Šta je sada bilo?

Ja sam mislila da je to dozvoljeno kad premijeru kažete da je Bendžamin ili, još bolje, kada mu kažete da je morsko prase. O čijem, bre, moralu vi razgovarate? Ko ste, bre, tačno da uopšte pomenete „m“ od morala?
(Poslanici opozicije govore uglas.)
Videla sam od vašeg kolege da bolje čujete kad viče.
Dakle, kažu da sam u emisiji govorila o glupostima. Gluposti o kojima sam ja govorila tiču se direktnih žrtava terorističkih akata na Kosovu i Metohiji. Danas je godišnjica još od jedne velike tragedije, užasno velike. U selu Velika, nadomak Plava, na današnji dan 1944. godine, „Skenderbeg“ divizija pobila je 500 ljudi, 118 dece.
33/2 MV/MP
To je sve nevažno. Ja sam problem, zato što su izvukli sedam sekundi te emisije. I neka su. Ono što nije problem, bar ne moj, i tu je Bajatović ozbiljno u pravu, to je da će o svemu onome što su oni rekli o meni, o svemu onome što sam ja rekla o poginulim policajcima, o deci siročićima koja su ni kriva ni dužna, a onda još proterana sa svojih pragova, biti nešto zbog čega će Srbija da sudi i meni i socijalistima, ali i njima jer se po našim žrtvama…
(Rastislav Dinić: Da vam kažem ja nešto o Kosovu, dok su neki ginuli, neki su dobijali…)

Gospodine Diniću, sad imate vi opomenu.
Nastavite sad dalje. Hvala.

Zamislite kad bi ovako srčano branili interes Srbije na svakom pragu koji obijaju na dnevnom nivou. Mi bismo, bre, bili ka Švajcarska. E, to je razlika između nas i njih. I transparentno se na ovoj senici vidi u čemu je razlika. Baš u tome, u činjenici da njima nije važno hoće li Srbija da bude makar kao grašak, važno je da oni njom upravljaju. Nije važno ko je i zbog čijeg bezobrazluka, samovolje, terorizma, ostao bez krova nad glavom, važno je da oni budu vlast. Tako je bilo važno 2000. godine, nema razlike. Nema razlike, prepisan je model, samo što ovde taj model pokušavaju da sprovedu klasični amateri čija je politička karijera trajala tačno koliko i ovaj mandat.
Kako god se udruživali, svi ovi koje ste danas čuli da su vam objasnili kako smo mi izdajnička vlada, a ja nekakav teški progonitelj, pre svega albanske nacionalne manjine, platiće na izborima. Sud naroda je najteži sud koji se ljudima desi. Ja to čak mogu da im kažem i iz ugla socijaliste. Za razliku od njih koji su se presvlačili jednom, dva put, pet put, sedam put, ja sam kao socijalista sve vreme pretrpela i 5. oktobar i posle 5. oktobra. Siniša mi je nestrpljiv, brzo ću završiti, ali nisi ispratio koliko su me puta pljunuli danas da bi shvatio zašto možda duže govorim nego što bi trebalo.
(Robert Kozma: Dnevnice!)

Kozma, opomena.
Idemo dalje.

Svaki dinar mojih dnevnica, evo javno obećavam, svaki dinar mojih dnevnica koji na sudu bude dokazao narodni poslanik koji je sad dobacio, ja ću dati u napredak njihove političke grupacije, bar za novi kombi. Do tada, ovo su jeftine insinuacije i pokušaji da se degradiraju ljudi kojih se politički plaše. I treba da se plaše! Međutim, za razliku od njih, ja znam da Srbi nisu ni ograničen ni nepismen ni glup narod i najmanje su neko koga jedna ovakva gomila bezidejnih ljudi može dvaput da prevari. Hvala vam.

Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Goran Petrović.

Danas raspravljamo o poverenju Vladi, dakle, o poverenju premijeru Đuri Macutu i ministrima, a svakom čoveku u ovoj zemlji je jasno da ni premijer ni ministri bez odobrenja ne smeju ni prozor na kabinetu da otvore. Oni pristaju da ćute i povremeno se zahvaljuju predsedniku države Aleksandru Vučiću što su dobili priliku da glume vladu ove države i eventualno po nalogu potpisuju nešto što niko sa integritetom ne bi potpisao. Ali, to svakako ne umanjuje odgovornost ove vlade za korupciju, kriminal i bezakonje, koji su postali naša stvarnost.

