Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, obzirom da je bilo više puta ponavljano da se nisam obraćao vezano za pitanja oko ministara, prozivki vezanih za određene kriminalne radnje i dešavanja koja su bila u poslednje vreme u našoj zemlji, ja bih samo podsetio da
21/2 VS/MP
sam juče u izlaganju koje sam imao ovo sve već objasnio, ali zbog onih koji nisu bili prisutni ovde u ovoj sali, samo da dam osvrt vezano za neka dešavanja koja su bila potaknuta zapravo nesrećnim situacijama vezanim za smrt jedne studentkinje u Beogradu, i ja izražavam duboko saučešće porodici ove studentkinje, koja je proizvelo i dosta emocija i dosta izjava članova Vlade koji su u svojim ličnim obraćanjima imali određene komentare vezane za ovo, odnosno svoje osvrte, koji su bili i lični i istrgnuti iz konteksta.
U svakom slučaju sam obavio juče i uvek obavim razgovore sa svim ministrima i svim članovima Vlade koji jesu bili i medijski prisutni negde ili su imali svoje stavove. U konkretnom primeru, ova dva slučaja sam odmah razgovarao sa ministrima, i posle toga su sledila izvinjenja ministara, čak i saopštenja u medijima, tako da Vlada funkcioniše tako što na dnevnoj osnovi, analiziram stvari koje se dešavaju i uvek reagujem vrlo jasno i direktno. Svakako da lično ne prihvatam bilo kakve građenje bilo kakvih stavova koji nisu prikladni za situaciju ili za ono o čemu se radilo konkretno, ali bih za konkretno ovu situaciju je postojao jasan stav da su se ministri izvinili i da nisu smatrali da je to bio stav Vlade.
U svakom slučaju, ljudi imaju i nekada svoje lične stavove, ali mislim da su u ovom slučaju bili izazvani emotivno dešavanjima.
Gospodin Jovanović je ponovo pitao o situaciji vezano za ubistvo u jednom restoranu Beogradskom, mogu da kažem da je to ponovo uticaj, kao što sam rekao juče, na pravosudne organe i na istražne organe i mislim da ne treba da tako nešto pokrećemo, jer samim tim podižemo tenziju već preterano podignutu u nekim segmentima, i mislim da to nije ni cilj, niti je poenta razgovora u Skupštini i ovde treba da se osvrnemo na suštinske doprinose Vlade ili propuste koji su bili i da u analizi i razgovoru stignemo do nekog rešenja ili nekog boljeg predloga. S tim u vezi bih komentarisao, ovo je opet jedna paradigma šta se ovde dešava, jedna poslanička grupa, imam utisak da ciljano obraćajući se lično i meni i članovima Vlade, po meni je nedovoljno dorasla za jedan visoki dom kao što je Skuština Republike Srbije ili bilo koji parlament u svetu.
Lično obraćanje imenom, mislim da predstavlja jedan nivo nekulture, da ne govorim i stepena neobrazovanja i to se odnosi na jednu grupaciju u Narodnoj Skupštini, a zatim slede i određeni epiteti i razvijanje nečega što je po meni vrlo zanimljivo, prisutno samo u politici, a to je poređenje sa nekim biljkama i sa nekim situacijama, kao što su fikusi, i neki bendžamin, davno zaboravljene biljne vrste koje su bile pre više desetina godina. Provlačenje ovoga meni govori da nemamo svežinu u razmišljanju i mi nemamo ništa drugo nego da se vraćamo na neke stare floskule ili neke stare opservacije koje stvarno nisu ni mesto ni vreme da se ovde priča o tome, a potpuno su izvan konteksta onoga o čemu se ovde govori.
Nisam imao želju da se oko ovoga osvrćem, ali to je jedna pardigma jednog potpuno neverovatnog odnosa narodnih poslanika u Domu gde bi trebalo doneti neke konkretne zaključke i ono što stalno govorim, mislim da bi trebalo raditi na jedinstvu stava o nečemu što je bitno u Republici Srbiji, a ne spuštati se na nivo ličnih obračuna koji vodi u neku disperziju energije koja bi trebalo da bude mnogo pozitivnija kao što je rekao ministar Glamočić, eto primer mleka je nešto na čemu smo mi vrlo intenzivno radili u Vladi, pošto je to bila isto jednom opservacija da ja i članovi Vlade ne rade ništa tokom svog mandata i više puta smo pokušali da napravimo jedan pomak upravo u problemu vezanom za mleko kako bismo potrošnju mleka vratili u život, jer su naše škole koje predstavljaju osnov mesta gde trebamo, kao zdrava zajednica da koristimo to mleko i da promovišemo. Imamo jedan problem neshvatanja i nerazumevanja.
22/1 JD/CG 13.30 – 13.40
Mi smo pokrenuli inicijativu da se zapravo jednim zdravim životom i vraćanjem svega, uključujući i potrošnju mleka, voća u školskim ustanovama vratimo u da kažem jednu realnost i zdravlje, da vidimo računa o zdravlju naših mladih građana, odnosno naše budućnosti i da vraćanjem, recimo fizičke kulture u škole, takođe zajedno sa ovom vrlo bitnim elementom, a to je zdrava ishrana vratimo realnost i u poslaničke klupe, ali pre svega u naše društvo i državu.
Prema tome, puno se radi. Mislim da ne treba više da se osvrćemo na potpuno isprazne konstatacije ko je šta rekao u nekom trenutku, hvatati se za to, a potpuno prenebregnuti suštinu onoga što nije u vezi sa komentarom na koji se to odnosi.
Hvala vam najlepše.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću ja nisam čula da vas je predsednik Vlade pomenuo. Šta se desilo?
(Aleksandar Jovanović: Spomenuo me je ministar u svom obraćanju.)
Proveriću u beleškama, pa ako vas je pomenuo daću vam naknadno repliku. Zaista nisam čula. Proveriću. Nemojte da ste nervozni. Dobićete repliku ako vas je pomenuo.
(Aleksandar Jovanović: Pitajte Macute. Evo sad me je spoemenuo.)
Dobro, dobićete repliku ako vas je spomenuo.
Dalje po poslaničkim grupama.
Reč ima narodni poslanik Risto Kostov.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, premijeru Macut, potpredsednici Vlade, uvažene ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvaženi i poštovani građani Srbije.

