Da li želite da se izjasnimo u danu za glasu? (Ne.)
Ja sam ponovo pomislila da vi želite da se izvinite ljudima. Znate, taj vaš cinizam, to ljudi dodatno vide. Tu vašu zlobu i prezir prema narodu i prema ženama, to ljudi vide još više, vi to naglašavate kada se javite ponovo.
Dakle, to što vi kažete da ste na stado mislili u biblijskom smislu, to možda ako ste vi Isus, ali pošto niste Isus, onda ste mislili na stado upravo u onom smislu na kom ste mislili. Isto kao što kada ste rekli novinarkama da su došle sa štajge, ste rekli, pa nisam mislio da su prostitutke.
(Zdravko Ponoš: Nemojte vi da se brinete.)
To što vi pokušavate, vi samo sebe dodatno ukopavate. Ja se o vama ne brinem. Znate koliko me baš briga za vas i za ljude kao što ste vi. Eto, moj posao je nažalost takav da moram da delim prostoriju sa vama i to je težina mog posla. Narod koji poštujem mi je dao tu ulogu, ja sam zahvalna i radiću i zbog toga sam tu. Taj narod niko neće nazivati stadom. Žene generalno i novinarke niko ovde neće nazivati kao da su došle sa štajge.
Onda, nemate dovoljno ni hrabrosti ni srca, kao što nikada niste ni imali, da makar stanete iza svojih reči, pa da kažete – uredu rekao sam, pogrešio sam, izvinite. Ne, nego se onda dodatno ukopavate. Vaš problem, nemate obraza, nemate hrabrosti, šta ću ja da vam radim. Moj problem je što moram da delim prostoriju sa takvima kao što ste vi.
Reč ima ministar Nenad Vujić.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, javnosti radi danas smo čuli nekoliko stvari koje ne odgovaraju onom što piše u zakonima, kao što je Zakon o pravosudnoj akademiji. Ponovljeno je da taj zakon stavlja pod kontrolu izbor sudija i tužilaca, na sudske i tužilačke funkcije, pod kontrolu izvršne vlasti ili zakonodavne. To je nešto što nije tačno i što nema u Predlogu zakona.
U zakonu je jasno i nedvosmisleno upućeno da Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva je telo koje odlučuje o sastavu organa u sastavu Pravosudne akademije kao i komisija. Faktički što se tiče izbora ko će ići na prethodnu obuku to je u rukama Komisije koja je u tom slučaju radno telo Visokom saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaštva. O nekakvom stavljanju pod izvršnu i zakonodavnu vlast nema govora.
Jedino, kao što sam već i u mnogim javnim debatama i rekao, jedino ako neke sudije i tužioci, odnosno ako sudije i tužioci nisu ujedno i ministri ili narodni poslanici. Ja za te slučajeve ne znam ali to je onda situacija zato što se kaže da ta tela čine sudije i tužioci. To je nešto što se ne može pripisati da ovaj zakon uvodi nešto što ne uvodi i što ne postoji.
Takođe, navođenja ponovo da negde nemamo nacionalne manjine, odnosno da nemaju pristup i to da se traži od Ministarstva pravde ili Narodne skupštine zakoni su vrlo jasni. Zakon kaže da sudije i tužioce bira Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva vodeći računa o nacionalnom sastavu. Koliko god puta je potrebno to ću ponoviti da bismo shvatili prvo, ko bira sudije i tužioce, a drugo, da će voditi računa o nacionalnom sastavu.
42/2 MT/CG
Taj standard koji ima Republika Srbija je standard koji važi u zemljama članicama Saveta Evrope, zato što i evropski sud sam kaže da ne možete uvoditi nacionalne kvote, nego da je najviši nivo standarda vodeći računa.
Što se tiče optužbi da niko nije reagovao na napad koji se desio skoro na imovinu tužioca. To nije tačno. Mesecima unazad upozoravam da svaki napad na institucije, na ljude koji rade u institucijama je nešto što je nedopustivo. Isto tako i u ovom slučaju pokušalo se napraviti, da kažem, jedno spinovanje događaja, međutim sam tužilac čija je imovina napadnuta je rekao da institucije rade brzo i da rade efikasno. On vrlo dobro zna da nešto ne može u pet minuta da se pronađe, ali da je nešto institucije rade.
Svi zaboravljaju, a deo javnosti je to i odobravao, imali smo napad i na zgradu tužilaštva u Valjevu, što je nešto što se desilo prošle godine. Igrom slučaja tu noć kada sam posetio zgradu koja je bila devastirana, tužilac čija je imovina napadnuta bio je između ostalog među dežurnim tužiocima tu noć. Napad na zgradu je i napad na instituciju i to je nešto što sam i tada izjavio, a i pri čemu ostajem ali dopuštam da postoje različita mišljenja ali takvi napadi su jedna vrsta terorizma jer unose nemir.
Što se tiče Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Uvođenjem toga da SPC može biti osnivač univerziteta je nešto što jeste evropski standard. Svesni smo da u mnogim zemljama Evrope crkve mogu biti osnivači univerziteta i to ne samo onih koji im školuju kadrove nego da mogu biti za opšte školovanje i da podležu akreditacijama kao i svi drugi univerziteti. Ne vidim šta je sporno.
Ono što piše u Predlogu zakona, a to je da se osniva, imajući u vidu njegovu istorijsku ulogu u razvoju obrazovanja, nauke i kulture u Republici Srbiji, i zato se osniva kao poseban univerzitet. To, inače, i piše i u članu 17. Ugovora o EU koji je još bolje definisan i u praksi suda EU koji govori o tradicionalnoj crkvi koja je doprinela izuzetno tradiciji i kulturi jednog naroda. Zato, nemojmo govoriti da je to izvan nekakvih standarda.
Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.
Izvolite.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića neće podržati ovaj rebalans, kao ni sve ostale tačke koje se na posredan ili neposredan način oslanjaju na ovaj rebalans.