Vlada nije pokazala hrabrost da se uhvati u koštac sa korupcijom, kriminalom, da gradi institucije i pravnu državu. Ali, ipak postoji nešto što je Vlada pokazala, a to je da se ne stidi ničega. Evo, da krenemo od korupcije i kriminala. Vas, na primer, nije sramota što u Vladi sedi ministar kulture Nikola Selaković,

33/3 MV/MP

protiv koga se vodi krivični postupak pred specijalnim sudom za dva krivična dela. Tereti se da je vršio direktan pritisak da simbol otpora ovog naroda, istorijski kompleks Generalštab, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. Zašto? Da bi se očistio teren i omogućila izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa za strane investitore i domaće profitere. Tri godine zatvora traži tužilaštvo, ministar i dalje sedi u Vladi, a premijer ćuti. Hapsi se načelnik beogradske policije i još tri policijska službenika, premijer ćuti, kao i ministar policije. Ali, zato, umesto premijera i ministra policije, reaguje predsednik države Aleksandar Vučić, proglašava nultu toleranciju prema policajcima povezanim sa mafijom i najavljuje nove zakone.

34/1 MZ/CG 16.30–16.40

Tvrdi da će država preseći policijske veze i kriminal i da će iz službe biti izbačeni svi koji čuvaju kriminalce i tajkune, prave sopstvene klanove i zloupotrebljavaju policijsku značku. Reče da ga baš briga ukoliko zbog toga policiju i Vojsku napusti dve ili pet hiljada ljudi. I koliko je policajaca nakon toga udaljeno iz službe zbog saradnje sa pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa? Koliko? Koliko je disciplinskih postupaka pokrenuto, koliko krivičnih postupaka? Nula. To je ono što je rezultat. Tako izgleda vaša borba protiv korupcije i kriminala i borba za izgradnju institucija. Trajala je koliko i konferencija za štampu predsednika države i to je sve.

Ali se zato hvalite da brinete o boljem životu građana, a vi zapravo ekonomski cedite ovaj narod. Ubeđujete građane da žive u zlatnom dobu, a realnost ih šamara čim uđu u prvu prodavnicu. Cene hrane i lekova odlaze u nebesa, računi se uvećavaju svakog meseca. Majke vraćaju artikle na kasi jer nemaju čime da ih plate, dok vi servirate statistike o lažnom rastu. Zadužujete se za EKSPO, gde se ogroman novac troši bez ikakve kontrole, jer ste ukinuli javne nabavke i obrisali tendere, zato što vam je važnije pakovanje miliona evra u privatne džepove neko normalan život građana.

A sada ćete da delite socijalnu pomoć penzionerima, pod izgovorom da država dobro stoji. Neće ljudi socijalnu pomoć, nisu za socijalnu pomoć radili čitav život. Oni hoće od onoga što su poštenim radom zaradili pristojno da žive, a ne da im pred svake izbore delite crkavicu i šarene laže. I zato ste ovu sednicu zakazali usred leta, nadajući se da niko ni ne gleda jer su građani na odmorima, jer znate da nemate čime da se pohvalite. Ali prevarili ste se, građani ipak vide sve.

Pitaju se šta bi sa obećanim napretkom Srbije na putu ka EU. Je l' otvoreno neko novo poglavlje? Evo, ministar je malopre govorio o tome. Nije. Zašto nije? Rekli su vam da bez vladavine prava, slobode medija, bez nezavisnih institucija nema novih poglavlja i nema napretka, a što je najgore nema ni novca iz plana rasta. Ali vi znate da bi sloboda medija i vladavina prava značili i kraj vaše vlasti i zato ste zaustavili evropski put Srbije.

Građani vide da ova vlada nema nikakav kredibilitet. A i kako bi imala, kada ministri govore šta im padne na pamet, daju problematične i štetne izjave. Neke su od tih izjava i štetne za državu. Tako je ministar Bratina rekao da policija može da ubija studente, a ministarka Paunović da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, etnička očistila Kosovo. Premijer za to vreme ćuti. Izjava jeste štetna za državu. Premijer ne reaguje.

