Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, uvažene kolege poslanici, danas raspravljamo o jednom veoma važnom zakonskom predlogu – Zakon roditelj negovatelj.

Danas odlučujemo da li ćemo kao država pružiti ruku onima kojima su decenijama u tišini svojih domova nosili možda i najveći teret koji jedan čovek može da ponose. To su roditelji dece sa najtežim smetnjama u razvoju i invaliditetom, roditelji koji ne rade osam sati dnevno. Oni rade 24 sata sedam dana u nedelji, bez slobodnog dana, bez odmora, bez bolovanja. Njihov posao nema kraj. Godinama su upravo ti ljudi morali da biraju između zaposlenja i svog deteta. Ako ostanu na poslu, nema ko da neguje dete. Ako napuste posao, ostaju bez prihoda, radnog staža i bez sigurnosti za svoju starost. Osim toga, ove porodice su veoma često i jednoroditeljske, što problem čini duplo težim.

Po prvi put država sistemski priznaje da je celodnevna briga o teško bolesnom detetu rad koji zaslužuje zaštitu, sigurnost i dostojanstvo.

Predlog zakona predviđa mesečnu naknadu od 65.000 dinara, uz uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Ono što je posebno važno jeste da dete ne gubi nijedno pravo koje već ima. Dete nastavlja da prima uvećani dodatak

18/3 AL/LjL

za tuđu negu i pomoć koja danas iznosi 42.500 mesečno, a zadržava i druga prava, poput usluga ličnog pratioca ili dnevnog boravka.

Ovo nije samo finansijska mera. Ovo je mera dostojanstva. Ova prava se ne isključuju. Ona se dopunjuju. Ovo je priznanje ljudima koji su godinama bili najveći heroji svoje dece, ali često nevidljivi za sistem. Zato verujem da danas šaljemo važnu poruku, da je država Srbija koja ne okreće glavu od onih kojima je pomoć najpotrebnija. Naša obaveza nije samo da donosimo zakone. Naša obaveza je da donosimo zakone koji menjaju živote ljudi na bolje, a ovaj zakon upravo to čini. Zbog svih roditelja koji su svoje živote stavili po strani da bi njihovo dete živelo iole dostojanstveno, zbog sve dece koja zaslužuju najbolju moguću negu i zbog Republike Srbije koja pokazuje da zna da prepozna žrtvu, ljubav i odgovornost, nadam se da ćemo u danu za glasanje svi kao jedan, bez obzira na politička opredeljenja, podržati ovaj istorijski zakon. Hvala vam.

Najlepše hvala vama, gospođo Rađenović.
Gospodin Robert Kozma ima reč.
Molim vas, prijavite se.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

U toku svog jučerašnjeg izlaganja ministarka Sara Pavkov rekla je da je cilj zakona da se zagađivanje životne sredine svede na najveću moguću meru, i ovo nije bio lapsus nego stvarno verujem napad iskrenosti jer vama je cilj da podržite isključivo profit, još ako se u taj profit možete ugraditi, a sve to radite na štetu i na uštrb zdravlja građana i zaštite životne sredine, jer da vam je stalo do suštine ovog zakona vi biste u proteklih pet godina učinili barem osnovni minimum kada se radi o kontroli postrojenja koja bi trebala da imaju tzv. integrisanu dozvolu kojom se garantuju mere za prevenciju i zaštitu zagađenja životne sredine, pozabavili biste se izdavanjem ovih dozvola i uslovima pod kojima se izdaju i kontrolisali biste da li se postrojenja, odnosno operateri drže predviđenih mera zaštite životne sredine.

19/1 MV/IR 13.00 – 13.10

Ukupno postoji 220 postrojenja koja bi trebala da imaju integrisanu dozvolu. To je spisak iz 2022. godine. Nadležno ministarstvo bi trebalo redovno da ažurira ovaj spisak. Preko 70% postrojenja radi, a nema integrisanu dozvolu. To znači da ne može uopšte da se i proceni da li se drže standarda zaštite životne sredine. Samo 67 postrojenja ima integrisanu dozvolu, ali to ne znači da oni poštuju mere zaštite životne sredine. To bi trebalo opet da utvrdi nadležno ministarstvo svojom kontrolom. A zašto je bitna integrisana dozvola? Ideja koja bi trebala da stoji iza zakona jeste da se javno zdravlje građana štiti štiteći kvalitet vazduha, vode i zemljišta. Cilj je da ulažemo u prevenciju, da brinemo o javnom zdravlju, a ne da se bavimo posledicama.

