Hvala.
Gospođa Sanja Milošević ima reč.
Izvolite.
(Aleksandar Ivanović: Replika.)
Na šta?
Izvinite, samo je odgovorio, pažljivo sam slušala, na ono što ste vi pričali. To je to.
Gospođa Sanja Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima, zakon koji je dugo očekivan i koji će, sigurna sam, doneti promene u životima velikog broja porodica u Republici Srbiji. Njegov osnovni cilj je da pruži institucionalnu podršku roditeljima, ali i drugim licima koja svakodnevno brinu o deci i odraslim osobama sa teškim telesnim, senzornim i intelektualnim smetnjama, kao i licima kojima je zbog zdravstvenog stanja neophodan takav vid podrške.

Ovaj zakon je izuzetno važan, jer po prvi put država sistemski prepoznaje roditelja-negovatelja. I to nije samo novo pravo u našem pravnom sistemu, već priznanje jedne važne životne uloge, one najteže sa kojima se porodica nose. Zbog toga ovaj zakon nikako ne sme da bude predmet politizacije, jer njegov cilj jeste pružanje podrške onom najvulnerabilnijem našem stanovništvu.

Dakle, roditelj-negovatelj nema radno vreme. Nema osmočasovno radno vreme, nema smene, nema praznike i nema vikende. Njegov radni dan traje 24 časa godišnje i taj posao ne može da se ostavi za sutra. Zato je važno što je i država, ali i nadležno ministarstvo prepoznalo ovu potrebu i što su poslali jasnu poruku da se njihov trud prepoznaje, ceni i da je država uz porodicu.

35/2 MT/VZ

Želim da istaknem da je grad Leskovac tokom 2024. godine, na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem, na sednici Skupštine grada usvojio odluku o statusu roditelj-negovatelj, i to je samo dokaz da i lokalne samouprave prepoznaju upravo potrebu i da će se ovim zakonom unaprediti taj rad.

Time smo jasno pokazali da život koji vode porodice kojima je potrebna dodatna podrška zapravo vode najteže životne borbe i da te borbe nisu isključivo njihove, nego su to naše zajedničke borbe. To su borbe odgovornog i solidarnog društva koje prepoznaje potrebe svojih građana i nastoji da na njih odgovori konkretnim merama. Zato je važno naglasiti da građani Republike Srbije, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju, nisu marginalizovani, niti su zaboravljeni, naprotiv njihove potrebe su prepoznate i ovaj zakon je isključivo dokaz tome.

Posebnu težinu ovom zakonu daje činjenica da se on donosi u vremenu kada se Srbija razvija. I to se razvija tako da se priprema za EHRO 2027, preko izgradnje putne infrastrukture, ali i drugih kapitalnih projekata. Upravo zato što se uz sve te razvojne prioritete na dnevnom redu danas nalazi i prioritetno zakon o roditelju- negovatelju dokaz je da ekonomski razvoj, ali i briga o čoveku idu ruku pod ruku. I to je politika predsednika Aleksandra Vučića, koja nastoji da istovremeno gradi snažnu državu, ali pruži i oslonac porodicama.

Smatram da je ovo jedan od zakona koji ne treba da deli, već da okuplja sve nas, jer se tiče ljudi koji svakoga dana vode najteže životne borbe i da naknada koja je propisana ovim zakonom nije i ne može da bude cena požrtvovanosti i posvećenosti roditelja, već je dokaz da država stoji uz te porodice i uz te roditelje.

Poštovana ministarka, ja se zaista nadam da u danima kada treba da govorimo o amandmanima nećemo doživeti ono što smo danas doživeli. Dakle, govorićemo o konstruktivnim predlozima. Neće se ponoviti lupanje i udaranje u poslaničke klupe, čemu smo svedočili dok ste pričali o majkama, o porodicama, o nečemu što je danas glavna tema u Srbiji. Želim da verujem da je i njima prekoputa zaista stalo do ovog zakona.

Što se tiče samog zakona, smatram da je zakon izuzetan, ali da uvek ima prostora za unapređenje i da ćemo zaista kada bude bilo reči o amandmanima o tome i govoriti.

