Ovde smo imali prilike da čujemo od predstavnika blokadera jednu krajnje neodgovornu stvar, da on paušalno navodi imena državnih funkcionera koji treba da odgovaraju po nekoj njegovoj logici za sve i svašta, a to ide čak dotle da Maja Gojković treba da odgovara zato što je dala neku izjavu. Znači, ona treba da odgovara zato što je nešto izjavila. Svakoga je on tu nabrojao, od predsednika Vučića, preko premijera, sve ministre koji su se bavili infrastrukturom, svi su odgovorni, i onaj na početku i onaj na sredini i onaj na kraju. Kako je to moguće? To je logički neodrživo.

Ali, nije ni to važno, svi su krivi, svi su odgovorni i svi treba da odgovaraju, osim Milutina Miloševića, direktora infrastrukture "Železnice Srbije" do 2025. godine, koji je direktno nadležan za to. E, on ne treba da odgovara uopšte, njega nema na tom spisku koji je čitao, kao i Nebojše Bojovića, predsednika

32/2 MT/LjL

skupštine infrastrukture "Železnice Srbije", koji je, em nadležan, em u kameru davao izjavu kako je to sve lepo sigurno i kako je sve pod konac sredio zgradu. E, njih dvojica ne treba da odgovaraju. Zašto? Pa, zato što njih dvojica sede u kafani sa rektorom Đokićem i tužiocem Nenadićem. Eto, zato njih dvojica nisu ni na jednom spisku za odgovornost, zato njih dvojica mogu da se smeju u lice celoj Srbiji, zato blokaderi nikada neće spomenuti njihova imena, zato što su na istok zadatku obojene revolucije, zato što je rektor zaštitio svog prijatelja Bojovića i prorektora i šta mu je već sve tamo, zamenik u rektoratu.

Dakle, da bi ga zaštitio, uništio je Beogradski univerzitet, upropastio ga u potpunosti, da bi izveo obojenu revoluciju, da njegov prijatelj ne bi odgovarao za ono za šta bi morao da odgovara, bar da bude saslušan. A saslušali su ga nakon takvog pritiska javnosti, i opet uz kršenje svih procedura koji se tiču saslušanja u tužilaštvu. Niti su pozvali advokate i zastupnike drugih optuženih, niti su na bilo koji način javno pokazali šta u stvari rade, niti su izašli kasnije u javnost pa odagnali bilo kakve sumnje, nego onako kako uvek rade, ispod žita, da se ne zna.

Ova blokaderska podvala niti je prošla, niti će proći. Kao što vidite, vreme odgovornosti dolazi. Vidim da su se neki silno uzmuvali danas i uzrujali, jer su stigli neki pozivi UKP-a da se razgovara, da se daju izjave povodom onoga što se ovde događalo u martu mesecu prošle godine. Dakle, klupko je počelo da se odmotava.

Dobio sam i ja poziv u svojstvu građanina, pa ću i ja da kažem šta sam video, zato što je neko ko je tužilac procenio da ono čime su nas prskali, gađali itd, je moglo da bude opasno po život. Radi se o gasovima, PP aparatima, dimnim bombama, suzavcima, itd. Videćemo kako će to da se završi.

Vreme odgovornosti dolazi i ja sam siguran da će to vreme značiti i odgovore na pitanja šta su radili Milošević i Bojović i zašto su jedini bili zaštićeni tokom svih ovih meseci opšte hajke blokaderske na svakoga ko im je upao u vidokrug, a samo njih dvojica kao beli medvedi zaštićeni da ih niko i ne spomene. Hvala.

Hvala vama.
Jel ste hteli repliku? (Ne)
Jel mogu da vas zamolim da pređemo na sledeći amandman? Ne možemo da se odvojimo od prvog amandmana. Imate vreme koje imate. Ali, već ste govorili kao predlagač o amandmanu.
Znači, možete repliku, ako hoćete, dva minuta. Izvolite.

Gospodine ministre, kada ste govorili malo pre o tome da se Visoki savet sudstva nije izjašnjavao…

Izvinite molim vas, nešto se dešava sa sistemom.
Problem je u E-parlamentu.
Ja se izvinjavam, dame i gospodo, moraćemo da napravimo pauzu. Ovo je već četvrti put da sistem baguje.
Dok ne rešimo problem sa sistemom, pauza 15 minuta.
Gospodine Đokiću, vi nastavljate odmah posle pauze.
33/1 TĐ/JG 16.25 – 16.35
(Posle pauze.)