Rad Vlade Srbije premijera Đura Macuta analiziramo mi u PUPS-u naravno i vrednujemo kao rad Vlade kontinuiteta. Na početku, jasno da kažem stav PUPS, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, mi podržavamo rad ove Vlade.

Dakle, posle ovog vanrednog zasedanja očigledno nećemo slušati pesmu „pada Vlada“ bar kada je u pitanju ova Vlada. Podržavam ovu Vladu Srbije pre svega jer su plate i penzije redovne i sigurne i stalno rastu. Ostvaren je osnovni vrednosni stav PUPS-a 3P – penzije prate plate.

Najavljena je svojevrsna 13 penzija za penzionere sa najmanjim primanjima čime će se ublažiti razlika između najnižih i najviših iznosa penzija, zašta se godinama zalaže PUPS.

Očekujemo i nadamo se da će Vlada uvažiti inicijativu PUPS-a za uvoženje socijalne garantovane penzije za sve starije od 65 godina koji nemaju i neće imati penziju i to ne u iznosu manjem od 150 evra.

Ova aktuelna Vlada Republike Srbije će zajedno sa prethodnim vladama gospođe Ane Brnabić od 2020. do 2024. godine, ući u istoriju Srbije i u istoriju njenih sela.

Pored toga što je očuvana politička stabilnost i na delu je ekonomsko jačanje Srbije, ovu Vladu ćemo pamtiti po veoma odgovornoj politici prema selima Srbije.

22/2 JD/CG

U najpozitivnijem smislu reči nastavila je da osmišljava i realizuje programe namenjene stanovnicima sela širom Srbije bez razlike da li je reč o Srbima, Mađarima, Rumunima, Slovacima, Hrvatima, Bošnjacima, Makedoncima itd. Ova Vlada je nastavila preporod sela započet 2020. godine.

Zašto je selo važno‌? Na selu živi oko 40% stanovništva Srbije, selo proizvodi hranu i bitno utiče na prehrambenu suverenost zemlje, sa sela crpimo važne sirovine, ali ono najvažnije selo je celom našem društvu, pogotovo u gradovima dalo i dalje daje umne ljude, visokostručne kadrove koji su preduslov tehnološkog i svakog drugog napretka.

Svi znamo da su čitavih 70 godina sela u Srbiji zapostavljanja, uništavana, ne volim strane reči pa ne kažem da su devastirana. Neko je juče rekao da je u ovim klupama sedeo jedini naš nobelovac, pisac i diplomata veliki Ivo Andrić. Evo kako je Andrić video i opisivao seljake.

Čitam iz knjige Andrić „Priče o selu“. U svim prilikama i vremenima junaci Andrićevih priča u selu umeju da budu mudri, lukavi i dovitljivi, hrabri, pravdoljubivi i ponositi, vredni, borbeni i uporni, ponekad skloni zanosima, tvrdoglavi, brzopleti i kratkovidi, ali najviše čvrsto vezani za surovu ali lepu zemlju koja ih hrani i za podneblje ovo što je veoma bitno gde traju generacije njihovih saplemenika.

Država Srbija je pokazala veliko poštovanje prema tim ljudima koji žive i rade u selima Srbije, time što je 2020. godine osnovala Ministarstvo za brigu o selu i to prvi put u istoriji Srbije. Prvi ministar za selo je aktuelni ministar Milan Krkobabić. Ova Vlada Republike Srbije je kao i prethodna nesmanjenim tempom posvećena podizanja standarda u selima Srbije. Strateški cilj je da uslove života na selu približi i gde god to može izjednači sa gradskim standardom, da meštani sela Srbije ne budu građani drugog reda.

Da li se celovito stanje u selima decenijama zapostavljanim može promeniti preko noći? Za samo nekoliko godina teško bi bilo. Bilo bi nekorektno očekivati tako nešto, ali prvi koraci su načinjeni u skladu sa raspoloživim sredstvima i čine se novi svakodnevno. Preporod sela Srbije je posao za više vlada i više ministara. Otvoreni smo za kritike i sugestije ali samo one koje u svom sadržaju imaju i konkretan predlog, dakle ne za kriticizam.

Programi preporoda sela Srbije koje snažno podržava i ova aktuelna Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić su nadpartijske od državnog, nacionalnog interesa. Prema dosadašnjim iskustvima nemaju opoziciju. Naprotiv, imali smo priliku da vidimo da su neke opozicione stranke podnele amandmane kojima predlažu veća sredstva za razvoj sela.

Bilo bi nekorektno da govorimo o preporodu sela Srbije, o ekonomskom jačanju seljaka, a da ne pomenemo program oživljavanja zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“, pomognut je tehnološki razvoj 207 zadruga širom Srbije, od toga četiri na teritoriji Kosova i Metohije, naše južne pokrajine. Kao pozitivna posledica tog programa u Srbiji je osnovano novih 1.100 zadruga, dok se pre toga gasilo 100 godišnje.

