Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, narodni poslanici, građani Srbije, dragi roditelji, negde pred kraj današnje sednice iskoristiću vreme da se osvrnem na sugestije, predloge, pa i kritike koje su bile upućene na Predlog zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima i da zahvalim svima koji su na konstruktivan način doprineli da informišemo javnost o pravima koja će garantovati primena ovog zakona.
Jutros sam pokušala o tome da govorim, iz poznatih razloga nisam uspela, a ono što želim danas da naglasim u ovom domu, poštujući i njegova pravila i uvažavajući okolnosti da sam ovde gost, i građana Srbije i narodnih poslanika i trudiću se da se u narednim danima ne osvrćem na političke opaske, jer moja odgovornost jeste da branim zakon.
Ali, isto tako, ne mogu da dopustim da ga neko omalovažava, jer je reč o zakonu čiji su budžetski efekti, ističem, budžetski efekti, na godišnjem nivou 3,6 milijardi dinara. Taj iznos sasvim sigurno nije zanemarljiv, naročito ne u vremenima globalne ekonomske i energetske krize koja je primetna u ozbiljnim evropskim državama sa visokim životnim standardom, koje su se već odlučile za restriktivne mere kada je u pitanju obim socijalne podrške i smanjuju obime podrške, ali upravo u jednoj takvoj godini, velikih energetskih, ekonomskih a i bezbednosnih izazova, Srbija prvi put uvodi jedno novo pravo.
Tačno je da se o tome govorilo u prethodnom periodu, tačno je da se ta tema povremeno javljala kao živi impuls potrebe tih roditelja, neretko jeste služila i u svrhe političkih prepirki, ali verujem da je danas došao trenutak da konstatujemo da smo zreli kao društvo i da ona ni na koji način neće biti ispolitizovana, već sagledana iz jednog ugla proširenja prava za sve ove porodice i jednog dodatnog doprinosa upotpunjavanju slike porodične Srbije, kako joj svi težimo.
Ambicija Vlade Republike Srbije jeste da tema porodice bude na prvom mestu. Sve naše mere, svi propisi, a vidite i sami da statistika pokazuje da i određene populacione mere već daju rezultat i da se ove godine, bogu hvala, rodilo više beba nego što je to bio slučaj u prethodnoj godini, jesu jasan dokaz da je naš najvažniji nacionalni cilj da izgradimo demografsku otpornost, da se izborimo sa posledicama tzv. bele kuge, ali da paralelno sa razvojem pronatalitetne politike i populacionih mera gradimo društvo koje će pružiti punu zaštitu socijalno osetljivim i ugroženim kategorijama.
Jedna od njih su svakako roditelji koji do sada nisu imali staž, iako su 24 časa radili, roditelji koji nisu imali ni praznik, ni godišnji odmor, ni bolovanje, ni slobodan dan, ni trenutak predaha. Oni su 24 časa doslovno bili uz svoju dečicu koja su, s obzirom na činjenicu da primaju uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, deca koja iziskuju konstantnu negu i prisustvo nekog trećeg, odnosno drugog lica.
Osvrnuću se na nekoliko ključnih tačaka. Krenuću od onoga što je izneo gospodin Jovanović, a tiče se položaja hranitelja. Naime, u Srbiji postoji standardno i specijalizovano hraniteljstvo. Specijalizovane hraniteljske porodice su one porodice koje se staraju o deci koja su korisnici osnovnog dodatka za tuđu negu i pomoć ili uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć. Specijalizovani hranitelji već imaju višu naknadu od standardnih hranitelja. Dakle, uzet je u obzir momenat da se oni staraju o deci sa invaliditetom, odnosno deci sa smetnjama u razvoju, odnosno deci u koju je potrebno investirati dodatnu pažnju. Tako da smo mi položaj hranitelja već na taj način sagledali, ali smatram da treba različitim aktivnostima da podižemo svest o značaju
41/2 MZ/LjL
hraniteljstva, s obzirom na to da je hraniteljstvo jedna vrsta kompenzacije za biološku porodicu, ako uopšte možemo da govorimo da nešto može da zameni biološku primarnu porodicu. U svakom slučaju, više liči na izgubljeni dom od neke ustanove socijalne zaštite.