Zeleno-levi front zalaže se za javno, kvalitetno zdravstvo, dostupnost svim građanima. Ali, briga o javnom zdravlju podrazumeva i brigu i zaštitu životne sredine, a ne da posle vaš Aleksandar Vučić nudi jeftine pumpice za astmu, a da građani udišu zagađen vazduh sa prekomernim česticama. Ne da nudite lekove za pritisak i rad srca, a da građani jedu hranu sa zagađenih njiva, piju prljavu vodu i da su konstantno pod stresom i strahuju da li će pored njihove kuće da nikne neka nesanitarna deponija ili da se otvori neki rudnik bez i jedne dozvole. To je poenta koja bi trebalo da stoji iza ovog zakona.

Hajde da vidimo kakvo je stanje životne sredine u Srbiji nakon 14 godina vlasti Srpske napredne stranke. Kada govorimo o vazduhu, Srbija je zemlja u kojoj je Zakon o zaštiti vazduha mrtvo slovo na papiru. Agencija za zaštitu životne sredine nema kapacitete da uradi osnovno, a to je da prati i da vrši monitoring zagađenja vazduha i da makar jedanput godišnje izađe sa izveštajem i kaže građanima šta su udisali prethodne godine. Nažalost, u Srbiji i dalje 12.000 građana premine ranije usled komplikacija zbog prekomernog zagađenja vazduha.

Kada bismo koristili standarde koji se koriste u EU ili standarde Svetske zdravstvene organizacije, tada bi zagađenje česticama PM2.5 i PM10 bilo prekomerno, ne samo tokom grejne sezone, nego tokom cele godine. Minimum pola godine građani bi, zapravo priznalo bi se da građani udišu zagađen vazduh. Ovakav vazduh najviše ugrožava naše najstarije građane. Žao mi je što nadležna ministarka nije tu da je pitam da li se prošetala ulicama naših najzagađenijih gradova da pita građane Valjeva, Novog Pazara, Kraljeva, Čačka, Kragujevca, ali i Beograda, koliko je teško disati u ovakvim gradovima.

Šta su uzroci zagađena? Svode se na jedan, na vaš javašluk. Vi tolerišete da industrijska postrojenja ne budu kontrolisana, da i dalje ne činimo ništa da se odmaknemo od termoelektrana na ugalj. Samo prošle godine termoelektrane su imale emisiju sumpordioksida koja je bila pet puta veća nego što je dozvoljena po našim standardima kojih smo sami rekli da ćemo se držati.

Ništa ne radite da omogućite individualnim ložištima da se priključe na centralni sistem građana. Takođe, ne ulažete u javni prevoz nego su građani redovno zaglavljeni u prevozu, u gužvama.

Kada govorimo o vodi, mi smo nekada kao društvo, kao narod mogli da se ponosimo našim čistim rekama, našim čistim jezerima. Kakva je situacija sada? Sada su predugo zagađene. A zagađene su pre svega jer 85% otpadnih voda se ispušta direktno u vodotokove, bez ikakvog tretmana. Ključni problem kada se radi o zagađivanju površinskih i podzemnih voda su upravo otpadne vode. Samo 15% otpadnih voda se tretira. Kada govorimo o industrijskim otpadnim vodama, tada se stvarno radi o jednom strašnom horor filmu.

19/2 MV/IR

Kada bismo govorili o pijaćoj vodi u Srbiji morali bismo da priznamo da vodovodni sistemi imaju zastarelu infrastrukturu, da su gubici u vodovodnoj mreži oko 40% godišnje, da barem 20% vodovoda u Srbiji građanima nudi zagađenu, neispravnu vodu, vodu sa prekomernom količinom arsena, da nam se gradovi sve češće suočavaju sa restrikcijama vode. Obična pukotina na magistralnom cevovodu Rzav ostavila je građane Čačka, Požege, Gornjeg Milanovca, Lučana po nekoliko nedelja bez vode. Umesto da se pozabavimo ovim problemima, vaše ministarstvo samo pogoršava situaciju jer se ne bavi kontrolom industrijskih postrojenja, kao i velikih poljoprivrednih kombinata.