I ova aktuelna Vlada Republike Srbije je nastavila najpopularniji program, a reč je o naseljavanju praznih seoskih kuća sa okućnicom. Taj program ima ogroman strateški značaj za Republiku Srbiju. Da nam se ne dogodi „usud puste zemlje“, kako ističe ministar Krkobabić, prema naseljavanju, program „naseljavanje praznih kuća sa okućnicama“ ekonomski je značaj jer na selo dolaze radno sposobni ljudi ili ostaju, demografski jer podmlađujemo selo, a i natalitet u selima je veći. Najzad, vojno bezbednosni, da ne ostanu prazni, bez građana Srbije pogranična i brdsko-planinska područja.

22/3 JD/CG

Do sada je dodeljeno više od 4.300 kuća, a krov nad glavom dobilo je blizu 18.000 žena, muškaraca i dece. Oni punoletni, novi stanari, mlađi su od trideset godina, a trećina se iz grada preselila da živi i radi na selo.

Tom programu je posvećena i emisija „Novi početak“, koji se emituje petkom od 21.00 časova, na „Prvom“ programu Javnog servisa.

Ova Vlada neće pasti zbog toga što program ima ministarstva za brigu o selu, obezbeđuje besplatan prevoz seoskog stanovništva. Do sada je dodeljeno 78 mini-buseva, od toga četiri u srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji.

Četrdeset dve opštine od 78 pripada četvrtoj grupi razvijenosti i devastiranih područja, a 34 opštine do sada nisu imale ni jedan vid organizovanog prevoza za ta mesta.

Evo, da čujete gde, pošto ovo nije virtuelna stvar. Možete da proverite u opštinama gde je to dozvoljeno, da čujete gde je Srbija dodelila mini-buseve, a u opštini su obezbedili vozači gorivo. Neću čitati svih 78, samo nekih od ovih opština, Kuršumlija, Bosilegrad, Trgovište, Dimitrovgrad, Crna Trava, Gadžin Han, Lebane, Babišnica, Rekovac, Aleksandrovac, Bela Palanka, Užice, Vladičin Han, Mionica, Boljevac, Ljubovija, Kučevo, Koceljeva, Medveđe, Prijepolje, Tutin, Surdulica, Nova Varoš, Sjenica, Aleksinac, Žagubica, Mali Zvornik, Merošina, Trstenik, Gnjilane, Kosovska Kamenica, Zubin Potok, Orahovac i tako dalje.

23/1 TĐ/LjL 13.40–13.50

To nije sve. Postoji program podrške privrednim aktivnostima. Do sada su novac za tehnološko unapređenje svog posla u selima Srbije, a uglavnom je reč o zanatlijama, dobilo blizu 100 privrednika. Uskoro će biti dodeljena nova sredstva zanatlijama u selima Srbije za 2026. godinu.

Ministarstvo za brigu o selu je u ime Vlade i države Srbije renoviralo 42 doma kulture. Prošle nedelje je ministar Milan Krkobabić otvorio renovirani Dom kulture u selu Brzan, opština Batočina i uskoro tamo očekuju prvu pozorišnu predstavu.

"Miholjski susreti sela", prva manifestacija koja na najbolji način promoviše zavičajnu tradiciju sela Srbije, ove godine održava se po šesti put. Održaće se u 125 jedinica lokalnih samouprava, uz učešće 1.750 sela i oko 200 hiljada učesnika i posetilaca. Građani Srbije mogu da vide i čuju zdravičare i besednike, guslare, etno pevačke grupe, izvorne pesme, igre, izložbe starih zanata, izbor harambaše, domaće radinosti, narodne nošnje, predenje vune, tkanje, degustaciju tradicionalnih jela, pite i kolača, svadbarsku pogaču i da pokoljenja ne zaborave naše čuvene igre "Trule kobile", "Između dve vatre" i još mnogo zanimljivih sportskih disciplina koje utiču na opštu kulturu i podižu adrenalin.

"Miholjski susreti sela" sa svojim dosadašnjih milion i 200 hiljada posetilaca i učesnika predstavljaju ogromno duhovno nematerijalno bogatstvo Srbije i imaju veliki etnografski, etnički, sociološki, kulturološki ali i pedagoški značaj. U tom smislu, "Miholjski susreti sela" simbolički neodoljivo podsećaju na EKSPO u selima Srbije. I kako nedavno reče ministar Krkobabić, "Miholjski susreti sela" ponovo ujedinjuju Srbiju.

Pri kraju, da ne propustim delo ove Vlade i najnoviji program pomoći dobrovoljnim vatrogasnim društvima, koji predstavljaju najhumaniji vid pomoći građanima Srbije u selima i gradovima, u požarima, poplavama i drugim elementarnim nepogodama.

Svoje potpise na ugovore o dodeli bespovratnih sredstava već u petak, 31. jula ove godine, staviće ministar unutrašnjih poslova gospodin Ivica Dačić i ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Na kraju, poruka najvećeg živog dečijeg pesnika Srbije, koji i sam potiče sa sela, iz Ljubiša, Ljubivoja Ršumovića – Dok je sela i seljaka, Srbija će biti jaka. A moja poruka glasi – Živela Srbija!.

Hvala vam.
Pravo na repliku, Aleksandar Jovanović, na premijerovo izlaganje. Izvinite, ja sam pogrešila, bili ste pomenuti. Izvolite.

Sve je u redu, hvala vam.

Gospodine Macut, tu sam, možete slobodno da me pogledate, ne ujedam, jedino što mene zanima, i mnoge građane, jel moguće da ste vi, zajedno sa predsednikom SNS dan nakon ubistva bili u restoranu gde se to dogodilo? To je vrlo bitno da znamo, a znate zbog čega? Vi imate prava da idete gde hoćete, nego tamo se to dogodilo a vas to niko nije obavestio. A onaj ko je trebao da vas obavesti, treba da brine o bezbednosti, ne samo vas nego i svih građana.

