Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodnih poslanika i molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 121 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević.
Izvolite.

Uvaženo predsedništvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imamo par pitanja za Vladu. Da li predsednik Vlade može danas da navede bar tri obećanja, koje je Vlada dala građanima, a ima ih mnogo, a koja nisu ispunjena i ko snosi političku odgovornost za neispunjavanje tih obećanja? Drugo pitanje je, ako smatrate da Vlada uživa poverenje većine građana, da li ste spremni da prihvatite raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u najkraćem roku? Treće pitanje je da li postoji bar jedan konkretan razlog zbog koga bi građani danas trebalo da imaju više poverenja u ovu vladu nego pre godinu dana? Po oceni predsednika Vlade, da li postoji neki od ministara koji je ostvario najslabije rezultate i zašto taj ministar nije smenjen, ako postoji? A mislim da ih postoji više. Da li predsednik Vlade prihvata princip političke odgovornosti i u kojim okolnostima bi on lično podneo ostavku?

Pitanje za ministra finansija, gospodina Sinišu Malog. Šta je Ministarstvo finansija uradilo sa skoro milijardu evra, koje je sebi protivno Zakonu o ministarstvima Republike Srbije, dodelio Ministarstvu finansija na raspolaganje i na koji način se raspolaže tim sredstvima? I još jedno pitanje. Zahtevamo da se dostavi izveštaj o stanju obaveza Srbije po osnovu dugoročnih, kratkoročnih kredita, kao i obaveza po izdatim državnim obveznicama na dan 31.12.2025. godine.

1/2 AL/IR

I poslednje pitanje za, pa sada ne znam ko je sada više tu nadležan, jer se više ne zna ničija nadležnost, da li je Ministarstvo prosvete, nauke, Ministarstvo zdravlja, ali evo za sve – šta se dešava na Medicinskom fakultetu, kako je smenjena dekanka Medicinskog fakulteta, ko je smenio, da li taj koji je smenio je sam sebe proglasio za nekoga ko može da je smeni i kada će prestati neregularnosti po katedrama, koje kreću od samog vrha Medicinskog fakulteta od strane dekana? Hvala.

Hvala vam.
Sledeći je Dragan Jonić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, u periodu od 1991. do 1999. godine u oružanim sukobima i ratu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i, kasnije, Republike Srbije, odnosno u to vreme Savezne Republike Jugoslavije učestovale su desetine hiljada naših građana, od kojih su mnogi ostali trajni invalidi. Lično sam imao sreće da iz svega izađem neoštećen, ali ima boračku legitimaciju, koju smatram svojom čašću.

Pojavio se problem sa korišćenjem prava po osnovu boračke legitimacije. Naime, moram da citiram, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz novembra 2023. lica koja su stekla status borca mogu da koriste zdravstvenu zaštitu iako im kartica zdravstvenog osiguranja nije overena. Jedini dokaz koji moraju priložiti prilikom korišćenja ovog prava je isprava, odnosno dokument kojim se dokazuje status borca. Javljeno nam je da se ovo pravo ne primenjuje u zdravstvenim ustanovama.

2/1 MV/MJ 10.10 – 10.20

Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu nadležnom za pitanja boračke zaštite. Da li imaju saznanja da li je medicinskim, zdravstvenim ustanovama upućeno neko obavezujuće uputstvo i da li su ova prava primenjuju u praksi?

Imajmo u vidu da je veliki broj građana Srbije koji su učestvovali u oružanim sukobima završilo kao lica koja se ne mogu zaposliti, kojima je otežan pristup tržištu rada i koji nemaju zbog toga načina da overe svoje zdravstvene knjižice. Ako se, kao što juče čusmo od ministra, hvalimo da se borcima daju državna prava, ja se, kakao sada stvari stoje, svojom boračkom legitimacijom, koju sam zaslužio posle 51 dana na Kosovu i Metohiji, mogu samo zakititi za uvo i ništa drugo.

