Hvala vam. Što znači da je sa zakonima sve u redu. Jel tako?
Reč ima dr Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Želim da se zahvalim ministru pravde, gospodinu Nenadu Vujiću na svemu što je rekao i detaljno objasnio, kao i predsedniku naše poslaničke grupe, Milenku Jovanovu. Isto tako želim da odgovorim trojici narodnih poslanika.

(Radomir Lazović: I predsednici.)

Hoćete li me pustiti da nastavim? Hvala.

Hvala vam. Izvolite.

Hvala vam.

Dakle, kao što je i objašnjeno danas samo 10 puta da imam pravo kao narodni poslanik, kao što ima pravo i svaki narodni poslanik u Narodnoj skupštini, prema članu 107. Ustava da predloži jedan ili više zakona.

Dosta se toga govorilo danas o Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Neki od vas spinuju zlonamerno, imali smo to prilike da čujemo od jednog od prethodnih govornika da se ukida Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Ne ukida se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Što ste tiče pada nadstrešnice, o kojoj je više vas govorilo, i odgovornosti, kompletna dokumentacija sa svim dokazima, a to je rekao i jedan od ovih blokadera iz opozicije, šta je sa dokazima o padu nadstrešnice. Svi dokazi o padu nadstrešnice koja je dovela do strašne tragedije gde je stradalo 16 ljudi u Novom Sadu nalazi se u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Lično sam to predao posle krivične prijave i dopune krivične prijave i to su dokazi koji direktno optužuju Nebojšu Bojovića i Milutina Miloševića kao najodgovornije za pad nadstrešnice, ali očigledno je da ih štiti Tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić i Zagorka Dolovac. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Gospodine Pavloviću, po ovom amandmanu želite da govorite? Vidim vas u sistemu.
Izvolite.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Tumačenje koje je dao ministar pravde nije tačno o tome da kada Vlada podnosi Predlog zakona iz oblasti pravosuđa onda mora da traži mišljenje Visokog saveta sudstva i tužilaštva, a kada to radi narodni poslanik onda to ne mora. To je pogrešno tumačenje zbog toga što odredba koja utvrđuje nadležnost i jednog i drugog saveta ne pravi nikakvu razliku prema tome ko je predlagač. Na svaki predlog od koga god da potiče, Predlog zakona, a vezan je za oblast pravosuđa u nadležnosti je i Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva da daju mišljenje. To ne zadire u pravo poslanika da podnosi Predlog zakona uopšte, samo je dužan za zatraži mišljenje.

Dakle, ovo je ministar Vujić potpuno proizvoljno ubacio suprotno zakonskoj odredbi koja reguliše tu materiju. To što nešto nije skoncentrisano u jednom propisu, recimo u Zakon o narodnim poslanicima i slično, nema nikakvog značaja jer važi princip jedinstva pravnog poretka u Srbiji i bezbroj situacija postoji gde je nešto regulisano odredbom jednog zakona, ali se mora voditi računa u sistemsko tumačenju šta je normirano u drugim zakonima.

Prema tome, ovde ta razlika na koju je ukazano apsolutno ne postoji i tu prosto ministar greši.

34/3 AL/IR

Iskoristio bih samo jedan deo, pošto me je bio demantovao oko odluka suda u Strazburu. Ministar je naveo da je ipak vezano za efikasnost dve trećine tih odluka, ja sam rekao obrnuto, da je vezano za kvalitet. Najverovatnije se razlikujemo u sledećem – 22% presuda protiv Srbije je vezano za suđenje u razumnom roku, a ta razlika do 55%, na koju pretpostavljam ministar ima u vidu, odnose se na izvršenja. To su situacije u kojima je sudski sistem doneo pravosnažnu odluku, samo postoji problem u daljem izvršenju. To nema veze najčešće sa sudskim sistemom nego sa izvršiteljem, sa dužnicima. U značajnom broju slučajeva država ne plaća svoje obaveze itd.

Dakle, lavovski deo našeg problema je vezan za kvalitet. Na primer povreda prava na imovinu vam čini 36% odluka protiv Srbije i tako redom.

U tom smislu sam samo hteo da pojasnim stvari i argumentacija koju je ministar dao o tome da će se voditi široka rasprava oko mreže sudova zapravo potvrđuje argumentaciju Mi glas iz naroda da je neophodno na taj način pristupiti problemu izmena sistema i organizacije sudova i tužilaštava u Srbiji, a ne na način kako je to urađeno ovim predlozima, nesporeći pravo predlagača da podnese takve predloge. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin ministar, Nenad Vujić ima reč.
Izvolite.
35/1 MV/MJ 16.45 – 16.55

