Hvala.
Izvinite što sam vas prekinula, ali vama je došao kraj. Da li će nama doći kraj to ćemo videti. Vama je došao.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Manji je problem što nekome treba dugo vremena da nauči nešto što je Poslovnik, već je problem to što taj koji za ceo jedan mandat nije u stanju da savlada slovo Poslovnika. Drži slovo ovde ko je povredio, ko nije Poslovnik, pa on siromah i ne zna da je dužnost predsednika Skupštine ili predsedavajućeg da da objašnjenje poslaniku koji ukaže na povredu Poslovnika. Ali dobro. Nije ni bitno. Važno da se nešto izlupeta i to onako kako oni umeju sa visine i sa potrebom da nekome valjda pokažu to svoje raskošno znanje koje se uvek pokaže kao apsolutno neznanje. Da ne ulazim naravno u to da nije u vezi nego u vezi sa o to će jednog dana naučiti, mlad je, ima vremena. Za Poslovnik nisam siguran.

(Rastislav Dinić: Jezička policija.)

Ti vidiš verovatno i zmajeve i lavove i tigrove i svašta nešto, kada se naduvaš u kancelariji ko zna šta ćeš videti. Ružičasti slonovi jure me po ceo dan, jel. Boga pitaj. Bežite sivi oblaci.

(Rastislav Dinić: Zmajeve vidim.)

Zna ceo Niš.

Uglavnom, ono što je problem i što nema objašnjenje, to je da je njihov lider čovek koji ima dva pasoša. Pasoš Republike Srbije i pasoš Republike Hrvatske.

Kao građanin Republike Hrvatske on nikada nije rekao da ima nekakav problem sa tim što se desio strašan požar u okolini Omiša gde su stradali ljudi i tako dalje.

Kao građanin Republike Hrvatske nije rekao da ima bilo kakav problem sa ovim opasnim otpadom koji se odlaže kod Gospića. Pa, kako to da se bavi samo ovom jednom državom, a ovom drugom, čiji je takođe građanin uopšte? On jednu državu tretira

9/3 JD/MP

kao majku, jednu kao maćehu. Jednu brani, jednu stalno napada. O jednoj ne sme ni reč da progovori, a drugu drvlje i kamenje šta god da kaže. Pa, kako je to moguće. Pa, moguće je zato što znate da ta druga država ume da zameri, a taman se izmigolji od toga da brani sopstvenu kuću u Golubiću kod Knina da im se ne bi zamerio, pa sad da im se zameri neko oštrom opaskom, pa da mu zabrane da sunča zadnjicu na Jadranu, kako će onda da letuje i šta će da radi.

Eto, na to se sve svodi. Tako i ovaj njegov primerak po istom modelu funkcioniše. Kada Aleksandar Vučić ode u Deliblatsku peščaru, što je otišao, pre toga – što nije došao, šta god da uradi isto se hvata.

Gde su te izjave o kojima govori iz 2007. godine. „Našao sam ja tamo neke izjave, isto su pričali.“ Gde su? Ko? Kada? Datum. To je to. Bez toga, naravno da lažu, kao što lažu sve ostalo.

10/1 GD/LjL 11.30 – 11.40

Hvala.
Gospodine Janjiću, jel vas pomenuo imenom i prezimenom?
(Stefan Janjić: Pomenuo je i mene i predsednika stranke.)
Prepoznali ste predsednika stranke?
Izvolite.

Tu pored vas sedi čovek koji ne da ima hrvatski pasoš, nego prima i hrvatsku penziju. Evo ga tu. A ne samo što prima penziju, postoje indicije i ja sam uznemiren zbog tih indicija, čovek radi za hrvatsku tajnu službu, da je saradnik. Neću da ulazim u to, to je za njega pitanje.

Vi ste prešli u stranku iz opozicije u poziciju i nama sad držite neke lekcije. Pa, zašto niste prešli u neku opozicionu stranku, nego baš u SNS koji je na vlasti? Kao, bio sam ljut na DSS, kinjili su me. Pa zašto niste prešli u neku opozicionu stranku, ima ih puno. Pitanje je da li bi vas primili, ali, vi ste prešli u stranku, vi ste Šešeljevi svedoci. Čovek koji je našeg predsednika, zamislite to, to me je pogodilo, na njegovom venčanju terao da pojede kajganu od 30 jaja. Kaže da je to običaj u njihovom kraju. I Vučić šta će – jeo. To kaže Šešelj. Hoćete snimak? Evo, doneću snimak. Šešelj, vaš politički otac, ponižava jednog Aleksandra Vučića. I vi ćutite. Zašto ćutite na to? Kako njega on može da ponižava da jede 30 jaja? Jel znate vi šta je 30 jaja, koliko košta 30 jaja? I on jede, a deca u Africi gladna. I jeo.