Dakle, da li je tačno da ste sa gospodinom Vučevićem dan nakon ubistva bili u Senjaku, u restoranu "27"?

Idemo dalje.
Reč ima Muamer Bačevac.
23/2 TĐ/LjL

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi profesore Macut, premijeru, uvaženi članovi Vlade, uvažene koleginice i kolege opet, mi smo od početka ove koalicije principijelno stajali uz ovu Vladu iz brojnih principijelnih razloga.

Pre svega, mi smo ubeđenja da svaka dobra politika mora da bude sluškinja ekonomije, što je rekao možda i najveći moderni umetnik američkog kontinenta Endi Vorhol. Najveća umetnost je danas steći profit, zaraditi novac. To je teško, to je najteži posao. Ova Vlada je na tom polju, a to je kreirala naša zajednička politika, uradila dobru stvar. Ekonomija je stabilna, Srbija i srbijanska ekonomija je najveća ekonomija na zapadnom Balkanu i to je fantastična stvar i to je za pohvaliti.

Kao zastupnik interesa građana Sandžaka, da kažem i šire, jugozapadne Srbije, moram da naglasim da je rešeno ili započeto rešavanje zaista brojnih nagomilanih problema građana ovog dela ove države. Nažalost svih građana koji žive u ovom delu naše države, ovaj kraj je bio zapostavljen decenijama, i infrastrukturno i industrijski. Ova Vlada, i prethodne vlade koje je naša koalicija podržavala, je pokušala i pokušava, rešila neke probleme i rešava, koje imaju građani ovog dela države. Pre svega, započeti su brojni projekti, vitalni projekti, odmakla izgradnja auto-puta preko Pešteri, ali i drugi projekti, kao što je gasifikacija, ukoričavanje reka, itd, itd.

Međutim, i dalje je ovaj kraj jako slabo povezan sa drugim delovima države, i dalje zaostaje za drugim delovima države i to najbolje pokazuje jedan sveži podatak iz maja ove godine, da je prosečna zarada stanovnika Novog Pazara u ovoj godini, u maju, daleko najniža od svih ostalih gradova u Republici Srbiji, pa čak i od nekih susednih opština. Na primer, u Čačku ili Kraljevu, uzimam za primer gradove slične veličine, oko 13 hiljada dinara je veći mesečni dohodak, što je katastrofalan podatak.

Moram biti pošten kao i uvek i reći da je ova Vlada radila dosta i pokušavala dosta da uradi na ravnomernom regionalnom razvoju, ali da je ovaj imperativ i dalje pred vama i da se mora posebna pažnja obratiti na ovaj kraj i dodati poseban napor da se ove nejednakosti reše. Jer, samo pravedna Srbija i razvijena Srbija je Srbija svih njenih građana.

Naravno, navodio sam šta je sve započeto. Da ne zaboravim, započeta je izgradnja Kliničkog bolničkog centra u Novom Pazaru, što je izuzetna stvar, i projekat odmiče. Međutim, moram da kažem da život nameće brži tempo, život nameće nove probleme, život traži brže reagovanje. Danas putovanje Ibarskom magistralom, zbog svoje prezasićenosti, veoma je problematično. I putovanje je nepredvidivo, može potrajati. Ja npr. mogu da krenem izjutra, pa da stignem kasno uveče ako bude jedan zastoj ili jedna nesreća. Nije to jedini put.

Meni je stoga jako drago što je Vlada Republike Srbije formirala Radnu grupu za izbor strateškog partnera za izgradnju brze saobraćajnice Kraljevo – Novi Pazar sa onom trasom ka Jarinju i što Vlada pokazuje zaista izuzetnu želju da se što pre započne sa izgradnjom ove ceste, a bez koje, za 300 hiljada građana koji žive uz nju, od nje i redovno je koriste, nema nikakvog razvoja niti neke dobre budućnosti.

Takođe sam ponosan kao socijaldemokrata što smo ovde u ovom domu uspeli da izglasamo zaista jednu paletu zakona koji podržavaju glavni princip socijaldemokratije, solidarnost i brigu o našim najkrhkijim, najslabijim građanima. Ekonomski mislim najslabijim građanima.

23/3 TĐ/LjL

Brojni su zakoni. Čini mi se, kruna je bila u prošlom to što smo usvojili upravo donet Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima, kao i drugi zakoni, kao što su Zakon o Alimentacionom fondu, podršci mladima, kupovini prvog stana, kao i posebnu brigu što kao društvo vodimo o našim penzionerima. Moram da naglasim i pohvalim to što Vlada insistira na stalnom povećanju, značajnom povećanju penzija, što je jako dobra stvar.

24/1 AL/JG 13.50 – 14.00

Kao dugogodišnji predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, a moram da naglasim da je SDP, koji ja već dvanaest godina zastupam u ovoj skupštini, jedan od inicijatora ustanovljenja ovog odbora, učinili smo mnogo da bismo međusobno uvažavanje između većinskih i manjinskih naroda podigli na najviši nivo. Upravo zbog toga, želim da skrenem pažnju na jedan nemili događaj. Na nedavno održanoj Turističkoj manifestaciji Drinska regata u Bajinoj Bašti ponovo smo, po ko zna koji put, čuli i gledali nacionalističke ispade i veličanje ratnih zločinaca. Osude u našoj zemlji skoro nije ni bilo. Jedino je ovaj nemili događaj osudio ministar za turizam i omladinu, gospodin Memić, ali mislim da to nije dovoljno i da na tom polju moramo biti mnogo, mnogo agilniji. Pogotovo na vas mislim, ministre Beriša. Vi se morate, to je zadatak vašeg ministarstva i vašeg rada u Vladi, to je zadatak i svih nas, svih poslanika zajedno, i pre svega svih članova Vlade i javnih funkcionera, da na svakom mestu promovišu dobre međunacionalne odnose u ovoj državi koji su dobri. Moramo osuditi svaki napad na drugog i drugačijeg. To je naš osnovni zadatak i to mora biti pravilo. Mi svojim celokupnim angažmanom političkim, svako od nas, pogotovo ministri i pogotovo političke ličnosti, moramo našim građanima ucrtati i isklesati u savesti, u svesti da je neprihvatljivo ovakvo ponašanje. To je neprihvatljivo u savremenoj Srbiji. To je zadatak svih nas.

