Hvala.

Kada raspravljamo o Vladi, koja još uvek ruča, okvir legitimne rasprave je ne samo ono što je ova vlada u ovom mandatu donela kao svoje odluke, nego i politike koje sprovode a definisane su u prethodnim sazivima Vlade kao kontinuitet, i u drugom delu legitimna je rasprava oko toga šta Vlada nije učinila, a što je po mišljenju naše poslaničke grupe MI - Glas iz naroda bila dužna i morala da uradi.

Pre toga, samo dve rečenice mi dozvolite, bilo bi čudno da ja ne kažem ništa kad se već o tome govorilo pre ručka. Tačno je da gospodin Nestorović neovlašćeno koristi dva i po miliona evra, i tu ću stati, uz pomoć državnih organa. A drugi deo, kolega je govorio o kombijima koji su podeljeni opštinama, pa između ostalog je rekao Orahovac. Bio sam skoro sa grupom prijatelja na Kosovu i Metohiji, između ostalog smo angažovali taj kombi, odnosno vozača u Orahovcu. Želim da građani znaju da je to izvanredan kombi, nije im dato bilo šta nego zaista vrlo dobro vozilo i on obavlja ogroman deo važnih poslova za ljude koji tamo žive, od prevoženja dece u škole do prevoženja do Mitrovice i špartanje Kosovom i Metohijom, tako da onda građani, Srbi, mogu da završavaju svoje poslove. Kao jedna vrsta dodatne informacije.

25/2 MV/IR

E, sad, govoriću o međunarodnim odnosima u pogledu onoga što su stavovi Vlade, govoriću o Kosovu i Metohiji i nešto oko koncepta ekonomske politike. Dakle, u tome, kad budemo raspravljali, zapravo će se iz stavova naše poslaničke grupe šta bi trebalo i šta bi moglo da se uradi jasno videti šta su zamerke ovoj vladi.

Pre toga bih krenuo od jednog detalja, nešto što je Vlada propustila da uradi. Pre dva dana sam bio u Bujanovcu, tamo je bila manastirska slava i okupilo se zaista veoma mnogo ljudi. Njima je to izuzetno važno, ne samo njima, nego i šire u regionu. Nažalost, taj put do manastira je loš, ima jedno dva i po kilometra puta koji bi trebalo izasfaltirati, što nije učinjeno. Sad, svako od nas putuje negde po Srbiji i svako od nas nađe negde gde bi nešto trebalo uraditi a nije urađeno, i to što ja sad govorim zvuči kao demagogija, kao evo sad Branko bio u Bujanovcu pa tamo treba asfaltirati. Ali nije, od šireg je značaja i dobro bi bilo da Vlada razmisli o tome.

Naime, investicije su zaobišle Bujanovac, ne u mandatu ove vlade, nego u proteklih 20 godina. I u redu, moguće da po tržišnim kriterijumima nije ni jednostavno opredeliti se za investiciju koja makar neće praviti gubitke u narednom periodu, ali zato Republike Srbija može da pokaže svoj odnos prema tim ljudima tako što bi izasfaltirala taj put do manastira, koji je, inače, oni kažu iz 12. veka. Možda i nije, ali svakako je star manastir i vredi taj put uraditi. To ima veliki značaj, uz svo uvažavanje naših sugrađana koji su Albanci ili nisu Srbi. Svakako, Kancelarija za Kosovo i Metohiju pomaže i Bujanovac kao opštinu, prema tome taj deo pomoći je njima na raspolaganju, o čemu većinski, naravno, odlučuju Albanci, ali ovaj deo bi pokazao jednu brigu o tim ljudima i vezao njihove emocije za samu Republiku Srbiju, pa bi bilo dobro taj nedostatak, da se nađe jedan prioritetni pristup za tih dva i po kilometara puta do manastira. Prosto je dobro.

E, sad, oko spoljne politike. Naša spoljna politika strateškog puta ka Evropskoj uniji ima brojne nedostatke. Pre svega, Evropska unija danas, Brisel danas koji vidimo i ključne države, Francuska i Nemačka pre svih, vode najagresivniju politiku u svetskim okvirima i uvlače nas, čitav svet približavaju trećem svetskom ratu, sa jednom sumanutom idejom nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji. Prema tome, ta politička organizacija je izuzetno opasna na svetskom nivou i ne predstavlja nikakav uzor, nezavisno od pitanja koje je za nas goruće, a to je njihov odnos prema Kosovu i Metohiji, odnosno negiranju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji.

Otuda je apliciranje za BRIKS i Šangajsku organizaciju za saradnju izuzetno pametna politika za Srbiju, koju ni ova vlada ne preduzima, zato što bismo time vrednosno stavili svima do znanja da smo mi u taboru onih koji poštuju principe na kojima su Ujedinjene nacije nastale posle Drugog svetskog rata. I protiv smo hegemonizma u svetu, na čijem čelu su Amerika, naravno, broj jedan, a onda Brisel, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, broj dva. Dakle, mi ne pripadamo, mi vrednosno ne pripadamo današnjim političkim garniturama. Mi delimo baštine evropskih vrednosti u dubljem smislu, koje nisu vezane za aktuelne politike. Ali, danas insistirati na tom putu kao strateškom opredeljenju je potpuno pogrešna i loše utemeljena politika.

U svom govoru, i tu bih hteo da građani takođe obrate pažnju, gospodin Aleksić kad je govorio o Kosovu i Metohiji, to liči kao da je patriotski govor, ali on zapravo insistira na tome da smo mi pravno izgubili Kosovo i Metohiju. On insistira na tome da više ništa ne može da se uradi, a kad i misli da bi nešto trebalo, to su Srbi ili manastiri, a ne pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

25/3 MV/IR

Ono čime ja nisam zadovoljan, to je odgovor predsednika Vlade, kad je on govorio o Kosovu i Metohiji zaustavio je svoja razmatranja na pitanju formiranja zajednica srpskih opština. Izuzetno je važno da se razume da zajednica srpskih opština nema nikakve veze sa pitanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Ono što MI – Glas iz naroda misli da je neophodno da se uradi na diplomatskom nivou, koliko danas, a nije urađeno ni u prethodnom periodu, obzirom da se politika popuštanja pokazala lošim, ne daje dobre rezultate, to je da svi naši predstavnici državni u svim prilikama iznose šta Srbija na kraju pregovaračkog procesa, kad god on bio, očekuje od nadležnosti države na Kosovu i Metohiji. Kad kažemo suverenitet, koje su to nadležnosti koje čine taj suverenitet Srbije i na Kosovu i Metohiji.