Zato je vreme da napustite fotelje. Srbiji su potrebni ljudi sa integritetom, ljudi koji znaju da rešavaju probleme, ljudi koji će promeniti sistem, a ne poslušnici koji čekaju naredbe sa Andrićevog venca. Zato smo tražili ovu sednicu Vlade i zato ćemo glasati za nepoverenje Vladi.

Sledeći je Uroš Đokić.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, postoji mnogo razloga zašto mi iz Narodnog pokreta Srbije Mike Aleksića smatramo da Vlada gospodina Đure Macuta više ne sme da opstane niti jednog jedinog dana.

Prvo, Vlada Đure Macuta je Vlada kontinuiteta i to je doveden kao čovek koji treba da ima samo jedan kvalitet – da bude spreman da se ništa ne pita. Srbijom već polako kruži šala, svi jako dobro znamo u Srbiji da u svakoj šali zaista ima pomalo šale, pita se Đuro Macut samo kada se pozdravljamo. I pošto je i sam svestan zašto se tu nalazi i koja je njegova uloga, premijer je pristao da ga pamtimo kao nesvakidašnjeg po mnogo čemu.

34/2 MZ/CG

Kada je došao na mesto premijera, gospodin Macut je podneo zahtev da mu se omogući da obavlja još jedan posao, još jednu profesiju. I to je valjda, gospodine Macut, jedinstven slučaj u svetu – ja zaista ne znam, ispravite me ako grešim – da postoje premijeri kojima premijerska funkcija ostavlja vremena da se bave još nečim u životu. I da li postoji primer u svetu, gospodine Macut, da premijer nakon izvršenja ubistva u jednom restoranu sledeće jutro ode da doručkuje u taj restoran, ne znajući da nehotice briše krvave tragove pre nego što je uviđaj izvršen?

Gospodine Macut, ako niste znali, to je tragedija. Ako ste znali, to je možda još opasnije. Ja zaista kao građanin ove zemlje želim da verujem da niste znali jer, gospodine Macut, vas od optuženičke klupe trenutno deli samo svet da li ste znali ili niste znali za ovo. Gospodine Macut, pogledajte ovu sliku, pogledajte, gospodine Macut. Ovo je džip Aleksandra Nešovića Baje, jutro 13. maja 2026. godine, ono jutro kad ste doručkovali u restoranu. Ovo vozilo je BIA obezbeđivala i odnela odavde. Gospodine Macut, je l' radi BIA svoj posao? Gospodine Macut, je l' vam BIA rekla za ovo? Ili je, gospodine Macut, posao BIA-e da vam ne kaže za ovo? Mislim da dugujete neke odgovore građanima Srbije.

Što se tiče ministarstava, krenuo bih od ministra pravde gospodina Nenada Vujića, jer je jako povezan sa gospodinom Nikolom Selakovićem. Za početak, ko je Nenad Vujić? Pa Nenad Vujić je jedan korumpirani činovnik spreman na sve. Godine 2010. direktor Pravosudne akademije, doveden da buduće sudije i tužioce oblikuje po kalupu SNS-a. Državna revizorska institucija 2020. godine kontroliše rad ustanove kojom on upravlja i utvrđuje nepravilnosti, daje neke naloge kako to da se ispravi i gospodin Nenad Vujić ne primenjuje apsolutno ništa. Ponovljen je pregled i na predlog Državne revizorske institucije je bilo da se gospodin Nenad Vujić razreši sa te funkcije, i pazite ovo, jer je na Pravosudnoj akademiji, koja obrazuje buduće sudije koji treba da štite prava građana, zadržavao radni odnos na određeno vreme preko 30 meseci, gospodine Vujiću.

I samo u naprednjačkoj Srbiji vlade gospodina Đure Macuta moguće je da, umesto razrešenja, vi napredujete na mesto ministra. I odmah kad ste došli na mesto ministra pravde trebalo je da usvojite jedan zakon, trebalo je da promenite status sudija. Međutim, kada je Ministarstvo predlagač, tada mora i stručna javnost da se uključi, tada se javio Visoki savet sudstva i rekao – ne, to tamo ne može, gospodine Vujiću. U međuvremenu, evo ga gospodin Siniša Mali, evo ga gospodin Nikola Selaković, bivši ministar Vesić i predsednik države ulaze u međunarodnu koruptivnu aferu oko Generalštaba i svi tragovi vode pravo do njih. Ali gospodin Vujić više ne zna kako da vam pomogne, gospodo.

