Gospodine Arsiću, privodite kraju.

…da ga ne bi ljudi podsetili da su dali pare, a on nama priča ovde o korupciji.

Ovo ponašanje je do te mere je nekorektno da ja… Samo da kažem, zarad građana Republike Srbije, kako ovo izgleda. Dakle, svima sam dala u replikama i preko tri minuta, svima ovde. Ovlašćeni predstavnik je do sada potrošio pet sati 36 minuta i 40 sekundi, na šta ima pravo. Tako je. Dakle, ja nisam ovde da se raspravljam sa vama, nego da kažem nešto zarad građana Srbije. Pet sati 36 minuta i 40 sekundi. Vlada je samo na odgovore potrošila tri sata 25 minuta i 20 sekundi. Dakle, Vlada čak nema ni jednako…
38/2 TĐ/MJ
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Vi nećete Vladi da dozvolite ni jednako vreme da odgovore. I, kada se pojedinačni ministri jave i pokušavamo da uštedimo vreme da bi imali bolju raspravu… Dakle, vama ne odgovara ni kada govore ljudi, ni kada ne govore ljudi. Ovo nikakvog smisla nema. Ja sam zaista znala i najavila građanima da će ovo biti politički rijaliti, ali ovo je mnogo više od političkog rijalitija. Ovo je potpuni haos. Ovo što vi radite je zaista skandal i sramota.
Da vam ne pričam da vas je danas u ovoj sali, u 11.00 časova, bilo 22, da vas je u 13.00 časova bilo 19. Devetnaestoro vas je bilo. I sada se žalite zašto ministar govori ovoliko ili onoliko.
Idemo dalje.
Ministri, odgovorite na sve ovo što su vas ovlašćeni predstavnik i ostali predstavnici opozicije pitali.
Reč ima ministar Marko Đurić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, odgovornost i jedinstvo. Odgovornost i jedinstvo moraju biti ključne reči u raspravi o poverenju Vladi Republike Srbije u kontekstu trenutka u kome se ova rasprava odvija. I nijednog trenutka ne smemo da izgubimo iz vida, i to osećam kao posebnu odgovornost, kao ministar spoljnih poslova, da na to ukažem, da se ova rasprava odvija u trenutku u kome naša zemlja ima minimalnu marginu za političke greške. Zbog toga je važno da kada raspravljamo o odgovornosti Vlade imamo u vidu politički trenutak u kome živimo. Naša zemlja nalazi se na raskrsnici puteva – međunarodnih, političkih, bezbednosnih i ekonomskih interesa. Prečesto su drugi donosili odluke za nas. Ne smemo da dozvolimo da nam se ponovi istorijska situacija da drugi donose odluke za nas i zato je važno da naša spoljna politika bude odraz konsenzusa u našem društvu, da bude odraz jedinstva u našem društvu i da bude odraz nacionalne odgovornosti.
Mi smo tokom prethodnog perioda vodili politiku koja je bila fokusirana na zaštitu državnih i nacionalnih interesa. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, u prethodnom periodu, i u Savetu bezbednosti UN, i kroz delovanje Kancelarije za Kosovo i Metohiju, i kroz delovanje svih naših diplomatskih i konzularnih predstavništava, radili smo na tome da zaštitimo teritorijalni integritet Srbije, radili smo na tome da se čuje istina o položaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji se nalazi pod nezabeleženim pritiskom. Nisam čuo u ovoj sali dovoljno diskusije na ovu temu.
Ali zato ću reći vama i reći ću svima u Srbiji danas da je politika ove vlade politika ne odustajanja od Kosova i Metohije, da je politika ove vlade politika borbe za sprečavanje dalje afirmacije tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije, da je politika ove vlade politika rasvetljavanja svega onoga što represivni Kurtijev režim radi protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Nisam čuo previše pitanja i interesovanja na ovu temu, poštovani poslanici.
U prethodnom periodu između ova dva zasedanja – i na to sam posebno ponosan – radili smo na razvoju odnosa Republike Srbije sa nizom ključnih strateških partnera u međunarodnoj zajednici.
39/1 AL/MP 17.20 – 17.30
Sedamnaestog maja ove godine Republika Srbija otvorila je strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama i time smo upisali novo poglavlje u istoriji odnosa između naše dve zemlje u gotovo vek i po dugoj diplomatskoj istoriji naših odnosa. I to nije bio samo jedan diplomatski sastanak. To nije bila jedna prilika za fotografiju. To je bio suštinski iskorak u odnosima između naše dve zemlje, koji je omogućio da u naše odnose unesemo strukturu, metodologiju rada, povezanost između različitih ministarstava i institucija, od prosvete i nauke, gde smo omogućili veće šanse za naše mlade ljude, akademsku zajednicu, energetiku, gde smo memorandumom o razumevanju, koji je zaključen, stvorili pretpostavke za veću energetsku bezbednost i dalji razvoj energetske infrastrukture naše zemlje, do takvih stvari, kao što je rešavanje pitanja razminiranja. Može nekome da zvuči nevažno, ali u našoj zemlji postoje još, nažalost, uvek kvadratni kilometri teritorije koje su minirane. Promovisali smo EKSPO 2027 širom sveta. Otvarali smo nova vrata za srpsku privredu i širili diplomatsku mrežu.
