Pre nego što kažem bilo šta o rebalansu budžeta, o tome želim da govorim, želim da se zahvalim gospodinu ministru Siniši Malom na iscrpnom odgovoru koji je dao mom kolegi poslaniku.

Isto tako, poštovani ministre sigurno ste čuli, ako niste evo ja ću vam reći ili ću vas podsetiti kako naš narod kaže – slepom crtati, gluvom pevati, zaludan posao. Ja vam se ja zahvaljujem u ime onih građana koji su pratili i slušali vaš odgovor koji je bio iscrpan, ali uz to i jednostavan i iz njega su mogli da zaključe kuda ide politika ove države.

Sada ću se vratiti na dnevni red. Pre svega, pozdravljam uvaženu predsednicu i poštovane građane.

Pred nama je rebalans budžeta za 2026. godinu koji predstavlja odgovor na potrebe i prioritete naše države, a time i naših građana. Znamo da se budžet tokom godine prilagođava stvarnim potrebama, a sredstva se usmeravaju tamo gde mogu da daju najbolji efekat, pre svega da obezbede stabilan i efikasan razvoj države.

Podsećanja, a istine radi, mi smo od zemlje sa ogromnim ekonomskim problemima došli do zemlje koja može istovremeno da povećava primanja građana i ulaže u kapitalne projekte, a pri tom čuva javni dug na održivom nivou. Ko bi to želeo da zaustavi, sa kojim ciljem i u čijem interesu? Srbija ne sme i neće stati zbog blokada i blokadera, zbog njihovog cilja da se na vlast dođe kako tako, želja bez izbora, ali neće im se ostvariti zato što će morati da izađu na birališta.

Ne sme da se stane zbog onih koji misle da je rušenje lakše od izgradnje. Građani žele da rade, da školuju decu, da se leče, da imaju sigurnu platu i sigurnu penziju. Zato ne glasamo samo za brojeve, glasamo za to da li Srbija nastavlja putem

16/2 JD/MP

razvoja ili će neko pokušati da je vrati u vreme neizvesnosti, a to niko od nas ne želi. Ja ću glasati za ovaj rebalans i zato što verujem da je odgovorna politika ona koja ima rezultate, čuva javne finansije i ne zaboravlja običnog čoveka.

Glasaću i zato što želim da Srbija nastavi da raste, da nastavi da gradi i radi, da nastavi da pomaže svojim građanima i da bez obzira na sve političke pritiske i blokade ide napred.

Poštovani građani, iskoristiću ovo obraćanje da se osvrnem, tačnije da podsetim sve vas i sve nas u ovoj sali na ružnu sliku koja je poslata 4. marta 2025. godine upravo sa ovog mesta, a tog dana ovde je reč zamenjena pirotehnikom, biber sprejom i ko zna čime, sve. Tada smo ja i moje dve koleginice povređene, bilo, ne ponovilo se. Nažalost, ponavlja se, preselilo se na ulicu, pa dobismo ubrzo nakon toga 15. mart, Vidovdan, nasilje i blokade iz dana u dan.

Ne govorim ja ovo da bi produbila podele, već da ukažem na posledice bahatog ponašanja neodgovornih ljudi, a posledice trpe svi građani. Nikada neću razumeti politiku nasilja. Kome nasilje može doneti dobro. Ja ću se i dalje zalagati za politiku razuma, dijaloga i tolerancije, a to je politika Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića.

Podele, mržnja i nasilje nisu put kojim želimo i treba da idemo. Mi želimo ujedinjenu Srbiju. U to ime, živela Srbija!

Hvala vam.
Reč ima narodna poslanica Minela Kalender.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, kada pogledamo zakonske predloge koji predlažu Vlada i poslanici vladajuće većine možemo prilično jasno videti koja pitanja vlast prepoznaje kao prioritet, a koja ostaju na margini. Mi u tim predlozima još uvek ne vidimo dovoljno razumevanja za položaj Bošnjaka i za probleme sa kojima se građani Sandžaka svakodnevno suočavaju.