Onda ste se setili genijalno, čovek koji nema nikakve pravne kvalifikacije niti znanje za to, Uglješa Mrdić, predlaže set izmena pravosudnih zakona i to naizgled liči – rečenica ovde, rečenica onde, epilog je da vaša mezimica, da vaša Zaga Dolovac sada posle tih izmena ne može više da uzme predmet sebi, ne može ona da ga radi i bezbedan je Nikola Selaković koji se ovih dana kiselo smeje, jer on zna da je briga vas da li je on bezbedan. Važno je da li, evo ga gore premijer iz senke Siniša Mali ili predsednik Republike, mogu da ostanu na bezbednoj udaljenosti, to je jedini razlog zašto ste to uradili. Jer gospodo, vi ste ranije menjali zakone kako biste krali po zakonu, sada vam to nije dovoljno, sada menjate zakone, gospodine Selakoviću, kako biste mogli da ne odgovarate po zakonu.

Gospodine Selakoviću, vi ste jedan ozbiljan pravnik, ali nažalost nikad niste radili u struci. Pet puta ste bili ministar u vladama u Republici Srbiji, ako se ne varam, dva puta ministar pravde. I gospodine Selakoviću, vi kao pravnik siguran

34/3 MZ/CG

sam da znate šta je neophodno da optužnica stupi na pravnu snagu, koji stepen izvesnosti da ste uradili delo koje vam se stavlja na teret je neophodan da bi optužnica prošla sudsku kontrolu. Koji stepen? Stepen opravdane sumnje, one po kojoj sedite na optuženičkoj klupi, gospodine Selakoviću. Pa sedećete. Pa vi ne treba da sedite u ministarskoj fotelji, gospodine Selakoviću. Za ovo pada Vlada, gospodine Selakoviću.

Građani Srbije, pred vama sedi čovek za koga sudski postoji dokazana osnovana sumnja da je izvršio teška krivična dela zloupotrebe službene dužnosti na teret svih nas, a danima slušamo ovde kako se busa u grudi srpske kako postoji hajka nekakvih tužilaca koji su se svi urotili protiv njega. Gospodine ministre, bilo bi mnogo časnije da dokraja odglumite u jednoj drami koja govori o tome kako je nekada jedan perspektivni pravnik pošao idejama i putem Olivera Antića i pogrešno skrenuo u karijeri, jer ovo što vi sada radite više liči da počinjete da glumite vrlo uspešno u jednom teatru apsurda, ne stoji vam to, gospodine Selakoviću.

I na kraju, imam pitanja za premijera Đuru Macuta i za gospodina Lončara. Drago mi je što ste tu, ministre, danas, jer želim da vas pitam – znate li kakvo je stanje zdravstva u Srbiji? Slušali smo ovih dana – bolnica u Vranju, bolnica u Leskovcu, i to je divno i sjajno i treba da se grade bolnice, ja sam o tome mnogo puta govorio. A da li, recimo, znate da četvrti grad po veličini u Srbiji, Kragujevac, nema opštu bolnicu? Kragujevčani idu da se leče u dom zdravlja, a onda idu direktno u Klinički centar.

35/1 MT/LjL 16.40–16.50

To ne bi bilo strašno, da u taj klinički centar, od moje Bajine Bašte do Novog Pazara, šest okruga Srbije ne gravitira tamo. Kragujevčane puštate da dobijaju negu zajedno sa 1,8 do dva miliona ljudi iz cele zapadne Srbije.

Ja ne znam kako to vama, gospodine Macut, zvuči? Vi ste lekar, to vam je vokacija, trebalo bi da imate stav o tome. I ne znam da li znate, honorarni Đuro, da kod nas u Zlatiborskom okrugu nema šta nemamo. Zlatiborski okrug je najveći okrug u Srbiji, 57% veći od prvog sledećeg iza njega. Mi tamo imamo zdravstveni centar "Užice". Taj zdravstveni centar, sa većim ili manjim prekidima, je u blokadi poslovnog računa gotovo 15 godina. Prema podacima iz Narodne banke Srbije, gospodine Macut, nažalost, ovaj servis pamti samo pet zadnjih godina, ono ispred ne može da se vidi, 108 miliona dinara, 1.827 dana neprekidne blokade zdravstvenog centra u Užici. I šta vi nama sada servirate?