26/1 MZ/MJ 15.10–15.20

I naravno da treba da se ograničimo samo na klasične funkcije koje pripadaju državi i naravno da Kosovo i Metohija treba da ima široku autonomiju, to nije sporno, ali vojska, vojska može biti samo Vojska Republike Srbije i na Kosovu i Metohiji.

Međunarodni odnosi – Republika Srbija, monetarna politika, dinar kao sredstvo plaćanja – Republika Srbija i ono što čini zajedničko tržište, suverenitet u okviru jedne države ne trpi ograničenja koja bi ličila na feudalizam. Prema tome, nikakvo Jarinje, Brnjak, Merdar, nikakvi prelazi i sve drugo što čini koncept zajedničkog tržišta i, po mom mišljenju, morao bi tu da bude i Ustavni sud kao jedini sud na nivou Republike Srbije. To mora da se izgovori. Prećutkivanje onoga što mi kao svoje crvene linije vidimo, kao minimum ishoda pregovora, u stvari ohrabruje sve one koji govore da se Srbija, vlast u Srbiji, Republika Srbija odrekla suvereniteta i teritorijalnog integriteta i na Kosovu i Metohiji.

Druga stvar koju na diplomatskom planu treba takođe bukvalno zaoštriti, jer ovo popuštanje ne vodi nikuda, to je zahtev za demilitarizacijom Kosova i Metohije. Po Rezoluciji 1244, samo međunarodne snage mogu biti vojne snage na Kosovu i Metohiji, privremeno, do konačnog rešenja, uz onih do hiljadu pripadnika oružanih snaga Srbije koje imamo prava da vratimo, pa oni stalno izbegavaju da se to sprovede. Ali svakako ne mogu postojati nikakve vojne i paravojne i prikrivene vojne snage Prištine na Kosovu i Metohiji. I jasno reći da ukoliko međunarodne snage ne budu izvršile demilitarizaciju, što je u njihovom mandatu, to će onda uraditi Vojska Srbije. Mi to ne želimo. To je mnogo gore rešenje nego da to urade međunarodne snage, ali niko u svetu ne treba da se zanosi da Srbija može da trpi militarizaciju tzv. Kosova, koja predstavlja egzistencijalnu pretnju za Republiku Srbiju i predstavlja egzistencijalnu pretnju za Srbe na Kosovu i Metohiji. To se mora vrlo jasno reći, jer tim stavom i tim načinom mi prebacujemo odgovornost, kako jeste, za destabilizaciju čitavog regiona koju zapravo vodi Zapad i na taj način se mnogo bolje pozicionirati.

Zbog ograničenja vremena sad preskačem i krećem odmah na razlike u makroekonomskom konceptu. Pokušaću to na primeru da pokažem.

Naime, nije sporno da se sa nekim parama nešto infrastrukturno zida ili se izgradilo – auto-putevi, tuneli, mostovi, i sad oko toga pare i šta se tu pravi. U našoj političkoj javnosti, široj društvenoj javnosti ima rasprave oko toga koliko to košta što se radi, ukazujući na problem korupcije u tom delu, i u tom delu zaista korupcija jeste problem. Ali moram da vam kažem, kao neko ko je redak u ovom sazivu Parlamenta koji je 2004. godine, ja sam bio direktor Agencije za privatizaciju, i sa nekoliko ljudi koje sam doveo za mesec dana smo zaustavili krupnu korupciju u privatizaciji, koja je tada bila jedan od glavnih kanala korupcije u Srbiji.

Ne može vladajuća grupacija da se oslobodi odgovornosti za nivo korupcije, jer to zavisi od kvalitetnih kadrova koje ona treba da rasporedi na ključnim mestima. Ima 35-36 ključnih tačaka u sistemu. Ako rasporedite ljude koji znaju i žele da se obračunaju sa korupcijom, korupcije za ubuduće neće biti. Opozicione kolege greše kada pod korupcijom misle da će oni nešto da istražuju šta je bilo. To šta je bilo, to je u nadležnosti drugih državnih organa koji nemaju veze sa izborima, nemaju veze sa time da li se pobedio ili nisi pobedio na izborima. Ono što je do onoga ko osvoji vlast, to je da postavi sistem u kome njegovi ne mogu da kradu, u kome onaj ko je na vlasti garantuje da krupne korupcije nema ili ima sasvim sporadično. I u tom smislu je to nesumnjiva odgovornost.

26/2 MZ/MJ

Ali gde je problem? Šta je ono o čemu se ne razgovara? Odakle pare, koji je izvor novca koji se koristi za infrastrukturu? Zašto mi nemamo državnu banku koja će se baviti građevinarstvom i infrastrukturom, ogromnu kapitalnu državnu banku? Zašto se zadužujemo komercijalno kod stranih banaka, i to na osnovu uglavnom, ima i, naravno, ovih EBRD i sličnih linija, ali uglavnom se zadužujemo u našem bankarskom sistemu tako što građani i privreda imaju 12 plus milijardi depozita kod tih banaka i onda nam te banke daju naše pare za kreditiranje i milijardu i 300, milijardu i 400 miliona evra godišnje na ime svog profita iznose iz Srbije. Njihove profitne stope su gotovo duplo veće od profitnih stopa matičnih banaka iz kojih oni dolaze. To je nepotrebno.

Dakle, gleda se, i ova vlada gleda sistem u kome je 90% tržišta bankarskog sistema u rukama stranaca i ne preduzima ništa da uspostavi jedan sistem koji mora biti oslonjen na domaće bankarstvo, a u ključnim elementima, to su svetska iskustva, najbolje na državno domaće bankarstvo. Da ne govorim o tome da se uopšte ne koristi mehanizam monetarne politike koji je nama zabranjen, dakle naša Narodna banka Srbije, po zakonu, ne može da kupuje obveznice Republike Srbije, niti druge hartije od vrednosti dužničke, što je Evropskoj centralnoj banci dozvoljeno, što je Federalnim rezervama dozvoljeno, što je Banci Engleske dozvoljeno, što je Švajcarskoj banci dozvoljeno, što je Japanu dozvoljeno, što je svima dozvoljeno. I onda smo mi osakaćeni. Imamo neuporedivo manje izvore finansiranja koji bi bili zapravo beskamatni i omogućavali robusne investicije, u kraćem vremenskom periodu, na način da one ne opterećuju buduće generacije suštinski. Dakle, čitav taj segment ostaje van fokusa i ove vlade, a ne samo prethodnih vlada.

