Hvala.
Idemo dalje.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Pokušaću da budem veoma kratak, da uštedim na vremenu, a ja ću govoriti o javnim dugovima.

Inače, što se tiče pijaće vode, ja sam voljan da o tome razgovaramo, da treba obezbediti što više pijaće vode. To se uklapa nekako u ovu veštačku inteligenciju.

17/2 TĐ/MJ

Trebaće dosta energije, posebno obnovljive energije iz drugih izvora, pa sad ne znam zašto su neki za veštačku inteligenciju, poštuju vodu, a ne poštuju energiju, kao ne treba od vode praviti energiju, ali o tome možemo da razgovaramo.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju dugova. Dakle, mi vraćamo njihove dugove, ne oni naše, da se razumemo. Dragi narodni poslanici, dame i gospodo, mi vraćamo i Titove dugove, je l' tako? Vraćamo i Titove dugove iz Titovog vremena. Znači, vratili smo pre nekoliko godina dvesta i nešto miliona, prošle godine 100 miliona evra. Dakle, ono što je Hromi Daba zadužio pre 50 godina i mi servisiramo i te dugove. Mi smo uspešna zemlja, mi smo uspešna vojno jaka zemlja. Ja vam moram reći da samo vojno jaki možemo sačuvati mir na Balkanu. Kako vama to nije jasno? Meni stvarno nije jasno da vama to ne može da bude jasno da samo vojno sposobni, vojno jaki, dobro naoružani u ovom delu gde je ptica mira retkost, golub mira retkost na Balkanu, da samo tako možemo sačuvati mir. Ako budemo razoružani, naši vekovni prijatelji okolo nas svakako će skočiti na nas, mi ćemo se braniti i onda mira neće biti.

Ali moram vam reći za dugove. Mi vraćamo vaš dug. Evo, neka kaže ministar finansija. Vi ste 2012. godine zadužili zemlju po stopi od 7,5%. Mi smo taj dug vratili tako što smo ga vratili sa dugom koji ima 1% kamate. I stotine miliona evra jednim potezom ova vlast je uspela da spasi od vas, jer vi ste zadužili zemlju po enormnoj kamatnoj stopi od 7,5%. Znači, mi vraćamo i vaše dugove. Vi naše ne vraćate, nećete ni vraćati, jer nikada nećete doći na vlast. Vas će pobediti ujedinjena Srbija. Živela Srbija!

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Idemo dalje.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Peđa Mitrović.
Izvolite.

Kratko. Zahvaljujem.

Gospodine Mali, dočekasmo i kraj ovog saziva. Ako nije problem za malo vaše pažnje, gospodine Mali. Malo telefonirate, malo razgovarate sa kolegama, poslanici nisu bitni.

Dočekasmo kraj ovog saziva, studiju o isplativosti EKSPO događaja videli nismo. Videli smo nedavno da su se objavili samo neki izvodi, koje je uradila kompanija „Luis Berger“, za studiju isplativosti EKSPO. Ono što možemo videti jeste ono što smo i očekivali, da metodološki to nisu ispravni podaci. Gospodine Mali, da li možete da odgovorite sada, kada smo ovde, kada ćemo moći da vidimo tu studiju koju je pripremila kompanija „Luis Berger“ i koji su njeni rezultati?

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Pošto ne žele reč, time smo završili pretres o svim amandmanima na ovaj predlog zakona.
17/3 TĐ/MJ
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Odlučivaćemo u danu za glasanje.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UBLAŽAVANjU POSLEDICA ENERGETSKE KRIZE I RASTA TROŠKOVA ŽIVOTA POJEDINIM KATEGORIJAMA STANOVNIŠTVA KROZ JEDNOKRATNU FINANSIJSKU PODRŠKU I JEDNOKRATNU NOVČANU NAKNADU
Primili ste amandmane, izveštaje relevantnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja mislim da sam naziv ovog zakona može mnogim građanima i građankama Srbije prosto da zvuči smešno, jer ovaj naziv zakona kaže da se ublažavaju posledice rasta troškova života. A ja mislim da se zapravo ublažila pomoć. Setiće se da je 2020. godine ista ova vlast, za vreme pandemije korona virusa, davala pomoć građanima koja je tada iznosila 100 evra. Od 2020. godine do danas troškovi života građana Srbije su se uvećali za duplo. Samo 2022. godine hleb, mleko, šećer, brašno i so mogli ste da nađete za ispod 300 dinara, a 2026. godine vam treba više od 400 dinara za najosnovnije potrepštine jednog domaćinstva.