Zakon je važan i pokazuje da kao društvo želimo da budemo rame uz rame, odnosno da budemo podrška onima kojima je to i potrebno. I naš zadatak nije samo da donesemo zakon, već da donesemo što bolji zakon, jer iza svakoga člana ovog zakona ne stoji samo jedna pravna norma, već porodica, dete i roditelj koji 24 časa brine o tome detetu. Zato verujem da imamo obavezu da najbolje moguće rešenje donesemo.

Ja ću u danu za glasanje podržati set zakona sa velikim zadovoljstvom.

Živela Srbija! Hvala vam najlepše.

Najlepše hvala vama, posebno što ste govorili o dnevnom redu i posebno na takav način.
Reč ima gospodin Branko Miljuš.
Samo se prijavite.
Izvolite.

Hvala vam.

Pre nekoliko dana počelo je emitovanje treće sezone telenovele „izbor Saveta REM-a“. U prve dve sezone bilo je svega i svačega, ali nije bilo neizvesnosti. Dakle, REM-a nije planirao niko da bude i REM nije ni izabran. Sada smo na početku te treće sezone u kojoj gledamo zloupotrebu Instituta autentičnog tumačenja zakona.

35/3 MT/VZ

Režim građanima ovim Predlogom autentičnog tumačenja poručuje da niko osim njih u Srbiji ne zna ni da čita, ni da misli. Zato je važno da se vratimo činjenicama.

U ovoj Skupštini izabrali smo osam članova Saveta REM-a. Četiri člana su podnela ostavke ovoj Skupštini, pa im je mandat prestao. Odbor za kulturu i informisanje je te ostavke konstatovao i raspisao novi konkurs za te četiri kategorije. Ovim je nastupila pravna posledica koju je nemoguće poništiti. Nema te gumice, ni tog tumačenja koje može to da obriše.

Da prevedem ja to sad vama – sve što piše u ovom tumačenju je negacija zakona, ali i logike i to traje više od 600 dana. Nema REM-a, a za to vreme predstavnici režima televizije koriste kao svoje profile na društvenim mrežama, pričaju šta hoće, kad hoće i koliko hoće.

Ovo su manje-više radili i pre toga, dok smo kao imali REM koji je funkcionisao pod budnim okom bivše direktorke Zekić. I ovoga treba da budu svesni svi koji nas ubeđuju kako je bolje da imamo bilo kakav REM. Bilo kakav REM smo imali i takav REM nam ne treba. Srbiji je potreban funkcionalan REM, izabran u skladu sa zakonom. Bez toga dobićemo nejaki ili krnji REM, i to je od početka bila ideja onih koji bi da REM postoji na papiru, ali da ne radi.

Ova namera se najbolje vidi kada predstavnici vlasti kažu da oni ne daju REM, da odnos treba da bude 7:2, ali predsednik je dobar čovek pa, evo, daće nam 5:4. U Zakonu o elektronskim medijima nema dobre volje jednog čoveka, nema vaših, naših kandidata, ali u ovom procesu zakon je zgažen. Zato danas slušamo da REM ne može da uradi ništa i da ne služi ničemu. Ne znam zašto ga onda biramo.

36/1 VS/LjL 16.40 – 16.50

Zato slušamo da su platforme za širenje laži i mržnje, koje se lažno predstavljaju kao mediji, sprečile građanski rat, da su građanski rat sprečili oni koji su kao onaj policajac Gavrilo u "Tri karte za Holivud" navijali da policija bije narod, oni koji za svakog neistomišljenika kažu da je ustaša, antisrbin, izdajnik, lopov, itd. Oni huškaju ljude na ljude. Izbor za REM ste pretvorili u poslednju liniju odbrane tih i takvih.

Zbog svega ovoga, ni na kraju ove sezone neće biti REM-a. Možda nešto napravite, nešto izaberete, neko krnje telo bez legitimiteta i sposobnosti da radi svoj posao. Takav REM neće biti ni funkcionalan, a neće ni odmrznuti evropski put Srbiji. Takav REM će zapravo biti prepreka u uspostavljanju normalnosti.