Insistiram da se ovo pitanje reši kako bi desetine hiljada građana moglo da koristi stečena prava, kako bi se ova država, koliko god je moguće, ma i u najmanjoj meri, odužila onima koji su je branili tokom perioda od tih 10 godina.

Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu za zaštitu životne sredine, pre svega ministarki Sari Pavkov. U poslednje vreme u toku je novi napad na području istočne Srbije. Kompanija „Ziđin majning“ planira otvaranje rudnika, topionice i ko zna već čega na području gradova Bor i Zaječar. U toku je rani javni uvid, ali oni koji žele da napišu primedbe ne znaju ni obuhvat područja u kojem treba da budu, oko 126 kvadratnih kilometara, ni šta će se graditi, ni gde će se graditi.

Planom je predviđeno preseljenje stanovništva. Zabranjena je svaka dalja gradnja u području obuhvaćenim planom, ali ljudi koji tamo žive ne znaju gde će biti preseljeni i šta će se sa njima desiti. Da li smo ponovo došli u situaciju da dižemo sveopšti ustanak protiv navodnih stranih investitora kojima je cilj samo rasparčavanje Srbije i grabljenje njenih mineralnih sirovina?

Činjenica je da kineski investitor, odnosno kompanija „Ziđin majning“ već gradi pristupne puteve na tom području. Tako da, kod ministarke Sare Pavkov insistiram da se preduzmu mere iz nadležnosti ministarstva kako bi se pobunjenom stanovništvu u tom delu Srbije objasnilo o čemu se radi i da se konačno stane sa ovim razaranjem samog tkiva naše države, jer imajmo u vidu da, bez obzira na to što tamo nema mnogo stanovnika, zagađenje ne poznaje granice. To područje je veoma blizu granice sa Republikom Bugarskom i zaista ne znamo šta nas u kasnijem periodu može snaći sa stanovišta međunarodnog prava, odnosno tužbi po tom pitanju.

Da ne govorimo o zaštiti zdravlja i sigurnosti imovine građana Republike Srbije, od koga je očigledno njihova država potpuno digla ruke, jer je država zarobljena. Tako da, građani na području Zaječara ne mogu da iskoriste ono što jeste njihovo – prava na privatnu svojinu. Hvala lepo.

Hvala.
Sledeća je Ivana Stamatović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Što se tiče pitanja, imam prvo pitanje da postavim premijeru, odnosno predsedniku Vlade Đuru Macutu, povodom činjenica koje sam juče iznela na sednici ove skupštine, ali isto tako te sve činjenice su ranije iznošene u javnost u dužem vremenskom periodu.

Pitanje koje postavljam predsedniku Vlade Đuru Macutu glasi – koji su koraci preduzeti povodom sprečavanja prisvajanja društvene imovine, a koja se konkretno tiče zemljišta na Zlatiboru? Koje su procedure preduzete povodom zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe zvaničnih kanala državne institucije, a koje se odnose na Republički geodetski zavod?

2/2 MV/MJ

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu građevinarstva. Prvo pitanje je – šta je preduzeto povodom nepravilnosti u radu RGZ-a koje se odnose na ponovo sporno zemljište na teritoriji opštine Čajetina u iznosu od približno 10.000 hektara? Obzirom da su uočene nepravilnosti i kada je reč o upisu u liste nepokretnosti za to konkretno zemljište, interesuje nas koji su konkretno preduzeti koraci i šta je planirano u narednom periodu da bude urađeno po tom pitanju?

Treće pitanje je ponovo za Ministarstvo građevinarstva. Za Ministarstvo građevinarstva je pitanje obzirom da su nadležni za rad RGZ-a – šta je preduzeto i šta će biti preduzeto po pitanju zloupotrebe zvaničnih kanala državne institucije, gde smo imali priliku da vidimo na veb sajtu RGZ-a i na društvenim mrežama RGZ-a veliki broj neprimerenih sadržaja koji nisu u skladu sa obaveštenjima koja građani treba da preuzimaju na tim sajtovima i na tim društvenim mrežama koje su konkretno informacije vezane za rad same državne institucije? Interesuje me šta će Ministarstvo preduzeti po pitanju zloupotrebe tih kanala i zloupotrebe tih mreža.