Bilo je reči o statusu zaposlenih roditelja. Zaposleni roditelji već ostvaruju različite mogućnosti i ja ću navesti neke od njih. Sve ove mogućnosti i ova prava nisu na raspolaganju nezaposlenim roditeljima koji zbog specifičnih životnih okolnosti nisu mogli da zasnuju radni odnos.
Zaposleni roditelji imaju pravo na porodiljsko odsustvo. Zaposleni roditelji imaju pravo i na odsustvo radi nege deteta. Ali, zaposleni roditelji u slučaju kada su deca bolesna, imaju i pravo na odsustvo sa rada ili rad sa polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta. Dakle, to pravo već postoji i ono je utemeljeno i u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom i u Zakonu o radu.
U 2025. godini, molim vas da na to posebno obratite pažnju, ovo pravo na odsustvo sa rada ili na rad sa polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta, dakle, ne govorimo o standardnom odsustvu koje nastupa nakon porođaja, nego zbog specifičnih okolnosti zbog bolesti deteta, ovo pravo je u prethodnoj godini ostvarilo na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odnosno PIO fonda 14.500 zaposlenih roditelja.
Imamo pravo na bolovanje radi nege bolesnog deteta, koje se crpi iz Zakona o zdravstvenom osiguranju. Tu postoji redovno i posebno bolovanje koje se može produžiti do 18. godine deteta u slučaju da je roditelj zaposlen, naravno, i tada nema ograničenja nego roditelj prima puni iznos svoje zarade. Dakle, odlaskom na bolovanje do 18. godine deteta ne umanjuje se zarada, nego se isplaćuje 100% zarade na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U prethodnoj godini ovo pravo ostvarilo je 3.959, dakle blizu 4.000 zaposlenih roditelja čija deca imaju invaliditet, maligna oboljenja, smetnje u razvoju ili bilo koji drugi razlog zbog čega je neophodna posebna i stalna nega.
Dakle, 2019. godine uvedena je ova mogućnost za zaposlene roditelje. Tada nismo sagledali položaj nezaposlenih roditelja, a nezaposleni roditelji suočavali su se sa tim da nemaju primanja, da nemaju zdravstveno osiguranje, da nemaju penzijsko i invalidsko osiguranje, da nemaju mesečnu naknadu. Pojavile su se različite inicijative i ja sam, bez namere da osporim bilo koju, jer mi to nije cilj, smatram da je svaka bila korisna jer je svaka dala neki aspekt sagledavanja svih ovih prilika, ukazala na to da tadašnja verzija koju je predložio deo poslanika iz opozicije, mada to u ovom slučaju smatram da nije važno kojoj političkoj grupaciji pripadaju, nije obuhvatila suštinu samog zakona, a suština nije u mesečnoj naknadi, suština je u stažu i u osiguranju. I tada je u toj verziji, a ja ću precizno pročitati i uporno sam se i jutros vraćala na to, da objasnim da smo mi tada, da smo kojim slučajem tu verziju usvojili, ne bismo imali ono rešenje koje nam dugoročno pruža sigurnost za te roditelje, odnosno sve bi se svelo na njihovu mesečnu naknadu, koja je u toj verziji definisana kao minimalac.
Zakon koji danas predlažemo predlaže naknadu koja je i u ovom času viša od minimalca, i na današnji dan, a 1. marta usklađivaće se sa nominalnom stopom rasta prosečne zarade.
42/1 MT/IR 17.40 – 17.50
Dakle, nismo predložili, kao što je u toj verziji bio, fiksni iznos, odnosno iznos minimalne zarade koja bi se usklađivala sa minimalnom zaradom, već smo danas odmah rekli da je neophodno da taj iznos bude bar nešto veći.
Iako smo svi stava da nema tog novca koji može da plati roditeljsku ljubav, niti sve ono što ti roditelji pružaju svojoj deci, jer to naprosto ne može da se izmeri. I ko je taj koji to može da izračuna, ko je taj koji može da obuhvati tu strepnju, taj strah, tu ljubav, tu posvećenost. Vrlo teško? Ali, složićemo se da kao odgovorni ljudi mi moramo imati uvek procenu budžetskih efekata, jer to dugujemo građanima Srbije, koji takođe potražuju od države različite druge programe podrške, infrastrukturne projekte, izgradnju puteva, bolnica, adaptaciju domova zdravlja, ambulanti itd.