Ja sam sada još nešto hteo da vam kažem o ovim vašim šatorima koje pravite po Srbiji, ali neću. Neću, jer sam danas dobio poruke od ljudi kojih se tiče zakon roditelj negovatelj. Ja ću sada, bez obzira na sve, na kraju svog izlaganja, vas sve zamoliti da usvojite amandmane i proširite obuhvat. Molim vas, ljudi, hajde da uradimo to, da uradimo jednu dobru stvar za građane. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin Dragan Jovanović ima reč. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih najpre nešto rekao, par reči, o Predlogu zakona o potvrđivanju Dopunskog protokola uz Konvenciju o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom.

Važna stvar za sve prevoznike u Srbiji, a ta važna stvar se odnosi pre svega da ćemo tovarni list ubuduće, kad ovaj zakon budemo usvojili, imati u elektronskom obliku a do sada je bio isključivo u papirnom, što je iziskivalo gomilu troškova.

Ono što bih iskoristio kada govorim o ovoj povoljnosti za sve prevoznike u Srbiji jeste da zamolim i prisutnog ministra pravde i Vladu Republike Srbije, uz pomoć privredne komore, da pomognu prevoznicima u Srbiji. Bili smo svi svedoci prethodnih šest do osam meseci kada su prevoznici iz ovog dela zapadnog Balkana blokirali granične prelaze i kada su pokušavali da ukažu na nepravdu koja se dešava od strane Evropske komisije koja je ograničila vreme svim vozačima iz zemalja koji su kandidati za članstvo u EU da duže od 90 dana ne mogu da budu u EU. To je dovelo do toga da imamo probleme sa transportom, da imamo gužve i čekanja na granicama i uz dodatne probleme, a to su bile blokade svih graničnih prelaza, što po Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, naravno i kod nas, i ovo je prilika da na taj problem još jednom ukažemo i da zamolimo sve nadležne da se potrude da ovakvih problema u budućnosti bude manje.

Moje kolege iz SNS, narodni poslanici su dosta toga govorili, o možda najvažnijem zakonu o kome danas razgovaramo, a to je zakon roditelj negovatelj. Taj zakon verujem da je važan za svakog od nas. Ja sam dugo godina, više od 20, bio predsednik SO Topola i susretao sam se dosta sa porodicama koje imaju decu sa posebnim potrebama i znam kada se taj trenutak desi koliko to menja život svakog od roditelja. I sama visina naknade o kojima je dosta kolega pričalo i sa moje leve i sa desne strane, da li je ona dovoljna, da li je velika, da li je mala, mislim da u ovom trenutku sama visina nije najvažnija, već pre svega ta empatija i solidarnost koju mi treba da pokažemo i kao Vlada Srbije i kao narodni poslanici i kao Narodna skupština, da jednostavno mislimo na te ljude, da hoćemo da im pomognemo, a iznos od 65 hiljada dinara, resorna ministarka je već govorila da će se usklađivati svakog 1. marta sa prosečnom platom na nivou Republike, tako da će taj iznos realno rasti iz godine u godinu.

Ono što bih pre svega zamolio uvaženu ministarku Stamenkovski jeste da nam tri stvari pomogne u vremenu koje dolazi.

36/2 VS/LjL

Ja dolazi iz sela Braznava, koje je podno Rudnika, između Oplenca i Rudnika i imam u svom komšiluku na stotine domaćinstava koji žive na selu i koji žive u tzv. gazdinstvu. Da bi jedna porodica, prosečna četvoročlana, koja živi na selu, na primer u brdsko-planinskom ruralnom području, ostvarila dečiji dodatak, a prosečan dečiji dodatak je oko 4.500 dinara, potrebno je da ima manje od osam hektara zemlje.

To možda sada za kolege koji ne znaju tu problematiku i ne izgleda to kao podatak ne znam kakav, međutim, taj podatak je veoma važan, zbog toga što imamo ljude u tim brdskim predelima koji imaju zemlju koja je pre svega ili šuma ili utrina. Ja razumem da neko ima osam hektara voća ili povrća, on je tada gazda i domaćin i nije problem i da nema dečiji dodatak, to dete ili ta deca koja se u tim porodicama rode, ali je problem za porodice koje žive u planinskim predelima i imaju ili zemlju koja je potpuno neobradiva ili je utrina ili je šuma. Zbog toga vas molim, ovo nije veliki izdatak ni za republički budžet, ni za Vladu Republike Srbije, da iznađemo mogućnost i da tim ljudima pomognemo.