Dakle, u vremenu u kome živimo nijedna država ne može sebi da priušti da bude pasivna i mi nismo bili pasivni. Bili smo aktivniji nego ikada. Podsetiću da je u prethodnom periodu predsednik Vučić realizovao jednu veoma značajnu posetu Narodnoj Republici Kini, koja je produbila našu stratešku saradnju sa ovom zemljom. Da nismo zapustili i zapostavili ni naše odnose sa Ruskom Federacijom, sa zemljama Azije, Latinske Amerike, Afrike.
U prethodnom periodu samo prethodnih 60-tak dana, i zato možda možete da osetite i jednu dozu umora u mom glasu, kao ministar spoljnih poslova realizovao sam posete Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Brazilu, Panami, Jermeniji, Uzbekistanu, Moldaviji, Finskoj, Češkoj, Slovačkoj, Italiji. Siguran sam da ću zaboraviti deo toga. Ali to nisu bili samo diplomatski sastanci i puki protokolarni susreti. Sve je to bilo produbljivanje međunarodnog položaja naše zemlje. Takođe, pokrenuli smo i strateški dijalog sa državom Izrael, ali smo istovremeno sačuvali i odnose sa arapskim zemljama.
E, sad da odgovorim na konkretna pitanja, dva kratka pitanja, koja su postavili poštovani poslanici Aleksić i Stanković.
Najpre, poštovani poslanik Aleksić je insinuirao da jedno lice iz kriminalne sredine, koje se pominje ovih dana u medijima, izvesni Seleš, za koga se navodi da je iz kriminalne sredine, poseduje, navodno, diplomatski pasoš. Nije istina. Netačno. Navedeno lice ne samo da ne poseduje diplomatski pasoš, već se prilikom izdavanja diplomatskih putnih isprava sprovode najstrožije mere i najstrožiji mehanizmi kontrole, upravo kako ne bi došlo do ovakvih stvari. Ali iznošenjem ovakve tvrdnje u javnost gospodin Aleksić nanosi štetu interesima i ugledu Republike Srbije. Dakle, pozivajući se na dezinformacije, koje šire određeni anonimni portali, on predstavlja diplomatske putne isprave Srbije kao nebezbedne.
Ono što je istina jeste da je navedeno lice, koje se dovodi u vezu sa krivičnim delima u medijima, nema diplomatski pasoš, ali je isto tako istina da gospodin Aleksić poseduje diplomatski pasoš od 24. aprila 2024. godine i to je, takođe, u skladu sa propisima.
Poštovani poslanik Stanković postavio je slično pitanje i postavio je pitanje, ako sam razumeo, zašto Republika Srbija ranije nije započela strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama? Poštovana gospodo, do 2012. godine naša zemlja nije imala najbazičniju infrastrukturu ni u Sjedinjenim Američkim Državama i u nizu
39/2 AL/MP
drugih zemalja. U vreme vlasti DOS-a zatvorene su desetine naših ambasada, a naša zemlja ostala je bez dragocenih kadrova, diplomatskih nepokretnosti, i što je veoma važno, međunarodnog pravnog subjektiviteta koga su se neki olako odrekli preko noći, odričući se kontinuiteta koji je imala Savezna Republika Jugoslavija. To je samo vrh ledenog brega razloga zbog koga Republika Srbija nije bila ni blizu u međunarodnom položaju u kome se nalazi danas, koji je i dalje složen i dalje zahteva odgovornost i dalje zahteva jedinstvo i, pre svega, zahteva da ova problematika ne bude korišćena u svrhe dnevne politike.
I da zaključim, odgovarajući na insinuacije i optužbe da sam u svom radu u inostranstvu diskriminisao ili bavio se napadanjem političkih protivnika za razliku od pojedinih prisutnih u ovoj sali, koji koriste svaku priliku da trče na različite adrese u međunarodnoj zajednici i optužuju i predstavnike vladajućih stranaka, ali što je mnogo gore, čitavu Republike Srbiju prikazuju na neistinit način kao totalitarnu, autoritarnu, nedovoljno demokratsku, u svojim istupima trudim se da radim u interesu ne samo stranke koju predstavljam, već na najbolji mogući način, u interesu Republike Srbije. Ponosan sam na to. A mislim da oni koji treba da se stide i koji treba da se izvinjavaju građanima Srbije, na neki način, zbog svog ponašanja su oni koji optužuju i postavljaju ovakva pitanja. Hvala najlepše.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala puno.