Ja, kada kritikujem, volim da dajem i rešenja. Najbolje osobine u jednoj naciji, u jednom narodu, u jednoj državi rezultat su tuđih kalemova. Ovu veliku rečenicu i stav izrekao je veliki jugoslovenski revolucionar, hrvatskog porekla, gospodin, pokojni, Avgust Cesarec. Prema njegovom viđenju napredak i plemenite osobine jednoga društva nastaju kroz kulturnu razmenu, kao plod uticaja suseda i usvajanjem pozitivnih osobina drugih.

Nesumnjivo da je u našoj državi kroz vekove, pogotovo u zadnjih 200 godina postojala jedna intenzivna razmeđa između većinskog naroda i manjinskih naroda i da je doprinos manjinskog naroda u oblikovanju savremene Srbije bio zaista ogroman, da ne kažem presudan. Gotovo da ne postoji nijedna oblast u našoj državi od umetnosti, nauke, preko sporta i kulture, do vojske i politike gde manjinski narodi nisu dali ogroman doprinos. Navešću samo neke, na brzinu: Bahrija Nuri Hodžić bila je sopran i prvakinja Beogradske opere, čija interpretacija „Salome“ je doprinela međunarodnoj afirmaciji srpske opere. Bekim Fehmiju bio je prvi jugoslovenski glumac koji je ostvario karijeru u Holivudu. Kompozitor himne Republike Srbije, mnogi ne znaju, jeste Slovenac Davorin Jenjko. Jedan od najznačajnijih modernih srpskih pesnika, Vasko Popa, poticao je iz rumunske porodice. Ime Rifata Budževića se i danas živi u Beogradu, u Studenskom domu koji nosi njegovo ime. Neizostavno je pomenuti Đorđa Vajferta, koji je doneo duh modernog doba u Srbiju i koji je postavio temelje industrijskog i finansijskog razvoja naše zemlje. U sportu niz vrhunskih pojedinaca donelo je Srbiji brojne medalje i međunarodna priznanja: Monika Seleš, Arpad Šterbik, Amela Terzić, Laslo Đere i mnogi, mnogi drugi.

Zaštitnik građana je, gospodine ministre Beriša, 2019. godine imao jednu sjajnu inicijativu o formiranju muzeja nacionalnih manjina. Međutim, osim priče o tome, nismo dalje stigli. Ja želim da vam delegiram ovu ideju i smatram da vaše ministarstvo za ljuska i manjinska prava i društveni dijalog treba da preuzme vođenje ovog projekta i da obezbedi njegovu institucionalnu realizaciju, jer, kao što sam vam malo delić nabrojao, značaj ove institucije je ogroman. On ne bi imao samo obrazovnu ulogu, već bi predstavljao simbol zajedništva i trajnog opredeljenja da Srbija bude moderna, demokratska i evropska država.

24/2 AL/JG

Na kraju svoje karijere, sa iskustvom velikog državnika i pravnika, gospodin Slobodan Jovanović je rekao – vrednost jednog naroda ne broji se brojem njegovih vojnika, niti površinom njegove teritorije, već onim što je dao opštoj ljudskoj kulturi. Slobodan Jovanović.

Svako od nas ima svoje posebnosti, lične, etičke, verske, ali naš zajednički identitet građana Republike Srbije nas povezuje iznad svih razlika i mora biti imperativ. Stoga, ja bih voleo da preuzmete od mene, odnosno od Zaštitnika građana ovu ideju i da se vaše ministarstvo pozabavi formiranjem ovog muzeja, jer je, kao što ste videli i čuli, značaj njegova velika.

Takođe, na kraju, smatram da smo u ovoj skupštini učinili odličan posao na polju ujednačavanja našeg zakonodavstva sa evropskim, na evropskom putu kojim stremimo. Vlada je pripremila brojne zakone. Mi smo samo u ovoj godini usvojili, mislim, oko 27 proevropskih zakona. Ustanovili smo u svoj zakonodavni okvir skoro sve preporuke ODIHR-a. Profunkcionisalo je Regulatorno telo za elektronske medije. Sve što je traženo od Srbije je učinjeno i tražim od vas da kao Vlada stalno insistirate na promociji evropskog puta Srbije, jer je to, po onome što izriče naš predsednik i naša vlada, jedno opredeljenje strateško koje ova vlada ima. Taj put mora biti put budućnosti Srbije, jer je to put sigurnosti i prosperiteta ove države. U to vi morate i mi svi sa vama ubeđivati svakodnevno naše građane. To je put koji će doprineti Srbiji da postane i modernija i bolja država u svakom smislu.

Sve u svemu, na kraju, ova vlada, ću zaključiti, je u veoma teškom vremenu uradila jedan korektan posao, pre svega, očuvala ekonomsku stabilnost, snabdevanje energentima učinila stabilnim, što nije nimalo lako u ovom trenutku, i nastavila sve razvojne projekte i mislim da zaslužuje našu podršku. Hvala vam.