Ja sam iskoristio i pauzu da vas upitam gospođo ministarka , za još jedan aspekt kao predsednik opštine, učestvovao sam u osnivanju Udruženja hranitelja opštine Topola i ti ljudi rade jednu stvar koja je neverovatna i humana za sve nas, ali prethodno, ljudi koji u svojim domovima kao hranitelji imaju decu sa posebnim potrebama i oni u ovom trenutku primaju 50 hiljada dinara nadoknade za troškove tog deteta i plus oko 29 hiljada dinara kao troškove koje imaju kao nadoknadu koju dobijaju kao hranitelji i ja bih vas zamolio da za te ljude, jer malopre smo govorili koliko je važno za roditelje negovatelje, ali zamislite sada za ljude koji su hranitelji i imaju u svojim porodicama decu sa posebnim potrebama, koliko je važno da i njih prepoznamo i da njih na adekvatan način nagradimo za sve ono što oni rade, a to je jedan posao koji je od izuzetnog značaja kako za svaku lokalnu samoupravu, tako uopšte za državu Srbiju.

Nešto bih vas pitao na samom kraju, pošto želim da moje kolege koje su prijavljene, posle mene dobiju reč, da kažem, malo je ovde govoreno a juče je ovde bila ministarka zaštite životne sredine, gospođa Sara Pavkov, kada smo govorili o predlozima izmnene zakona o zaštiti životne sredine, ali ja bih da pomenem dve stvari koje su od izuzetnog značaja, kako za zapadnu tako i za Centralnu Srbiju, to da je pre tri ili četiri dana, izašao javni poziv, javna nabavka za sanaciju regionalne deponije Duboke kod Užica. To je za sve nas koji živimo u Centralnoj Srbiji važna stvar i naročito za te ljude koji su gore i važno je da je država Srbija izdvojila više od 30 miliona evra, za sanaciju regionalnog centra Dubokog, i nadam se da će vreme koje donosi do kraja sledeće godine, da ćemo taj problem, a to je ozbiljan problem, ne samo za taj region, zapadne Srbije, već i za celu državu Srbiju, biti na adekvatan način rešen.

Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo su takođe raspisali javni poziv za izgradnju novog regionalnog centra u Novoj Varoši, i taj novi regionalni centar i deponija, će biti od izuzetnog značaja i zbog tog jednog drugog projekta a to je izgradnja Bistrice, hidrocentrale, Bistrica koja treba da pospeši energetsku vrednost čitave Republike Srbije, tako da su ove stvari koje su vredne pomena, a kako ih moje kolege nisu u prethodnim obraćanjima obradile, tako je bila prilika da ih pomenem.

Naravno, da ću u danu za glasanje podržati, kao i moje kolege iz SNS, sve ove predloge zakona jer oni treba da donesu dobar i iskren boljitak u svaku porodicu u Srbiju. Hvala i živela Srbija.

37/1 GD/IR 16.50 – 17.00

Gospodin Milimir Vujadinović ima reč.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, građani Republike Srbije, svaka politika pre ili kasnije posle istorije i sećanja. Koliko vam to negirali da je tako, ali, verujte mi, ako se okrenete unazad, potvrdiće vam se to.

Nekoga istorija pamti na ovaj ili na onaj način, a neko se u istoriji opisuje time što istovremeno bude prisutan u skupštinskoj sali sa karticom do ključa u Priboju, a opet nekoga istorija pamti po velikim delima i upisuje ga velikim slovima.

Danas i ovih dana je pred nama skup zakona koji su manje-više svaki važan na svoj način, manje-više utiču na svakodnevni život građana, neki u većem obimu, neki u manjem, a neki jesu istorijska stvar.

