Hvala vama.
Samo ću vas, profesore, moliti da se odjavite, jer ste prijavili ponovo. Hvala.
Reč ima docent doktor Rastislav Dinić.
Izvolite.

Hvala lepo.

Godinu dana unazad vodi se akcija da se ne naruši prostor oko stambenih zgrada na Bulevaru Nemanjića od broja 81 do 87 u Nišu i investitor je uz pristupni put pored Gabrovačke reke podigao zgradu sa osam spratova, bez priključka za struju i pristupnog puta. Trenutno zida još jednu lamelu zgrade koja je sa druge strane reke Nišave bez pristupnog puta. Imao je ideju da napravi most preko Gabrovačke reke i time ugrozi zelenu površinu pomenutih stanara na Bulevaru Nemanjića. Na pomenutoj zelenoj površini je mobilijar za decu i izgrađen parking još pre 46 godina. Stanari Bulevara Nemanjića od broja 81 do 87 su izričito protiv gradnje mosta i urušavanja prostora oko stambenih zgrada. Za sada nije dato odobrenje za gradnju mosta.

Ja tražim od lokalne samouprave grada Niša i svi nadležnih inspekcija da potvrde da neće biti narušena kako želja tako i pravo stanara ovih zgrada i da neće biti narušeni njihov životni prostor.

E, sad, ne jenjava odnos na Filozofskom fakultetom u Nišu nakon što je pokušano nasilno otcepljivanje tri departmana i formiranje tzv. fakulteta nazovi srpskih, kaži ga studija, koje svojom privremenom merom stopirao Upravni sud, režim je oduzeo budžetska sredstva za tek upisane brucoše za ova tri departmana, kažnjavajući tako studente koji vole istoriju, vole srpski jezik, vole književnost, vole ruski jezik i književnost.

Kad je Filozofski fakultet i to rešio i našao načina da ovoj deci obezbedi besplatno studiranje, Ministarstvo je bez opravdanja i bez objašnjenja stopiralo akvizicije i time protivzakonito onemogućilo isplatu julskih zarada zaposlenima na Filozofskom fakultetu.

Sa Filozofskog fakulteta se već nedeljama upućuju mejlovi Ministarstvu u kojima se traži ispunjavanje zakonske obaveze i nedeljama nema odgovora, a onda juče, iznenada, stiže mejl koji je pandan pretećem pismu zamotanom oko kamena i zavitlanom kroz prozor Filozofskog fakulteta u Nišu. Ukratko, smisao tog mejla je pretnja Filozofskom fakultetu. Evo, tog mejla ovde. Ukratko smisao mejla je pretnja

5/2 AL/MJ

Filozofskom fakultetu da će ako pod hitno ne prizna nakaznu tvorevinu zvanu fakultet srpskih studija i ne preda departmane koje vlast pokušava da mu ukrade, i ako pod hitno ne obustavi pravosudnu borbu za ono što mu po zakonu pripada, zaposleni ostati bez plata, da će sam Filozofski fakultet biti tužen za neisplaćivanje zarada. Ukratko, ova pretnja i ucena. Pretnja i ucena. Baš vam je fin ovaj fakultet – kaže se ukratko u ovom mejlu, ne baš ovim rečima – hehe, bilo bi šteta da mu se nešto desi.

Ali znate šta je najzabavnije. Ovaj mejl je nepotpisan. Ko je autor ovog mejla? Da nije možda, sad ćemo da vidimo, ovaj čovek? Aleksandar Jović iz Sektora za visoko obrazovanje? Da li je možda taj čovek autor ovog mejla? Ja bih voleo da Ministarstvo prosvete kaže ko stoji iza ovog mejla, tako da protiv njega može da bude podnesena tužba za pretnju i zastrašivanje.

Uz mejl se nalazi i odluka, uistinu ona je potpisana od strane ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, kojom se smanjuje koeficijent za obračun zarada na Filozofskom fakultetu u Nišu. Da li ministar zna da je ova odluka protivzakonita i u sukobu sa odlukom Upravnog suda? Da li mu je jasno da se ona ne može odnositi na neisplaćenu julsku zaradu, jer je donesena 31. jula i ne može se primenjivati retroaktivno? I još nešto, najvažnije, da li ministar razume da je potpisao protivzakonitu odluku dok autor ovog pretećeg mejla, možda Aleksandar Jović, u kojem se ona nalazi nije potpisao svoju pretnju? Da li je ministar gledao moj omiljeni film “Tajvanska kanasta“? Da li zna šta se desilo Saši Belopoljanskom i da li zna da ukoliko je pao, padu je bio sklon? Hvala.

Gospođa Tatjana Pašić ima reč.
Izvolite.