Hvala, gospodine Bačevac.
Sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta. Vidimo se u 14.57 časova. Hvala.
25/1 MV/IR 15.00 – 15.10
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Pre vraćanja na poslaničke grupe, treba da potvrdimo mandat narodnom poslaniku.
Predlažem da sada konstatujemo potvrđivanje mandata za upražnjeno poslaničko mesto kako bismo omogućili njegovo, odnosno njeno učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnoj poslanici radi popune upražnjenog poslaničkog mesta i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine.
Ovim konstatujem potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Anđeli Ruvidić.
Čestitam i molim da se pripremi za polaganje zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim vas da potpišete tekst zakletve.
Čestitam vam na izboru za narodnog poslanika i želim vam uspešan rad u tekućem periodu. Hvala vam mnogo.
Nastavljamo rad.
Da li se neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović.
Izvolite.

Hvala.

Kada raspravljamo o Vladi, koja još uvek ruča, okvir legitimne rasprave je ne samo ono što je ova vlada u ovom mandatu donela kao svoje odluke, nego i politike koje sprovode a definisane su u prethodnim sazivima Vlade kao kontinuitet, i u drugom delu legitimna je rasprava oko toga šta Vlada nije učinila, a što je po mišljenju naše poslaničke grupe MI - Glas iz naroda bila dužna i morala da uradi.

Pre toga, samo dve rečenice mi dozvolite, bilo bi čudno da ja ne kažem ništa kad se već o tome govorilo pre ručka. Tačno je da gospodin Nestorović neovlašćeno koristi dva i po miliona evra, i tu ću stati, uz pomoć državnih organa. A drugi deo, kolega je govorio o kombijima koji su podeljeni opštinama, pa između ostalog je rekao Orahovac. Bio sam skoro sa grupom prijatelja na Kosovu i Metohiji, između ostalog smo angažovali taj kombi, odnosno vozača u Orahovcu. Želim da građani znaju da je to izvanredan kombi, nije im dato bilo šta nego zaista vrlo dobro vozilo i on obavlja ogroman deo važnih poslova za ljude koji tamo žive, od prevoženja dece u škole do prevoženja do Mitrovice i špartanje Kosovom i Metohijom, tako da onda građani, Srbi, mogu da završavaju svoje poslove. Kao jedna vrsta dodatne informacije.

25/2 MV/IR

E, sad, govoriću o međunarodnim odnosima u pogledu onoga što su stavovi Vlade, govoriću o Kosovu i Metohiji i nešto oko koncepta ekonomske politike. Dakle, u tome, kad budemo raspravljali, zapravo će se iz stavova naše poslaničke grupe šta bi trebalo i šta bi moglo da se uradi jasno videti šta su zamerke ovoj vladi.

Pre toga bih krenuo od jednog detalja, nešto što je Vlada propustila da uradi. Pre dva dana sam bio u Bujanovcu, tamo je bila manastirska slava i okupilo se zaista veoma mnogo ljudi. Njima je to izuzetno važno, ne samo njima, nego i šire u regionu. Nažalost, taj put do manastira je loš, ima jedno dva i po kilometra puta koji bi trebalo izasfaltirati, što nije učinjeno. Sad, svako od nas putuje negde po Srbiji i svako od nas nađe negde gde bi nešto trebalo uraditi a nije urađeno, i to što ja sad govorim zvuči kao demagogija, kao evo sad Branko bio u Bujanovcu pa tamo treba asfaltirati. Ali nije, od šireg je značaja i dobro bi bilo da Vlada razmisli o tome.

Naime, investicije su zaobišle Bujanovac, ne u mandatu ove vlade, nego u proteklih 20 godina. I u redu, moguće da po tržišnim kriterijumima nije ni jednostavno opredeliti se za investiciju koja makar neće praviti gubitke u narednom periodu, ali zato Republike Srbija može da pokaže svoj odnos prema tim ljudima tako što bi izasfaltirala taj put do manastira, koji je, inače, oni kažu iz 12. veka. Možda i nije, ali svakako je star manastir i vredi taj put uraditi. To ima veliki značaj, uz svo uvažavanje naših sugrađana koji su Albanci ili nisu Srbi. Svakako, Kancelarija za Kosovo i Metohiju pomaže i Bujanovac kao opštinu, prema tome taj deo pomoći je njima na raspolaganju, o čemu većinski, naravno, odlučuju Albanci, ali ovaj deo bi pokazao jednu brigu o tim ljudima i vezao njihove emocije za samu Republiku Srbiju, pa bi bilo dobro taj nedostatak, da se nađe jedan prioritetni pristup za tih dva i po kilometara puta do manastira. Prosto je dobro.

E, sad, oko spoljne politike. Naša spoljna politika strateškog puta ka Evropskoj uniji ima brojne nedostatke. Pre svega, Evropska unija danas, Brisel danas koji vidimo i ključne države, Francuska i Nemačka pre svih, vode najagresivniju politiku u svetskim okvirima i uvlače nas, čitav svet približavaju trećem svetskom ratu, sa jednom sumanutom idejom nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji. Prema tome, ta politička organizacija je izuzetno opasna na svetskom nivou i ne predstavlja nikakav uzor, nezavisno od pitanja koje je za nas goruće, a to je njihov odnos prema Kosovu i Metohiji, odnosno negiranju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji.

Otuda je apliciranje za BRIKS i Šangajsku organizaciju za saradnju izuzetno pametna politika za Srbiju, koju ni ova vlada ne preduzima, zato što bismo time vrednosno stavili svima do znanja da smo mi u taboru onih koji poštuju principe na kojima su Ujedinjene nacije nastale posle Drugog svetskog rata. I protiv smo hegemonizma u svetu, na čijem čelu su Amerika, naravno, broj jedan, a onda Brisel, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, broj dva. Dakle, mi ne pripadamo, mi vrednosno ne pripadamo današnjim političkim garniturama. Mi delimo baštine evropskih vrednosti u dubljem smislu, koje nisu vezane za aktuelne politike. Ali, danas insistirati na tom putu kao strateškom opredeljenju je potpuno pogrešna i loše utemeljena politika.

