Hvala vam.
Reč ima ministar Ivica Dačić. Izvolite.

Uvek pogledam ko je prisutan, ko nije, jer oni kojima hoću nešto da kažem, oni obično odu.
U svakom slučaju, ne znam kako se zove poslanik iz Nestorovićeve stranke, mislim da je Antonijević, koji je imao dobar predlog i ja bih predložio da ga uvažite, barem ću tako da kažem mojim poslanicima, da glasaju za to da se ide na ovaj test za psihoaktivne supstance. Pošto to policija radi, mi možemo da asistiramo, nije nikakav problem.
Kad je reč o Evropskoj uniji, znate šta, da sam se sad probudio a da sam zaspao 5. oktobra ili 4. oktobra, ja bih mislio da smo sad sigurno u Evropskoj uniji. To je bio osnovni moto zašto ste srušili Miloševića. Samo Milošević da ode, sve će da bude bez problema. Samo Milošević da ode, sve će biti bez problema.
Ne znam šta ste mi dobacili, ali ako pričate nešto o Đinđiću, Đinđića je ubila policija. Niste tada tražili ostavku ministra policije. Ubili su vam predsednika Vlade, a istog ministra policije ste ponovo izabrali za ministra policije, Dušana Mihajlovića.
Taj što je čestitao rođendan je pratio američkog ambasadora u vreme vlasti Demokratske stranke. Ja sam bio ministar policije, on je bio lični pratilac američkog ambasadora kao pripadnik SAJ-a.
Prema tome, ako vi mislite da je to, onda ste ga vi podmetnuli da taj ko je ubio Đinđića ubije i američkog ambasadora.
Kad već pričamo o tome ko je kome čestitao rođendane i ko je kome išao, znamo dobro ko je išao kod Legije i ko se i sa kim se dogovarao. Uostalom, 4. i 6. oktobra vi ste imali sastanke sa Legijom da srušite Miloševića. Zajedno ste sa njim…
Nemojte mi dobacivati, nisam vama uopšte ništa dobacio.
Ako ste ušli, gospodine Lazoviću, zbog ovog testa, ja se slažem.
Ja sam govorio o tome da uvek izađete kad hoće neko nešto da govori.
Vi da ste korektni, malo pre ste govorili o tome da ste tražili da dođem, da ja nisam došao, a dobro znate da su vas informisali da sam bio zdravstveno sprečen da dođem. Nije vam smetalo da me cele nedelje napadate ovde u Skupštini da ja, eto, neću da dođem u Skupštinu. Evo, sada sam zdrav i tu sam.
41/2 MZ/LjL
Što se tiče etničkog čišćenja, pošto je Sneža prošla kroz ono što se prolazi na Golom otoku, hoću da vam kažem sledeće. Ko je ovde bio dobar sa Vukom Draškovićem?

Ministre, hajmo po dnevnom redu, molim vas. Nemojte sada da idemo i na Vuka Draškovića.

Molim vas, etničko čišćenje, Vuk Drašković je rekao da će odseći ruku svakome ko maše zelenim barjakom u Sandžaku. Svi ste vi bili dobri…
Hvala gospodine Jovanović, sve vas ja dobro poznajem. Sve vas ja dobro poznajem, zato ovako i govorim.
Prema tome, što se toga tiče, imali ste vi druge primere. Napadali ste Snežanu zbog onog izraza koji je upotrebila. Srbi su bili žrtve etničkog čišćenja. A vi, šta ste govorili i šta ste radili? Demokratska stranka i Zoran Đinđić su bili na Palama, okretali vola sa Karadžićem, da ga podstiču da ne prihvati mirovni plan. Koštuničina stranka je u svom programu i kad je došla na izbore imala veliku Srbiju.
Znači, što se tiče svega toga, Milošević je za neke vaše stranke bio Gandi.
Kad je reč o Boru, pominjali ste Bor, žao mi je što nismo prihvatili predlog Zorana Đinđića da u Boru gajimo kikiriki ili da se pravi fabrika nameštaja. To je bio vaš predlog.
Što se tiče "Sartida", prodali ste ga za 19-20 miliona. Vratio se posle za jedan evro ili jedan dolar.
Neću da vam govorim, ne želim samo vas da kritikujem, želim i da kažem i kada vi iz vladajuće koalicije, iz nekih bošnjačkih stranaka, upotrebljavate izraz "Sandžak", morate da vodite računa da kad govorite o nacionalnim manjinama morate da budete objektivni prema svemu. Nemojte vi sada da osuđujete nešto što se čulo negde. Osudite i ono drugo što se čulo juče, prekjuče, a to je – ovo je Sandžak, ovo je Turska. Pa osudite kad se kaže na utakmici – niko te nikad neće mrzet' ko ja, Srbijo. U 17. veku bilo je 25 sandžaka, turskih sandžaka, na teritoriji Jugoslavije. Sandžak je deo okupacione vlasti Turske. Zato vas molim da vodite računa kad o tome govorite.
(Predsednik: Ali dobro, Ivice, nećemo do Turske, molim vas. Da se vratimo u malo bližu istoriju.)
Zato što to ostalo je… Vi znate da je postojao i Beogradski sandžak, postojao je i Smederevski sandžak, postojao je i Niški sandžak itd.
(Predsednik: Ministre, nema veze sa dnevnim redom.)
Što se tiče ovoga o čemu ste vi govoriti, vi ste mene napadali za ratnohuškačku politiku. Pa kako onda neme veze sa ovim o čemu govorimo? Ima veze. Ja želim da vam dokažem da to što govorite je izdaja države Srbije i nacionalnih i državnih interesa, jer Srbija nije vodila ni ratnu ni huškačku politiku, to je istina. I zato sam se javio, a ne da repliciram sa vama. Zato što ste vi čardak ni na nebu ni na zemlji. Ja još nisam sreo nijednu političku stranku koja kaže da neće izaći na ove izbore nego će sada podržati neke druge. Ali zato se toliko i javljate. Ja vas samo podržavam, budite parlamentarni.
A što se tiče ostalih vas koji dobacujete, ja vas, gospodo i dame, slušam od 1992. godine. Od 1992. godine slušam kako pokušavate nešto. Ja sam, dame i gospodo, i dalje tu. A gde ste vi i gde su vaši preci? Tu ćete i ostati. Hvala vam puno.

