče deset, pet ili dva minuta koliko već ima teksta u tim papirima. Nijedan.

Verujem kada bi čitali, čitali bi mnogo izražajnije od ovoga visokoobrazovanog, pobegulje i kukavice koje je sve ratove proveo skrivajući se i čekajući da neko drugi završi ono za šta se on školovao. Hvala.