Hajde da vidimo, samo da nabrojimo neke od ovih zagađivača koji rade sa ili bez dozvole. U Beogradu ima 20 postrojenja koja bi trebalo da imaju integrisanu dozvolu. Znate li koliko njih ima dozvolu? Samo jedno postrojenje. Svima su poznate deponije Dubokog kod Užica i Vinče u okoline Beograda. Poznate su po redovnim požarima koji se na godišnjem nivou dešavaju na tim deponijama. Ti požari dodatno zagađuju vazduh i ugrožavaju zdravlje građana. Šta mislite da li ove dve deponije imaju integrisanu dozvolu? Naravno da ne.

Odimo do Bačke Topole, do agroindustrijskog kombinata, kafilerije „Žibel“. Građani Bačke Topole protestuju godinama protiv smrada koji se svakodnevno širi gradom zbog rada ove kafilerije. Protestvuju protiv toga da ova kafilerija otpadnu vodu gura u reku Krivaju i time je zagađuje. Šta mislite da li imaju integrisanu dozvolu? Naravno da ne.

Hajde da odemo do Bora, do Zijin Mining, do Zijin Copper, isto nemaju dozvolu. Radnici su sami radili testove da utvrde kakva im je krvna slika i utvrdilo se da imaju tragove olova u krvi. Vazduh u Boru je prekomerno zagađen, redovno su prekoračenja sumpordioksidom, suspendovanim česticama itd.

Ovo su problemi o kojima bi nadležno ministarstvo trebalo da razmišlja ukoliko bi stvarno želelo da se bavi i prevencijom i kontrolom zagađenja životne sredine. A zašto će i ovaj predlog zakona ostati mrtvo slovo na papiru? Jasno je, iz nekoliko razloga. Prvo, ne želite da se bavite svojim poslom. Drugo, ne bavite se ključnim stvarima, a to je kontrola. Ne možete jer ne postoji dovoljno inspektora u nadležnom inspektoratu. Po sistematizaciji predviđeno je 86, a zaposleno je 58. Ni ovih 86 ne bi bilo dovoljno da se suoče sa svim problemima zagađenja životne sredine. Kada bismo govorili o manjim gradovima i opštinama po Srbiji, utvrdilo bi se da tamo postoji maksimalno jedan do dva inspektora i vrlo često rade različite stvari, a ne samo ono što im je ključna suština njihovog posla, a to je prevencija zagađenja životne sredine.

Ono što je ključno, vi zapravo ne kažnjavate zagađivače. Izdajete neke prekršajne suštinske kazne, mali su iznosi, a ne radite ključnu stvar. Ključna stvar bi bila da ih kaznite tako što biste uzeli deo njihovog profita jer je taj profit napravljen na ugrožavanju zdravlja građana i zagađivanju životne sredine. O tome se radi. Kao i uvek, to ne želite da radite jer vaš naprednjački koncept razvoja je zapravo naprednjačka ugradnja koja nas em skupo košta, em nas životno i zdravstveno ugrožava. Hvala vam.

Profesor dr Mirka Lukić Šarkanović.
Izvolite.
19/3 MV/IR

Hvala lepo.

Jedan od najkompleksnijih i možda najsenzitivnijih društveno-socijalnih pitanja je problem koji se odnosi na roditelje koji se bave pažnjom i tretmanom svoje dece koja su sa trajnim poremećajima u razvoju, bilo da su ona stečena ili nasledna, bilo da su fizička, senzorna, intelektualna, emocionalna, jer ova deca zapravo nisu u mogućnosti da se brinu sami o sebi, odnosno nisu u mogućnosti da se uključe u zajednicu, odnosno u svoje društvo.

Ove porodice veoma često, dakle, nije redak slučaj da ove porodice budu na određeni način i diskriminisane, a vrlo, vrlo često i socijalno i materijalno na margini. Zbog čega? Zbog toga što zapravo roditelji nisu u mogućnosti da rade jer je briga o ovakvoj deci 24 sata sedam dana u nedelji, bez ikakvih odmora, vikenda, pauza. Dakle, nema mogućnosti za normalno radno vreme i rad.