E sad, oko ovoga, najavljenih 600 miliona evra, što se kaže, helikopterski novac koji će se raspodeliti građanima koji su slabijeg imovnog stanja, plus ovih 200 miliona iz Akcionarskog fonda, plus, koliko sam razumeo, još i za one građane koji su postali punoletni od perioda kada je formiran Fond do danas. To sve ukupno je negde, ako sam ja dobro izračunao, 875 miliona evra. E sad ovaj relativno naivni ODIHR, on je uveo ograničenje od šest miliona evra za parlamentarnu kampanju kao plafon, a vladajuća grupacija će ući sa 875 miliona evra u kampanju, mimo ovih šest miliona koje su kao neko ograničenje.

Gde je problem? Upravo je problem zbog toga što će ovih 675 miliona morati da se vraćaju po komercijalnim uslovima, dakle, kad se završe izbori, to je uzeto iz budućnosti, uzeto je od budućih naplata i isplata tog troška. A ovih 200 miliona je uzeto od prošlosti, to su pare koje inače pripadaju građanima; te pare je trebalo da tim građanima budu raspodeljene davnih dana. One su korišćene kao depoziti u različitim bankama i to se prikazuje kao nekakav doprinos ove vlade, zapravo Vlada je tih 200 miliona, odnosno sukcesivno kako su pristizali morala mnogo ranije da to raspodeli. Nije to učinila.

Dakle, ovde imamo problem u tome što… Ovde je tačno rečeno, samo da se vratimo, tih 50 evra, 6.000 dinara, iz ovog fonda zaista je realizacija onih obećanih Dinkićevih 1.000 evra. Dakle, ono što je Dinkić obećao 2007/08. godine, 1.000 evra, to se stvarno pretočilo na kraju u ovih 50 evra koje se sada dele i nešto je malo ranije deljeno, ali nije to dobacilo ni do 100 evra. Dakle, ta prevara tada je zaista bila 10 puta otprilike izražena.

27/1 JD/MP 15.20 – 15.30

Ono što mi se veoma nije svidelo u govoru gospodina Aleksića, on je doveo u pitanje moralnost naših ljudi koji imaju niža primanja i koji imaju niži stepen obrazovanja. Kao oni će biti navedeni da promene svoj stav, da izmene svoja uverenja.

To je neverovatno nipodaštavanje naših građana. Upravo taj nepismeni srpski seljak je čvrstinom svog uverenja, jasnoćom i bistrinom svoje misli na svojim leđima izvojevao i izneo sve naše strateške i istorijski važne pobede.

Ta ideja da onaj ko je obrazovaniji ima više para je moralniji i jasnije vidi stvar, jasnije razume državne i nacionalne interese, to je prvo apsolutno neistinito, drugo potpuno neprihvatljiva segregacija među građanima i to je vrlo, vrlo, loša stvar i ne sme se činiti.

Na kraju, pripremio sam jedan spisak, ali nemamo vremena da prođemo kroz to. Kada tražite ko su ti loši kadrovi kod vas, pa imate nalaze Državne revizorske institucije, imate kadrovsku komisiju u Vladi, pojačajte je sa tri dobra pravnika i dajte im zadatak da prolaze kroz izveštaje Državne revizorske institucije, i videćete da će vam oni signalizirati ogroman broj vaših kadrova koje je Državna revizorska institucija utvrdila da krše zakon u većem obimu. Dajte smenjujte te ljude ili ih makar vi iz vladajuće grupacije izbacujte iz partije.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Dušan Bajatović.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege, verovatno ću govoriti možda malo drugačije nego što smo ovde čuli. Neću se baviti detaljima. Ostaviću malo vremena, ako neko bude pitao nešto.

Moram da vam kažem da mi je ova sednica veoma zanimljiva. Prošli smo kroz sve novinske natpise, prošli smo kroz podatke iz APR-a, prošli smo javne podatke sa sajta javnih nabavki i izvinjavam se ako ću da izgovorim jeres, ali meni ovo liči kao sednica koja treba da pomogne opoziciji da pređe cenzus.

Možda grešim. Data im je šansa. Možete sa dokazima, bez dokaza da kažete šta god hoćete. I okej, to je politička borba. To je možda i politički legitimno, jer vidim da vas neće blokaderi, a sa druge strane, dobro je pokrenuo kolega Pavlović, čuo kako se potcenjuje sopstveni narod.

Ko glasa za SNS? Ne bojte se za SPS i za nas će da glasaju. Nemamo mi taj strah. Treba da izađemo na izbore. Pa, ko će da glasa za vas, ako sopstveni narod neće, a neće da vas podrže ni blokaderi koje vi zovete studentima, jer tamo na toj listi, navodno i nema studenata.

(Narodni poslanik iz opozicije dobacuje sa mesta: Znači, vi ćete samostalno na izbore?)

Da, što se mene tiče, ako mene pitaš, evo sede moje partijske kolege, ja se zalažem za to da SPS ide samostalno.

Šta je problem? Nikakav problem nije. Ako se drugačije politički dogovorimo, zavisno od toga kakva bude politička scena, svi su dogovori mogući. Jednu stvar znam, niko od vas neće ići sam. Niko, jer nema šanse.

(Milenko Jovanov: Isključen mikrofon.)

Dobro Milenko, ti ćeš na kraju da začiniš. Nije problem.

Ali, ja ću pokušati da na nekim stvarima samo kažem o čemu bi mi trebali da raspravljamo. Ovo očito nije rasprava o ovoj Vladi. Ovo je rasprava od prethodnih 14 godina SNS i SPS-a ili koga već, koga ćete ovde da nabrojite.

27/2 JD/MP

Prva neistina je da li je bilo ono, programi „Srbija 2025“, „Srbija 2030“, „Srbija 2035“, pa to je predočeno građanima. To su programi. Vaš problem je što nema programa. Ima samo kritika. Sve je kritika.