Kod izmena zakona o sudijama ostaje pitanje kako se zakonsko načelo odgovarajuće zastupljenosti dosledno primenjuje kada je reč o zastupljenosti Bošnjaka u sudovima, posebno na području Sandžaka.

Kod propisa o javnim medijskim servisima ostaje pitanje stabilnog finansiranja, programskog sadržaja na Bosanskom jeziku i jezicima drugih nacionalnih manjina.

Kod poreskih i budžetskih propisa ostaje i dalje nedovoljno prepoznavanje uslova u kojima rade poljoprivrednici, mali privrednici i ljudi koji pokušavaju da razviju posao u nerazvijeni opštinama.

Kada se isti problem pojavljuje u pravosuđu, medijskoj politici, poreskim rešenjima i budžetu, onda više ne govorimo o nekoliko odvojenih propusta, govorimo o tome kako vlast određuje svoje prioritete. Budžet je na kraju najjasnija slika prioriteta jedne Vlade.

Kada pogledamo ovaj budžet teško možemo prepoznati šta se u Sandžaku u narednom periodu namerava suštinski unaprediti. Da li će građani Sjenice i stanovnici Pešteri imati sigurnije vodosnabdevanje? Da li će putevi elektroenergetske mreže, škole i zdravstvene ustanove biti bolji? Da li će privrednik ili mali preduzetnik imati više mogućnosti da živi od svog rada, a mladi više razloga da svoju budućnost planiraju u Sandžaku?

16/3 JD/MP

To je prava mera svakog ulaganja. Da li se njime unapređuju uslovi života ljudi? Ne sporimo značajne projekte koji se realizuju i svaki projekat koji građanima unapređuju uslove života treba podržati, ali pojedinačne investicije same po sebi ne čine razvojnu politiku. O ozbiljnoj razvojnoj politici možemo govoriti tek kada se iz budžeta vidi pravac, kontinuitet i rezultat, kada znamo šta će se za nekoliko godina u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši biti bolje nego danas. Sandžak ne može biti prostor u kome se interveniše tek kada problem postane hitan.

17/1 GD/LjL 12.40 – 12.50

Nerazvijenim opštinama nije dovoljna privremena pomoć, potrebna je politika kojom će se planski smanjivati razvojni zaostatak, ulagati u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo, privredu i stvarati uslovi da ljudi ostanu da žive ovde.

Za nas se ravnopravnost Bošnjaka ne završava time što je neko pravo zapisano samo u zakonu, ono mora biti vidljivo u institucijama, razvojne mogućnosti i kvalitet života ljudi u Sandžaku. Bošnjaci nisu privremena politička tema. Oni su narod koji je u Sandžaku opstao kroz brojna iskušenja i osporavanja. I za svaku buduću Vladu, nadam se odgovornu, ta činjenica mora biti polazište za politiku ravnopravnosti, poverenja i zajedničkog razvoja. Hvala.

Hvala vama zaista na izuzetno korektnom govoru i konstruktivnoj kritici.
Sledeći govornik je Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod ravnopravnosti, ima malo ravnopravnijih građana u Republici Srbiji, pa, recimo, nečiji glas vredi 35% više nego moj. Ali, bože moj, ti isti smatraju da nisu ravnopravni, odnosno da su manje ravnopravni.

Dame i gospodo, mi smo 2012. godine zatekli potpuno razvaljenu državu, ekonomski i vojno nemoćnu, bez ikakvih šansi za tadašnje i buduće generacije. Meni je bila čast da ovih 14 godina učestvujem u obnavljanju države Srbije, njene ekonomije, njene ekonomske i vojne moći. To ću reći podacima.

Meni je žao što jedan pendžetirani obraz, koji je ovde govorio o kajmaku, oni su stalno skidali kajmak dok su mogli, nije trenutno prisutan, pa da mu kažem da je, recimo, but 2012. godine, svinjski but, koštao negde između 500 i 600 dinara a sada je negde 700, da je hleb bio 48 a sada 65 dinara, pa mesa i hleba, to je već nešto što pokazuje da plate koje su tri puta veće i te kako utiču na standard građana.