20/1 MZ/MJ 13.10–13.20

U skladu sa Ustavom Republike Srbije i važećim zakonskim aktima, ove porodice imaju pravo na posebnu zaštitu i u sklopu toga imaju tri mogućnosti da zbrinu svoju decu sa posebnim potrebama. Jedan modalitet jeste da zapravo biološki roditelji brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama, takođe mogućnost da se ova deca smeste u neku od ustanova socijalne zaštite i treća mogućnost jeste da roditelji svoju decu smeste u hraniteljske porodice.

Naravno, iz iskustva i praksa, a i čista logika kaže da zapravo biološki roditelji, dakle biološka porodica je zapravo najbolja sredina za svako dete, a posebno dete sa smetnjama u razvoju. I u tom smislu zapravo i jeste najveća vrednost ovog predloga zakona, a to je da zapravo omogućimo biološkim roditeljima da predahnu, da nemaju svaki dan neizvesnost kada se ujutru probude kako će, šta će jer ne mogu da rade, a moraju obezbediti svojoj deci, moraju obezbediti mnogo više nego roditelji koji imaju decu bez ovih tegoba, moraju obezbediti, konačno, i sebi i drugoj deci. Dakle, sve je to jedan jako veliki problem sa kojim se oni svakodnevno sreću.

Takođe, svi smo čuli da je to otprilike, ne otprilike, nego 65.000 dinara, ali je i mnogo više jer se radi o penzijsko-invalidskom osiguranju i zdravstvenom osiguranju i mi smo zapravo tek sada svesni šta to znači ovim porodicama, šta to znači roditeljima ove dece, jer mi u nekom svom životu, u nekim svojim žurbama, svojim životnim problemima nismo, ne sagledavamo dovoljno patnje nekih ljudi koji su bolesni ili patnje ljudi, roditelja, koji imaju ovu decu. Dakle, tek u trenutku ako ih sretnemo negde u liftu, sretnemo ih negde gde smo u zatvorenom prostoru, shvatimo sa koliko pažnje, sa koliko volje, snage ti roditelji se bave svojom decom. A zašto? Zato što imaju ljubav prema toj deci. Dakle, ljubav koja je bezgranična i koja ne traži reciprocitet. Dakle, samo to biološki roditelj može, samo on može da uzvrati tu ljubav.

Podsetiću još da je Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije posvećena ovom problemu, dakle problemu rešavanja pravnog statusa roditelj negovatelj još od donošenja ovog aktuelnog zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine. I tada smo postigli rezultat da svaki roditelj koji se bavi svojim detetom sa posebnim potrebama 15 i više godina dobija zapravo primanja koja su zapravo neka vrsta staračke penzije, kada dođe vreme za godine za penziju.

Takođe, kroz plenume, kroz odbore, kroz radna tela različita, mi smo stalno potencirali ovaj problem, a takođe dali smo i 2024. godine Predlog o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti. Zapravo šta je suština ovog zakona i našeg zahteva? Jeste zapravo da se roditelj, biološki roditelj, izjednači sa hranitelj. Kategorija hranitelj, to su ljudi koji se brinu o deci sa smetnjama u razvoju ali su za to plaćeni i da to isto imaju i jednako imaju i roditelji koji su biološki roditelji ove dece.

Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije izražava zadovoljstvo zbog toga što su u Vladinom predlogu sadržani naši predlozi za rešavanje statusa i ovom prilikom se zahvaljujemo građanima, roditeljima, različitim udruženjima, kao i našim prijateljima sa Zvezdare koji su vodili akciju „Majka je majka“ i bili od početka uključeni u pronalaženje adekvatnih zakonskih rešenja za ovaj problem. Takođe, Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije podržava donošenje ovog zakona sa verom da će se život roditelja negovatelja nakon uvođenja ovog zakona značajno olakšati.

Dakle, ne može čitav život da se smesti u jedan zakon, ali zakon može da stvori uslove za bolji i kvalitetniji život, a to zapravo radi ovaj zakon. Hvala.

20/2 MZ/MJ

Hvala vama najlepše.
Gospodin ministar Nenad Vujić, mislim na izlaganje prethodnog govornika, ja vam se izvinjavam, samo kratko.
Mislim da je gospodinu Kozmi jako važno da čuje odgovor.