Milenko, vi ste u takvoj stranci. Kako vas nije sramota da vi nama držite pridike. Polako, polako, doći će i na vas red.

Ovo je bila vaša replika? Vi niste mogli bolje od ovoga? Ova fascinacija jajima je bila vaša replika?
Izvolite, Milenko Jovanov.

Meni je iskreno žao što se ovo privodi kraju, ceo ovaj saziv i nećemo imati prilike da slušamo više ovakve besede. Mislim da je dobro i za Skupštinu i za javnost koja ovo prati, da imaju ovakve trenutke. Ovo je jedan mali intermeco gde mogu da malo odmore od teških tema.

Ono što je činjenica to je, poštovani građani i svi vi koji ovo pratite, i kolege i koleginice, da ako imate bilo kakvu dilemu kako je i zašto sve ovo sa one strane u političkom smislu opoziciono, ovako ili onako, obrisano sa političke scene, evo vam dokaz da vidite zašto se to desilo i kako se to desilo. Ovo vam je čista politička ili ne znam ni ja kakva masturbacija, samozadovoljavanje.

Ovde nema nikakve političke poruke, ovde nema nikakve koristi za političku opciju kojoj pripada, ovde ima samo to da uživam ja kako sam ja rekao da je neko nekad jeo jaja i ne znam ni ja, 16 puta čovek spomene jaja u 20 sekundi, zato što ga to valjda čini srećnim. Evo, dobro je, sam si sebe zadovoljio, to je u redu.

Ali, problem je u tome što onda ti birači traže nekog drugog ko će da zadovolji njihove interese, jer oni nisu poslali poslanike za koje su glasali samo zahvaljujući tome što su protiv Aleksandra Vučića i svi se oni nalaze ovde zahvaljujući Aleksandru Vučiću, jer da nema Aleksandra Vučića niko ne bi ni glasao za njih. Znači, oni su bili protiv, pa su ljudi glasali protiv, a ne za njih. Ali ih nisu poslali zato da pričaju ovde svoje frustracije i da se samozadovoljavaju u političkom smislu, nego su ih poslali da brane njihove interese. A evo kako se oni bave njihovim interesima, prepričavajući tračeve i praveći ovakve kerefeke na koje se normalan čovek prekrsti, sasluša, slegne ramenima i kaže – dobro. Tako da, to vam je to.

I ono što je opasno za zemlju, to je da kakvi god oni bili katastrofa, a katastrofa su neviđenih razmera, rektor, lažni rektor Đokić, lažna studentska lista i sve ostalo je još veća katastrofa od svih njih zajedno. Jer, sanjaćemo mi ova jaja kada se

10/2 GD/LjL

pojave ovi nesrećnici koji ne znaju ni za šta su, ni protiv čega su. Kako se zovu? Ackela, Kaluđer i sva ostala kodna imena.