Putevi su dobri, ali su skupi. Bolnice su odlične, a odlaze lekari. Pa, sa čime da vrše dijagnostiku, ako neko nije napravio bolnicu i kupio nove aparate? Pa, mora da bude nešto novo tu. Da li je tako?

Znači, nije tačno, vlast je transparentno izlazila. Možemo da pričamo i o krađi na izborima ako hoćete, ali ako se razlika meri u milionima teško je pričati o tome. I ja to zaista mislim.

Dalje. Pogledajte kolega Branko Pavlović, izvinjavam se pošto se on neće dodatno javljati za reč, verovatno, imate dva modela, fiksni kurs i fluktuirajući. On misli da je dobar fluktuirajući, a ja mislim da je dobar fiksni. Znate zašto? Jer je taj fiksni kurs, između ostalog stvorio poverenje. Znači, nije to samo koliko izvozimo i koliko uvozimo, jel naša privreda i nije dovoljno velika.

Zašto nije dovoljno velika? Jer su banke rasturene i pariski i londonski klubovi koji su bili, sve je urađeno da mi nemamo domaću banku…

(Narodni poslanik opozicije dobacuje sa mesta: Ko je bio na vlasti?)

I ja se pitam ko je bio na vlasti.

Što bi rekli moji prijatelji iz Srpske napredne stranke – pa, vi ste bili na vlasti. To je nebitno. Niko nije odgovarao.

Najveća pljačka… Nije pljačkaška privatizacija, to je druga po redu. Prva je bila uništenje bankarskog sistema. Vi nemate šansu da radite i gradite. I sve ostalo, ljudi, uništenje instituta, uništenje školstva. Pa, ko je to uradio? Vučić? Neće biti.

Koliko nam treba godina da vratimo to nazad? Pričao sam o poverenju u dinar. Što se tiče, možete da glasate i meni poverenje.

Uostalom, sama sednica o nepoverenju Vladi… zato sam rekao da je ovo vama pomoć, a ne znam šta. Nije ni važno. Možda ste bolji vi nego blokaderi, ali nemate podršku ni jedni, ni drugi.

Dakle, da se vratim na ovo. To poverenje koje je ostvareno, otuda su bile velike strane investicije. Kada su prestale velike strane investicije? Kada je nastala politička nestabilnost. Gde leži srce političke nestabilnosti? U pokušaju sprovođenja obojene revolucije.

Ko to očekuje da odgovorna vlast u nekoj državi propusti obojenu revoluciju. Da li zna neko da mi navede primer bilo koje države u svetu da je obojena revolucija donela dobro? Ne postoji.

Ako ste mislili da će ova vlast…

Neću da nabrajam rezultate i neću da polemišem sa kritikama koje su ovde iznete. Uglavnom, ničim dokazani i uglavnom iz novinarskih natpisa. Ona ima rezultate. Vlast izlazi sa rezultatima i sa programom. Ispada da kolege iz opozicije imaju samo kritiku, pa ako ne ponudite ništa, ja ne ulazim u legitimnost onoga što je političko vaše delovanje, to je vaš izbor. Ne znam kako će ljudi glasati za vas. Tu imate najlepšu činjenicu. Imate studentsku listu na koju nema ni jednog studenta. Da li je to tema? Ako je to tema, okej, prepustićemo građanima da o tome odluče.

Dalje, vraćam se na privredu. Mi moramo da vodimo računa koliko nam je privreda duboka, koliko mi možemo da proizvedemo. Ovde su bili odlični govori. Što se mene tiče, ja to moram da kažem, iako je naš Vojvođanin, ali ministar Glamočić je objasnio mnogo stvari vezanih za poljoprivredu, vrlo sistematično, sa tačnim podacima, na ono što se najviše napada i vrlo tačno. Od cene mleka do cene

27/3 JD/MP

poljoprivrednih proizvoda, do toga koliko mesa uvezenog iz inostranstva učestvuje u proizvodima. Da li sam zadovoljan što je to tako? Nisam. Vidim, nije ni on, nije ni Vlada.

Minisitarka privrede Andrijana takođe je imala svoju priču. Ministar Siniša Mali, može da vam se sviđa ili da vam se ne sviđa ali zahvaljujući toj ekonomskoj, monetarnoj, fiskalnoj politici mi imamo dovoljno para u budžetu i da se nominalno povećava dug, ali on suštinski pada u ukupnom zaduženju.

Reći ću nešto za šta znam da ćete da me napadnete. Mene ako pitate, sledeća faza, kada pogledate budžet, nama je sa jedne strane potrošnja, s čim se vi sllažete.

Treba da se napravi neka proizvodnja. Što se mene tiče, ako imamo takve mogućnosti u srpskoj privredi, takve alate, sledeći korak kada smo sačuvali državu ako bude političke stabilnosti, treba da bude upravo to, da povećamo ono što će budžet puniti sa strane proizvodnje. Znači, nije dovoljno povećan izvoz.

28/1 MT/CG 15.30 – 15.40

Ako se dobro sećam, u vreme ministra Martinovića subvencije su bile na nivou 600, 700 miliona evra, sada su prešle milijardu i 300, milijardu i 400 miliona i isplaćuju se, ali nisam video dovoljno veliko povećanje u poljoprivredi. Ako su duplo veće subvencije, mi očekujemo da izvoz ne bude pet milijardi, nego da bude deset, jer nije ideja ni ove vlasti niti bilo koje druge odgovorne vlasti da se ulaže u standard nego da se ulaže u proizvodnju pa da iz te proizvodnje uđemo u fazu da ćemo imati još više para, da ne moramo da delimo „helikopter mani“. Inače, ako postoji višak novca, a verujem Sinišu, nije loše da ga podelimo narodu, a vi to tumačite drugačije.

Prema tome, mi imamo nekoliko ekonomskih koraka, uključujući fiskalnu i monetarnu politiku, koji nam sada omogućavaju da razmišljamo o tome da podižemo proizvodnju.

Još nešto. Taman smo bili na pragu da to uradimo, a onda je pokušana obojena revolucija. Zašto je ona pokušana? Zato što je zovu da je obojena, ja sada ne znam što su tačno dali. Naši ministri i poslanici vlasti idu u Evropu da obezbede neku podršku državi, a vi idete da se žalite na sopstvenu državu i na sopstveni narod. Na državu zato što niste na vlasti, a na narod zato što neće da vas podrži. Na narod, na srpski narod, na građane Srbije, na nacionalne manjine. Svaka čast prof. dr koji nas je podsetio na srpske pesnike.