Počeću i od automobila. Trenutno Srbija ima, nažalost, 600 hiljada stanovnika manje nego što je imala 2012. godine, zapamtite. Imali smo 600 hiljada stanovnika više u njihovo vreme ili 600 hiljada poreskih obveznika više u njihovo vreme nego što imamo sada. Recimo, broj automobila, kažu da je narodu daleko lošije, bio je manji za 700 hiljada, iako je broj građana za 600 hiljada bio viši. To nedvosmisleno pokazuje da građani imaju određeni standard, čim mogu da nabave i kupe više automobila, a to svakako možete da vidite na putevima. To svakako možete da vidite i po broju građana koji letuju i koji putuju tim automobilima u Crnu Goru, Grčku, Bugarsku itd.

Sigurno je da je BDP za ovih 14 godina skočio tri puta, to je više nego tačno. Takođe je tačno da su plate skočile tri puta. Fond plata, ukupni godišnji fond plata je bio 2012. godine oko šest milijardi evra. Znači, cele godine, 2012. godine, ukupan broj neto plata zaposlenih je iznosio negde šest milijardi. Danas je to 28 milijardi. Šta se moglo onda kupiti za šest milijardi a sad da vidimo šta građani mogu da kupe za 28 milijardi.

Naravno, građani sad i obimnije mogu da finansiraju svoju državu pa, recimo, za razliku od njih koji su 2012. godine ukupno u budžetu imali 840 milijardi, sada je budžet gotovo 2.900 milijardi, što pokazuje da je ova država ekonomski napredovala, da njena ekonomija može da isporuči novac, odnosno da je njena ekonomija uticala, recimo, i da bude vojska snažnija nego što je bila 2012. godine, kada je gotovo bila ne neutralna nego neutralisana.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije pendžetirani obraz tu pa da ga pitam šta je bilo sa onih 550 hiljada otpuštenih, da li su oni imali pravo na kajmak, na paradajz, na sireve i na ono sve što je nabrajao da je nešto poskupelo u ovom periodu?

17/2 GD/LjL

Dakle, šta je bilo sa 550 hiljada ljudi koji nisu dobijali novac, šta je bilo sa 26% nezaposlenih? Sada je to negde manje od 9%.

Dakle, svi ekonomski pokazatelji kažu da ova država napreduje i da tu nema neke prevelike neizvesnosti, sem pokušaja da je sruše spolja, odnosno da zaustave njen ekonomski napredak, da se ovi nekadašnji opet dovedu na vlast i da nastave da upropaštavaju ovu državu, odnosno da upropaste ovo što smo stekli.

Dame i gospodo, govore o javnom dugu. Javni dug je u njihovo vreme bio 56% u odnosu na BDP. Sada je javni dug ispod 45%. Dakle, i u tom smislu je ova vlada uspešnija. Jeste tačno da je zadužena 23-24 milijarde više nego što je bila 2012. godi-ne, ali devizne rezerve su porasle na 30,6 milijarde. U deviznim rezervama, za razliku od njihovih koje su bile negde od 9 do 10 milijarde, samo u deviznim rezervama postoji novac, pa ne daj bože da dođu na vlast, mogu da iskoriste novac koji smo zaradili, više od deviznih rezervi. Zlatne su negde 54 tone, zatekli 14 tona, dakle negde od 6 do 7 milijardi samo zlatne rezerve. Znači, iz deviznih rezervi uzmu, vrate dug koji je bio naš i bože moj, još u budžetu, odnosno na računu Vlade ima negde 5 do 6 milijardi. Znači, ukoliko nam prigovaraju na zaduženosti, eto taj novac koji smo zadužili imamo na deviznim rezervama i na računu Vlade, čak i nešto više. To znači da smo svojim radom i svojim novcem napravili puteve, škole, bolnice itd. i da je to uspeh ove vladajuće većine.