Drage kolege, nastavljamo sa radom i nadamo se da smo e-parlament rešili.
Reč ima gospodin Uroš Đokić.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Žao mi je što sada gospodina Vujića ministra pravde nema tu, jer je malopre rekao da u ovom postupku Ministarstvo pravde nije tražilo nikakvo mišljenje od Visokog saveta sudstva, već da je to bilo neko vreme unazad i da je to u proceduri, evo gospodina Vujića, i da ćemo, jel li, gospodine Vujiću, dobiti taj predlog zakona u naše ruke mi kao poslanici.

Ispred sebe, poštovani građani, držim, Ministarstvo pravde, ministar Nenad Vujić, direktno njemu na ruke, obraća mu se Visoki savet sudstva 9.12.2025. godine i kaže - poštovani gospodine Vujiću, Visokom savetu sudstva, dopisom broj taj i taj od 4. decembra, dostavili ste Nacrt zakona o izmenama Zakona o sudijama radi davanja mišljenja, nakon upoznavanja sa sadržinom teksta Nacrta zakona o izmenama Zakona o sudijama obaveštavamo vas da je Visoki savet sudstva na sednici održanoj 9. decembra dao mišljenje da Nacrt zakona treba povući iz procedure. U obrazloženju se navodi da vi želite da izbor sudija stavite pod partijsku šapu, da ga stavite pod Pravosudnu akademiju gde ste, gle čuda, bili u dva mandata rukovodilac baš pre nego što ste došli na mesto ministra pravde i kažu vam –da to nije moguće. Danas, kao što sam rekao, imamo predlog seta pravosudnih zakona koje predlaže gospodin Mrdić, a koji treba nekako ovu situaciju da isprave.

Gospodine Jovanov, samo vama da kažem, jer ste rekli da ja sporim pravo svakom poslaniku da predloži zakon, zaista to ne sporim, dovoljno sam obrazovan, znam da je to moguće, ali zaista, molim vas, bitno je da postoji određeni nivo kompetencije kod onoga ko predlaže zakon.

Kada kažete da ja njemu sporim, ne, ja sporim to što nije bilo stava stručne javnosti i nije bilo stava javnosti, nije bilo uključenja javnosti i kada govorite o Zakonu, koji ste naveli, o zaštiti životne sredine, taj Zakon jeste podnela koleginica Nestorović koja je advokat i ne bavi se time, ali taj zakon je bio zakon posle vaše sulude ideje da raskopate Srbiju zbog „Rio-Tinta“ taj zakon je prošao test javnosti. Setite se skupova po Srbiji i setite se blokade auto-puta. Kada govorim o stručnoj javnosti, setite se Zbornika radova SANU-a, a sada imamo samo mišljenje gospodina Uglješe Mrdića i ništa drugo. To je ono što ja vama sporim.