Hvala puno, ministre, na ovom odgovoru i moram da priznam, imali ste jedno vrlo korektno izlaganje. Dali ste i korektne odgovore.

Što se tiče diplomatskog pasoša osobe koja je uhapšena, evo, u međuvremenu sam dobio tu informaciju, a dobio sam potvrdu i od vas, i to je dobro da odmah bude odgovoreno i, između ostalog, za takve stvari, posebno kada je javnost uznemirena treba da dobijemo odmah odgovor.

Sa druge strane, da, pitao sam vas, između ostalog, jutros kada sam imao mogućnost da postavljam pitanja, zašto nije ranije pokrenut taj dijalog? Znate kako, strateški dijalog nije pokrenula samo Srbija, već i mnoge zemlje sveta i to je nešto što kada gradite odnose sa, u ovom slučaju Amerikom, se dešava prirodno. Međutim, evo, vi posle 14 godina vlasti pokrećete taj strateški dijalog. I možete da se, možda ste 2014. ili 2015. godine mogli da kažete – pa, eto, ta prethodna vlast je uradila ovo ili ono, ali ne u slučaju da 14 godina obavljate funkciju i vodite državu.

S obzirom da ste bili ambasador Srbije u Americi, siguran sam da ste te odnose u ovom slučaju gledali da unapredite, ali verujem da ste i tada strateški dijalog mogli da pokrenete. Međutim, niste ga pokrenuli. Sada se pokreće sasvim slučajno uz kampanju koja ide pred izbore i, naravno, to vam u ovom slučaju služi kako biste omogućili predsedniku Vučiću da se rukuje sa Trampom i da kaže – eto, imamo saglasnost i mogućnost da sarađujemo sa najvećim zemljama sveta. Ali je, takođe, činjenica da vi niste otišli u Ameriku pre par dana samo da biste tako nešto uradili i da biste formirali tu vrstu strateškog dijalog, već ste, nažalost, otišli da kritikujete sve one građane koji su protestvovali opravdano zbog pada nadstrešnice, zbog korupcije ove vlasti i to je jedan od razloga što smo kritikovali mi vas. Vi tamo predstavljate državu Srbiju, ne predstavljate SNS, i to morate da znate.

39/3 AL/MP

U ovom slučaju sada vi predstavljate i ministra koji treba da odgovori zbog čega ne samo strateški dijalog nije ranije počeo, nego zašto naša zemlja nije ni blizu pristupanja Evropskoj uniji. To je nešto što, između ostalog, nismo dobili kao odgovor. Hvala puno.

Hvala vam.
Reč ima Dejan Vuk Stanković, koji se, zaista, javljao i juče i danas.
Izvolite.
40/1 MV/CG 17.30 – 17.40

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče Vlade Macut, uvažene kolege ministri, narodni poslanici i poslanice, očigledno je nakon dva dana da Srbija bar jedan problem nema. Nema problem sa demokratijom, ali ne zbog toga što ovde čujemo razne stavove, manje ili više utemeljene, već zbog toga što kada opozicija traži raspravu o poverenju Vladi kvorum za to daje vlast. To je redak slučaj koji ujedno govori da vlast nije baš toliko netolerantna kao što opozicija predstavlja. Ujedno, to je i dokaz da opozicija baš i nije politički disciplinovana i lojalna vrednostima demokratije, za koju se zalaže.

Nemojte, ministre, molim vas. Dakle, smirili smo sednicu, dajte o dnevnom redu.

