Hvala.

Sa nespokojem iščekujem kraj mandata Skupštine Srbije u čijem sam sazivu i sam. Nadao sam se da ćemo onima koji dolaze posle nas ostaviti čistiju situaciju i manje tereta nego što smo mi zatekli, a mi im ostavljamo da plaćaju naše račune.

Najviše smo se bavili donošenjem zakona po meri Evrope i zakona o zaduživanju Srbije. I posle ovoga verovatno poslednjeg zasedanja Skupštine u dosadašnjem sazivu, Srbija će biti još više zadužena.

Vlada traži rebalans budžeta. Navodi da su za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćih i stranih zajmodavaca za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije uključujući i operacije sa zamenom duga pre roka dospeća potrebna sredstva u iznosu nešto više od 1.259 milijardi dinara, a da će se ta sredstva obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti i po potrebi u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, od primanja ostvarenih od emisije evroobveznica, kao i iz primanja od prodaje domaće finansijske imovine.

Vlada, dakle, obznanjuje deficit u državnom budžetu sa kojim se sigurno moglo racionalnije raspolagati što se vidi u mnogo čemu, gde se koristi državni novac, pa i ovde u Skupštini. Pri tom traži zakonska ovlašćenja za nova zaduženja o raznim osnovama, a istovremeno podnosi i pod eufeminističkim nazivom Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinih kategorija stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu kao „leks specijalis“.

Na predlog predsednika države obezbeđuje se jednokratna pomoć siromašnijim kategorijama stanovništva, a svima ostalima punoletnim građanima Republike Srbije koji nemaju status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, dobijaju jednokratnu novčanu naknadu u iznosu od 6.000 dinara.

Planirano je da se za te namere iz budžeta zahvati 734,4 miliona evra. Niko ne spori da je potrebno pomoći socijalno ugrožene kategorije stanovništva, ali se postavlja pitanje zašto se to čini pred izbore. Nameće se i pitanje zašto se daje naknada. Čega naknada svima ostalima. Tih 50 evra malo koga će učiniti spokojnijim, ali će pojačati sumnju zašto se i to čini pred izbore.

Od državne vlasti se očekuje da svojim državljanima obezbedi pravnu sigurnost, ravnopravne uslove i mogućnost stvaranja zarade i pošteno žive od svog rada, a ne da im neko daje ono što je njihovo.

Novčana sredstava za ove namene obezbeđuju se direktno iz budžeta Republike Srbije, a Vlada to prikazuje kao tobože ušteđena sredstva. Tako se dolazi u paradoksalnu situaciju. Traži se zaduženje za popunu budžeta, a onda se iz budžeta deli novac kao da je to tobože ušteđeno.

Velikodušno se daje onima koji će to kasnije sami oni ili njihova deca vraćati. U domaćinskoj kući kada se privredi više nego što se očekivalo onda se ukućani počaste, otuda i u produktivnim preduzećima 13 plata.

Niko ko misli na kuću svoju, ne zadužuje se da bi čašćavao ili da bi kasnije od njih ili njihove dece tražio da se vrati ono što je u nekoj prilici iz nekog razloga dato.

Država će napredovati i građani njeni njome će biti zadovoljni tek kada se bude radilo onako kako je na to upućivao naš veliki sunarodnik Sveti Vladika Nikolaj, da ono što je državno pripada svakom državljaninu te zemlje i da svako ko se o to ogreši, ogrešio se o svakog njenog čoveka.

30/2 JD/MP

Među 49 ovde predloženih zakona na ovom zasedanju, jeste i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama kojim se čini otklon od naše neposredne prošlosti, kreirane u duhu bezbožne ideologije.

Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, onima na koje se on odnosi, dakle crkvama i verskim zajednicama, omogućava se da svoju društvenu ulogu ostvaruju kroz celokupan obrazovni sistem, počev od predškolskog vaspitanja, preko osnovnog, srednjeg, opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja, sve do visokoškolskih ustanova. Time se postiže i integracija svih ovih ustanova u jedinstven obrazovni sistem države.