A vi ako me vučete za jezik, da vas pitam nešto. Evo tu sedi moja drugarica Snežana, svi ćete da napadnete, zato i ostavljam vreme. Da vam kažem nešto – ni jedan vaš napad nije kredibilan iz razloga što ne spominjete ni proterivanje Srba, ni bombardovanje, ne spominjete nigde da Srebrenica nije bila genocid jel to nije dokazao ni Haški tribunal, pa tako redom.

Onog momenta kada budete spremni da daje izjave koje brane srpsku državu, tog momenta sam ja spreman da razgovaram o tome da li je Snežana pogrešila ili nije. Dotle, to što vi pričate, to je magla, jer se niste setili da postoje srpske žrtve, niste se setili da postoji genocid nad Srbima, niste se setili da postoji proterivanje Srba. Ja mislim da treba tebe da bude sramota jel tamo gde ideš samo pljuješ svoj narod i svoju državu. Za razliku od tebe, pošto se ja toga ne bojim. Ja sam držao pušku u svim ratovima. Evo osudite me. I svugde sam branio svoj narod. I opet ću ako me zovu, a vi nećete nikada. To je razlika između nas. Mi ćemo da branimo svoju državu i svoj narod.

Na primer, što se niko od vas nije setio da spominje da sudovi u Prištini pišu optužbe srpskim oficirima Vojske i policije koji nisu nikakve paravojne jedinice. Slala ih je država legitimno da brane Kosovo i Metohiju, da brane naš narod u Republici Srpskoj. Samo ta dva rezultata „Rezolucija 1244“ i Republika Srpska su dovoljan dokaz da se vodila patriotska politika. To što se to vama ne sviđa, to je nešto drugo.

Dakle, ne može biti ni jedna vaša prozivka legitimna dok ne priznate da se u Hagu sudi Srbima, da Srebrenica nije bila genocid, to kaže i Haški tribunal, da su Srbi proterani iz Hrvatske, da Srbi proterani iz drugih krajeva Bosne i Hercegovine, ne računam Republiku Srpsku, da su Srbi proterani sa Kosova i Metohije. Setite se – pregovori bez statusa. Gde smo sada? To isto kao Minski sporazumi s Rusijom. Ali, vi to poštujete, vi poštujete. Setite Gorana Svilanovića, šta je rekao čovek. Mi smo išli u Evropu da dobijemo pare da bi došli na vlast, a zadatak je bio da rasturimo Saveznu Republiku Jugoslaviju. To je on rekao, nisam ja. Da li je to neko d vas demantovao?

28/2 MT/CG

Koliko para imaju ne vladine organizacije? Koliko hoćete. Prošle godine 40 i nešto miliona zvanično. Jesu li one prepoznate kao politički subjekti? Nisu. Jel se kandiduju na izborima? Ne kandiduju. Da li su stalno na onim trovačnicama „N1“ i „Nova S“? Jesu. Što nisu prepoznati kao politički subjekti? Što nisu evidentirani kao, ja bi se založio za to, kao agenti stranog uticaja? A, koga pomažu? Pa, vas pomažu. Oni napadaju vlast, oni prave zlu krv najviše, čak ne ni vi. Razni CINS-ovi, BIRN-ovi i ne znam ko već. Nije mi to tema.

Što niko nije reagovao na optužbe za srpske oficire? Nisu paravojne formacije. Tu i država treba da reaguje, jer je njih država zvala, država poslala. Država mora da brani svoje oficire i svoje vojnike. Eto, kritika jedna i na vlast.

Ja moram da ostavim malo vremena, to sam obećao, ali hoću da vam kažem jednu stvar. Dakle, nema veze, neka se pomogne i opoziciji i sa 3% smo im pomogli umesto 5%, ništa to nije sporno. Ako hoćemo da pričamo o učinku vlasti jedini sud može da da narod. Ja mislim da ova vlast, bez obzira možda neke stvari koje nisu najbolje urađene ili su možda čak i loše procenjene pa nisu dobre. Na tim izborima ćemo da izađemo i da vidimo šta misli narod. Nemojte poštovani drugari i prijatelji, kolege, nemojte da nipodaštavamo sopstveni narod. Ono što je dobro mora da se kaže da dobro, ono što nije dobro ili vi smatrate da nije dobro, recite.

Još jednu stvar, neko je to spominjao, čini mi se Ćuta. Ne smeju da se napadaju ničije porodice ničim. I hvala ti za to. Mislim da je to pošteno na srpskoj političkoj sceni.

Imao bih ja još štošta da pričam, naročito u privredi, ali moram da ostavim par minuta za ove što će se naknadno javiti, pre svega da napadaju Snežanu i Ivicu.

Još jednu stvar da ne zaboravim, makar mi ostao minut manje. Naša policija koja je izdržala više od godinu dana pokušaja da se pobijemo između sebe, da neke strukture dođu na vlast bez izbora, oni su ljudi heroji. Možda ima neko ko je sporan, možda, ali srpska policija i bezbednosne službe su heroji.

Nisam siguran da ona teroristička grupa koja je otkrivena 12. marta u Novom Sadu prošle godine, ona je sprečila da se 15. marta desi ono što su neki obojeni revolucionari planira. Neću da ulazim više u kvalifikacije teroristi, neteroristi, ali njihovo političko delovanje nije legalno.

Hvala vam što ste imali strpljenja da me čujete, i jedni i drugi, ostaviću malo vremena, jer pretpostavljam da će mi trebati.

Hvala vam.
Ja nemam više prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa.
U redu, evo sad Radomir Lazović. Izvolite.
(Radomir Lazović: Ne, Pavle.)
Evo, dajte izvucite karticu, pa je vratite. Ne znam.
Mislim, svi ostali mogu da…
Probajte na sledećoj poslaničkoj jedinici, ne znam o čemu se radi.
Izvolite, gospodine Grboviću.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kad je prethodni govornik ovako gledao u pravcu Vlade i kaže – idete u inostranstvo da se žalite na svoje građane, pretpostavljam da je mislio na Marka Đurića. Ali, on čovek nije tu, možda nije korektno da o njemu govorimo. Ali, ako idemo u pravcu postizanja nekog konsenzusa, slažem sa time da je sramotno da Marko Đurić ide u Ameriku da ljude koji protestuju poredi sa teroristima i na taj način govori o svojim građanima. Ali, dobro.