U svom govoru, i tu bih hteo da građani takođe obrate pažnju, gospodin Aleksić kad je govorio o Kosovu i Metohiji, to liči kao da je patriotski govor, ali on zapravo insistira na tome da smo mi pravno izgubili Kosovo i Metohiju. On insistira na tome da više ništa ne može da se uradi, a kad i misli da bi nešto trebalo, to su Srbi ili manastiri, a ne pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

25/3 MV/IR

Ono čime ja nisam zadovoljan, to je odgovor predsednika Vlade, kad je on govorio o Kosovu i Metohiji zaustavio je svoja razmatranja na pitanju formiranja zajednica srpskih opština. Izuzetno je važno da se razume da zajednica srpskih opština nema nikakve veze sa pitanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Ono što MI – Glas iz naroda misli da je neophodno da se uradi na diplomatskom nivou, koliko danas, a nije urađeno ni u prethodnom periodu, obzirom da se politika popuštanja pokazala lošim, ne daje dobre rezultate, to je da svi naši predstavnici državni u svim prilikama iznose šta Srbija na kraju pregovaračkog procesa, kad god on bio, očekuje od nadležnosti države na Kosovu i Metohiji. Kad kažemo suverenitet, koje su to nadležnosti koje čine taj suverenitet Srbije i na Kosovu i Metohiji.

26/1 MZ/MJ 15.10–15.20

I naravno da treba da se ograničimo samo na klasične funkcije koje pripadaju državi i naravno da Kosovo i Metohija treba da ima široku autonomiju, to nije sporno, ali vojska, vojska može biti samo Vojska Republike Srbije i na Kosovu i Metohiji.

Međunarodni odnosi – Republika Srbija, monetarna politika, dinar kao sredstvo plaćanja – Republika Srbija i ono što čini zajedničko tržište, suverenitet u okviru jedne države ne trpi ograničenja koja bi ličila na feudalizam. Prema tome, nikakvo Jarinje, Brnjak, Merdar, nikakvi prelazi i sve drugo što čini koncept zajedničkog tržišta i, po mom mišljenju, morao bi tu da bude i Ustavni sud kao jedini sud na nivou Republike Srbije. To mora da se izgovori. Prećutkivanje onoga što mi kao svoje crvene linije vidimo, kao minimum ishoda pregovora, u stvari ohrabruje sve one koji govore da se Srbija, vlast u Srbiji, Republika Srbija odrekla suvereniteta i teritorijalnog integriteta i na Kosovu i Metohiji.

Druga stvar koju na diplomatskom planu treba takođe bukvalno zaoštriti, jer ovo popuštanje ne vodi nikuda, to je zahtev za demilitarizacijom Kosova i Metohije. Po Rezoluciji 1244, samo međunarodne snage mogu biti vojne snage na Kosovu i Metohiji, privremeno, do konačnog rešenja, uz onih do hiljadu pripadnika oružanih snaga Srbije koje imamo prava da vratimo, pa oni stalno izbegavaju da se to sprovede. Ali svakako ne mogu postojati nikakve vojne i paravojne i prikrivene vojne snage Prištine na Kosovu i Metohiji. I jasno reći da ukoliko međunarodne snage ne budu izvršile demilitarizaciju, što je u njihovom mandatu, to će onda uraditi Vojska Srbije. Mi to ne želimo. To je mnogo gore rešenje nego da to urade međunarodne snage, ali niko u svetu ne treba da se zanosi da Srbija može da trpi militarizaciju tzv. Kosova, koja predstavlja egzistencijalnu pretnju za Republiku Srbiju i predstavlja egzistencijalnu pretnju za Srbe na Kosovu i Metohiji. To se mora vrlo jasno reći, jer tim stavom i tim načinom mi prebacujemo odgovornost, kako jeste, za destabilizaciju čitavog regiona koju zapravo vodi Zapad i na taj način se mnogo bolje pozicionirati.

Zbog ograničenja vremena sad preskačem i krećem odmah na razlike u makroekonomskom konceptu. Pokušaću to na primeru da pokažem.

Naime, nije sporno da se sa nekim parama nešto infrastrukturno zida ili se izgradilo – auto-putevi, tuneli, mostovi, i sad oko toga pare i šta se tu pravi. U našoj političkoj javnosti, široj društvenoj javnosti ima rasprave oko toga koliko to košta što se radi, ukazujući na problem korupcije u tom delu, i u tom delu zaista korupcija jeste problem. Ali moram da vam kažem, kao neko ko je redak u ovom sazivu Parlamenta koji je 2004. godine, ja sam bio direktor Agencije za privatizaciju, i sa nekoliko ljudi koje sam doveo za mesec dana smo zaustavili krupnu korupciju u privatizaciji, koja je tada bila jedan od glavnih kanala korupcije u Srbiji.

Ne može vladajuća grupacija da se oslobodi odgovornosti za nivo korupcije, jer to zavisi od kvalitetnih kadrova koje ona treba da rasporedi na ključnim mestima. Ima 35-36 ključnih tačaka u sistemu. Ako rasporedite ljude koji znaju i žele da se obračunaju sa korupcijom, korupcije za ubuduće neće biti. Opozicione kolege greše kada pod korupcijom misle da će oni nešto da istražuju šta je bilo. To šta je bilo, to je u nadležnosti drugih državnih organa koji nemaju veze sa izborima, nemaju veze sa time da li se pobedio ili nisi pobedio na izborima. Ono što je do onoga ko osvoji vlast, to je da postavi sistem u kome njegovi ne mogu da kradu, u kome onaj ko je na vlasti garantuje da krupne korupcije nema ili ima sasvim sporadično. I u tom smislu je to nesumnjiva odgovornost.