Pod uticajem ateističke ideologije protežirane posebno u vremenu komunizma, mnogi pogrešno misle da se u verskim vaspitnim i obrazovanim ustanovama vaspitava i uči samo na bazi teologije. To nije tačno.

Upečatljiv primer dala je Prizrenska bogoslovija. U prvih pola veka svoga postojanja ona je bila i zvanično se tretirala kao bogoslovsko učiteljska škola. Osim sveštenika školovala je i srpske učitelje. Tako recimo od 1880. do 1926. godine od 900 učenika koji su završili Bogosloviju u Prizrenu, njih oko 150 se posvetilo poslovima crkve, dok je čak njih oko 700 otišlo u narodne učitelje, a ostali na neke druge dužnosti.

Izmenama postojećeg zakona ističe se istorijska uloga Srpske pravoslavne crkve u razvoju obrazovanja, nauke, kulture i uopšte izgradnje, duhovnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda i Srbije. Pa, se sada i formalno omogućava da ona osnuje poseban univerzitet, kao visokoškolsku ustanovu koja ima poseban društveni značaj.

Zakonskom normom naglašava se da to ni na koji način ne utiče na ravnopravni i pravni položaj drugih crkava i verskih zajednica, niti dovodi u pitanje njihovo pravo da osnivaju visokoškolske ustanove i ostvaruju prava u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, naravno u skladu sa Zakonom.

Na ovaj način država pokazuje da omogućava slobodan razvoj duhovnog života i zato je ovaj zakon potrebno podržati, a to će naša poslanička grupa učiniti.

Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nada Macura.
Izvolite.

Poštovana predsednice skupštine, poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, cilj Zakona o izmenama i dopunama o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama je uspostavljanje savremenog pristupa lečenju i nova zakonska rešenja u domenu zaštite mentalnog zdravlja.

U skladu sa nacionalnom zdravstvenom politikom i međunarodnim dokumentima, kao i pravnim standardima koji su usklađeni sa savremenim stručnim dostignućima i standardima ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama, kao i destigmatizaciji, što dovodi do transparentne zaštite prava lica sa mentalnim smetnjama.

Takođe, uspostavlja se viši nivo kvaliteta zaštite, mentalnog zdravlja u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti. Kao lekar i poslanik poručujem da ovaj zakon konačno rešava višedecenijske probleme u praksi, on ne dozvoljava „građansku smrt“ kroz zloupotrebu poslovne sposobnosti postavlja nultu toleranciju na fizičko sputavanje dece u ustanovama i sistemski iskorenjuje diskriminaciju čime spajamo savremene standarde medicine i najviši nivo pravne zaštite.

Prava zaštita pacijenata se ne postiže rigidnim zabranama i pretnjama na papiru, već stvaranjem humanog i kontrolisanog sistema koji leči, a ne izoluje.

30/3 JD/MP

Zakonski predlog koji se ne samo bavi pravnim normama već i direktno zadire u pitanje našeg kolektivnog humanizma, lekari u hitnoj medicinskoj pomoći svakodnevno svedoče o patnji i teško je realnosti onih čiji se glas u javnosti retko čuje.

Govorim o pacijentima sa mentalnim smetnjama i njihovim porodicama. Kada sa ekipom hitne medicinske pomoći izađu na teren po pozivu ne susreću se samo sa medicinskim problemima, naime, susreću se sa bedemom stigme.

31/1 GD/LjL 15.55 – 16.05

Porodice često prekasno zovu pomoć, krijući bolesnog člana od komšiluka, zbog sramote i straha od osude društva, a kada stanje eskalira do otvorene agresije, lekari na terenu ostaju sami na vetrometini.

Postavimo ovde otvoreno pitanje – da li je u takvim situacijama dovoljna samo pratnja policije? Iz prakse vam kažem da nije. Medicinski radnici nisu obučeni za fizičko savladavanje agresivnih pacijenata, a policija često nema jasne protokole kako da postupi prema psihotičnoj osobi, a da ne povredi njena ljudska prava ili dodatno eskalira situaciji.

