Reč ima Milenko Jovanov.

Ispade sad da ja baš i nisam karikirao. Jer, sad smo već u sledećoj rečenici dobili da će da ograniči pravo vlasniku stana da odredi cenu stanarine. Znači, ja ću da izdajem svoj stan, evo vam, poštovani građani, kako to izgleda u njihovoj ideji, vi ćete da izdajete sopstvenu nekretninu po ceni koju vam oni kažu. To su vam rekli. E, taj film, kao što rekoh, u Srbiji gledati nećete.

(Robert Kozma: Isto kao što ste ograničili cenu hleba.)

Poštovani građani, vi samo razmislite gde će to da se završi. Krenuće od toga da će da vam ograničavaju po kojoj ceni možete da izdajete sopstvene nekretnine, a onda će to da se završi tako što će da vam određuju sve ostalo. Jer to kad jednom breša pukne, tu kraja više nema.

Dakle, oni ne govore sada o tome da lokalne samouprave koje imaju u svojini, kao navedena Kikinda, neke nekretnine, ograniče cenu tih nekretnina, odnosno cenu zakupa tih nekretnina, nego kažu – ima svi, u Beogradu zakup ima da bude 300 evra i tačka. I nema veze koliko vi mislite da to vredi.

E, pa gospodo i dame koji ovo gledate, razmislite da li vam je ova avantura interesantna i da li smatrate, posebno vi, koji ste vlasnici kvadrata koji se izdaju, jer danas će da krenu sa stanovima, a sutra će da krenu da se nastave na lokale, prekosutra na ko zna šta i doći ćemo mi do onoga što sam ja mislio da sam iskarikirao, a ispalo je da baš i nisam. Ispalo je da bi oni zaista na kraju uterivali ljude u zadrugu, ogrnuli se kožnim kaputima i čupali brkove onima koji neće to da rade.

Tako da, taj film, kao što rekoh, bio, prošao je, Bogu hvala i reprizu gledati nećemo, jer ovo nema veze sa životom u 21. veku, barem u Evropi, a čak i o toj Kini o kojoj govore te stvari ne funkcionišu baš onako kako su predstavili i kako je rečeno ali nije ni važno.

22/3 JD/LjL

Ono što meni samo nije jasno to je da svi ovi šatro levičari ne žive taj život koji drugima žele, pa bih voleo da znam kako neki od njih i po kojim cenama izdaju svoje nekretnine koje ne koriste, pa da nam pokažu primerom kako su, pošto im je krov nad glavom ljudsko pravo.

(Dobrica Veselinović: Predsedavajuća, vi se setite dostojanstva Skupštine.)

Šta je dostojanstvo skupštine.

(Robert Kozma: Zato što lažete.)

Šta lažemo?

(Robert Kozma: Lažete. Govorite ovde sa nama.)

Ne, ja govorim načelno.

(Robert Kozma: A načelno.)

Da, govorim načelno.

Ja kažem da se raspitate među vama, vašoj grupaciji, ne vama troje. Otkud znam od vas troje. Od vas troje znam samo za ovog jednog što je izašlo u medijima.

Otkud znam, u vašem predsedništvu, vašem glavnom odboru, malo veće, veliko veće, kako ste već davali ta imena, kako se zvalo ono – „Igra prestola“, dakle, vaših organa.

(Dobrica Veselinović: Igrao se predsednik Vučić sa vatrenom loptom.)

23/1 GD/JG 13.45 – 13.55

Nije to „Igra prestola“, to je igra Kurtija, samo što ste vi nedovoljno inteligentni to da shvatite sa jedne strane, a sa druge strane nikada o Kurtiju nećete reći lošu reč, ali nije ni važno.

Dakle, raspitajte se vi lepo u vašoj organizaciji po kojoj ceni vaši članovi izdaju svoje nekretnine? Svoje nekretnine po kojoj ceni?

(Dobrica Veselinović: Koje nekretnine?)