Takođe, interesuje me koje procedure su pokrenute tim povodom protiv direktora Borka Draškovića i koje će biti pokrenute, obzirom da je zaista neprimeren način na koji je komunicirano preko zvaničnih kanala državne institucije.

Sledeće pitanje je za Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Interesuje me u kom svojstvu, da li mogu da nam daju informaciju da li je državni sekretar Đorđe Dabić sva pitanja koja postavlja i način na koji je na svojim mrežama izlagao informacije po pitanju ovog konkretnog problema državne zemlje i pokušaja prisvajanja državne zemlje, interesuje me da li je delovao u svojstvu državnog sekretara u tom ministarstvu ili je reč o njegovim, da kažemo, ličnim interesima i ličnom zastupanju tog privatnog lica?

I poslednje pitanje za samog sekretara. Postavljam pitanje Đorđu Dabiću – ako može da nam objasni u kom svojstvu deluje i u kom svojstvu postavlja pitanja za PK Zlatibor? Toliko od mene. Hvala.

Hvala vam.
Sledeći je Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, prošle godine je započeo jedan izuzetno bitan infrastrukturni projekat u gradu Novom Pazaru za građane Novog Pazara. Naime, započeta je izgradnja trotoara u dva izuzetno frekventna dela grada, kroz koji prolazi magistralni put, odnosno dva magistralna puta. Delovi grada u kojima živi oko 35.000 stanovnika, gde je započeta izgradnja trotoara koji do tada nije postojao.

Još jednom ponavljam, nadležnost na tim delovima puta imaju Putevi Srbije, odnosno Republika Srbija. Tako da, lokalna samouprava nije imala nikakvih ingerencija za izgradnju tih trotoara.

Posao je dobro počeo. Ministarstvo za građevinarstvo i saobraćaj odvojilo je oko 300 miliona evra i urađeni su projekti za 6,2 kilometra trotoara u naselju Mur i 8,4 kilometra u naselju Selakovac. Započeti su radovi i jedan deo radova u naselju Mur, najveći deo je odrađen. Međutim, sa ostalim delovima ovog projekta se nije nastavilo.

Tako da, postavljam pitanje, obzirom da postoje projekti, odvojena su sredstva, resorno ministarstvo je dalo odobrenje, postavljam pitanje direktoru Puteva Srbije – zašto se ne nastavlja sa ovim preko potrebnim projektima?

2/3 MV/MJ

Apelujem istovremeno na Puteve Srbije da što pre započnu ove radove, obzirom da je zaista reč o jako frekventnim putevima sa velikim intenzitetom saobraćaja, sa velikim brojem pešaka, pogotovo dece jer u oba naselja u tim deonicama se nalaze dve škole i zaista je reč o izuzetno opasnim deonicama, na šta su građani ovih naselja već godinama upozoravali i opravdano ukazivali.

Još jednom apelujem na Puteve Srbije da što pre započnu izgradnju trotoara i da pešaci, pogotovo deca, budu bezbedni u ovim delovima grada Novog Pazara. Hvala.

Hvala vam.
Sledeći je Akoš Ujhelji.
Izvolite.
3/1 MT/MP 10.20 – 10.30

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM obraćam se Ministarstvu finansija sa željom da pokrenem temu koja se tiče samog duhovnog i kulturnog jezgra našeg društva, a to je položaj izdavaštva, kao i štampanih i elektronskih medija u Srbiji.

Pre nego što pređem na naše konkretne predloge i pitanja, želeo bih da izrazim iskreno priznanje i zahvalnost Vladi na primernoj i odgovornoj politici koju sprovodi u oblasti obrazovanja i podrške nacionalnim manjinama. Odličan i opipljiv primer toga jeste uspešan program zahvaljujući kojem obezbeđujemo besplatne udžbenike na osam jezika nacionalnih manjina za sve porodice.