28/3 MT/CG

Danas je na dnevnom redu rasprava o poverenju Vladi Đura Macuta. To zvuči, onako, malo besmisleno. Kad kažete – Vlada Đura Macuta, to je otprilike kao da kažete – morsko prase. Jer, morsko prase ono nije prase, a ne živi ni u moru, pa tako i Vlada Đura Macuta nije Vlada, jer realno ne vlada ovom zemljom, a još manje njome upravlja gospodin Đuro Macut.

29/1 JJ/LjL 15.40–15.50

I sad, ja se uvek pitam – kako ta Vlada opstaje, zašto ona opstaje? Ali, kad vi pogledate negde definiciju i pročitate malo to o morskim prasićima odnosno zamorčićima, čujete sledeće - da njihova poslušna priroda, prijateljski odgovor na rukovanje i hranjenje i relativna lakoća brige o njima učinili su ih stalnim i popularnim izborom ljubimaca. Ja nemam drugo logično objašnjenje zašto predsednik Aleksandar Vučić i dalje takvu Vladu drži na okupu nego da mu je to prosto tako jednostavno i lako.

Međutim, nije sve baš tako naivno kao što bi se dalo zaključiti iz ovog mog uvoda, jer niste ni vi svi baš u svemu tome toliko naivni i toliko nevini. Ima tu i mnogo ozbiljnijih stvari. Ali, ja ću se trenutno fokusirati na gospodina Macuta, odnosno predsednika Vlade, jer smatram da snosi najveću političku i svaku drugu odgovornost.

Vi ste, gospodine Macut, podbacili kao profesor, podbacili ste kao lekar i podbacili ste, na kraju, kao političar. Kao profesor ste podbacili time što ste prećutali pokušaj uništavanja univerziteta u Beogradu, time što ste oćutali pokušaj uništavanja reputacije vaših kolega profesora koji se bune, time što ste prećutali napade i fizičke napade na studente, na vaše studente, time što ste ostali nemi na rušenje autonomije univerziteta i nasilne upade UKP u prostorije univerziteta. Zbog toga ste podbacili kao profesor, kao akademski građanin, kao univerzitetski radnik.

Međutim, podbacili ste i kao lekar. Podbacili ste kao lekar kada su vaši ministri, gospodin Darko Glišić, kada je pozvao građane da ne šalju svoju decu na univerzitete jer će ih vratiti u kovčezima. Pogrešili ste kao lekar kada je ministar Bratina objašnjavao građanima kako policija ima pravo da ih ubije na protestima. Vi ste bili dužni u tom trenutku prvo kao lekar takve ljude da hospitalizujete, zato što to nije normalno, a kasnije kao predsednik Vlade da pokrenete postupak njihovog razrešenja.

I na kraju, vaše greške kao političara, one su najbrojnije. Ja ću se fokusirati samo na poslednju u nizu, zato što ona nekako najslikovitije oslikava celokupan vaš mandat a tiče se vašeg ćutanja na skandaloznu izjavu vaše ministarke, koja je u toj izjavi afirmisala politiku etničkog čišćenja, afirmisala politiku najgore decenije u istoriji Srbije, politiku Slobodana Miloševića i vi ste na to ostali apsolutno nemi. Niste imali gotovo nijedan stav, danima.

Čuli smo od Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine, da ta izjava ne oslikava politiku Srbije. Čuli smo od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da ta izjava nije u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije. Samo od vas, gospodine Macut, nismo čuli ništa, jer vi niste ni znali šta jeste politika Vlade Srbije, da biste mogli da kažete šta nije politika Vlade Srbije. Vi ste čekali da vam neko drugi to objasni, pa da se posle toga i vi, kao što ste juče rekli, hrabro izjasnite i da kažete da to prosto nije u redu.

Ali, to što se vi ne mešate u vaš posao, vas ne abolira od odgovornosti, ni političke, ni moralne. A odgovorni ste zbog toga što ste sa budističkom mirnoćom gledali kako naoružane falange, kriminalne, preuzimaju ingerencije bezbednosnih struktura, kako tuku građane i kako ovu zemlju i ovo društvo dovode na ivicu građanskih sukoba. Vi ste to gledali kao da se to ne tiče vas, kao da se to dešava u nekoj drugoj zemlji, kao da vi nemate apsolutno nikakve ingerencije nad time i kao da vas to ne pogađa.

Ovde se i tokom ove rasprave i generalno u javnosti, po mom ukusu, prečesto raspravljalo o tome da li vi vašu funkciju premijera obavljate honorarno ili je obavljate volonterski. Ja mislim da je to potpuno nevažno. Važno je što vi tu funkciju

29/2 JJ/LjL

obavljate amaterski, i to mnogo više košta građane. Mnogo veću cenu, i novčano i na svaki drugi način, naši građani plaćaju zbog toga što vi obavljate vašu funkciju amaterski, nego da ste uzeli ono što vam po zakonu pripada.

Ovo vam ne govorim, verovatno jesam malo oštriji i grublji nego inače, zato što želim da vas ponizim ili uvredim. Upravo suprotno, zato što vas ipak, na neki način, poštujem.

Vi ste, gospodine Macut, ozbiljan čovek, imate ozbiljnu karijeru. Vi znate kako se neke stvari rade ozbiljno. Da biste postali profesor, mnogo toga ste morali ozbiljno da radite u životu. I znate, ponavljam, kako se neke stvari rade ozbiljno. Vi znate dobro šta radite na funkciji na kojoj se nalazite, da to nije ozbiljno. Vi znate da se tako ne radi nijedan iole odgovoran posao. A zašto ste to prihvatili, nije mi jasno?

Ja sam rekao na sednici kad su vas birali da ćete biti poslednji radikalski premijer Srbije. I dalje stojim iza toga. Ali, mislim da imate još jako malo vremena da napravite distancu, da ne budete upisani u istoriju kao premijer Vlade sa najvećim brojem krivičnih dela, najkriminilizovanijoj Vladi na svetu. Slažem se, bio sam malo pretenciozan da izgovorim reč koja se teško izgovara. Ali, dobro.