Da li mogu ja još jednom da vas zamolim da ne dobacujete? Pod jedan, ovo vam nisu zborovi, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Ja razumem da ste vi navikli na zborove, ali ovo zbor nije, nego je Narodna skupština Republike Srbije.
Pod dva, neću da vam dodeljujem opomene zato što, kakvi god bili rezultati narednih izbora, ja znam da je ovo vama poslednji mandat, pošto vi ne učestvujete na tim izborima, te ne želim, zaista sam bolećiva i ne želim da vam dajem opomene.
Pod tri, ako želite da ovako radi Narodna skupština, onda neću ni većinu opominjati kada vama dobacuju, pa da vidim kako će izgledati kada vi govorite, a oni dobacuju, te vas molim i logički vam objašnjavam da nije dobro to što radite.
Vi nastavite pa ćemo videti kako će izgledati dalje ova skupština.
Izvinite, gospodine Jovanov.

Sve je okej.

Dakle, raspitajte se u svojim okvirima, u okviru svoje organizacije po kojoj ceni izdaju ljudi sopstvene stanove, pa ćete onda videti da ni u svojoj organizaciji niste primenili te metode koje želite da nametnete celom društvu, a onda će se pokazati koliki ste licemeri.

Ja sam to govorio iks puta i dokazivao konkretno i da ono što drugima želite da nametne sami ne primenjujete, nego i te kako gledate tržišne cene i baš vas briga za krov nad glavom i ljudska prava kada je sopstvena imovina i sopstveni džep u pitanju, kao što vas baš briga i za sve ostalo kada uzimate pare od Rokfelera da budete deo NVO hidre i da kao NVO hidra prenosite tuđe stavove, prenosite tuđa mišljenja i prenosite i borite se za tuđe interese. Između ostalog, evo i interes tog Kurtija koji pokušava da izazove požare na teritoriji centralne Srbije, ali čak ni to ne dobija osudu od vas, nego pokušaj minimiziranja celog tog napada na državu Srbiju, suštinske napade na državu Srbiju i pokušaja pravljenja haosa.

Prema tome, sve te vaše ideje prvo primenite sami na sebi, pa onda da vidimo kako taj eksperiment „in vivo“ deluje na vas, pa ćemo onda videti da li ima smisla ili nema smisla da se primenjuje i na druge.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Pa teško je ovde kao predstavnik Socijalističke partije Srbije sedeti, a ne uključiti se u ovu diskusiju.

Predsednice, koristiću vreme poslaničke grupe ili ovlašćenog, kako god.

Gospodin Pavlović je tu napravio jedan dobar uvod. Ušli smo u ideološke razlike i mislim da kada o svemu govorimo, a imajući u vidu i ograničenja koja ja imam lično kao neko ko je 1991. godine rođen, tako da kada govorimo o tom Titovom vremenu, ne mogu da govorim iz prvog lica. Prosto, tada nisam ni bio rođen, ali mogu da izanaliziram to vreme kroz političku uređenje kakvo jeste bilo, a to jeste komunističko i ekonomsko, a to jeste socijalističko, na mom primeru, moje porodice, moj otac koji je bio dete jednog stolara i jedne domaćice verovatno nikada u nekom drugom vremenu, to

23/2 GD/JG

jest u današnjem vremenu kapitalizma jako teško bi uspeo da završi sve škole i fakultete koje je završio i da uz pomoć države kasnije reši i stambeno pitanje i mnoge druge stvari, tako da to vreme o kojem govorimo na jedan način, tada je imalo i te kako svoje prednosti i te kako je davalo rezultate.