Zato nam ovaj zakon treba da jasno razgraniči odgovornosti, postavi protokole i zaštiti i pacijenta i porodicu, ali i zdravstvene radnike koji rizikuju svoju bezbednost.

Ovaj predlog zakona precizira da je hospitalizacija bez pristanka isključivo krajnja mera, rezervisana samo za situacije kada postoji direktna i neposredna opasnost da pacijent naškodi sebi ili svojoj okolini.

Jasno odgovara na pitanje pristanka. Kada pacijent u kriznom momentu nije svestan, zakon uvodi strogu sudsku kontrolu i vraća porodicu u proces, ne kao neme posmatrače sa hodnika, već kao partnere u lečenju koji bdiju nad dostojanstvom svog najmilijeg.

Međutim, zakon ne sme ostati mrtvo slovo na papiru. Moramo investirati u psihijatrijske ustanove, ali i u edukaciju i protokole za hitne medicinske pomoći i ostale zdravstvene službe i policiju, koji zajednički deluju na terenu. Destigmatizacija i bezbednost počinju upravo ovde. U medicini se vodimo Hipokritovom zakletvom da nećemo naškoditi i da ćemo pomoći onom ko pati.

Hospitalizacija bez pristanka je strogo ograničena, primenjuje se isključivo kao krajnja mera, dozvoljena je samo ako osoba zbog svoje bolesti direktno ugrožava sopstveni život ili život i bezbednost drugih ljudi.

Hitna sudska kontrola, zaštita od zloupotreba - ako je pacijent zadržan u bolnici prinudno ili u nesvesnom stanju, psihijatrijska ustanova mora u roku od 48 sati da obavesti nadležni sud. Sudija i nezavisni veštak psihijatar izlaze na teren i donose odluku o opravdanosti zadržavanja, kako bi se sprečilo neosnovano zadržavanje ljudi.

Nova i aktivna uloga porodice. Porodica više nije izopštena iz procesa. Članovi uže porodice imaju pravo na potpunu informisanost o toku lečenja. Porodica daje saglasnost za lečenje kada pacijent nije svestan i ima pravo da u svakom trenutku pred sudom pokrene postupak za otpust pacijenta.

Pravo na drugo stručno mišljenje i pravo na lice od poverenja. Porodica ili zakonski zastupnik imaju pravo da o svom trošku angažuju nezavisnog psihijatra van bolnice, kako bi pregledao pacijenta i ocenio da li je terapija adekvatna.

Zabrana diskriminacije i humaniji uslovi. Zakon izričito zabranjuje svaki oblik zlostavljanja, vezivanja ili izolacije bez strogog medicinskog nadzora. Insistira se na lečenju u zajednici i destigmatizaciji, odnosno na tome da se pacijenti ne izoluju dugoročno iz društva, ako to nije medicinski neophodno.

Glasanjem za ovaj zakon pokazujemo da je Srbija društvo koje pruža ruke a ne okreće glavu od svojih najranjivijih građana. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Zagorka Aleksić. Nije tu.
Konačno, Nataša Jovanović. Izvolite.
31/2 GD/LjL

Hvala vam, uvažena gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani građani Srbije, kako se približavamo kraju rasprave u načelu o ovim predlozima zakona, ja neću imati ni vremena, a i ne želim da govorim pojedinačno o nekim predlozima, osim o rebalansu budžeta. Želim da dam jednu ocenu atmosfere, pre svega, političke situacije u kojoj završavamo, na kraju krajeva, i ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Građani Srbije dobro vide da se ispostavilo na kraju, uprkos pojedinim stranim centrima moći, blokaderskoj opoziciji u Skupštini, blokaderima na ulici, kako god oni da se zovu, neka fantomska studentska lista i onaj nesrećni političar Đokić, da je gospodar političke situacije u Srbiji Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, koji je u istoriji naše zemlje dobio najveći legitimitet od naroda.