Hvala.

Imam poslaničko pitanje za ministarku Đurđević Stamenkovski, ministarsku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Za vreme vašeg mandata u poslednjih godinu i po dana iz budžeta Ministarstva izdvojeno je oko milion evra za projekte različitih boračkih udruženja i organizacija. Koje su to organizacije? Koji je to javni interes da se novac dodeljuje ovim organizacijama i na osnovu kojih kriterijuma su dobile novac? Zašto se u rešenjima Ministarstva o dodeli sredstava ne vidi da šta je tačno finansirano i šta je svrha projekata i koji su očekivani rezultati, već se samo vide nazivi projekata i organizacija koje ih sprovode? Izveštaji o realizaciji projekata nikada nisu objavljeni. Tražim odgovor na ovo pitanje jer su razne boračke organizacije za preko tri stotine projekata dobile milion evra u poslednjih godinu i po dana. Među dobitnicima ima i fantomskih udruženja, novoosnovanih udruženja. Mnoga od njih nemaju ni sajtove. O najvećem broju finansiranih projekata nema javno dostupnih podataka.

Ono što je još zanimljivije je da se novac deli udruženjima poslanika Srpske napredne stranke i poslanika Ivana Antića, organizaciji oca Nemanje Starovića, ministra za evropske integracije, ali i Udruženju veterana „Crvene beretke“, nekadašnje jedinice čiji su pripadnici osuđeni za politička ubistva. I sada vas pitam – gde su otišle pare namenjene socijalno ugroženim građanima?

Ovde ponovo vidim nesposobnost i neodgovornost ministarke koja prosto nema kapacitet da se bavi stvarnim problemima građana. Jedino za šta ima kapacitet je da izvlači narodni novac iz budžeta, namenjen najugroženijima, i da ga deli fantomskim i stranačkim organizacijama koje služe za opstanak na vlasti, prljavu funkcionersku kampanju i ponovnu krađu izbora.

5/3 AL/MJ

A sada moram ministarku Đurđević Stamenkovski da pitam još nešto. Juče je ovde u Skupštini izjavila prvo da je za roditelja-negovatelja rebalansom izdvojeno 590 milijardi dinara. To je stvarno previše novca. Ali hajde da kažemo da je bio lapsus jer se verovatno radi o 590 miliona dinara, potrebnih za naknadu za oko 3.700 negovatelja za oktobar i novembar ove godine.

Međutim, ministarka je izjavila da će primena Zakona roditelj-negovatelj početi u januaru iduće godine iako je obećala i u Zakonu piše da se primenjuje počev od 1. oktobra 2026. godine. E, sad, ja pitam da li je i ovo lapsus jer to bi baš bilo puno lapsusa ili namera da se odloži primena zakona za januar iduće godine, ali je onda nejasno šta će biti sa novcem, koji se rebalansom izdvaja za naknade za oktobar i novembar ove godine. Mislim, prilično je konfuzno sve ovo. Ministarka govori jedno, zakon kaže drugo, a rebalans budžeta finansira nešto potpuno treće i sad ja jedino što mogu da vas pitam – gde je kuglica? Hvalite se milijardom evra davanja naših para za pomoć građanima u predizbornoj kampanji, a odlažete primenu Zakona roditelj-negovatelj. Eto, tako obmanjujete građane Srbije. Zakon ste doneli kao istorijski korak, kako ste govorili, a potvrdilo se da ste ga doneli pred izbore i da možete da se hvalite, a građanima niste doneli ništa i sad im opet udeljujete crkavicu jer ne postoje sistemska rešenja i prava briga o ljudima koja bi omogućila da dostojanstveno žive.

Poštovani građani, to je sve što treba da znate o ovoj vladi, o njenoj socijalnoj politici i ministarki Đurđević Stamenkovski. Hvala.

Profesor dr Snežana Rakić ima reč.
Izvolite.
6/1 MV/MO 10.50 – 11.00

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri u Vladi, poštovane kolege narodni poslanici i građani Srbije, danas moram javno da upozorim na nešto što bi u svakoj uređenoj zemlji trebalo da bude potpuno jasno, a i zabranjeno, a pitanje je da li zdravstvena zaštita može i treba da bude predmet političkog marketinga? Danas ne govorimo o jednoj političkoj stranci, danas govorimo o granici koju nijedna vlast, ni ova sada, a ni ona u budućnosti ne bi smela da pređe, a ta granica jeste zdravlje građana. Zdravstveni sistem postoji da bi lečio ljude, ne da bi služio političkom marketingu.