Dakle, u prethodnoj verziji koja je predložena, bez namere da se naročito vraćam na nju, ali istine zarad, jer je tvrđeno suprotno, kaže se da negovatelj koji nije u radnom odnosu ako i najmanje 15 godina neposredno neguje dete u statusu roditelja-negovatelja ili negovatelja ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu mesečnog novčanog primanja. I onda se kaže – u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih kada navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima PIO. To ste naveli u članu 94đ.
Inače, ovo nije bio Predlog novog zakona roditelj-negovatelj, tada su tražene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti.
E sad, ovo što ovde piše, 90%, evo možemo da uporedimo, već postoji u Zakonu o socijalnoj zaštiti.
Dakle, Zakon o socijalnoj zaštiti koji mi na današnji dan imamo već kaže da roditelj ako 15 godina neguje dete koje koristi uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć kada ispuni starosne uslove može steći pravo na posebnu novčanu naknadu. I mi već na današnji dan, dok o ovoj temi razgovaramo, imamo lica koja primaju svakog meseca tu posebnu novčanu naknadu, jer imaju više od 65 godina, a 15 godina su u kontinuitetu negovali svoju decu.
Kada bismo mi ovo usvojili mi suštinski ništa ne bismo promenili. Zamislite jednu situaciju. Vrlo je teško o tome da govorimo, ali treba o tome da govorimo. Majka ili otac neguje dete. Iz tragičnih okolnosti dete, odnosno prestane briga o detetu, nega deteta posle 14 godina. Po ovome što ste vi predložili tih 14 godina se nigde ne računa. Šta smo onda uradili? Nismo uradili ništa. Suština je bila da se računa svaki dan, da se svakog meseca uplaćuju porezi i doprinosi, da svaki mesec i svaka godina ulaze u staž tih roditelja.
Možda je od njih, većina njih jeste, pre nego što su postali roditelji dece sa invaliditetom imali su već neke godine radnog staža, pa će ih akumulirati zajedno sa ovim koji stiču kao roditelji-negovatelji, možda iz određenih okolnosti oni odluče da se kasnije vrate na tržište rada, pa će im se ove godine uračunati u celokupan staž i njihova pozicija je potpuno drugačija. Jer, ako mi kažemo – uslovljavamo vas da 15 godina negujete dete, mi time priznajemo njihovu negu samo u slučaju da je ona trajala 15 ili više godina, a ako je trajala jedan dan kraće mi kažemo ovo se ne važi i ovih 15 godina, vaših najlepših godina kada ste bili vitalni, kada ste mogli da budete radno angažovani i prisutni na tržištu rada vama se to ne računa.
Dakle, to je ono što je predloženo u vašoj verziji. I ja opet kažem, iako tu nisu prisutni poslanici koji su to tada uradili, opet kažem – ne mislim da ste vi tada možda imali lošu nameru, ali niste sagledali suštinu problema i zato smo mi insistirali da se o tome direktno razgovara sa samim roditeljima koji su rekli – mnogo
42/2 MT/IR
nam je važnije i od te same mesečne naknade, jer nismo mi socijalni slučajevi, mi se borimo kako znamo i umemo, životne okolnosti su nas dovele do toga. Za nas je mnogo važnije da obezbeđujemo staž, da imamo zdravstveno osiguranje, da budemo prepoznati kao kategorija.
Pored činjenice da ste govorili o širem obuhvatu, odnosno da treba uvrstiti one koji su stariji od 65 godina, ali i same zaposlene roditelje, iako sam ja navela da zaposleni roditelji već imaju svoja prava po drugom osnovu iz drugih zakona, vi u vašoj verziji to niste predvideli. Vi ste rekli u članu 94d da ovaj status traje najdalje dok negovatelj ne navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije.
Dakle, vi ste sami u vašoj verziji predložili da se status obustavlja nakon što roditelj ispuni starosne uslove za odlazak u penziju. I sada ja ne znam da li ste vi možda kasnije nekom vrstom naknadne spoznaje sami ovim amandmanima iskritikovali sopstvenu verziju koju ste tada predložili. Prihvatam, u redu, možda ste dobili neku informaciju više, ali ovde je suština sledeća.