Mnogo istorijskih stvari urađeno je u periodu politike današnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića, današnje SNS i njenog predsednika Miloša Vučevića. Trajalo bi to dugo kada bi pokušao da nabrajam koliko je toga i šta je sve urađeno u prethodnoj deceniji i u prethodnim godinama, počevši od puteva, pruga, ustanova kulture i ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, fabrika, pomoći Srbima u regionu itd., itd., ali jedna od istorijskih stvari zbog kojih sam lično zadovoljan što u njoj učestvujem je i ovaj Zakon roditelj negovatelj. Da nije tako, verovatno ne bi budilo toliko pažnje među samim poslanicima i u samoj srpskoj javnosti. To jeste istorijska stvar, istorijska prekretnica, gde po prvi put država jasno i institucionalno prepoznaje brigu i muku i posvećenost roditelja koji svoj ceo život od početka do kraja posvećuju deci kojoj je ta pomoć neophodna tokom čitavog njihovog životnog veka.

Kao što reče moj kolega Dragan, možda tih 90.000 sad i nije nešto najvažnije u svemu tome, ali treba napomenuti da tih 90.000 dinara u bruto iznosu ne isključuje svaku drugu vrstu novčane pomoći koju dete prima po drugim zakonskim osnovama.

Možda ja nešto emotivnije mogu da govorim o ovome zbog mnogo mojih ličnih prijatelja za koje znam koliko sebe posvećuju deci koju podižu i koja imaju određeni invaliditet. I, da vam kažem, pre nego što sam došao ovde od njih nekoliko tih mojih ličnih prijatelja sam zadužen da prenesem zahvalnost srpskom predsedniku, Vladi i svim poslanicima koji će podržati ovaj predlog zakona.

Verujte mi da, koliko god to negirali i pokušali da umanje, ovim zakonskim predlogom se svi apsolutno upisujemo u istoriju u pogledu jednog političkog ili životnog posla kojim smo se bavili.

Ministre, što se tiče Zakona o oružju i municiji i kako, rekoste, sa njim povezanog ovog Krivičnog zakonika, jer su oni međusobno veoma uslovljeni, slušali ste juče ove neke koji su rekli da se radi o razoružavanju naroda do ovih dole koji su valjda žalili i što pooštravamo uslove za one, da kažem, legalne držaoce naoružanja i čini mi se da tom bukom i galamom koju su proizvodili u sali pokušali su da prikriju jednu mnogo važniju činjenicu. U prethodnim godinama mnogo je i drastično naoružan onaj ko je trebao da se naoruža i to je jako važno napomenuti.

Nije važno da li je naoružan njihov ludak i mračnjak Anđelković, da li je naoružan onaj koji je pucao ispred Skupštine i ranio čoveka, nije važno da li je naoružan onaj, kako se zvaše, Mladenović u Vrnjačkoj Banji koji je pucao na policiju i na prostorije SNS. Važno je da je naoružana srpska vojska. Do zuba je u prethodnim godinama i decenijama naoružana srpska vojska. Naoružana srpska armija je nužnost u svakom trenutku, a u vremenima u kojima živimo verujte mi da je ključ opstanka i našeg

37/2 GD/IR

naroda u Srbiji i našeg naroda u regionu i, sviđalo se to njima ili ne, za to je direktno zaslužan sadašnji srpski predsednik, a ako bog da, i budući srpski premijer Aleksandar Vučić.

Nemamo mi nikakvu dilemu da je to nešto i jedna od političkih stvari koja njima ne odgovara, kao što nas apsolutno ne zanima njihov žal za time što će ovim zakonskim rešenjem, ministre, mračnjaci i ludaci poput Anđelkovića i Mladenovića, njihovih aktivista, njihovih pulena, njihovih političkih sledbenika biti barem malo sprečeni da rade ono što su radili i, gle čuda, legalnim naoružanjem. Eto, taj deo nas apsolutno ne interesuje.

S tim u vezi, da ne bi dužio, da bi kolege stigle i dalje da govore o ovim zakonskim rešenjima, samo na kraju - podržaćemo i ove zakone o kojima sam govorio i sve druge koji su danas na dnevnom redu.

Dragi prijatelji, hvala vam i živela majka Srbija!