18/1 AL/MO 12.55 – 13.05

Godine 2020. ste dali građanima i građankama Srbije 100 evra, danas kada su se troškovi povećali vi dajete 50 evra jednokratne novčane pomoći. Osim što ja mislim da ne možete da se dogovorite da li Srbiji toliko dobro ide pa dajemo pomoć ili joj ide loše pa dajemo pomoć, mislim da je za građane i građanke Srbije jako bitno da znaju da znaju da je za sve ovo vreme je država ipak nekome pomagala, a to su bili investitori. Ovo je postala država koja služi samo investitorima, postala je država koja zavisi od stranih investitora.

Kada gledamo povećanje rasta troškova života jako je zanimljivo pogledati stanovanje. Godine 2022. da iznajmite stan u Beogradu bilo vam je potrebno 350 evra. Sada vam za stan od 40 kvadrata treba minimum 600 evra. Da li država uradila ono što je Zeleno-levi front rekao, a to je ograničila cenu kirije i vezala je za platu jer sada sa ovim troškovima koje vi ublažavate, jer sada sa ovim troškovima koje vi ublažavate, kirija vam jede platu? Ne, nije. Šta je ova država radila u prethodnih 10 godina kada se radi o stanovanju? Davala je milijarde našeg novca investitorima kako bi gradili ono što nije u državnom vlasništvu, povećavala cene kvadrate koje sada građani uopšte ne mogu da priušte.

Vi ste 2014. godine Beograd na vodi tada najavljivali kao projekat veka. Od projekta veka, danas građani Srbije imaju četiri dinara mesečno. Za stanove koje u istom tom Beogradu na vodi po ceni kvadrata ne postoji jednokratna koja može da vam pomogne da kao normalan građanin Srbije imate da za jedan kvadrat između pet i deset hiljada evra. Umesto da ova država ne samo da pomogne nama, već da pomogne sebi tako što bi isti taj Beograd na vodi, u koji su ne samo građani Beograda, nego građani cele Srbije dali novac da bi se izgradile desetine hiljada stanova koji sada nama ne pripadaju, umesto da kaže – najveća pomoć bi bila da nacionalizujemo Beograd na vodi. Ne, mi i dalje dajemo milijarde našeg novca da se grade stanovi koji nisu za nas. Ne samo tu. Dajemo milijarde našeg novca različitim investitorima koji i po jugu Srbije otvaraju fabrike, koji kada im se da direktna pomoć i kada je istroše, onda te fabrika zatvaraju i odlaze, jer nam privreda, jer nam ova država zavisi od stranih investitora. Zato vas moramo da smenimo, zato što ćete rasprodati našu državu, zato što između nas, građana, i naše zemlje ćete uvek birati investitore, a ne nas. Hvala.