Poštovani građani Srbije, mi smo čak predvideli jednu meru za koju verujem da ni jedan zakon do sada nigde na svetu je nije predvideo. Ne daj Bože, a moramo da pogledamo istini i realnosti u oči, jer to se nažalost dešava, u slučaju smrti roditelja, deteta zapravo, roditelj nastavlja šest meseci da prima mesečnu naknadu. Do koje mere smo vodili računa, koliko je osetljiva materija. Šest meseci u slučaju smrti deteta. Ne daj Bože, dešava se da roditelj prima mesečnu naknadu, jer smo vodili računa o njegovom emotivnom, psihološkom stanju i činjenici da posle toga neko treba da se vrati na tržište rada, odnosno da se vrati svojoj borbi za egzistenciju.
Ukoliko roditelji nisu živi, ukoliko nisu u psihofizičkom stanju… Mi imamo situaciju, recimo, da je roditelj invalid i mi nismo želeli da takve porodice diskriminišemo. Roditelj ne može, kao osoba sa invaliditetom da bude roditelj-negovatelj. Zakon predviđa mogućnost da to budu ili staratelji, zvanični, ili srodnici po pravoj ili bočnoj liniji.
Duh zakona jeste osiguranje, jeste staž, ali duh zakona je i institucionalna zaštita i prepoznatljivost samih roditelja-negovatelja.
Nadam se da naše političke razlike ne smeju da budu kamen spoticanja da u danu za glasanje svi listom ovo podržimo.
Za vladajuću većinu, ukoliko se rukovodi nekim dnevno političkim interesima, mnogo je bolje da vi za to ne glasate jer ćemo mi onda imati širi manevarski politički prostor da kažemo – pogledajte građani, pogledajte roditelji, oni nisu hteli ovo da podrže. Ali, ovde nije pitanje naših političkih interesa, partikularnih ciljeva, ovo je pitanje našeg odnosa prema roditeljima koji zaista na ovo čekaju i jedva čekaju. Neki od njih dugoročno rešavaju bolna egzistencijalna pitanja, rešavaju mnoge dileme, mnoge probleme.
Sve vas pozivam, bez obzira na stranačku pripadnost, da zajednički odemo u te porodice. Možda ćete vi meni predstaviti neku od njih, možda ću ja vama zajedno sa svojim timom otkriti nešto novo.
Jutros smo bili u Pančevu. Krenuo je Kamper, i o tome sam jutros govorila, ali verujem da nismo mogli da se čujemo. Krenuo je Kamper. To je jedinstveni projekat, takav projekat do sad ne postoji nigde u svetu, i hoću to da znate. Dakle, to je Kamper koji će obići, sredstvima ministarstva, uz podršku Saveza „Zvuci srca“, osobe sa invaliditetom koje žive u nepristupačnim krajevima ili koji do sada nisu imali pristup institucijama, odnosno bili su nevidljivi za sistem. To je cilj, da budemo bliže ljudima, da među nama ne postoje barijere, da stignemo do svakog čoveka.
42/3 MT/IR
U ovoj godini, pored svih ovih sredstava o kojima sam govorila i efektima, Ministarstvo je opredelilo 191 milijardu za podršku porodicama i deci, za isplatu dečijeg dodatka, roditeljskog dodatka, za isplatu prava iz sektora za boračko-invalidsku
zaštitu i za druga davanja koja se tiču porodice i dece. Dakle, najveći deo budžeta Ministarstva isključivo je podređen ovim kategorijama o kojima zajednički moramo da vodimo računa.
Pored toga, obezbedili smo najveći budžet do sada za Sektor za osobe sa invaliditetom. U pitanju je pola milijarde, odnosno 500 miliona dinara namenjenih udruženjima i savezima.
U ovog godini obezbedićemo najveći broj pristupačnih vozila za osobe sa invaliditetom.
43/1 VS/MJ 17.50 – 18.00
U ovoj godini ćemo prvi put imati dostupne bazene za osobe sa invaliditetom u Beogradu, što nije bio slučaj prethodnih godina, to su male stvari koje za njih prave veliku razliku.
U ovoj godini izgradićemo najveći broj inkluzivnih igrališta, inkluzivnih parkova, imati konkretne i vidljive projekte od kojih će svi oni osetiti podršku.
Dakle, 1,7 milijardi dinara izdvojena i za podršku preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, jer osobe sa invaliditetom žele da rade, žele da stvaraju novu dodatnu vrednost. Veći deo njih koji koriste osnovnu tugu negu i pomoć su lica koja žele da rade i ne žele da budu omeđena u četiri zida. Žele da imaju tu vrstu satisfakcije da na taj način podižu i sopstveno samopouzdanje i sa njima razgovaramo različitim subvencijama za samozapošljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom podstičemo njihov radni angažman.