Javnosti radi, a što se tiče krivičnih dela u vezi ekologije, čitava glava Krivičnog zakonika će biti posvećena baš krivičnim delima ekologije. To je već Ministarstvo pravde završilo i u septembru prošle godine je poslato i Evropskoj komisiji. Zato što krivična dela u vezi ekologije se usklađuju sa direktivama Evropske unije i važećom direktivom, ali prethodnom direktivom. Zato što trenutno važeća direktiva u Evropskoj uniji i njena puna primena kreće od 2027. godine i mi se spremamo već unapred za to. Međutim, kao što sam i juče rekao, imamo oko 90 krivičnih dela koja se menjaju, menjaju se definicije itd.
Vezano za krivično delo za oružje i municiju, 348, to smo uskladili i dobili mišljenje. Mi od septembra meseca nismo dobili još uvek nikakva mišljenja vezano za ekološka krivična dela, tako da to nije nešto što čeka u Ministarstvu pravde, nego je nešto što je u procesu pribavljanja mišljenja vezanih za naše procese pridruživanja Evropskoj uniji, tako da tekst nacrta se nalazi u Evropskoj komisiji. Čim dobijemo mišljenja na pojedine zakone ili kao kada je u pitanju Krivični zakonik, u tom slučaju Ministarstvo pravde vrlo brzo odgovara, reaguje i ulazi u komunikaciju. Ali trenutno Krivični zakonik, deo, glava koja se tiče ekologije je u Evropskoj komisiji i očekujemo njihovo mišljenje vezano za usklađenost sa direktivama. Hvala vam.

Najlepše hvala, gospodine ministre.
Gospodine Đorđe Stankoviću, izvolite.

Hvala puno.

Poštovani građani Srbije, evo nas u julu mesecu 2026. godine i donosimo neke zakone koji su mogli bez problema da se usvoje 2016. godine. I da je to bio slučaj, da je ova zemlja želela da se reformiše, odnosno ova vlast da je želela da reformiše ovu zemlju, možda bi bili deo Evropske unije, a ne bi nas sada Crna Gora i neke druge zemlje na Balkanu preticale ka tom putu.

Želja da postanemo moderno, uređeno i evropsko društvo ne postoji, već postoji samo fingiranje radi preživljavanja mafije na vlasti. To znamo i mi i građani, ali i Evropa koja sve ovo gleda. Ovde se zaobilaze procedure čak i u predstavljanju zakona. Evo, gospodin Petrašinović ovde zamenjuje Đuru Macuta, koji ne postoji kao premijer i ova vlada apsolutno ništa ne znači, pošto jedan poslanik predlaže zakon kako bi se fingirala cela procedura, kako ne bi postojala javna rasprava, već samo javno slušanje, što nije isto, i time, na taj način, gledamo da ubrzamo celo ovo usvajanje zakona.

Zakon o finansiranju stranaka nema, inače se danas, odnosno na ovoj sednici, usvaja nekoliko zakona – Zakon o finansiranju političkih stranaka, Zakon o roditelju negovatelju i Zakon o oružju i municiji i sve na papiru izgleda korektno, ali nije.

Zakon o finansiranju stranaka, naime, ograničava limit potrošenih sredstava na šest miliona evra za političke kampanje, ali dobro znate da taj novac uglavnom samo troši jedna stranka, a to je SNS. Međutim, šta troši van te kampanje? Kako se tačno računa onih tri miliona evra potrošenih na protest 27. juna? Kako se tačno računa kada svaki šator koji se organizuje širom Srbije, a organizuje SNS, potroši se na njega 200-300 hiljada evra na tu veliku žurku i gde to tačno ulazi, ko je tu potrošač? Trista hiljada evra je takođe predviđeno da se potroši na šator u Trupalu u Nišu. Pa odakle taj novac? Da li se, inače, u sve to računa i kvazipomoć penzionerima

20/3 MZ/MJ

koju dajete? Sada je najavljeno 20-30 hiljada dinara, a u isto vreme se kroz račun za struju taj novac oduzima tako što se spustila crvena zona na 1.200 kilovata, i to još oktobra 2025. godine, i od tada je svaki račun za struju skuplji za 70-80 evra.