Hvala vama.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, današnja tema na dnevnom redu, sastavljena od 18 tačaka, govori o sedam zakonskih predloga, dva autentična tumačenja i sedam kadrovskih rešenja koje je Narodna skupština dužna da donese, ali kada pogledate sav ovaj skup zakona, videćete da su u stvari svi vezani za sam proces evropskih integracija iz razloga što svi ovi predlozi su negde sastavni deo pregovora, dogovora sa Evropskom komisijom, ali i prošli su odbore za evropske integracije u pravo da bi pokazali usklađenost sa najnovijim evropskim direktivama.

Znate, kada pričamo o Klasteru 3, s obzirom da smo u pregovorima sa EU otvorili 22 poglavlja, dva zatvorili, pa onda su promenili metodologiju u šest klastera, dva smo znači otvorili, dolazimo do tog famoznog Klastera 3 koji poslednje četiri godine nije otvoren, a svi govore o tome da uslovi zbog kojih u tehničkom smislu ne postoje prepreke, ali u političkom smislu postoje, a to je od 2022. godine, očito odnosi EU sa Ruskom Federacijom i negde pritisak da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji. Druga stvar je da priznamo državu kao što je nezavisno Kosovo, koje samozvano sebi daje za pravo da određene zemlje koje su priznale kao članica EU, jednostavno nas pritisnu i nateraju da donesemo takve političke odluke, suprotno mišljenju većine građana Srbije i to je ono što treba biti realan kada govorimo o evropskim integracijama, a na nama je bilo da vredno radimo u tehničkom smislu i da sva ova poglavlja, kojih ima osam, koji su sastavni deo Klastera 3, u svakom trenutku popravljamo zato što u tehničkom smislu mi smo bili spremni još pre četiri godine i to govori izveštaj od 2023, 2024, 2025. i sada u 2026. godini. Imate u poslednjem izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu, na strani 107. koja govori o tome da su svi ovi klasteri u tom tehničkom smislu za nas izvršeni, da smo mi svoje obaveze odradili. Međutim, onaj deo politički koji se stvorio prethodnih godinu i po dana, sa određenim akcijama finansiranih projekata iz inostranstva, a najviše iz regiona su pokazali da protesti koji su bili u protekloj godini su doveli do toga da u saradnji sa ovim opozicionim strankama koje nam ovde spočitavaju o našoj prošlosti i demokratiji su doveli do toga da se donesu određene rezolucije u kojima su traženi novi zahtevi, kao što smo imali priču o REM-u o kojoj ne žele da pričaju zato što smo mi kao većina glasali za njihove kandidate i ne žele da pričaju o tome da smo zaista uradili sve da bi jednostavno uspostavili funkcionisanje ove institucije, a da oni imaju kandidate koji čim budu izabrani, nisu još stupili na dužnost, daju ostavke jer jednostavno žele da blokiraju rad, pokažu nesposobnu Srbiju na tom putu evropskih integracija i prikupe jeftine političke poene za tako nešto.

37/3 GD/IR

Sada mi to imamo i ovde kada je u pitanju ova sednica, kada je u pitanju Zakon roditelj negovatelj i imamo priču koja se odnosi na Poglavlje 19, koja se odnosi na tzv. socijalnu politiku i zapošljavanje, koja je sastavni deo Klastera 3 i jedan od tih zakona koji unapređuje stanovište države u tom pogledu saradnje sa socijalnim kategorijama u društvu je i roditelj negovatelj.

38/1 TĐ/MJ 17.00 – 17.10

Pored toga, mislim da su i ove mere koje je najavio predsednik Srbije, koje govore upravo o određenim davanjima socijalnim kategorijama koje će iz budžeta, jednostavno, pod ovih pet-šest mera, pogoditi tri miliona građana.

Kada govorimo o Zakonu roditelj-negovatelj, mi imamo situaciju u ovom trenutku da nam oni, koji su najviše zbog ličnih sujeta blokirali praktično u prošlom sazivu donošenje ovog zakona, sada spočitavaju da ovaj zakon nije dovoljno adekvatno napravljen, da ga treba proširiti na veći deo, opseg od 37 hiljada ljudi koji imaju decu sa posebnim potrebama. Treba reći da ovaj zakon obuhvata, znači, nezaposlena lica i zbog toga obuhvata 3.270 roditelja, odnosno staratelja, a da plan za sledeću godinu je da će biti 3.400, za 2028. godinu 3.600. Naravno, sredstva u budžetu za ovo sada još uvek nisu opredeljena, ali ona iznose 591,5 miliona koje ćemo verovatno iz budžetske rezerve obezbediti za ta dva meseca, koji se odnose na oktobar i novembar.