Zašto to kažem? Pa, zato što je on uspeo svojom mudrošću, a pre svega veoma odgovornim vođenjem države u teškoj situaciji, kada su pokušali obojenom revolucijom da nas zaustave u našem razvoju i svemu onome što radimo za dobrobit građana Srbije, dobro da proceni u kom trenutku i kada treba da budu održani, sada već gotovo i redovni, ali biće vanredni parlamentarni izbori.

Ali, ne samo to, već je jasno stavio do znanja da sa druge strane imamo ljude koji apsolutno ne žele dobro našoj zemlji, što su pokazali pre svega svojim frustracijama i ličnim napadima koje su godinama sprovodili, i pre ovih pokušaja blokade na njega i članove njegove porodice, već i svojim delovanjem van granica ove zemlje, kako bi Srbiji bilo gore.

Gospođo Brnabić, ja sam u periodu od 2008. godine do 2012. godine, u mandatu te DOS-ovske lopovske vlade bila jedna od potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Sedeći tu gde je sada vaša saradnica, zamenik generalnog sekretara, svakoga dana sam bila svedok toga, što nije ni krila tadašnja predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, da ne možemo da planiramo, niti da imamo agendu, kao što je sada imamo, kao ozbiljna država, i pod vašim rukovođenjem Narodne skupštine Republike Srbije, za ono što će Srbija da radi, dok ne dobijemo saglasnost stranih ambasada. Čak smo jedne večeri, eto tako, uz onog nesrećnog premijera Cvetkovića, u kabinetu gde vi sada sedite, tada je tamo bila gospođa Đukić Dejanović, sedeli i čekali da li će iz jedne ambasade da jave da mi to i to možemo da stavimo na dnevni red i da sednica bude održana.

E, takvu Srbiju žele blokaderi na čelu sa nesrećnim Đokićem, kao i ovi ovde propali lideri blokaderske opozicije koji će zajedno, kao cenzus koalicija, što često govori kolega Mirković, da se bore sa onom ili bez Bubkine motke da pređu cenzus na sledećim izborima.

Šta smo mi radili za to vreme? Pa, to je rezultat ove odgovorne politike, stabilne javne finansije, jačanje privrede, jačanje socijalne politike, rad za narod i državu i nove investicije, jer upravo te nove investicije su rezultat tog ogleda i onoga što je zamislio kao početak politike razvoja posle Srbije koja je ostala u pepelu nakon njihove lopovske vladavine Aleksandar Vučić. To se danas broji stotinama novih fabrika, stotinama kilometara auto-puteva, brzih saobraćajnica, novih pruga, brzih pruga i svega onoga što ćemo tek da uradimo u narednom periodu.

U pravu je predsednik Republike Aleksandar Vučić kada kaže da ovo je tek početak, da će 2027. godina da bude godina novog razvoja Srbije, da ćemo prestići i u rastu BDP-a mnoge velike države u Evropi, o regionu i da ne govorim, kao i mnoge države u svetu.

31/3 GD/LjL

Zašto je to važno? Pa, da građani Srbije znaju pošto će u narednih deset dana biti raspisani parlamentarni izbori, da ćemo na dan glasanja, bez obzira koji to oktobar bude bio, imati nas koji želimo da ovom politikom koju nudimo i kao kandidati i kao ljudi koji žele razvoj dalje Srbije i predsednik Vučić kao budući premijer da nastavimo tom stopom razvoja kao što sada imamo zaista izuzetno nizak javni dug, a to je 43% BDP-a, a slušam celog dana ove neznalice, što je izuzetan rezultat i rad pre svega ministra Malog i cele Vlade na jednoj takvoj stabilnoj ekonomskoj politici.