21/1 MT/MP 13.20 – 13.30

To pričaju građani na ulici svakodnevno. Sa tri, četiri, pet hiljada dinara sada su dvanaest, trinaest hiljada dinara računi, a ponekad i daleko više. I time vi za godinu dana uzmete tim građanima 1.000 evra, a onda im poklonite, eto, 20.000, 30.000 dinara kroz milost ili neku vrstu poklona. Pa, to je pljačka, opet. Ali, opet napravite to na svoj način.

Što se tiče Zakona roditelj-negovatelj, dobre su stvari, ali opet u pogrešnim rukama. Ograničili ste različitim propisima da ljudi koji se staraju o deci sa posebnim potrebama da ne mogu da dobiju svi novac. Tako će umesto 50.000 porodica, odnosno bolje rečeno staratelja, umesto 50.000 njih taj novac potencijalno dobiti svega 3.250 ljudi. I to zaista možda, zaista, i jeste u redu za te ljude, ali je poenta da ne sme da postoje ograničenja. Poenta je da svim tim ljudima treba pomoći. Moja majka je defektolog i ja dobro znam kroz šta sve ti ljudi prolaze i smatram da treba da postoji pomoć za sve.

Zakon o oružju i municiji. Lepo je to nazvao predsednik Narodnog pokreta Srbije juče u svom obraćanju, taj zakon vam je naoružavanje mafije, a razoružavanje Srbije. Sada, naravno, želite da se donekle dodvorite lovcima kojima ste sve oduzeli pre par godina, pa da pokušate da ispravite neku nepravdu. Međutim, ono što je suština naoružali ste vaše kriminalce koji se sada bahate širom Srbije i Beograda. A, naravno nismo zaboravili da je u Nišu u sred belog dana nestalo nekoliko hiljada komada oružja, i to iz Policijske stanice u Nišu. I gde je to oružje završilo? Pa, verovatno u „ćacilendu“. Onom „ćacilendu“ koji vam služi za odbranu države protiv naroda.

Ovo nisu evropski zakoni, ovo su vaši SNS mutan zakoni. Zato za njih Narodni pokret Srbije neće glasati. Posebno neće glasati ukoliko se amandmani koji su sa vrlo dobrim obrazloženjem ponuđeni, ne usvoje.

Ono što takođe mogu da konstatujem za kraj – suština je da se ovde pokušava da se nekako dodvori Evropi i svetu, a ovi ljudi koji drže vlast nisu ni demokrate, već su jako dobra kriminalna organizacija, jedna od najorganizovanijih u svetu. Nije njima stalo da usklade Srbiju sa Evropom i evropskim zakonima, već im je isključivo stalo da prežive još jedan mandat.

Ono što su njihove vrednosti, ono što su vrednosti SNS-a su obračun klanova u sred Beograda uz prisustvo direktora policije Veselina Milića, koji je inače juče pušten, a u isto vreme su tamo betonirali jednog od ubijenih. Njihove vrednosti su prebijanje studenata i zloupotreba policije, odnosno represija. Njihove vrednosti su naoružavanje kriminalaca u „ćacilendu“ radi obračuna sa građanima Srbije. Njihove vrednosti su korupcija od izgradnje puteva i železničkih stanica koje nažalost ubija građane. Njihove vrednosti su posredovanje države u kriminalu od Jovanjice do Konjuha i trgovina narkotika. Njihove vrednosti su podela i uništavanje univerziteta, pravljenje lojalističkih univerziteta, i to sve na račun mladosti i budućnosti Srbije. Njihove vrednosti su mafija koja vodi ovu zemlju na vrhu sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radojčićem, koje čuvaju specijalne jedinice ove države. Oni se nalaze, između ostalog, i na međunarodnim poternicama. I, naravno, njihove vrednosti su prodaja ove zemlje i njihovih bogatstava. Rudnik „Bor“ Kinezima, „PKB“ Arapima, „Jadar“ umalo Rio Tintu i hvala Bogu što su to građani Srbije zaustavili.To su vaše vrednosti, to nisu evropske vrednosti.

Narodni pokret Srbije želi moderno, uređeno evropsko društvo u kome se poštuju zakoni i zato su sledeći izbori sudbonosni za opstanak ove zemlje.

Borićemo se sa vama do kraja i pobedićemo vas zajedno.

Hvala puno.

21/2 MT/MP

Gospodin Aleksandar Mirković ima reč.
Izvolite.