Tumačenje nije proizvoljno, ima razlike od toga od koga potiče predlog. Zato što kada potiče predlog od ministarstva, u tom slučaju ne može da izađe iz Vlade i da krene ka Skupštini bez pribavljenih mišljenja koja su propisana da moraju biti pribavljena. To vrlo dobro znam, zato što ni jedan zakon kao predsednik Odbora za pravosuđe nisam mogao da pustim, niti mogu da ga pustim, zato što moraju da se pribave mišljenja. Kada dolazi od narodnog poslanika i Narodne skupštine, to je potpuno druga pravna procedura, zato što je ipak Narodna skupština ta koja je vrhovno telo za donošenje zakona i ona može te zakone donositi i u proceduri koja je specifična i koja je drukčija nego kada su u pitanju ministarstva. To je vrlo jasno u svim procedurama i baš kada gledamo celokupan pravni sistem kao jedinstvo pravnog poretka jasno je i tu nemamo nikakvih dilema po tom pitanju.
Isto tako, vođenje javnih rasprava, šta ćete demokratičniji princip i vrhunac demokratije jeste uvek Narodna skupština i vođenje debate u Narodnoj skupštini. To jeste institucija demokratije i to jeste prava javna debata koja ima uvek onda i određene vrednosti zato što se vodi debata o usvajanju zakona. Tako da, ovo jeste javna debata koja se vodi, jer uvek se kaže – pa, nije taj zakon dobar zato što nije vođena široka javna rasprava, uključeni i ovi i oni. Narodna skupština predstavlja sve građane Srbije i debata u Narodnoj skupštini je debata svih građana Srbije. Sve ostalo je nešto što može, ali ono što je debata u Narodnoj skupštini je nešto što jeste prava debata i predstavlja sve građane Srbije.
Tako da, kada govorimo o tome da neki zakon ne ispunjava nekakve garancije propisane Ustavom, to onda možemo reći da nije tačno, zato što se zna koje su procedure i da ne širimo dalje debatu.
Slažem se da nije samo suđenje, odnosno efikasnost u pogledu suđenja pred sudom u Strazburu, ali zato što govorimo o članu 6. koji govori o nepristrasnom, nezavisnom sudu, vođenju postupka pred nezavisnim, nepristrasnim sudom. Čak u nekoj verziji konvencije na francuskom imamo da se to zove i tribunal, što je nešto možda drugačije, ali sada da ne ulazimo u tu debatu. Govorimo i o tome da se postupci završavaju u razumnom roku. To je termin iz Evropske konvencije.
Kada smo kod toga, apsolutno ste u pravu da one dve trećine je izvršenje. Međutim, vrlo je jasna praksa Evropskog suda u Strazburu. Evropski sud u Strazburu meri vreme postupka, razumni rok od trenutka kada je predmet primljen u sudu, zaveden, do trenutka izvršenja. Evropski sud ne zanima pravnosnažnost presude, jer ima čak u nekim presudama da se kaže dobili ste samo još jedan papir, nego kada je izvršena ta presuda, kada je građanin dobio zadovoljenje u smislu konkretnog izvršenja. Zato, kada govorimo o razumnom roku, uključuje se i izvršenje.
Veliki broj presuda koje plaćamo po odlukama suda u Strazburu, pa i našeg Ustavnog suda, odnose se nas izvršenje, ali baš zato što je ono uključeno u razumni rok, jer bez izvršenja sam Evropski sud za ljudska prava kaže da vama nije zadovoljeno pravo. To je samo, da tako kažem, sad objašnjenje ovoga kada govorimo o razumnom roku. Hvala.

Hvala vama.
Gospodine Pavloviću, vidim vas u sistemu, ne znam po kom osnovu želite?
Izvolite.

Dakle, ministar nam je sada objasnio da on može da učita da neka odredba ne važi kada misli da ne važi, bez obzira kako ona glasi. Dakle, niko ne spori objašnjenje procedure kada je predlagač Vlade, ali se učitava nepostojeći deo odredbe u Zakonu o Visokom savetu sudstva i tužilaštva, kao da tamo piše da ti organi daju mišljenje na predloge pravosudnih zakona kada ih podnosi Vlada. Toga nema. Oni daju mišljenje i tačka. Uostalom, i Visoki savet sudstva koji je tražio da se ovi

35/2 MV/MJ

zakonski predlozi povuku iz procedure takođe deli pravni stav da je mišljenje bilo neophodno pribaviti pre ulaska u proceduru.

Što se tiče, sad smo se dogovorili i razumeli bolje oko suda u Strazburu, ali kada razmatramo problem sudstva, onda metodološki, bez obzira kako se iskazuje statistički za neke druge potrebe evropskih integracija, mi kada razmatramo problem sudstva metodološki treba da izdvojimo problem izvršenja, iako je to veliki problem, jedna specifična grupa pravnih pitanja, da bismo mogli da odlučujemo da li nam sistem funkcioniše dobro ili loše, odnosno da bismo locirali da je kvalitet najveći problem i preko povećanja kvaliteta doći ćemo do veće efikasnosti, gde onda naravno pitanje kako povećavamo kvalitet otvara čitav niz drugih pitanja za druge rasprave. Hvala vam.