Hajde, molim vas.
Replika, Radomir Lazović.
Izvolite.
42/1 MT/JG 17.50 – 18.00

Imali smo jednu raspravu prethodno oko toga zašto se ovde dobacuje. Evo, zašto se dobacuje. Koja je ova tačka? Tačka –razno.

Gospodine Dačiću, konkretna pitanja. Ovo je sednica o nepoverenju Vladi i vama kao nekom od ministara ovde. Evo, ovde predsednik kaže da 50% policajaca radi za mafiju. Jel imate vi neko mišljenje da tu kažete nešto o tome? Jel imate vi nešto da kažete o tome da dvadeset i dva slučajeva podmetanja požara, „Molotovljevim koktelima“, bombama, kašikarama su se desila od februara? Šta o tome imate da kažete?

Čemu vi služite ako o tome nemate ništa da kažete? Da nam objašnjavate istorijske lekcije, da opravdavate to što je vaša ministarka pozvala na etničko čišćenje? Pa kako to nije...

(Ivica Dačić: Nije pozvala.)

Nije pozvala, u pravu je. Ne, ne. Evo, nek se desilo jedno. Ne, nije pozvala, u pravu ste, izvinjavam se. Hoću da se ispravim. Žao joj je što niste sproveli etničko čišćenje.

(Ivica Dačić: Nije tačno.)

Dakle, čoveče, odgovorite na pitanje? Jel možete da osudite etničko čišćenje kao takvo protiv svakog naroda, protiv srpskog, protiv albanskog, protiv bilo kog naroda osudite etničko čišćenje. Nemojte da nam govorite sada ovde, nalazite načine da je opravdate.

Ko može da opravda tako nešto, bre? Kakvo opravdanje može da se ima za pozivanje, za žal za etničkim čišćenjem? Pa bi onda ona da se ispravi kaže – malo samo da ih deportujemo, neke da likvidiramo, nećemo sve. Pa, još...

Šta treba da pomisle manjine u Srbiji, nego da ćete možda sutra njima da pretite etničkim čišćenjem ako vam se ne sviđaju?

Pa, to je politika koju vi nastavljate od devedesetih godina, to je ratnohuškačka politika. A, to što ste radili devedesetih ne moramo sada, svi znaju, uništili ste generacije ljudi. Moju i slične generacije ste devastirali vašom ratnohuškačkom politikom, ratovima u kojima ste učestvovali.

Čoveče, ovde ste da odgovarate na pitanja. Zato dobacujem.

Po Poslovniku ko je?
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. stav 1. Poslovnika gde piše – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne može ministar policije da neku izjavu, ne znam gde je čuo i ko je izrekao, poistoveti sa jednom katastrofalnom izjavom koju je dala članica Vlade Republike Srbije. Izvinite.

Dakle, koja je to poruka? Ne možete upoređivanjem tih stvari koje nisu uporedive i odgovornost koju nosi jedan ministar da spuštate na taj nivo.

Ako mislite da je neko nešto uradio protiv zakona vi ga procesirajte, ali isto tako procesuirajte i krivično i politički ministarku koja je članica vaše stranke. Posle te izjave... (Isključen mikrofon.)

Hvala vam, ali ovo zaista dalje nema nikakve veze sa povredom Poslovnika.
Da li želite da se izjasnimo?
(Ahmedin Škrijelj: Da.)
Želite da se izjasnimo.
42/2 MT/JG
Dobro. Hajde samo, molim vas, da spustimo loptu. Pretpostavljam da je svima izuzetno teška i mučna ova čitava sednica.
Dakle, evo, ja ću početi prva. Povlačim sve opomene koje sam izrekla poslanicima Zeleno-levog fronta.
Hajde samo, molim vas još jednom, da ne dobacujete. Molim vas, da ne dobacujete zato što je i tako uzavrela atmosfera, nemoguće da razgovaramo, a treba da bude razgovor o nepoverenju Vladi.
Tako da, molim vas da uđemo u sutrašnji dan nešto mirnije i da vidimo kako zaista možemo da pričamo o onome što jeste tačka dnevnog reda.
Zamolila bih, evo, premijera Đuru Macuta da zaključi i da se vidimo sutra u 10.00 časova.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.