32/1 TĐ/JG 16.05 - 16.15

A sa druge strane imaćemo ljudi, građani Srbije to treba da znaju, vama se obraćam, poštovani građani, koji ćete izaći u ogromnom broju, u to sam sigurna, na biračka mesta, koji ne žele da se na taj izborni dan prebroje glasovi. Oni na taj izborni dan, pre svega, mislim na blokadersku opoziciju sa ulice, žele da pokušaju neku novu revoluciju. To je važno zato što mi moramo da dopremo do što većeg broja naših ljudi, kao što to vi radite i svi drugi funkcioneri naše stranke, ministri, pre svega predsednik, da razgovaramo sa njima da im nudimo konkretna rešenja, ali da čujemo njihove primedbe i zamerke i mi to i u Kragujevcu, kao izabrani predstavnici naroda, zaista vrlo ozbiljno radimo.

Ja sam ponosna na to što je moj grad taj koji prednjači u kupovnoj moći. Kragujevac je danas, posle Beograda, kroz rezultat ovakve ekonomske politike, kroz investicije koje su ogromne u našem gradu, drugi grad po kupovnoj moći. A to je stabilan odnos, zarada i cena, i zbog činjenice da je prosečna plata u Kragujevcu za prvi kvartal ove godine bila 114.000 dinara. I to je jednostavno nešto što mi dalje intenzifikujemo, očekujemo još mnogo novih radnih mesta i pre svega izgled grada i kompletna činjenica da ćemo i privući nove investicije za naš grad dolaze zbog toga što mi već završavamo prvu fazu ogromnog projekta, najvećeg ikada u istoriji Šumadije, infrastrukturnog projekta, a to je Severna obilaznica. Očekujemo da će prvih pet kilometara predsednik Republike da otvori u narednim danima.

I da završim sa time šta smo još ovde mogli da čujemo i da napravimo tu razliku o sistemu vrednosti. Sistem vrednosti za koji se bori Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić, kao sada predsednik Republike i kao budući premijer, nešto je što mi želimo da ostavimo i budućim generacija, da posvećeno radimo i odgovorno za svoju zemlju, da se borimo za nova radna mesta, za bolji život ljudi, da pomognemo i onima kojima je najteže i koje možda neko drugi i nije nikada želeo da čuje, a mi znamo da postoje takvi. I predsednik sada vidi da postoje ljudi koji su bili obezglavljeni, osiromašeni i koji mu govore kakve su torture prošli u periodu vladavine bivšeg režima. Da učinimo da ove mlade generacije mogu normalno ovde da se školuju i da rade, što pokazuje skoro 600.000.000 u budžetu za osnovno i visoko obrazovanje, a u njihovo vreme, evo tabela je ovde, brojke su neumoljive, to je bilo tričavih 37,6 milijardi.

Naša politika je takva da želimo da obezbedimo normalan život svim građanima Srbije bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. A mi ovde već dva dana čujemo, gospodine Selakoviću, orkestriranu kampanju protiv SPC. Zamislite, posle 800 i više godina od naše autokefalnosti, mi ovde od predstavnika parlamentaraca u Skupštini Srbije čujemo isto ono što u Saboru govore već decenijama i što orkestrirano, u sadejstvu sa drugim svojim tzv. kolegama, kako oni kažu iz regiona, promovišu kao novu agendu u napadu na SPC. Svi oni koji su to radili i napadali i sveštenike i SPC završili su na smetlištu istorije.

Ja sam ponosna na to što smo i u budžetu, i u ovom rebalansu, i u budžetu za 2026. godinu, izdvojili velika sredstva da obnovimo i Manasiju i naša druga sveta mesta i da pokažemo da mi na tom putu, pre svega, pravoslavlja i svetosavlja dajemo generacijama koje dolaze posle nas da treba da žive u miru, da se bore za svoju slobodnu i nezavisnu Srbiju, kao takva ona će pobediti. Pre četiri godine naša lista je imala naziv – Zajedno možemo sve, pokazali smo da to možemo; pre tri godine naša lista imala je naziv – Srbija ne sme da stane, i dobili smo EKSPO i borimo se; a sada će ona da ima naziv – Ujedinjena Srbija. Kao takva, ja verujem da će da pobedi na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija!

32/2 TĐ/JG

Hvala vam
Završili smo sa listom. Vraćamo se samo na poslaničke grupe.
Pitam da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Zdravo živo!