Dakle, ja mislim da, bez obzira na sve, ova ovako divna stvorenja su nešto što smo gajili sve ovo vreme. Nažalost, vremena se menjaju. Očigledno da su njihovi birači rešili da promene u potpunosti postavu, upravo zbog ovakvih istupanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar finansija, Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, samo da se kratko osvrnem na dugo ali dosta glupo izlaganje narodnog poslanika oko nekoliko stvari koje je potpuno pogrešno interpretirao i na kraju krajeva nije znao o čemu govori.
Poslanik kaže – sad ću ja vama da objasnim sve vaše laži oko BDP, bruto-domaćeg proizvoda, a onda krenuo čovek da priča o cenama kajmaka i o platama. Nema jedno baš tolike veze sa drugima.
Ono što je važno, uvaženi narodni poslaniče, formula za izračunavanje BDP vezana je kako za ličnu potrošnju, tako i za investicije, tako i za razliku između izvoza i uvoza. Ali dobro, naučićete vi to. Očigledno da koliko ste glasni, ne znači da imate i argumenata.
Drugo, kada su cene u pitanju, 2012. godine, koju ste pomenuli, prosečna plata u Srbiji bila je 41.377 dinara. Prosečna potrošačka korpa bila je 64.896 dinara. Dakle, pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom bila je samo 69,4%. Za prvih pet meseci ove godine, prosečna zarada u Srbiji 119.282 dinara a prosečna potrošačka korpa 109.108 dinara. Dakle, pokrivenost je 108,6%.
Dakle, prosečna potrošačka korpa je u potpunosti pokrivena prosečnom zaradom u Republici Srbiji, što je potpuno suprotno od onoga što ste vi govorili, samo što ja govorim o preciznim ciframa, jer prosečna potrošačka korpa ne sadrži samo kajmak i šta ste vi već naveli, nego sadrži čitav niz drugih namirnica, tako da rekao bih da je zlonamerno ako nije baš iz neznanja.
Ono što je lepa vest za danas, poštovani građani Srbije i uvaženi narodni poslanici, danas izlazi podatak za junsku platu u Srbiji. Ono što je veoma važno, prosečna neto zarada u junu 2026. godine iznosila je 120.401 dinar, odnosno 1026 evra. Dakle, svakog meseca, još od decembra meseca prošle godine prosečna zarada u Srbiji veća je od hiljadu evra. obećanje koje smo dali, što je važno – obećanje koje smo ispunili i ta zarada u odnosu na jun prošle godine nominalno je veća za 12,4% a realno za 9,4%. Dakle, 9,4% više od nivoa inflacije i to vam dovoljno govori da smo na dobrom putu kada je povećanje plata, povećanje penzija i povećanje minimalne zarade u pitanju, da ispunimo obećanje koje smo dali u Programu Srbija 2027 – Skok u budućnost.
Ono što važno za građane Srbije, na takav način najbolje pokazujemo opravdanost ove ekonomske politike kada je životni standard građana Srbije u pitanju.
Konačno, kada je Danska u pitanju, dva datuma da pročitam pa da vidimo ko je bio u pravu. Dakle, Skupština Danske je taj zakon o tzv. prehrambenom čeku, to je program jednokratne finansijske pomoći građanima Danske zbog rasta cene hrane, dakle, zakon je usvojen 26. februara, a vanredni parlamentarni izbori su istog dana objavljeni i raspisani za 24. mart.
11/1 TĐ/JG 11.40 - 11.50
A premijerka koja je to objavila istakla je da upravo usvojeni, pošto je neko rekao da nije usvojen, upravo usvojeni prehrambeni ček će da se oseti i istakla je da je mera namenjena građanima sa najnižim primanjima, pogotovo onima koji su pogođeni visokim cenama hrane.
Mi smo nešto slično uradili sada; zato se Zakon i zove – pomoć ugroženima, onima koji su ugroženi zbog ove energetske krize i visokih cena goriva koje rastu u svetu zbog rata u Zalivu. Naravno, usled smanjenja akciza taj iznos povećanja cena i dizela i benzina nije toliko velik kao u drugim zemljama regiona. Podsetiću vas takođe da u Srbiji nije bilo nestašica goriva kao što je u nekim drugim zemljama, i Evrope, i regiona, i sveta, bilo, ali ipak smo se odlučili, s obzirom na veće prihode koje imamo u budžetu, ipak smo se odlučili da deo tog novca usmerimo prema građanima, da potvrdimo i pokažemo našu brigu o njima i da naravno pomognemo onima koji su najugroženiji. Zato je ovaj program pomoći i usmeren ka penzionerima. Dakle, našim najstarijim sugrađanima, gde oni sa najnižim primanjima dobijaju najvišu jednokratnu pomoć, onima koji primaju dečiji dodatak, onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć i onima koji primaju borački dodatak i našim borcima.
Dakle, apsolutno onima koji su po našem viđenju ili po podacima, na kraju krajeva za koje smatramo da su najviše pogođeni ovom krizom, a ne kako je neko rekao – potpuno svima ide sve i svima ide isto. Apsolutno, ne. Dakle, na pravi način smo analizirali i videli kome je ta pomoć potrebna, na takav način smo i definisali ovaj zakon koji danas pred vama. Hvala puno.

Hvala vam i da, naravno, srećan rođendan.
Idemo dalje.
Marina Mijatović ili želite Bogdan? Kakogod, pošto ste juče promenili, pa hoćete danas, kako želite?
Reč ima narodni poslanik Marina Mijatović.
Izvolite.

Hvala.

Ja ću se osvrnuti u svom govoru na Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, jer ovaj zakon u ovom svom nazivu sadrži veoma bitnu reč, a to je – zaštita lica. Međutim, kada čitamo tekst ovog predloga, mi vidimo da ovde nema nikakve zaštite lica sa mentalnim smetnjama, već samo neke sankcije, sputavanje i izolacija koju ste izbrisali iz ovog predloga, ali je niste zabranili.