Hvala.
Molim vas, kada je reč o vremenu za repliku, samo vodite računa o vremenu, mislim da smo sistem oporavili, da vas ne bih prekidala.
Reč ima ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća i narodni poslanici. Istine radi, ja uvek pišem šta ko govori, a rečeno je da su Vlada i Ministarstvo pravde predložili zakone o kojima se raspravlja na ovoj sednici.
Ponavljam, Ministarstvo pravde nikad, pa ni 9.12, nije uputilo ove zakone koji se pred vama nalaze u proceduru kao predlog Ministarstva pravde, odnosno da prođu proceduru Vlade. Dana 9.12.2025. godine Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva upućen je predlog Zakona o Pravosudnoj akademiji koji je usklađen sa
33/2 TĐ/JG
Venecijanskom komisijom i upućen je zakon, odnosno izmena Zakona o sudijama, ali samo u pogledu jednog člana, a to je vezano za dokaz stručnosti i osposobljenosti što je neophodno radi povezivanja sa rešenjima iz Zakona o Pravosudnoj akademiji.
Tako da u ovom dopisu o kom govorite, ne govorimo o zakonima, znači o sudijama, tužiocima, visokotehnološkom kriminalu, Visokom savetu tužilaštva koji se nalaze pred poslanicima na predlog uvaženog poslanika Uglješe Mrdića, nego ponavljam 9.12, a 10.12. je održana sednica Visokog saveta sudstva koji je zauzeo svoj određeni stav i izneo svoje mišljenje koje je u toj proceduri, kada nešto ide od Ministarstva pravde, neophodno kao nešto što se pribavlja. Ponavljam, tada nisu bili ovi zakoni na dnevnom redu, i to je vrlo jasno, i to vrlo jasno se vidi iz dopisa, ali iz materijala koji je dostavljen Visokom savetu sudstva.
Znači, samo je bilo izjašnjavanje o Zakonu o Pravosudnoj akademiji koji je usklađen sa Venecijanskom komisijom i izmena jednog člana u Zakonu o sudijama u pogledu stručnosti i osposobljenosti, odnosno da se stručnost i osposobljenost dokazuje sticanjem uverenja o završenoj pripremnoj obuci za buduće nosioce pravosudnih funkcija. To je inače i zahtev EU o uvođenju tzv. „merit bejs sistema“, čime bi prišli što objektivnijim, jasnijim i merljivim kriterijumima izbora.
34/1 AL/IR 16.35 – 16.45
Ti zakoni, taj set koji je bio planiran za decembar mesec su u dogovoru sa EU stavljeni na još jedne dodatne konsultacije, ali ne samo taj Zakon o akademiji, nego i Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku. To je nešto što je dogovoreno sa EU i sa GREK-om kako bismo još dodatno uskladili određene preporuke koje imamo u krugovima evaluacije sa GREK-om. Ali, ponavljam ovi zakoni o kojima se ovde raspravlja, koji su predlog uvaženog narodnog poslanika Uglješe Mrdića nisu bili predmet tog mišljenja od 10. decembra.
Druga stvar, ponavljam, procedura je uvek takva da je potrebno mišljenje određenih tela, određenih ministarstava kada zakon ide od ministarstva ka Vladi, što ja kao predsednik Odbora za pravni sistem vrlo dobro znam, zato što uvek na sve predloge zakona moramo da imamo ispunjenost i tih preduslova, kako bismo uputili onda na Vladu.
Kada nešto dolazi od narodnog poslanika mišljenja nisu ni obavezna da se pribave, jer narodni poslanici su ti koji donose zakone koji po Ustavu su, da kažem, prvi predlagači zakona i to je onda jedna potpuno druga praksa i druga procedura.
Ja sam samo o tome govorio, jer ja pažljivo slušam šta se govori i šta ko govori u Narodnoj skupštini, zato što ja uvažavam svaku reč narodnih poslanika. Hvala.

Zbog toga, ministre, najlepše hvala.
Direktno je pomenut gospodin Jovanov.
Izvolite.

Kratko samo.

Ja bih voleo da negde smo tu na pola puta da se saglasimo da ne možemo poslanicima ograničavati pravo da predlažu zakone, niti se traži dodatni osnov za podnošenje zakona, a to je mišljenje struke.

Evo, ja sada kada pogledam mi imamo poslanike koji su predlagali, neću čitati imena prosto, ali imamo poslanike koji su predlagali različite zakone, recimo, imamo jednu poslanicu koja je predložila zakon o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu. Znači, ona mora biti veterinar, a nije. Pa, onda imamo neke poslanike koji su predložili zakon, evo imamo ovaj na primer interesantan, imamo poslanika koji je predložio Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći, ali nije lekar, o socijalnoj zaštiti, ne znam da li su svi socijalni radnici.

Dakle, ne možemo prosto tako. Ne možemo dodavati uslove koji ne postoje ni Ustavom ni zakonom o Skupštini, ni Poslovnikom. Prosto, jasno je da svaki poslanik može da bude predlagač akta i prosto mislim da nije dobra argumentacija da se bilo koji poslanik diskvalifikuje zbog toga što je predložio zakon. Svako ima pravo da predloži zakon kakav misli da treba bez obzira na to da li to ima veze sa ovim, sa onim, sa strukom ili nestrukom.

Šta to znači? Da nijedan poslanik neće nikada moći da predloži zakon o vazdušnom saobraćaju? Eto, niko od nas nikada neće moći da predloži zakon o vazdušnom saobraćaju, jer niko od nas nije stručan za to. Tu ćemo se saglasiti. Ja mislim da niko nije, osim što verujem veći broj poslanika leteo avionom, nikakve veze više sa tim nemamo. Znači, ne može tako da se tumači.

Prosto, važno je da to ne radimo iz prostog razloga što se to osporava Skupštini i to se često navodi i prethodni put se to navodilo kao manjkavost Predloga zakona, ne to šta piše u zakonu, nego onaj ko je predlagač. A to ne može da bude manjkavost zato što je u skladu sa Ustavom i u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom i svim drugim aktima. Hvala.

34/2 AL/IR