Pre svega, želim da se zahvalim javno pripadnicima Sektora za vanredne situacije i svim ljudima koji mesecima i dan-danas rizikuju svoje živote i gase požare širom Srbije i svima koji su se u to uključili.

Što se tiče rebalansa budžeta, gospodine Mali, koliko ima punoletnih građana u Srbiji? Da li znate to? Šest hiljada dinara svakom punoletnom građaninu Srbije, pomoć od šest hiljada dinara. A šta će građanima Srbije pomoć kada je ova zemlja prva u svom privrednom razvoju, prva po BDP-u i svemu što govorite svaki dan? Šta će građanima Srbije pomoć? Kada dajete nekom šest hiljada dinara pomoć, za to nije nadležna Vlada i vi, ministre; za to postoje institucije koje se zovu zavodi za socijalni rad itd., zna se kome treba pomoć. Šta će pomoć ljudima ako je sve u redu, ako dobro žive?

Ja sam jutros bio u prodavnici, gospodine Mali. Kod mene u „Amanu“ u Žarkovu, gde kupujem stalno… Vinjak nije kupljen, ne brinite se ništa. Kupljeno je „Dijamant“ ulje, slušajte me dobro, cena po stavkama, dobio sam račun, ovde piše 196,99; dugotrajno mleko, ovo je litar i po, 139,99; lisnato pecivo 79,98; somun izduženi 39,99. A što ja čitam vama ovo, gospodine Mali?

Prvo ste rekli da EKSPO košta 15 milijardi, pa ste onda rekli 19. Čovek više nema pojma šta ste sve rekli. Od vas zahtevamo, to građani zahtevaju od vas da po istom ovom principu, sve po stavkama, podnesete troškovnik koliko košta taj EKSPO. Kad građanin ode u prodavnicu dobije ovo i tačno zna koliko šta košta. Koliko košta građevinski materijal? Koliko koštaju bageri, kamioni, sve što je potrebno? Sve po stavkama, gospodine Mali, a ne da se frljamo ovde sa milijardama i da nemamo pojma na šta se koliko i šta troši. To bi bilo lepo i pošteno od vas. Dakle, isto kao što sam ja jutros kupio ulje, pecivo i sve što sam kupio, dobio sam račun od ove države, očekujem od vas da podnesete račun za sve što potrošite, jer to je vaša obaveza, jer to nisu vaše pare, kao što ni ovih šest hiljada dinara koje poklanjate ljudima, a niste ih ni pitali da li to žele. A gde ste sve mogli da uložite te pare? To je nekih 200 i nešto miliona evro.

Evo, tu je Sara Pavkov koja nam ovde prodaje zelenu maglu već koliko dugo vremena, dok nam gore deponije na sve strane. Ja sam vas, gospođo Pavkov, gospođice, zvao da sa mnom odete prošli put, ali nešto se ne odazivate, da odemo zajedno na Savski nasip, da vidimo po kom to zakonu Goran Puzović gradi tamo gde je strogo zabranjeno, ne smeš ašov da zabodeš tamo gde je Savski nasip, koji služi da ljudima spase živote kada dođe velika voda. Što ne odete sa mnom tamo? Pojala maca jezik, što kaže predsednik.

Kad smo već kod predsednika, obilazi Srbiju uzduž i popreko. Super i treba, i šta čujemo od ljudi koji ga sretnu? Prvo, pod jedan – putevi, Vučiću. Šta je pod dva? Voda. Pola Srbije, bre, skapava od žeđi. Uložite te pare, bre, u vodovod, sačuvajte vodoizvorišta. Vi, gospođo Brnabić, rekoste „Vučićev ustav“ pre neki dan. Da se steknu uslovi da se izmeni Ustav da bi Vučić mogao ponovo jednog dana da postane predsednik. Super! Ne „Vučićev ustav“, Ana, nego vodu u Ustav.