Godine 2021, mart, tadašnji direktor Zdravstvenog centra, kaže da su gotovi nekakvi idejni projekti, građevinska dozvola, sledeće godine kreće izgradnja, Užičani dobijaju najmoderniju bolnicu. Aleksandar Vučić u kampanji iste godine kaže – Ulaganje 80 miliona evra, možda će samo u Beogradu renoviranje kliničkog centra koštati više, Užičani će imati što niko nema.

Znate li šta se dogodilo, gospodine Macut? Godine 2025. direktor bolnice piše sindikatu medicinskih sestara i tehničara Srbije i kaže – Molim vas da nam pomognete da nabavimo tonere i ribone za štampače, jer se svakodnevno troše u ambulantama, ne može bolnica normalno da radi, gospodine Macut. Ne zbog medicinskih sredstava, nemate tonere i štampače. I šta se onda događa?

Onda ovaj vaš nepomenik, pitala jutros ministarka Mesarović šta to nas boli toliko oko ove vaše šatorske kampanje? Mnogo toga nas boli. Bole nas i pluća, bole nas i grudi, bole nas i kukovi, i ruke, i noge, zato što je ovaj vaš nepomenik izjavio u Drežnik Užić, evo šta kaže posle pet godina, kaže – U zdravstveni centar u Užicu biće uloženo 100 miliona evra i to će predstavljati jedno od najznačajnijih investicija u Srbiji u naredne tri do četiri godine, valjda toliko planira, ćemo da uradimo za Užice više nego što je od 1945. do dana urađeno.

I ne bi ovo, gospodo, bilo ništa toliko sporno, da na istom ovom portalu ovde ne stoji baner na kome piše – Dijagnostički centar dr Lune, Užice. Jel znate ko je to? To je, ministre, jedan od vaših medicinskih tajkuna koga ste stvorili sistemom koji stvarate godinama u ovoj zemlji. Jer, kada dođe neko u Zdravstveni centar Užice iz Prijepolja, Priboja, Sjenice, iz Bajine Bašte, iz udaljenih krajeva i kada čuje da skener ne radi, istu tu uslugu vrlo lako, za par desetina hiljada dinara, može da dobije kod doktora koji, vidite čuda, gospodine Macut, honorarno radi kod Luneta u dijagnostičkom centru. Da li vas je malo sramota, kao lekara, i da li vas je malo sramota zbog ovoga što radite od naše zemlje?

Sve ovo, još imam samo jednu stvar da vam kažem na to, prema javno dostupnim podacima Narodne banke Srbije i APR-a, blokada zdravstvenog centra u Užicu iznosi 108 miliona evra. A znate li koliko iznosi prihod ovog vašeg tajkuna, ministre Lončar, u zadnje tri godine, 2023, 2024. i 2025. godine? Iznosi 2023. godine 31 milion dinara, 2024. godine iznosi 42 miliona dinara, 2025. godine iznosi 36 miliona dinara, ukupno 110 miliona dinara. Znači, čovek je za tri godine inkasirao ono što zdravstveni centar duguje gotovo 15 godina, da bi građani Srbije punili džepove tamo gde ih vi pošaljete.

Treba li, ministre, svi da pomremo? Treba li svi da nestanemo da biste vi pravili kombinacije kad vam i kako vam odgovara? Molim vas, gospodine Macut, reagujte makar vi. Gospodine Macut, ja razumem da neko ko ima nadimak kakav ima, se možda

35/2 MT/LjL

zabavlja time kad se igra životima Bajinobaštanina, Užičana, Čajetinaca i Kosjeraca, ali, gospodine Macut, vi ste položili Hipokratovu zakletva i ona vas na to obavezuje.

Gospodo, vi ste državu privatizovali, vi ste državu stavili u funkciju mafije. Mafija je u funkciji partije, jer, gospodine Mali, mafiju i partiju vode isti ljudi. Vidim, dobro vam to ide. Ali, gospodo, niti ste stvarali institucije ove države, niti ste ih ikada unapređivali, ali ćete, gospodo, vrlo brzo doći u situaciju da ćete morati da počnete da ih poštujete.

Hvala vam.