Ova plemenita mera direktno pomaže više od 10.000 učenika iz redova nacionalnih manjina. Navedeni korak jasno pokazuje da je Vlada posvećena znanju, kulturi i očuvanju nacionalnog identiteta.

Polazeći od ovog pozitivnog i konstruktivnog pristupa Vlade želimo da predložimo sledeći logičan korak koji bi pored generacija koje dolaze služio i duhovnom uzdizanju odraslog stanovništva. Neizostavan uslov za kulturu i kvalitetno obrazovanje jeste da knjige budu finansijski dostupne svim građanima. Zalog napretka jedne nacije jeste da knjiga ne bude luksuz, već svakodnevna duhovna hrana koja stiže i u domove u najmanjim i najudaljenijim mestima.

Podjednako važno pitanje jeste i položaj štampanih i elektronskih medija. Štampa i onlajn mediji nisu samo temelj slobode izražavanja, već za nacionalne manjine preduslov i poslednji bedem informisanja na maternjem jeziku. Ovo naročito važi za manjinske listove čiji su osnivači ili sufinansijeri nacionalni saveti. Održivost novinarstva i novinskog izdanja direktno je povezana sa tim u kojoj meri ekonomsko okruženje prepoznaje kulturnu misiju medija u kreiranju javnog sadržaja.

Trenutno se u Srbiji knjige i dnevne novine oporezuju po posebnoj stopi poreza na dodatnu vrednost od 10%. To je dobra polazna tačka, ali zbog izazova digitalizacije i promenjenih čitalačkih navika došlo je vreme da strateški preispitamo ovaj sistem prateći uspešne evropske i regionalne modele.

Ako pogledamo susedne zemlje pronaći ćemo odlične ekonomske primere ublažavanja poreskog opterećenja u kulturi. U Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji PDV na knjige iznosi svega 5%. Međutim, ako pogledamo širi evropski kontekst nailazimo na još radikalnije i uspešnije kulturne odluke.

Više država članica EU, poput Irske, a odnedavno u sklopu novih reformi i Danska, prepoznale su važnost podrške čitalačkoj kulturi i uveli su stope PDV-a od 0% na knjige kako bi se borile protiv digitalne izolacije i krize čitanja. Na isti način i Ujedinjeno Kraljevstvo potpuno oslobađa od poreza ova kulturna dobra. Ove države su prepoznale da se ukidanje ili smanjenje poreza naplaćenog na knjige i novine ne manifestuje kao manjak u budžetu, već se vraća kao dugoročna investicija u kulturnu i ekonomsku konkurentnost društva.

Predlažemo Vladi na razmatranje sledeći dvostepeni predlog modernizacije poreske politike – podrška štampanoj kulturi, smanjenje poreza na pola. Predlažemo da se trenutna stopa PDV-a od 10% na knjige u papirnoj formi i štampane medije smanji na pola, odnosno na 5% čime bismo se približili nivou naših regionalnih partnera. Ovo bi direktno smanjilo cene u knjižarama, povećalo kupovnu moć građana i donelo značajno finansijsko olakšanje izdavačima i redakcijama. Podrška digitalnoj budućnosti – stopa PDV-a od 0%. Predlažemo uvođenje stope PDV-a od 0% na elektronske knjige, digitalne medije i onlajn časopise oslanjajući se na evropske modele.

3/2 MT/MP

Mlađe generacije danas prvenstveno čitaju na ekranima. Ako elektronske kulturne proizvode potpuno oslobađamo poreza time pozicioniramo Srbiju kao najmoderniju državu u regionu okrenutu digitalizaciji. Sa druge strane, uz minimalan gubitak u budžetu pružićemo ogroman podsticaj modernom obrazovanju i tehnološkoj osnovi slobode medija.

Dakle, moje pitanje glasi – da li Ministarstvo finansija vidi mogućnost da u narednom periodu, na primer prilikom sledećih izmena budžeta, preispita oporezivanje knjiga i medijskih proizvoda?

Hvala lepo.