Poslednjih meseci svedočimo opasnoj pojavi. Vladajuća stranka sve češće koristi zdravstveni sistem kao sredstvo političke promocije. Pacijenti se pozivaju na ultrazvučne preglede u stranačke prostorije, kardiološki pregledi se obavljaju na igralištima, u domovima kulture. Ministar zdravlja i predsednik Vlade zajedno pregledaju pacijente u mobilnim ambulanta pred kamerama. Predsednik Republike javno govori o cenama lekova, iako to nije njegova zakonska nadležnost. I da se razumemo, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ove aktivnosti su zabranjene, a takođe i kažnjive.

Zato vas pitam – da li Ministarstvo zdravlja u Srbiji vodi zdravstvenu politiku ili se bavi političkim marketingom? Zakon je tu veoma jasan, za svaku ordinaciju gde se obavljaju pregledi moraju da postoje određeni uslovi koji su rigorozni, a to su prostor, oprema, sterilnost i bezbednost. Pre početka rada svake zdravstvene ustanove dolazi zdravstvena inspekcija i izdaje dozvolu za rad u ovakvoj ustanovi. Zato vas pitam – ko je dao dozvolu da se zdravstveni pregledi organizuju u prostorijama vladajuće partije? Ko je izvršio inspekcijski nadzor? Ko garantuje da su ispunjeni svi uslovi koje zakon propisuje? Jer, ako bilo koji lekar otvori ordinaciju bez ispunjenih uslova, inspekcija iz Ministarstva zdravlja će opravdano to zatvoriti. Zašto onda druga pravila važe kada je politički marketing u pitanju?

Poštovani ministre, jako je lepo otvoriti novu bolnicu i novoj bolnici, verujte mi, ne raduje se niko više nego doktori koji u njoj treba da rade kada uđu u nove čiste prostorije i obezbedi se normalan uslov za rad sa pacijentima. Mnogo je teže, međutim, obezbediti da u toj bolnici ima ko da radi. Srbiji danas nedostaju pedijatri, nedostaju ginekolozi, nedostaju kardiolozi, nedostaju medicinske sestre. Građani čekaju mesecima na preglede.

Po podacima iz Lekarske komore, na godišnjem nivou oko 500 do 600 lekara traži ispis iz Lekarske komore i odlazi da radi u strane zemlje. U desetogodišnjem periodu to je izračunajte koliko hiljada doktora visokoobrazovanih koje mi poklanjamo nekome drugome. Ali, umesto da se rešava nedostatak kadra, mi se bavimo nažalost nekom vrstom političkog marketinga. To nije zdravstvena politika, to je politička kampanja. Građanima Srbije nisu potrebni lekari za fotografisanje. Oni moraju da rade u svojim ambulantama. Građanima Srbije su potrebni termini za pregled i potrebne su im operacije, ne liste čekanja, potrebni su im ozbiljni lekari specijalisti.

Da li ćemo zaštiti zdravstveni sistem od politike? Jer, kada politika uđe u ordinaciju, a to je i dr Antonijević lepo rekao, prvo iz nje izlazi struka, a zatim izlaze i lekari. Odmah posle toga izlazi i poverenje građana. Bolnica ne sme da bude izborni štab niti treba da njom rukovode ljudi koji su partijski opredeljeni. Danas se 70 do 80% direktora zdravstvenih ustanova nalazi u v.d. statusu. Ako pogledate velike KBC-ove koji su na teritoriji grada Beograda, ako njih uzmemo kao primer, znači velika većina njih je već daleko u penziji. Ordinacija ne treba da bude stranačka kancelarija, a lekar takođe ne treba da bude politički aktivist.

6/2 MV/MO

I da nije ove ovakve politike i da nije bilo ovoga, možda bi mi danas sedeli na svojim fakultetima, recimo ja bih bila profesor i dalje na Medicinskom fakultetu, niti bi dr Antonijević bio narodni poslanik, niti profesor Delić koji je ovde zajedno sa nama, čak ni profesor Macut možda, tako da vas pozivam da se dobro zamislite o svemu ovome. Hvala na pažnji.

Reč ima gospodin Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto više od četiri meseca, a tačnije 16. aprila ove godine, postavio sam pitanje rektoru Beogradskog univerziteta, Vladanu Đokiću, kao i Savetu Beogradskog univerziteta, Senatu Beogradskog univerziteta i svim ostalim nadležnim telima, odnosno organima upravljanja. Pitanje je glasilo – kada tačno rektor Đokić planira da podnese ostavku na funkciju rektora Beogradskog univerziteta zbog činjenice da se skoro sada već godinu i po dana isključivo bavi dnevnom politikom, grubo zloupotrebljavajući svoju funkciju, kršeći Zakon o visokom obrazovanju, član 43. stav 10, a koji glasi: „Na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje“?