Ja bih sada bio krajnje konkretan i osvrnuo bih se na neka od pitanja koja su pokrenuta tokom ova dva dana. U dugom izlaganju po pitanju nepoverenja Vladi pomenuto je da je Ministarstvo prosvete, prema nalazima Nacionalnog akreditacionog tela, oduzelo dozvolu nekom od državnih fakulteta. To jednostavno nije činjenično tačno. Mi nismo oduzeli dozvolu za rad nijednog državnog fakulteta. Šta više, 2025. godine, mesec dana nakon formiranja Vlade, možda čak i dve nedelje nakon formiranja Vlade, formirana je visoka delegacija, na čelu sa premijerom Macutom, koja je otpočela dijalog sa predstavnicima Univerziteta oko normalizacije stanja na Univerzitetu, a Ministarstvo prosvete je uspelo da vrlo brzo normalizuje stanje i u srednjim i u osnovnim školama.
U trenutku preuzimanja dužnosti 81% škola u Srbiji imalo je režim od 45 minuta nastave, nakon dve nedelje sve je vraćeno u normalno stanje, časovi su nadoknađeni, kako u osnovnim i srednjim školama, tako i na Univerzitetu. To je bila ujedno i godina u kojoj smo najviše podigli plate u prosveti, bilo kroz sektorska povećanja, bilo kroz specifična povećanja vezana za resor, a posebno za visoko obrazovanje koje je po prvi put 2025. godine imalo izjednačen obračunski koeficijent sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, i to povećanje je iznosilo skoro 16%. To su činjenice, brojke i slova koja govore da li je i u kojoj meri ova vlada unapredila obrazovanje. Dakle, školska godina je bila završena normalno, iako je protekla u senci blokada i plenuma koji su bili, kao što znate i vi, nezakoniti.
Druga stvar koja se pomenula juče jeste da je Vlada, odnosno Ministarstvo prosvete učestvovalo u navodno izborima u nastavno-naučna zvanja, tj. vršilo pritisak na to da se neki profesori izaberu, odnosno ne izaberu u nastavna zvanja, odnosno da im se prekine radni odnos. Po Zakonu o univerzitetu važećem i po akademskoj praksi u našoj zemlji Vlada nema ama baš nikakav uticaj na tako nešto. Sve kriterijume i procedura koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa na Univerzitetu, odnosno za napredovanje u nastavno-naučna znanja propisuje sam Univerzitet, tako da ne postoji apsolutno nikakva umešanost Vlade Srbije, odnosno matičnog ministarstva u neke slučajeve koji se provlače kroz medije i koji se koriste kao nekakva mistifikacija na temu pritiska koje ministarstvo vrši na visokoškolske ustanove.
Naprotiv, kod nas postoji vrlo široko shvaćena autonomija Univerziteta koja je zakonom utemeljena i akademskom praksom potvrđena. I to autonomija u domenu upravljanja Univerzitetom, u domenu nastave i u domenu naučno-istraživačkog rada. Mi tu autonomiju poštujemo i mi na tu autonomiju ne možemo da utičemo nikako drugačije, osim da povećavamo plate u kontinuitetu i izdvajamo veća sredstva za materijalne troškove Univerziteta.
40/2 MV/CG
To što smo uveli SPIRI, uveli smo da bi uveli veći stepen odgovornosti i transparentnosti kada je reč o trošenju budžetskih sredstava, ali nijedan prihod fakulteta, bilo da je reč o prihodu koji potiče od države, niti prihode koji oni samostalno ostvaruju, nismo ukinuli niti ćemo ukinuti.
Najzad, pomenuto je da država nema projekat davanja besplatnih udžbenika. Odgovorno tvrdim da smo ove godine za 95.675 učenika obezbedili 917.297 besplatnih udžbenika i izdvojili jednu milijardu i 23 miliona dinara iz budžeta Ministarstva prosvete. To je podatak koji sam danas izveo. Znači, 23.507.404 dinara je dato za specijalne udžbenike, odnosno za udžbenike koji su prilagođeni učenicima sa posebnim potrebama. Dakle, pokazali smo i senzitivnost prema onim grupama učenika kojima je potrebno pomoći da steknu obrazovanje i da se integrišu, a koji imaju određene, nažalost, prirodno stečene hendikepe.
Jednako tako pomažemo i izdavanje udžbenika niskog tiraža, tj. udžbenika za nacionalne manjine, i to radimo preko javnog izdavača i to na osam jezika nacionalnih manjina u našoj zemlji. Dakle, što se toga tiče ministarstvo, u granicama svojih mogućnosti, pomaže đacima u srednjim i osnovnim školama da stiču obrazovanje.