Ono što je zabrinjavajuće u ovom predlogu zakona jeste da se sva lica sa mentalnim smetnjama svrstavaju u grupu lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost. Dakle, vi ovim licima i ovim predlogom potpuno ignorišete njihova prava, zabranjujete da odlučuju o svom zdravlju, zabranjujete da učestvuju u određenim procesima i kažete da sva ta lica sa mentalnim smetnjama moraju da imaju ili zakonske zastupnike, odnosno staratelje. Dakle, nije tačno, ono što postoji u prvoj rečenici obrazloženja, da ste mislili o interesu lica sa mentalnim smetnjama.

Ono što je dalje zabrinjavajuće jeste da ste u ovom predlogu napisali neka prava koja ova lica mogu da imaju, ali ste odmah u sledećem stavu rekli da ta prava mogu vrlo lako tim licima da budu uskraćena, zabranjena, i to na način da lekar psihijatar može da odluči, ako ima osnovanu sumnju, da je to neko lice htelo da pribavi oružje, psihoaktivne supstance, da planira neko bežanje iz ustanove, ali niste utvrdili uopšte postupak. Dakle, samo jedan psihijatar bez ikakve dokumentacije, bez ikakve odgovornosti, bez ikakvih dokaza u medicinskoj dokumentaciji, on će da odluči o tom licu i da mu ta neka prava koja mu predviđa Zakon u potpunosti uskrati.

11/2 TĐ/JG

Takođe, sledeća stvar koja je zabrinjavajuća jeste fizičko sputavanje. Kažete ovim predlogom da se daju neka veća prava licima koja su hospitalizovana na psihijatriji, ali, ne, vi ovde dodajete jedan član i kažete – za najosetljiviju kategoriju u Republici Srbiji, a to su deca. Vi sada uvodite fizičko sputavanje dece. Dosada u ovom zakonu fizičko sputavanje dece nije ni postojalo. Sada vi uvodite fizičko sputavanje dece, tako da im uskraćujete njihova prava, tako da im utičete na njihovo zdravlje, odnosno negativno utičete na njihovo zdravlje, jer znamo da sputavanje može da izazove negativne posledice po zdravstveno stanje i odraslih ljudi, a ovde posebno dece.

Pa je moje pitanje – zašto u ovom predlogu zakona ne postoji nijedna odredba, kada su u pitanju deca i kada je u pitanju fizičko sputavanje dece, koliko to sputavanje može da traje, kako se nadgleda to sputavanje, kako se nadgleda zdravstveno stanje te dece, ko je odgovoran za zdravstveno stanje dece koja su sputana, fizički sputana? Ništa od toga ovde nema, nema ni trajanje, dakle, ne samo za odrasle, nema ni trajanje ni za decu.

Zatim, sledeća stvar jeste da uvodite lice od poverenja. To naime zvuči vrlo interesantno, zvuči pozitivno. Međutim, ono što je važno jeste da mi ne znamo šta se dešava ukoliko to lice koje je izabrano, kao lice od poverenja, ne želi da se prihvati te uloge, šta se dešava, ko pomaže licu koje se nalazi hospitalizovano na psihijatriji. Takođe, hospitalizacija bez pristanka je veoma važna stvar i mi vidimo da u ovom predlogu zakona nema jasnih odredbi šta se dešava ukoliko konzilijarno mišljenje ne može da bude dato u roku od 24 časa. U zakonu ste naveli da je to prvi radni dan da se obavesti sud ako je neko lice hospitalizovano bez pristanka. Šta ćemo da radimo u situaciji kada su, na primer, novogodišnji praznici, kada je vikend? To ne može da se ispoštuje termin od 24 časa. Ko obaveštava sud o stanju i pravima lica koja su hospitalizovana?

Takođe, pozivate se ovde i na diskriminaciju, ali, moram da kažem da ovo kako je određeno ovim zakonom, možemo smatrati da je diskriminacija prisutna u velikom obimu posebno u ovom vašem predlogu zato što osobe, zasada, koje su lica sa mentalnim smetnjama ne mogu na adekvatan način da dobiju zdravstvenu zaštitu u drugim zdravstvenim ustanovama jer, kako se kaže u nekim predmetima, utvrđeno je da zdravstveni sistem Republike Srbije ne može da obezbedi zdravstvenu zaštitu lica sa mentalnim smetnjama, što je utvrdio i Ustavni sud Republike Srbije. Hvala.