Organima Beogradskog univerziteta, dakle savetu i senatu, postavio sam pitanje – ukoliko ne dođe do ostavke rektora, kada planiraju da otpočnu sa procesom razrešenja, sa istim obrazloženjem? Dame i gospodo, do današnjeg dana, uključujući i današnji dan, nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje, iako su bili u obavezi po članu 287. Poslovnika da dostave odgovor u roku od 15 dana, ako se ne varam, predsedavajuća.

Istine radi, moram da priznam da lično nisam ni očekivao da ću dobiti odgovor, što sam i naveo u samom govoru. Međutim, stvari su u međuvremenu postale drastičnije i još gore. Dakle, političar Đokić, na funkciji rektora, ne samo da je nastavio sa zloupotrebom funkcije, već je otišao i korak dalje, te je u više navrata u javnosti potvrđen njegov pristanak da bude na toj famoznoj studenskoj, ili kako je već zovu, izbornoj listi. Dakle, čovek doslovce najavljuje izlazak na izbore na takozvanoj studentskoj listi i sad ja pitam – ako to nije političko ili stranačko organizovanje i delovanje, a šta onda jeste? Ako to nije primer političkog i stranačkog organizovanja, ja stvarno ne znam šta onda jeste.

Evo, ovako to izgleda. U NIN-u Vladan Đokić kaže, odnosno NIN objavljuje naslov: „Vladan Đokić potvrdio da se nalazi na studentskoj izbornoj listi“. Na pitanje da li bi, ukoliko postane narodni poslanik, morao da napusti funkciju rektora, Đokić je odgovorio da je o tome prerano govoriti. „Videćemo da li će i kada doći taj trenutak.“

Idemo dalje. U Blicu, zapravo Blic objavljuje: „Sa pozicije rektora se sprema za izbore“. Namerno sam, dame i gospodo, izdvojio ova dva medija jer za njih, kako da kažem, nikako ne možete da kažete da su naklonjeni Srpskoj naprednoj stranci.

Idemo dalje. Za Nedeljnik Vreme on kaže, na pitanje o čemu razgovara sa evropskim zvaničnicima kada ode u Brisel, Đokić odgovara, sad ću i ja kao moj dobri kolega Marko Atlagić da citiram: „Objašnjavam situaciju tamošnjim članovima akademske zajednice, ali i drugim institucijama.“ Kojim drugim institucijama? Koje su to druge institucije? S kim se, bre, to sastaješ po belom svetu, o čemu pričaš, u čije ime, u kom svojstvu, šta radiš to?

6/3 MV/MO

Dakle, sve su to stvari koje idu u prilog tezi da političar Đokić nema nameru da prestane sa zloupotrebljavanjem funkcije rektora u dnevnopolitičke svrhe, a da stvar bude gora sve su vidljiviji i rezultati njegovog štetočinskog delovanja, a rezultati su sledeći. Univerzitet u Beogradu je pao na Šangajskoj listi. E, sad, naravno, oni će reći – za to je krivo, ne znam, ovo ili ono. Kriv je, naravno, Vučić, iako ne znam kako bi mogao da bude. Ali, kao što je kriv i za sušu i za požare i šta smo već juče slušali, tako će biti kriv i za ovo.

7/1 MT/CG 11.00 – 11.10

Ali, to ni na koji način ne može da sakrije jednu prostu činjenicu, a to je – rektor Đokić, nažalost, kao prvi čovek univerziteta mora da snosi odgovornost za taj pad. I ako ima i malo morala morao bi da podnese ostavku već danas, ako ni zbog čega drugog onda bar zbog toga. Pošto se to neće desiti, ja ponavljam svoje poslaničko pitanje od 16. aprila organima beogradskog Univerziteta – kada tačno planiraju da pokrenu proces razrešenja?

Još nešto za sam kraj da ostane zabeleženo. Niko od nas nema apsolutno nikakav problem sa njegovom kandidaturom, budi na listi, budi nosilac liste, radi šta god hoćeš, kandiduje se za šta god hoćeš. Ima pravo kao građanin i da bira i da bude biran i po Ustavu i Zakonu ali nema pravo da od univerziteta pravi stranačku i partijsku organizaciju i da je koristi za svoje političke ambicije.

Što se tiče njegove kandidature. Kako da kažem, niti se ko mnogo uplašio, niti se ko mnogo uzbudio. Građani će u najskorije vreme imati priliku da se izjasne na izborima i da kažu šta misle i o njemu i o njegovoj politici, a ja sam duboko uveren da će se vrlo neprijatno iznenaditi rezultatima tih izbora. Zahvaljujem.