Gospodine Macut i svi vi ostali koji se nalazite na tom mestu, ovo je najbesmislenija Vlada koju smo imali od kad ja pamtim za sebe, a verujem da starije kolege verovatno ne pamte besmisleniju Vladu od ove. A podsetiću vas da to nije lako, jer smo pre ove Vlade imali čak tri Vlade Ane Brnabić, tako da ste postigli jedan značajan uspeh.

Ova Vlada nema kapacitet, nema volju, nema znanje, nema hrabrost, nema resurse, nema kadrove da se izbori sa ključnim problemima sa kojima se naša zemlja danas suočava. Suviše je delikatan trenutak u kome se mi nalazimo da bismo mogli da trpimo vaš amaterizam.

Znate, jedan od glavnih problema građana Srbije jeste pitanje njihove sigurnosti i bezbednosti, toga što je bezbednosni sektor srastao sa organizovanim kriminalom. To vas ne zanima. Mi ne možemo tri dana da saznamo da li ste vi bili u restoranu u kome je bilo ubistvo ili nije. Recite nam da nije i završite tu priču. Ali, nije ni to ključ.

Problem je u tome što organizovani kriminal, koji hara Srbijom, na Vladu Republike Srbije gleda ili kao na saučesnika ili kao na sprdnju. Nikako ne gleda kao na nekoga ko će im pružiti otpor ili na nekoga ko će predstavljati prepreku u njihovim nečasnim radnjama i nečasnim ciljevima.

Ova Vlada ne može da se izbori ni sa drugim važnim pitanjima, kao što je pitanje energetske sigurnosti naše zemlje, zato što niste u prvi plan stavili interes građana, interes Srbije, već više vodite računa o interesu i osećanjima neke druge zemlje. Zato nijednog trenutka niste ni razmatrali opciju nacionalizacije Naftne industrije Srbije.

Imate problem zato što, i to sam vas pitao ovde više puta, zato što vi neke stvari ne smete čak ni da izgovorite - preevropska Vlado Srbije. Ministar policije i drugi ljudi iz bezbednosnog sektora nekoliko sednica ne smeju da izgovore čije strane službe su u Srbiji pravile paravojne kampove u kome su obučavali ljude koje su slali po evropskim zemljama da tamo šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost i da ih destabilizuje. Ne smete da izgovorite da su u pitanju ruske službe, a hvalite se kao Vlada koja raspolaže neverovatnim integritetom, najslobodnija Vlada na svetu kojoj niko ništa ne sme da zameri, koja je najpoštovanije u svetu.

29/3 JJ/LjL

I na kraju kada je reč o evropskim integracijama, moram tu da konstatujem jednu jako tužnu činjenicu. Nijednoj vladi u istoriji Srbije i nikada od kada je Srbija kandidat za članstvo u EU nije bilo lakše postati članica EU ili makar se približiti članstvu. Nikada nije bilo lakše, a Srbija nikada nije dalje od članstva u EU nego što je to za vreme vaše vlade. I mi danas gledamo u leđa onima koji su do pre nekoliko godina gledali u leđa nama i to je direktno vaša odgovornost zato što vi gospodine Macut u svom kabinetu imate čoveka koji pali zastavu EU i onda mislite da možete da postanete deo takvog projekta. Zato što na mestu ministra evropskih integracija imamo čoveka koji ne veruje u evropske integracije. Imamo čoveka koji nije dobrodošao u Brisel. Zato što na evropski samit u Tivat vi pošaljete kriminalce i batinaše iz „ćacilenda“ i time ne obrukate samo sebe, samo vas, mene je sramota zbog toga što ste radili. Svakog poštenog građanina Srbije je sramota zbog toga što ste nas pred očima sveta i Evrope obrukali i zbog toga niko nije odgovarao, a vaš je predsednik rekao da je to učinio neko iz SNS ne bili njega očarao. Pa, gde je odgovornost za to što se desilo?

I, znate šta, samo da se nadovežem, nešto što je juče pričao jedan vaš koalicioni partner koji se frapirao saznanjem posle 20 godina da se za članstvo u političkoj zajednici, kao što je EU, zahteva ispunjavanje, zamislite, političkih kriterijuma. Dvadeset i nešto godina je bilo potrebno da čovek spozna da za političku zajednicu treba da ispunite političke kriterijume.

Ja vam ponavljam, mi nemamo vremena i nemamo više ni života za bacanje da se bavimo vašim amaterizmom, vašim frapiranjem kada se suočite sa relanošću i kada spoznate da svet funkcioniše na drugačijim principima nego što su oni koji ste vi sami sebe negde u glavu utuvili.

Tako da, gospodine Macut, ja ne znam da li će ova vladajuća većina da vam izglasa poverenje ili neće, verovatno hoće, ali ono što jasno jeste da ova vlada nema ni samopouzdanja, ni kapaciteta, ni sposobnosti, da za Srbiju učini išta dobro, osim da podnese ostavku i da pusti neke druge ljude da vode Srbiju u bolju budućnost. Hvala vam.