S druge strane, govoriti o tom vremenu iz današnje perspektive mislim takođe da je možda pomalo i gubljenje vremena. Ako analiziramo Kinu, Kina je možemo reći mešavina socijalizma i kapitalizma, uz dominantnu ulogu države koja kontroliše svoje tržište i kroz svoja državna preduzeća ne dozvoljava jače potrese kakve smo mogli da vidimo u zapadnim zemljama, pogotovo 2010. godine. Ali ono što želim da kažem jeste, ako već govorimo i o samom tržištu nekretnina, taj komunizam, odnosno to Titovo vreme jeste defakto izgradilo državne stanove. Ljudi su imali pravo korišćenja u tim stanovima, ali ono što u toj tranziciji, kada govorimo o tržištu nekretnina i onoga što jeste napravilo osnovu i bazu za naše tržište nekretnina jeste se dogodilo u jednim od možda najtežih godina, a to jeste 1992. godine, kada je donet Zakon o stanovanju upravo u vreme Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića, jer, podsetiću one koji su zaboravili ili one koji ne znaju, tada je više stotina hiljada porodica rešilo svoje stambeno pitanje na način da je ono pravo korišćenja koje je imalo faktički uspelo da reši da su, naravno, imajući u vidu hiper inflaciju koja je bila, ali preko noći postali i vlasnici svojih stanova i na taj način rešili svoja stambena pitanja i taj zagarantovani krov nad glavom, tako da u tom smislu mi iz Socijalističke partije Srbije možemo da kažemo da smo tada uradili temelje današnjih tržišta nekretnina i tada smo kao država imali najveći procenat privatnog vlasništva nekretnina i u samoj Evropi.

Suma sumarum, ono što želim da kažem kada govorimo o jednom ili o drugom vremenu, ne možemo tek tako olako gubiti ograničenje ili prednosti koje svako vreme nosi sa sobom. Ono što mislim da mi danas, odnosno u ovom mandatu možemo da budemo ponosni kada govorimo na ovu temu jeste upravo ovaj Zakon o izvršiteljima i mislim da smo tim Zakonom o izvršiteljima dali garancije porodicama sa nekretninama do 60 kvadrata i da ne ulazim opet u detalje pod kojim okolnostima i uslovima kog nivoa duga ne mogu da budu izbačeni iz svojih stanova. Mislim da smo na jedan odgovoran način pokazali da imamo osećaj za te ljude i da donekle vodimo računa o njima.

Naravno, i Socijalistička partija Srbije zbog ove politike koju je vodila devedesetih godina, 5. oktobra platila skupu cenu. Narod je tada rekao da želi demokratiju, demokratija je donela kapitalizam, kapitalizam je donelo tržište i sada, gospodo, imamo to da su cene kvadrata pet, šest, sedam hiljada evra. To je tržište. Ono diktira. Ima dva elementa – to su ponuda i tražnja i od njega zavisi i cena.

U svakom slučaju, mi u Socijalističkoj partiji Srbije smatramo da ipak država treba da ostane ta koja će u nekim granama, pogotovo tamo gde postoje prirodni monopoli, biti vlasnik i ona će biti ta koja kontroliše te elemente, ali naravno, ne gubeći iz vida i da državna preduzeća, kao i sve drugo, mora da vodi pre svega znanjem. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Pošto smo se nekako sad dotakli cena nekretnina, renti i tako dalje, to je lepo baš da se nadovežem. Pričamo o nekretninama i o rentama. U redu, to reguliše tržište ponude i potražnje, a ko reguliše rentu kada su u pitanju naša prirodna bogatstva? Ko se bavi time?

23/3 GD/JG

Kada smo kod toga, ponavljam ko papagaj, koji je to patriota ovde rešio da Srbiji ostane 5% od svega što su njeni bakar i zlato u Majdanpeku, litijum u Gornjim Nedeljicama, zlato na Homolju i tako dalje? Ko je rešio da za 5% to daje Kinezima, Dandiju i svima onima koji će tek doći ovde, jer tu smo tek na početku i to nas čeka?

Hrvatska - 10% rudne rente, Rumunija – 12% rudne rente, Slovenija – 18% rudne rente, Nemačka takođe. Ta Nemačka, vi ste doveli Šolca ovde, dogovorili se sa njim da se kopa litijum u Gornjim Nedeljicama, da se ne vraćamo na to. Pa nećemo da kopamo, pa hoćemo da kopamo, pa jedna uredba Brnabić, pa druga ne važi, važi i tako dalje. Zašto 5% ljudi? Zašto da za 5% prodamo ono što pripada svima – zlato, bakar, sve što vredi ispod zemlje? Pojela maca jezik, jel?