26/2 MZ/MJ

Ali gde je problem? Šta je ono o čemu se ne razgovara? Odakle pare, koji je izvor novca koji se koristi za infrastrukturu? Zašto mi nemamo državnu banku koja će se baviti građevinarstvom i infrastrukturom, ogromnu kapitalnu državnu banku? Zašto se zadužujemo komercijalno kod stranih banaka, i to na osnovu uglavnom, ima i, naravno, ovih EBRD i sličnih linija, ali uglavnom se zadužujemo u našem bankarskom sistemu tako što građani i privreda imaju 12 plus milijardi depozita kod tih banaka i onda nam te banke daju naše pare za kreditiranje i milijardu i 300, milijardu i 400 miliona evra godišnje na ime svog profita iznose iz Srbije. Njihove profitne stope su gotovo duplo veće od profitnih stopa matičnih banaka iz kojih oni dolaze. To je nepotrebno.

Dakle, gleda se, i ova vlada gleda sistem u kome je 90% tržišta bankarskog sistema u rukama stranaca i ne preduzima ništa da uspostavi jedan sistem koji mora biti oslonjen na domaće bankarstvo, a u ključnim elementima, to su svetska iskustva, najbolje na državno domaće bankarstvo. Da ne govorim o tome da se uopšte ne koristi mehanizam monetarne politike koji je nama zabranjen, dakle naša Narodna banka Srbije, po zakonu, ne može da kupuje obveznice Republike Srbije, niti druge hartije od vrednosti dužničke, što je Evropskoj centralnoj banci dozvoljeno, što je Federalnim rezervama dozvoljeno, što je Banci Engleske dozvoljeno, što je Švajcarskoj banci dozvoljeno, što je Japanu dozvoljeno, što je svima dozvoljeno. I onda smo mi osakaćeni. Imamo neuporedivo manje izvore finansiranja koji bi bili zapravo beskamatni i omogućavali robusne investicije, u kraćem vremenskom periodu, na način da one ne opterećuju buduće generacije suštinski. Dakle, čitav taj segment ostaje van fokusa i ove vlade, a ne samo prethodnih vlada.

E sad, oko ovoga, najavljenih 600 miliona evra, što se kaže, helikopterski novac koji će se raspodeliti građanima koji su slabijeg imovnog stanja, plus ovih 200 miliona iz Akcionarskog fonda, plus, koliko sam razumeo, još i za one građane koji su postali punoletni od perioda kada je formiran Fond do danas. To sve ukupno je negde, ako sam ja dobro izračunao, 875 miliona evra. E sad ovaj relativno naivni ODIHR, on je uveo ograničenje od šest miliona evra za parlamentarnu kampanju kao plafon, a vladajuća grupacija će ući sa 875 miliona evra u kampanju, mimo ovih šest miliona koje su kao neko ograničenje.

Gde je problem? Upravo je problem zbog toga što će ovih 675 miliona morati da se vraćaju po komercijalnim uslovima, dakle, kad se završe izbori, to je uzeto iz budućnosti, uzeto je od budućih naplata i isplata tog troška. A ovih 200 miliona je uzeto od prošlosti, to su pare koje inače pripadaju građanima; te pare je trebalo da tim građanima budu raspodeljene davnih dana. One su korišćene kao depoziti u različitim bankama i to se prikazuje kao nekakav doprinos ove vlade, zapravo Vlada je tih 200 miliona, odnosno sukcesivno kako su pristizali morala mnogo ranije da to raspodeli. Nije to učinila.

Dakle, ovde imamo problem u tome što… Ovde je tačno rečeno, samo da se vratimo, tih 50 evra, 6.000 dinara, iz ovog fonda zaista je realizacija onih obećanih Dinkićevih 1.000 evra. Dakle, ono što je Dinkić obećao 2007/08. godine, 1.000 evra, to se stvarno pretočilo na kraju u ovih 50 evra koje se sada dele i nešto je malo ranije deljeno, ali nije to dobacilo ni do 100 evra. Dakle, ta prevara tada je zaista bila 10 puta otprilike izražena.

27/1 JD/MP 15.20 – 15.30

Ono što mi se veoma nije svidelo u govoru gospodina Aleksića, on je doveo u pitanje moralnost naših ljudi koji imaju niža primanja i koji imaju niži stepen obrazovanja. Kao oni će biti navedeni da promene svoj stav, da izmene svoja uverenja.

To je neverovatno nipodaštavanje naših građana. Upravo taj nepismeni srpski seljak je čvrstinom svog uverenja, jasnoćom i bistrinom svoje misli na svojim leđima izvojevao i izneo sve naše strateške i istorijski važne pobede.

Ta ideja da onaj ko je obrazovaniji ima više para je moralniji i jasnije vidi stvar, jasnije razume državne i nacionalne interese, to je prvo apsolutno neistinito, drugo potpuno neprihvatljiva segregacija među građanima i to je vrlo, vrlo, loša stvar i ne sme se činiti.

Na kraju, pripremio sam jedan spisak, ali nemamo vremena da prođemo kroz to. Kada tražite ko su ti loši kadrovi kod vas, pa imate nalaze Državne revizorske institucije, imate kadrovsku komisiju u Vladi, pojačajte je sa tri dobra pravnika i dajte im zadatak da prolaze kroz izveštaje Državne revizorske institucije, i videćete da će vam oni signalizirati ogroman broj vaših kadrova koje je Državna revizorska institucija utvrdila da krše zakon u većem obimu. Dajte smenjujte te ljude ili ih makar vi iz vladajuće grupacije izbacujte iz partije.

Hvala.