Svaki budžet i svaki rebalans je istina ovog društva. Posao politike, političara i Vlade je pre svega ekonomsko blagostanje, a kroz budžet i kroz rebalans se vidi distribucija sredstava, a kroz tu distribuciju sredstava se vidi kakav je odnos države, odnosno Vlade prema određenim slojevima stanovništva.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića ne može ovo podržati zato što je najranjiviji deo ovog društva penzionerska populacija. Ne postoji ni jedan deo ovog društva koji je tako potcenjen, omalovažen, kada je u pitanju odnos prema njemu, kao što su penzioneri u Srbiji. Samo tri podatka.

Prosečna penzija u Srbiji je 56.000, prosečna potrošačka korpa je 109.000. Dakle, prosečna potrošačka korpa je duplo veća nego što je prosečna penzija. Minimalna penzija, minimalna potrošačka korpa je u ravni prosečne penzije, dakle 57.000 za razliku od ove prosečne penzije koja je 56.000.

43/1 GD/VZ 17.55 – 18.00

Ono što je najsramnije u ovom rebalansu je odnos prema penzionerima poljoprivrednicima. Dakle, reč je o 140 hiljada poljoprivrednika penzionera, koji dobijaju u proseku 24 hiljade. Pazite, za razliku od 56 hiljada, koliko je prosek penzija, penzioneri u poljoprivredi dobijaju 24 hiljade dinara.

Seljaci su ljudi koji žive na zemlji i od zemlje i često vade novac iz slamarice da bi zaorali i posejali, jer neće da imaju zaparoženu njivu. Od seljaka živimo. Milion i 100 hiljada ljudi u ovoj državi živi od poljoprivrede, živi na zemlji i hrani ovu državu i ovu naciju. Kako im vraćamo? Vraćamo im tako što su penzije poljoprivrednih penzionera 24 hiljade dinara.

Gospodine Mali, objasnite nam kako se može preživeti sa 24 hiljade?

Kada poljoprivredni penzioner dobije penziju od 24 hiljade dinara, čega da se odrekne - vode, hrane, leka? Šta da kaže unuku kada dođe i pita za ekskurziju ili za patike? Kako ne sastaviti od 1. do 1. sa 24 hiljade dinara, jer to je nemoguće. Kako preživeti dan sa 24 hiljade dinara, koliko ste vi predvideli na mesečnom nivou da dobijaju penzioneri poljoprivrednici?

Ne postoji ništa sramotnije u ovom budžetu od vašeg odnosa prema penzionerima poljoprivrednicima. Dvadeset i četiri hiljade, to je mera vašeg odnosa prema poljoprivrednicima penzionerima.