Na koncu svega želim da kažem da Republika Srbija je zemlja građana koji iznad svega imaju dušu i svi mi kada govorimo o ovome zamišljamo nekoga koga poznajemo i za koga znamo da će iskoristiti ovo pravo.
Kada govorimo o ovom zakonu mi ne pričamo o nekakvim apstraktnim situacijama. Svako od nas pred sobom vidi barem jedno lice nekog deteta, neke majke, nekog oca ili čitave porodice.
Kada u jednom domu odrasta dete sa invaliditetom čitava ta porodica na svojim plećima nosi jedan teret i druga deca, braća i sestre i sami roditelji i bake i deke. Zato je jako teško govoriti o ovom zakonu bez emocija i jako je teško sve te neke strasti političke ostaviti po strani zato što smo svi svesni koliko je truda i ljubavi uloženo da bi ovaj zakon bio danas ovde pred vama i mislim da je zahvalnost prema roditeljima, na njihovom strpljenju i požrtvovanju nešto što uvek treba da istaknemo, jer nije ovo ni Milicin zakon, ni Vučićev zakon, iako je predsednik Srbije dao podršku da ovaj zakon bude usvojen već sada.
Nije ovo zakon ni Vlade Republike Srbije, nije ovo zakon ni SNS, nije ovo zakon bilo koje političke stranke, već je ovo zakon koji mi predlažemo zbog svih tih ljudi i mi smo tu da njihove interese zastupamo.
Kao što smo tu da se borimo za svaku porodicu, kao što smo tu da se borimo za svako dete, jer roditelji-negovatelji se ne dele prema tome ko za koju partiju glasa, niti oni razmišljaju o kategorijama vlasti i opozicije oni svoju zemlju vole zato što znaju da je njihova zemlja majka njihovoj deci i zato taj stepen njihove patriotske dužnosti oni su izmerili brigom o svojoj deci.
I nema te cene koju mi danas možemo da projektujemo kao dovoljnu da bude naknada za njihov trud, ali je činjenica da ovo jeste istorijski zakon i mi svi zajedno učestvujemo u pisanju te istorije i mi svi zajedno nakon ovog zakona ne treba da skrstimo ruke i da kažemo da je stvar gotova, jer nas čekaju dva važna zakona pred nama Zakon o socijalnoj zaštiti, na kojem radimo takođe, Zakon o radu, na kojem takođe radimo.
Naredne nedelje biće izmenjeni i pravilnici o kojima je juče bilo reči, čime ćemo uvesti i inkluzivnog asistenta kao jedno posebno pravo odnosno posebnu uslugu koju će ostvarivati deca sa autizmom. Deca sa autizmom koristila su ličnog pratioca za podršku tokom svog školovanja, ali kada se to školovanje završi, oni nisu imali nastavak te usluge. Sa inkluzivnim asistentom, njihova podrška će se nastaviti i nakon njihovog školovanja i to je važna vest, nije puka slučajnost, na tome je neko zaista radio.
43/2 VS/MJ
Svega toga ne bi danas bilo da ova zemlja nije ekonomski napredovala, svega toga ne bi bilo da ova zemlja nije danas u ekonomskoj kondiciji, da kaže da, možemo da opredelimo tri i po milijarde dinara godišnje za postavljanje temelja i ja sam uverena da će taj broj biti značajno veći, jer poznajem roditelje koji kažu – radno sam angažovan do trenutka dok ovaj zakon ne stupi na snagu, a posle toga će za mene i moje funkcionisanje i biće bolje za moje dete, da budem uz njega 24 časa.
To je prosto nešto što svakog dana čujem i zato je teško izračunati taj broj roditelja. Mi kada smo pripremali ovaj nacrt, mi nismo računali te brojeve koliko će roditelja biti obuhvaćeno, nego smo vodili računa o karakteru samog zakona, a ne o broju, jer ovde nije suština u broju, nego u duhu zakona a primenom zakona, od 1. oktobra, sve porodice u kojima odrastaju ovakva deca više neće morati da se bore sa golom egzistencijom i to je suština, sve one će imati mesečna primanja, možda ne uvek dovoljna za sve ono što je potrebno, ali dovoljno da znaju da je njihova država uz njih. Hvala vam.