33/1 AL/MJ 16.15 -16.25

Šta je vama problem? Šta vas toliko muči? Da podržite inicijativu da svakom građaninu ove zemlje koji skapava od žeđi, a tek će, jer vidimo šta se dešava ovog leta. Biće sve gore i gore i ne treba da budeš mnogo pametan ni stručan da shvatiš da ćemo ostati žedni. Šta je vama problem ljudi da pokrenete inicijativu da voda uđe u Ustav? Ja od toga neću odustati i nije bitno ko će ovom zemljom vladati. Ko god dođe na vlast imaće žedne ljude i kad tad će to doći na dnevni red. Svako ozbiljno društvo, svaka ozbiljna zemlja prvo o čemu treba da brine je voda.

Dunav pominjete. Dunav i Sava dve najveće kanalizacije koje protiču kroz Evropu, kroz Beograd. Dok Sara Pavkov već godinama prosipa priče kako ćemo mi da prečišćavamo vodu, dve najveće kanalizacije protiču kroz Beograd zovu se Sava i Dunav.

Dugačak je spisak mesta. Evo, prošle nedelje sam bio u Paraćinu. Na deponiji gradskoj. Jeste bili nekada tamo, gospođo Pavkov? Pojma nemaju ljudi od čega se truju. Za to vreme Ana Bekuta drži koncert, a odmah tu pored toga protiče Morava. Tu su njive. U vazduh i u zemlju se ispušta bilo šta kod one deponije koju ćete vi da sanirate, kad? Stalno izlazite sa nekim ciframa milioni za ovo, milioni za ono. To su priče za malu decu, gospođo Pavkov, vi to vrlo dobro znate. Uhvatite ste se ozbiljnog posla.

Srbija nema veći nacionalni i javni interes nego da sačuva pijaću vodu ljudi. Nemojte da se zezati sa tim. To isto važi i za vaše velike projekte. Je l' razmišljao neko, nema tu gospođe Đedović Hajdanović, tu je gospođa Sofronijević, od ranije poznata kao glavna projektantkinja svih vaših projekata, koji kad bi se poštovao zakon. Oni koji su potpisali, to što su potpisali, na primer, u Rakiti, u Jošanici, dugačak je spisak, u svakoj zemlji u kojoj zakon i pravo bili bi u zatvoru i vi to vrlo dobro znate bivša gospođo Damjanović, sada Sofronijević. Sve što ste potpisivali sa Zoranom Mihajlović je težak kriminal.

Hajmo u Rakitu, da mi objasnite. Vučić mi obećao da će da dođe u Rakitu. Hajmo u Rakitu da stanemo tamo ono što je Belić gradio, da mi samo objasnite po kom tom zakonu ste vi potpisali da ona reka bude gurnuta u cev. Pravite se blesavi, normalno. Sve je u redu. E, tako kako vladate, tako vam je i u zemlji. Pobuna. Jeste li se zapitali nekada što se ovoliki narod buni? Ne može tako da se vlada ljudi.

Na kraju, idu izbori. Biće kako narod odluči, treba da bude. Želim samo da se obratim onima koji dolaze, a to su ova deca, to su studenti. Na njima svakako ostaje ova zemlja. A želim da se obratim i onima koji su se nakačili na njih koji su 15 godina ćutali, nisu bili ni na kordonu, nisu bili ni u policijskoj stanici, nisu im pretili vaši krimosi u Toplom Dolu i Rakiti i u Žagubici, nije ih tukao Safet Pavlović itd., a koji se sad mnogo junače i nakačili su se na tu decu. Sve što želim da im kažem, biću vulgaran, svi vi koji ste ćutali 15 godina, a sad glumite velike junake, a Ekološki ustanak prozivate da sarađuje sa Vučićem i SNS, ja bih se pre obesio, nego da sarađujem sa SNS. Ja nisam onaj koji želi da mrzi bilo koga. Politika iz nas izvuče najgore. Ne želim da me uvlačite u tu igru ni vi, ni ovi koji me…

Samo privodite kraju.

Samo sekund.

Imam još jednu rečenicu.

Da, da, u redu.