Što se poljoprivrede tiče, podsticaji su 2012. godine bili 19,9 milijardi dinara a sada su 128 milijardi sa novcem za gorivo koje daje Ministarstvo finansija. Znači, šest i po puta su veći podsticaji u poljoprivredi nego što su bili zatečeni 2012. godine. Nije problem tog novca, u zadnje tri godine smo za poljoprivredu izdvojili preko tri milijarde evra podsticaja, problem je što nam stalno prave neku socijalnu frku i blokiraju puteve i taj novac koji dobijamo od Ministarstva finansija za poljoprivredu ne upotrebljavamo na pravi način u korist investicija, u korist uvećanja BDP-a iz poljoprivrede, zato što oni podržavaju blokadere koji blokiraju puteve i traže novac isključivo za biljnu proizvodnju, a naš predlog na Odboru za poljoprivredu je da vežemo hektare za uslovna grla, za povrtarstvo i voćarstvo i da na takav način podsticaji budu još izdašniji, ali da budu u korist rasta vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega se obraćam biračima, biračima koji su već zastrašeni njihovim programom – oni će da priznaju Kosovo, oni će da BiH pretvore, maltene, u muslimansku državu, da eliminišu Republiku Srpsku, oni će da proglase srpski narod genocidnim, dakle, na takav način su zastrašili birače, pre svega oni koji dolaze proterani i prognani iz Krajine, sa Kosova, iz BiH, posebno iz Federacije, tako da nema šanse da takvi ljudi poklone njima poverenje, a realizacija tog programa ide na način – vešaćemo, ubićemo, jahaćemo ko sa nama neće i to je njihov program i način na koji taj program pokušavaju da realizuju.

Ono na šta oni idu je pobuna protiv navodne izborne krađe i zato se obraćam biračima. Dakle, da svi kao jedan koji smo se ujedinili oko toga da očuvamo državu, jer će konflikt na izborima biti onih koji čuvaju državu, a to je vladajuća većina i onih koji ruše državu, to su oni nesrećnici prekoputa nas. Dakle, u tom slučaju mi koji želimo da odbranimo državu i njeno pravo da postoji treba da se okupimo i što ubedljivije porazimo ove preko i da na takav način obesmislimo njihove tvrdnje o navodnoj izbornoj krađi.

Pozivam građane da ujedinjeni narod i ujedinjena država pobedi ove preko. Srbija pobeđuje! Živela Srbija!.

Hvala vam.
Po Poslovniku, Dalibor Jekić. Izvolite.
18/1 TĐ/JG 12.50 – 13.00

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 107. Govornik se uvredljivo izrazio u svom izlaganju, vi ga niste opomenuli. Nazvao je sve kolege prekoputa nesrećnicima. Ja neću ništa reći, samo ću reći građanima – pogledajte Marijana Rističevića i sve je dovoljno.

Da li želite da se izjasnimo? Ne?
Nije vam smetalo juče kada su rekli da smo izdajnici. Aha, znači lepše je reći nekome, lepše je nekome reći da je izdajnik, nego da je nesrećnih ili su to vaši dupli standardi kojih se ne stidite. Lepo. Molim, šta da priđem?
(Rastislav Dinić: Siđite dole, pa se javite za reč.)
Pa znate ne mogu iz klupe narodnog poslanika da obavljam funkciju predsednika Narodne skupštine, a onda da ne obavljam funkciju predsednika Narodne skupštine. Je l', gospodine Diniću, to vam je rešenje? Pa to kada bude vaša anarhija, pa nećemo imati ni institucije, ni predsednika, ni poslanike, ni ništa.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.
Izvolite.

Član 106, 107. i 108. Vi vodite ovu sednicu. Ja samo kratko da kažem – ja sam srećan čovek, jer branim državu, branim Srbiju i njeno pravo da postoji.

Hvala.
E, tako to izgleda kada se zloupotrebljava Poslovnik.
Da li želite da se izjasnimo? (Ne.)
Dobro, hajmo sada da nastavimo.
Reč ima narodni poslanik dr Emeše Uri.
Izvolite.