Dakle, ljudi koji su izdržavali ovu ekonomiju, ljudi koji su nas hranili, ljudi koji uvek plaćaju socijalnu cenu i ljudi koji nikada ne mogu ne da se obogate, nego često ni pristojno da žive kada odu u penziju da bar imaju tu vrstu satisfakcije da žive normalno, dobijaju 24 hiljade dinara.

Dvadeset i četiri hiljade, to je duplo manje od onoga što je minimalna potrošačka korpa, a to je za 85 hiljada manje od onoga što je prosečna potrošačka korpa.

Dakle, uvredili ste, omalovažili i potcenili poljoprivrednike penzionere i zbog toga nećete dobiti našu podršku. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar finansija Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, prosto je neverovatno na kakav način i sa kojim podacima barataju pojedini narodni poslanici ovde.
Dakle, svima je jasno i mislim da sam to više puta ponovio, kada je iznos penzija u pitanju, kolike su penzije bile tada, gospodine, kada ste vi vladali i kolike su sada. Da, ima penzija koje su niže i ima penzije koje su više. Ima, nažalost, onih koji nisu uplaćivali doprinose za penziono osiguranje, pa penzija nije penzija nego je više socijalna kategorija, kao što je u ovom slučaju koji vi pominjete i vi to dobro znate, ali prosto je neverovatno da vi to zloupotrebljavate na način kao da to nikada niste čuli ili nije bilo takođe kada ste vi bili na vlasti. To su stvari na kojima treba da radimo apsolutno, ali još jedanput – to su, takođe, ljudi koji nisu plaćali doprinose za penziono osiguranje, nažalost, i ovo je način da država bar njima pomogne do onog stepena ili na onaj način na koji može i tu morate da pravite razliku prema onima koji su sve vreme tokom svog radnog veka uplaćivali doprinose za penziono osiguranje i n a takav način zaradili svoju penziju i onda kada govorite o različitim visinama penzije, to je bar vrlo prosta računica. Dakle, broj godina radnog staža puta broj doprinosa, odnosno puta doprinosi koje ste uplaćivali i to vam daje iznos penzije nakon napunjenih 65, 66, 67 ili koliko god godina kada odete u penziju.
43/2 GD/VZ
Dakle, nemojte da radite tako nešto, da dovodite ljude u zabludu da to sa 24.000 dinara može nekako volšebno da se poveća na ne znam koliko pošto ti ljudi nisu uplaćivali penziono osiguranje i doprinose za to osiguranje. Dakle, to je jedna stvar.
Druga stvar, penzije u ovom trenutku u Srbiji su u proseku 486 evra. Godine 2012. bile su 202 evra. Ja sam danas rekao i ponoviću ponovo, u junu 2012. godine na računu budžeta nije bilo ni para za isplatu penzija tog meseca. Bilo je na računu 70 miliona evra, a trebalo je 370. Dakle, to zaboravljate. Imali smo teške mere fiskalne konsolidacije, ali smo iz godine u godinu povećavali u poslednjih par godina dvocifreno povećavali iznos penzija u realnom iznosu, ne u nominalnom iznosu i to je veoma važno i mi ćemo sa tim i nastaviti.
U ovom trenutku idemo sa jednokratnom pomoći svim našim najstarijim sugrađanima. Više puta sam to ponovio. Dakle, 14. septembra 35.000 dinara za one koji imaju najniže penzije, 27.500 dinara i 20.000 dinara za one sa višim penzijama.
Ono što nas očekuje u narednih desetak dana, očekuje nas i podatak koliko ćemo i za koliko ćemo povećati od decembra meseca već ove godine dodatno i penzije i plate, tako da za naše najstarije sugrađane, uz veliku zahvalnost koju nam daju za reformu koju smo sprovodili, za ekonomsku politiku koju smo sprovodili. Ono što treba da znaju da ćemo uvek biti uz njih i da će nam uvek biti prioritet njihov životni standard jer to je ono što su zaslužili. Oni su ti koji su izgradili, napravili ovu zemlju i najmanje što možemo da uradimo je da se na ovaj način odužimo. Hvala puno.

Hvala vama, ministre.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.
Prvi na listi je Branko Pavlović.
Gospodine Novakoviću, vi ste želeli repliku, ali sutra da nastavimo ako je to u redu?
Hvala vam.