Kada govorimo o tome koja su prava, jednostavno, ove razlike od 34.000 roditelja koji imaju, takođe, decu sa posebnim potrebama, treba reći da su oni zaposlena lica, da oni imaju plate i kod poslodavaca u svakom trenutku kada žele da budu sa svojim detetom 24 sata, odlaze kod lekara, otvaraju bolovanje i prvih mesec dana poslodavac jednostavno finansira to bolovanje i sledećih, čak do 18, meseci imaju prava da budu sa svojim detetom 24 sata. Država finansira njihove plate u bruto iznosu. Te plate su sigurno veće od 65.000 dinara zato što je ovo minimalac o kome sada govorimo, i to je ta zagarantovana minimalna plata koju će ovih 3.270 roditelja-negovatelja dobiti.

Znači, ukoliko bi mi sad i prihvatili predloge koje nam daju ovde zarad jeftinih političkih poena, mi bi onda došli u situaciju da država mora po dva osnova da plaća za istu stvar određena davanja. Zašto to govorimo? To jednostavno nije moguće i oni to znaju da nije moguće, ali žele u tih 34.000 građana da nađu određene svoje političke istomišljenike i da na taj način kreiraju jednu novu realnost u kojoj govore, kao što smo imali prilike da čujemo, kako mi nismo dovoljno humani, kako ne pokazujemo dovoljan stepen ljudskosti, kako smo prema tim ljudima surovi i kada dođemo do toga, na čistac, da u stvari svako od ove dece prima tu tuđu negu i pomoć i koja iznosi 41.000 u neto iznosu i ovih 65.000 koje će dobijati kao nezaposleni roditelji, znači kao jedan vid primanja za koji će steći posle uslov da odlaze u penziju, dolazimo blizu cifre koja iznosi prosečni lični dohodak u Republici Srbiji.

Prema tome, pogledajte kada govorimo kakve su to manipulacije kojima se bave oni koji su u prošlom sazivu govorili – a nećemo mi da povlađujemo Aleksandru Vučiću, pa da ispadne da je on zaslužan za donošenje ovakvog zakona. Umesto da su seli lepo i u radne grupe, pokazali svoju političku demokratičnost, pokazali da mogu da se ne vrše podele između ljudi kada su u pitanju ovakvi zakoni, jednostavno mislim da bi im to više poena donelo, s obzirom da oni sve gledaju kroz određene poene, skupljajući svoje glasačko telo, jer su očito u problemu kada su u pitanju blokaderi, sada su isterani na čistac sa ovim zakonom, jer će u trenutku kada budu trebali da stisnu ovaj taster morati da se opredele – ili su za građane Srbije koji imaju pravo da glasaju ili su za građane koji jednostavno ne žele da podrže ovakve predloge zakona.

Prema tome, mislim da je jako važno da su socijalne mere koje su predložene i od predsednika države i od Vlade Republike Srbije, o kojima ćemo mi imati prilike da raspravljamo u Skupštini Srbije kada su u pitanju socijalna davanja za socijalne kategorije, dobiće u neto iznosu jednokratno još 25.000 dinara, mislim da je za nas pokazatelj da Srbija zaista napreduje. Napreduje u ekonomskom smislu, napreduje i u društvenom smislu, određenog društvenog konsenzusa, pogotovo kad su ovakve teme u pitanju. Zato što mi brinemo o ljudima i zato što ne želimo da dolazimo u situaciju da problem političkih neslaganja ide preko građana Srbije. Zato smatram da

38/2 TĐ/MJ

će Srbija pobediti bez obzira kakve budemo imali uslove na sledećim izborima, bez obzira šta bili primorani od izbornih uslova da usvajamo ovde, jer ne možete pobediti Srbiju onim što su laž, prevara i manipulacija. Tako da ćemo u danu za glasanje sigurno podržati ove zakonske predloge. Hvala.