Zahvaljujem, predsedavajuća.
Članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom su zakonski predlozi kojim vlast namerava da interveniše u budžetskoj i poreskoj politici, regionalnom razvoju, sistemu slobodnih zona, ali i u propisima koji uređuju pravosuđe i pravosudnu akademiju.
Kada vlast menja zakone u oblasti koje neposredno utiču na razvoj, funkcionisanje institucija i ostvarivanje prava građana, onda u sadržinu novih rešenja moramo pogledati stanje na koja se ona primenjuju kao i rezultat politike koja je dosad vođena.
Za SDA Sandžaka upravo je odnos vlasti prema Sandžaku jedna od najjasnijih merila rezultata takve politike. Ustav Republike Srbije propisuje da se Republika Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, čime je odnos prema regionalnom razvoju postavljen kao ustavna obaveza, a ne pitanje trenutne političke procene. Zato kada govorimo o budžetu, slobodnim zonama i drugim instrumentima razvoja, imamo obavezu da pitamo šta je ravnomernim regionalnim razvojem Sandžaka? Ako sandžačke opštine i dalje imaju niže zarade, slabiju privrednu osnovu i ozbiljni infrastrukturne probleme, a pitanja energetske mreže, putne povezanosti, obrazovanja i zaštite životne sredine, prelaze iz jednog mandata u drugi, onda više ne govorimo o nekoliko nepovezanih lokalnih problema. Govorimo o razvojnom položaju Sandžaka kao istorijskog i političkog prostora, ali i o poštovanju ustavnih obaveza vlasti.
Pitanje nesanitarnih deponija to dobro pokazuje. Čista životna sredina nije luksuz, ona je uslov zdravlja ljudi, kvaliteta života i razvoja privrede, poljoprivrede i turizma. Isto važi i za elektroenergetsku i putnu infrastrukturu, obrazovanje i druge pretpostavke regije Sandžaka. Posebnu odgovornost vlast ima obavezama iz programa povratka Bošnjaka u opštini Priboj. Taj program je donela Vlada Republike Srbije i obaveze koje su njime preuzete, a nisu izvršene moraju biti završene.
Tu je i pitanje žrtava Sjeverina, Štrbaca i Kukurovića i njihovih porodica. Posle više od tri decenije nadležni organi moraju pružiti jasan odgovor žrtvama i njihovim porodicama.
U Sandžaku je bilo pojedinačnih ulaganja i svako ulaganje, koje poboljšava život građana treba pozdraviti. Međutim, ravnomeran regionalni razvoj ne meri se brojem otvorenih ili najavljenih projekata, već konkretnim rezultatom. Ako su razvojne razlike između Sandžaka i razvijenih delova Republike Srbije i dalje toliko izražene, da se neposredno održavaju i na život građana, onda imamo dovoljno razloga da zaključimo da je ustavno načelo ravnomernog regionalnog razvoja, bar kada je regija iz koje dolazim u pitanju, u velikoj meri mrtvo slovo na papiru. U tom kontekstu posmatramo i zakon o slobodnim zonama. Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš imaju različite razvojne mogućnosti, ali njihovim povezivanjem može se stvoriti ozbiljniji prostor za proizvodnju, logistiku i izvoz.
33/3 AL/MJ
Ako razvojni instrument najteže mogu koristiti oni kojima je razvoj najviše i potreban, kriterijume onda treba prilagoditi njihovoj svrsi. Takav odnos prema razvoju Sandžaka otvara i drugo važno pitanje. Gde su Bošnjaci u institucijama i državnim organima Republike Srbije i u kojoj meri se u praksi ostvaruje ustavno načelo njihove srazmerne zastupljenosti? Ustav propisuje da se pri zapošljavanju u državnim organima i javnim službama vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti nacionalnih manjina. Kada se posle toliko godina u državnim organima i službama ne vidi rezultat koji bi odgovarao ustavnom načelu srazmerne zastupljenosti, vlast duguju odgovor zbog čega takvo stanje još uvek traje.
Posebno je važno pravosuđe. Kada već raspravljamo o uređenju pravosuđa ne možemo zaobiđi ni pitanje njegove dostupnosti građanima Sandžaka, kao ni zastupljenost Bošnjaka u pravosudnim institucijama SDA Sandžaka godinama traži osnovni i prekršajni sud i osnovno javno tužilaštvo u Tutinu, osnovno javno tužilaštvo u Sjenici i privredni sud u Novom Pazaru i zahtev za srednjom školom unutrašnjih poslova u Novom Pazaru treba posmatrati kao stvaranje boljih uslova da obrazovanje za policijski poziv bude dostupniji mladima iz Sandžaka.