Ako govorimo o ovoj tematici, svega 14 lokalnih samouprava u Srbiji može potpuno ili delimično da finansira besplatne udžbenike. Ukupno ima 145 jedinica lokalne samouprave. Dakle, ova pomoć ministarstva možda nije dovoljna, ali primerena jeste ekonomskom trenutku i biće nastavljena u kontinuitetu. Kao što će biti nastavljena u kontinuitetu i pomoć samofinansirajućim studentima kojima već drugu godinu zaredom, uprkos ne baš tako povoljnim ekonomskim prilikama izazvanim globalnim procesima, plaćamo školarine od 50%. Dakle, u granicama mogućeg ova vlada, tačnije Ministarstvo prosvete pomaže razvoj obrazovanja.
Pomenuta su i deficitarna nastavnička zvanja. Mislim da je to neko od poslanika pomenuo. Pa, red je da se i na to osvrnem kao resorni ministar. Pokrenuli smo i prvi učinili vidljivim tu tematiku. Postoji pet predmeta kod kojih imamo deficitarne nastavnike. To su matematika, fizika, hemija, biologija i geografija. Formiran je tim. Kao resorni ministar danas sam lično razgovarao sa kolegom državnim sekretarom iz Ministarstva finansija oko davanja statusa deficitarnog zvanja za te nastavnike, ne bi li povećali obračunski koeficijent kad je reč o njihovoj plati i time stimulisali mlade da upisuju nastavničke smerove, većim platama.
Ujedno, Ministarstvo prosvete u okviru svog Sektora za učenički i studentski standard već od druge godine nudi stipendije mladim studentima. Tako da, svima onima koji budu hteli da se opredele za nastavnički poziv u tim oblastima gledaćemo da obezbedimo i adekvatnu stipendiju, a kada diplomiraju i zaposle se mogućnost da primaju veću platu jer je to deficitarno zanimanje koje je neophodno za obrazovni proces na osnovnom nivou.
Najzad, ovde je pomenut slučaj u Mrčajevcima, u školi „Tatomir Anđelić“. U pogledu tog slučaja Više javno tužilaštvo u Čačku je odbacilo bilo kakve navode o seksualnom zlostavljanju i to je bila javno dostupna informacija. Dakle, nema nikakvog govora da se tako nešto desilo. Desilo se jeste nešto što nije primeren oblik ponašanja među decom. U skladu sa protokolima Ministarstva prosvete, biće pokrenut pedagoško-psihološki rad sa tom decom u školskoj 2026/2027 godini.
40/3 MV/CG
Mi smo već izvršili inspekcijski nadzor na nivou grada, ali nameravamo, s obzirom na delikatnost slučaja, s obzirom na to da se on pojavio u javnosti, da i na nivou Republičke inspekcije vidimo da li je bilo možda eventualno u pogledu postupanja nekih grešaka od strane nadležnih organa. Po onome što su preliminarni podaci sa terena, čini mi se da su protokoli koji se u takvim situacijama primenjuju, pre svega psihološko-pedagoškog karaktera, bili u potpunosti primereni.
41/1 MZ/LjL 17.40–17.50
Dakle, što se tiče onoga što se konkretno čulo o sektoru prosvete, što se pojavilo kao tema, ja mislim da sam dao konkretne odgovore.
Izvolite?
Mrčajevci, ovo je škola "Tatomir Anđelić". U toj školi nije bilo krivičnog dela seksualnog zlostavljanja, prema stavu Višeg javnog tužilaštva u Čačku. Konstatovan je jedan oblik egzibicionističkog ponašanja i to je podložno, gospodine Aleksiću, određenoj psihološko-pedagoškoj praksi u kojoj će deca biti resocijalizovana odnosno biće im ukazano kroz razgovore sa pedagozima i psiholozima na početku godine i kroz razgovore sa roditeljima da je tako nešto neprimereno kao oblik ponašanja u školi i šire.
Dakle, primenili smo sve što potpada pod sektor inkluzije i nasilja u okviru Ministarstva prosvete, a ponovio sam vam i ponavljam vam još jednom, proći ćemo još jednom kroz sve protokole, angažujući i republičke inspektore, da vidimo da li je u potpunosti ispoštovana procedura.
Sve teme koje ste konkretno pomenuli, ja sam vam odgovorio na pitanja, bez ikakve pristrasnosti i bez ikakve želje da se upuštam u bilo kakve lične polemike. Hvala.