30/1 VS/JG 15.50 – 16.00

Reč ima ministar za evropske integracije, Nemanja Starović.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, evo dočekasmo drugi deo, drugi dan rasprave o nepoverenju Vladi Srbije, pa da čujemo i nekoliko reči o integraciji Republike Srbije u Evropsku uniju.
Zašto to spominjem? Pa, na samom otvaranju ove rasprave mi smo imali priliku da čujemo jedan veoma ekstenzivni pledoaje ovlašćenog predstavnika koji je govorio u ime 62 poslanika parlamentarne opozicije, koji su predložili ovu raspravu. To izlaganje je trajalo tri sata i 54 minuta i za sve to vreme verovali ili ne, nijednom rečju nije spomenuta Evropska unija. To bi naravno moglo da znači sa jedne strane da parlamentarna opozicija nema posebnih zamerki na politiku evropskih integracija koju Vlada Republike Srbije sprovodi ili pak, a uveren sam da je to zapravo slučaj da tema priključenja Srbije, Evropskoj uniji za njih nije uopšte bitna.
Znate, postoji tu jasna paralela kada mandatar za sastav Vlade Srbije izlaže svoj ekspoze u tom ekspozeu se sadrže sve one smernice, ključne smernice politike, programa koje će ta Vlada sprovodi. Isto tako, kada parlamentarna opozicija inicira raspravu o nepoverenju Vladi, upravo izlaganje ovlašćenog predstavnika treba da predstavlja sumu svih kritika, ali u idealnoj situaciji i predloga šta je trebalo raditi bolje ili drugačije.
Činjenica da jedna jedina rečenica, ponavljam tokom tri sata i 54 minuta nije bila posvećena Evropskoj uniji i našem putu ka članstvu u Evropsku uniju, dovoljno govori o tome da tzv. proevropska opozicija koja je i zahtevala ovu raspravu ne zaslužuje taj evropski prefiks. A, ne zaslužuje ga sasvim je jasno između ostalog i zbog toga što nije podržala usvajanje niti jednog zakona koji su deo naše reformske agende, naših nastojanja da napredujemo na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, u prethodnim mesecima podsetio bih vas usvojene su čak 23 proevropska zakona i ja na tome čestitam, naravno, svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Međutim, evo, došlo je vreme i da kažemo nekoliko reči i kada govorimo o radu celokupne Vlade Srbije, ali i drugih institucija, sistema na planu, evropskih integracija Srbije, ja moram da kažem da je naša politička savest potpuno čista. A, čista je zbog toga što smo evo početkom ovog meseca dobili po šesti put preporuku Evropske komisije za otvaranje Klastera 3. Preporuku koja znači da je Evropska komisija i prepoznala i priznala i uvažila sve ono što smo učinili u proreformskim procesima u Srbiji, ne samo u prethodnih pet godina učinjeno je mnogo, već posebno u prethodnih nekoliko meseci u kojima zaista svedočimo jednom ozbiljnom, evidentnom reformskom zamahu koji je ostvaren kroz rad operativnog tima za pristupanje Srbiji Evropskoj uniji koji je pak formiran početkom 2026. godine.
Evropska komisija je, i na to bih morao da ukažem jedini organ i jedina institucija koja zapravo ima adekvatne institucionalne mehanizme da na jedan valjan meritoran način oceni i proceni da li je neka država kandidat ispunila obaveze koje pred njom stoje, a u ovom slučaju da li smo izašli u susret svim onim racionalnim i razumnim očekivanjima same komisije i država članica. I takva preporuka ponavljam za nas predstavlja najveće priznanje. I upravo ulaganjem dodatnog napora, proteklih nekoliko meseci, mi smo želeli da stvari isteramo na čistac, da više niko ne može da postavlja to pitanje da li Srbija zaista ima poltičku volju i da li zaista želi da napreduje na putu ka članstvu EU i da li to Srbija može.
30/2 VS/JG
Da, ova Vlada Srbije to želi i ova Vlada Srbije zajedno sa drugim državnim institucijama je pokazala da to može i lopta je u tom smislu u potpunosti prebačena u neko drugo dvorište i pokazalo se da onaj pristup koji je definisan formulom, procesa zasnovanog na zaslugama, da to zapravo u stvarnosti nije tako. To nije problem samo za Srbiju, već kao što je to ukazala Austrijska ministarka za evropske poslove Klaudija Bauer, ovo je nešto što potkopava kredibilitet same EU. Da ne dužim, ja ću samo u još jednoj rečenici ukazati da uprkos ovoj situaciji i toj lošoj poruci, koja je i Republici Srbiji poslata, ali koja je poslata u kontekstu kredibiliteta, procesa proširenja EU, mi ostajemo posvećeni reformskim procesima i mi ćemo naporno raditi i u vremenu koje je pred nama na sprovođenju naše evropske agende, a sve na korist naših građana i naše privrede, nastavićemo da povlačimo finansijska sredstva iz plana rasta EU za zapadni Balkan i koristićemo sve one mogućnosti koje postoje za fazno priključivanje naše države jedinstvenom evropskom tržištu. Ne zaboravite, pre svega dva i po meseca, tri, početkom maja u Srbiji je počela puna operativna primena jedinstvenog sistema plaćanja u evrima, SEPA sistema koji donosi uštede našim građanima i našoj privredi, koje idu i do 300 miliona evra godišnje, malo li je, a takođe stojimo u niskom startu i u potpunosti smo spremni za početak i formalnih pregovora oko priključenja naše države u zoni bez rominga EU i to je nešto na čemu ćemo intenzivno raditi i time dokazujemo jedan način i našu privrženost ideji članstva Srbije, pokazuje se na delu da smo mi jedina istinska proevropska snaga u Srbiji, za razliku od onih koji plediraju na taj proevropski prefiks i ne samo da ništa nisu na tom planu uradili, ne samo da nisu podržali niti jedan od evropskih zakona, već koriste svaku priliku da pokušaju da stave klipove u točkove našeg puta ka članstvu EU, koji koriste svaku priliku u Strazburu i Briselu, da aktivno zagovaraju zaustavljanje našeg puta ka članstvu, a čuli smo mnoge funkcionere opozicije koji su otvoreno zagovarali i to da se recimo i ona pregovaračka poglavlja koja smo zatvorili, a to su poglavlja 25. i 26. ponovo otvore, čuli smo da se zagovara obustavljanje isplate finansijskih sredstava iz fondova EU, odnosno preusmeravanje bože moj, tih sredstava sa namena koje trenutno postoje, a koje podrazumevaju naše infrastrukture i zaštitu životne sredine, energetiku, škole, bolnice, i tako dalje, da se usmere na njima naklonjene medije i civilno društvo.
To je slika i prilika našeg tzv. proevropske opozicije. Hvala vam.

Izvolite gospodine Lazoviću, povreda poslovnika pre vas, Života Starčević, prijavite se.

Povreda Poslovnika, član 102. znači, poslanik mora da se obraća vama i priča uopšteno i ne može da priča „ad homine“, na stranu što je sve to rađeno prethodna dva dana, prethodni govornik je uz to i uvredljivo nastupio prema predsedniku Vlade Republike Srbije, i mislim da ste bili dužni da reagujete, a uz to je rekao da se amaterski bavi tim poslom i on i pojedini narodni poslanici. Moram da kažem da je poštenije da se amaterski borite za Srbiju, nego da profesionalno zastupate interese Aljbina Kurtija. Hvala.

31/1 TĐ/IR 16.00 – 16.10

Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radomir Lazović.
Izvolite.