Priboj pokazuje šta se dešava kada je pravo Ustavom i zakonom garantovano, a njegovo ostvarivanje u praksi izostaje. Bošnjaci u toj opštini ispunjavaju zakonske uslove za službenu upotrebu bosanskoj jezika. Međutim, to pravo još uvek nije ostvareno. Zakonska obaveza je poznata. Uslovi su ispunjeni, a pravo se godinama ne ostvaruje u praksi. To je pitanje odnosa vlasti prema zakonom garantovanom pravu Bošnjaka. Ništa nije bolje stanje ni u drugim oblastima. Zahtevi koje SDA Sandžaka iznosi kroz Narodnu skupštinu polaze od konkretnih problema građana, od Ustavom garantovanih prava Bošnjaka i razvojnih potreba Sandžaka.
34/1 MV/MO 16.25 – 16.35
Odnos vlasti prema sadržaju tih zahtjeva zato pokazuje njen odnos prema problemima i potrebama Bošnjaka i regije Sandžak. O konkretnim pravnim, finansijskim i drugim rešenjima više ćemo govoriti kroz amandmane koje smo podnijeli. Politička uvjerenja, ideološka opredeljenja i programska usmerenja stranaka koje vrše vlast mogu da određuju ekonomsku, socijalnu, poresku i drugu politiku, ali ne mogu da budu razlog da se Ustavom garantovana prava Bošnjaka ne ostvaruju, niti mogu biti opravdanje za neravnopravan odnos prema Sandžaku.
Puna ravnopravnost Bošnjaka i ravnomerni razvoj Sandžaka nisu pitanja političke naklonosti ili odluke jedne vlada. To su pitanja poštovanja Ustava i izvršavanja obaveza koje vlast ima prema građanima. Na kraju ovog mandata mora ostati jasno, niko u vlasti u Srbiji ne može reći da nije znao za potrebe i probleme Bošnjaka i Sandžaka. SDA Sandžaka je ta pitanja kontinuirano iznosila pred Narodnu skupštinu kroz amandmane, prijedloge zakona, poslanička pitanja i inicijative i nudili smo konkretna rešenja. O njima smo govorili i pred relevantnim predstavnicima međunarodne zajednice. Što je bilo do nas kao narodnih poslanika i političke stranke kojoj pripadamo, uradili smo.
Naša odgovornost je bila da probleme otvorimo pred institucijama i ponudimo rešenja. Odgovornost za odluke pripada onima koji imaju vlast, nadležnost i sredstva da postupaju. Za ono što su znali, mogli i bili dužni da urade, a nisu uradili, odgovornost je njihova. Bošnjaci su autohton narod Sandžaka i trajni politički i društveni činilac u Sandžaku i Republici Srbiji. Vlade će se mijenjati, mijenja će se političke većine, ideologije i opredeljenja onih koji vrše vlast, ali promjena vlasti ne mijenja obavezu da se Ustavom garantovana prava Bošnjaka, ali i drugih manjina moraju ostvarivati u praksi, niti obavezu ravnomernog regionalnog razvoja. To mora biti jasno i danas i ubuduće.
Političke većine mogu da se mijenjaju, ali ostvarivanje Ustavom garantovanih prava i ravnomerni regionalni razvoj ne smiju zavisiti od toga, niti se dovoditi u pitanje ko u jednom trenutku vrši vlast. Odlaganje odluka ne otklanja probleme niti prestaje obaveza njihovog rešavanja. SDA Sandžak će i ubuduće zahtevati puno ostvarivanje Ustavom garantovanih prava Bošnjaka i ravnomerni regionalni razvoj, a svaku politiku vlasti prema Bošnjacima i Sandžaku ocijenjivaćemo prema rezultatu – da li su Bošnjaci ravnopravni u institucijama i da li je njihov sveukupni položaj bolji i da li je Sandžak razvijeniji nego što je bio.
Aktuelna vlast prihvatila da sprovede mjere i politiku kako bi vratila poverenje Bošnjaka u državne organe. Nije postojala politička volja da se unaprijedi položaj Bošnjaka i to će, takođe, ostati kao zapisana činjenica kada je u pitanju ovaj saziv Skupštine. Siguran sam da će politički procesi koji su pred nama pozicionirati Bošnjake kao snažan politički faktor koji više neće pristati na poziciju objekta, već aktivnog kreatora društvenih i političkih prilika u Republici Srbiji. Bošnjaci će biti nezaobilazan faktor u stabilizaciji političkih prilika u Srbiji, u uspostavljanju pozitivne političke klime, vladavine prava, pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom. Hvala.