Reč ima prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, morao sam da reagujem na ove nebuloze koje ste imali prilike da čujete.
Dakle, milijarde i milijarde koje smo davali za Beograd na vodi…Ne postoje milijarde i milijarde koje su davane. Pogledajte ugovor koji je javan, ugovor koji je na sajtu Vlade Republike Srbije već 10, 12, 13 godina unazad. Lepo piše koja su prava i obaveze i jedne i druge strane. Ja ne znam gde ste našli te milijarde. Dakle, investitor ulaže novac, a zemljište daje Republike Srbije, odnosno ulaže. Za to dobija 33%. Znači, ne daje ništa. Dobija 33% vlasništva u celom projektu, samim tim deli i dobit od ostvarenja tog projekta.
Kada na to dodate činjenicu da ste od najružnijeg dela Beograda, dakle, od onog smetlišta gde niko nije zalazio ni od vas ni od nas, od toga da ste imali milion evra od nelegalnih objekata, dakle nikakav prihod od poreza na imovinu koji sada imate, vi danas imate tamo preko 10.000 ljudi koji rade, mi smo stvorili i kreirali 10.000 novih radnih mesta. Stanovi koji se grade se, uvaženi ili uvažena poslanice, i prodaju. Ne kupuju duhovi, kupuju građani Republike Srbije. preko 90%, ako ne i više, po
18/2 AL/MO
poslednjoj informaciji koju imam su upravo građani Srbije koji kupuju te stanove. Šta imate protiv razvoja? Vidim, sve se bunite, protiv ste razvoja, protiv ste progresa, protiv ste napretka. Najbolje bi bilo da smo ostavili tamo ono groblje brodova, onih 67 brodova kojih je bilo tamo nasukano na obali reke Save.
Pa najbolje bi bilo da smo ostavili tamo ono groblje brodova, onih 67 brodova koji je bilo tamo nasukano na obali reke Save. Najbolje mi bilo da ništa nismo uradili, da promenili Beograd nismo. A, sada, još jednom umesto onog najružnijeg dela Beograda, imate jedan od najlepših delova Beograda, pri tome gde ljudi žive, gde ljudi rade, gde se plaćaju porezi i doprinosi na tih 10 hiljada plata, gde se plaća porez na imovinu, gde se u međuvremenu zaposlili građevinsku industriju koja je doprinela i ljudima koji rade u toj industriji, pa onda indirektno i druge industrije koje se bave opremanjem stanova, pa pri tome ste doprineli rastu BDP, više novca u budžetu za veće plate, veće penzije.
Ono što ne znate, to se zove progres, to se zove rast, to se zove razvoj, to se zovu nove ideje, to se zovu snovi koji se ostvaruju i tako Srbija, za razliku od vas koji biste je vratili u prošlost, ide napred. Hvala puno.

Hvala.
Hoćete po amandmanu?
(Natalija Stojmenović: Replika.)
Nije vas pomenuo. Dobili ste odgovor.
Da li želite po amandmanu?
Izvolite.

Dakle, slušamo ministra finansija koji je ovde rekao praktično kako investitor više vredi od građana Srbije. Kaže – nismo mi ništa dali za Beograd na vodi. Dali Železničku stanicu, dali Geozavod, dali zemljište da bi se tamo igzradilo 10 hiljada stanova, koje mi ne možemo da kupimo. Evo, građani, pitajte se koliko vas ima sada novca da plaća kvadrat, jedan kvadrat u Beogradu na vodi, koji je minimum pet hiljada evra. Koliko vas sada ima taj novac. Ali ste odlično pitanje postavili, a to je ko tamo kupuje te stanove. Pa znate ko kupuje? Sećate se onog slučaja Senjak i ubistva u restoranu „27“ , dobijete taj odgovor, jer se tu kaže, tu vaš kriminalac kaže da se svađaju oko toga ko će koliko zaraditi na zemljištu u Beogradu, jer upravo su ti stanove, koji vi kažete da se toliko uspešno prodaju… Da, prodali su se tako što su se kriminalci kupovali i ulagali u te stanove, ne obični građani Srbije.

Kažete da smo mi ovde protiv razvoja. Izvinite, protiv kog sam ja to razvoja kada kažem da je ta zemlja koja je pripadala građanima Srbije trebalo da ostane i da pripada građanima Srbije, da se izgrade stanovi za mlade, a ne da sada mladima govorite – uzmite kredit, imajte još jedan dug prema ovoj zemlji, pored tog duga, jer smo milijarde dali u taj projekat, koje ćemo mi vraćati. Nismo tamo dobili stanove. Nismo dobili ništa.

Ja kažem da je rešenje za to da ako od projekta veka ja imam četiri dinara mesečno da nacionalizujemo Beograd na vodi. Za vas to nije razvoj. I nikada i neće biti jer je vas razvoj da služite stranim investitorima a ne građanima Srbije.