Ja to pitam ovde već tri godine i onda se samo pojave nekakve uredbe, nekakvi ugovori tajni sa „Rio Tinto“ i belosvetskim velikim kompanijama za 5%. Pa da li toliko vredimo – 5%? Hvala lepo.

24/1 TĐ/MJ 13.55 – 14.05

Molim lepo.
Natalija Stojmenović, pretpostavljam po amandmanu i dalje.

Hvala.

Predsedavajuća, samo da to kažem, ja se slažem sa vama i hvala što ste nas opomenuli. Ono za šta smo mi reagovali jeste zato što ovde neki poslanici vladajuće većine, recimo, na primer stalno govore o pet stanova Dobrice Veselinovića, ali se ne pojavljuju na sudu da dokažu da je to tačno, iako je Dobrica Veselinović tužio te osobe zato što je prosto laž da ima pet stanova.

Druga stvar, nije tu kolega Uglješa Marković, ali ja se apsolutno slažem sa njim da treba da imamo osećaj za ljude. I mislim da je jedna pozitivna stvar koja se ovde desila, a to je da je ova skupština rekla da jedini dom ne sme biti ugrožen. To bar, da kažemo, postavlja neki standard.

Ono sa čim imam problem jeste da se ovde tvrdi da ova država ništa ne određuje kada govorimo o pristupačnom stanovanju, o cenama nekretnina. Upravo ulaganjem u projekte, davanjem novca stranim investitorima, država posredno određuje cenu nekretnine koja je prevelika za građane Srbije. Upravo nereagovanjem 2022. godine, kada je cena kirije odjednom skočila sa 300 na 600 evra, država je rekla da smatra da to nije problem ovih građana.

Moja politika jeste da se ograniči cena kirije, jer smatram da je stan, krov nad glavom, osnovna sigurnost koju jedna država treba da pruži i smatram da stan mora da bude zaštićen i da cena kirije mora da prati ono što zarađujete, ono od čega možete da živite. Danas je tržište zakupa stanova toliko neuređeno da vi nemate ni jedan ugovor potpisan, da neko može da vas izbaci na ulicu bilo kad, da jedan dan može da dođe i da vam kaže – e, danas ti kirija više nije 300 nego 600 evra. Ja smatram da u takvim situacijama država mora da reaguje.

Ja mislim da je dobro što imamo ovakvu, sada ovde, ja bih rekla, možda i prvi put u Skupštini debatu, jer meni je potpuno uredu da kolega Jovanov kaže da je njegova politika da smatra da je država loš stanodavac i da nešto treba da rasproda. Ja smatram da država mora da bude dobar stanodavac. Ja smatram da treba da imamo jaku državu koja ulaže u svoju zemlju i državu koja treba da bude dobar stanodavac, jer po toj logici, ako je država loš stanodavac i ako ste vi u Kikindi rekli da lokalna vlast treba da rasproda sve stanove koje ima u svom vlasništvu, ja onda postavljam pitanje – šta će nam lokalna vlast koja ne zna da uprava imovinom? Kakva je to lokalna vlast koja ne zna da upravlja imovinom?

Sa druge strane mogu da vas razumem, jer nedavno je Državna revizorska institucija objavila izveštaj da, evo, Šapić u Beogradu, ne znamo šta se dešava sa trećinom imovine. Vrednost imovine u gradu Beogradu, od tri gradska budžeta, mi ne znamo gde je, ne znamo da li se izdaje i ne ubiramo nikakav prihod. Tako da, ako su vam to standardi, ja vas apsolutno razumem zašto smatrate da je i država i lokalna vlast loš stanodavac, ali nemojte da zavaravate građane da država to ne može da bude.

I kada navodite taj primer Beča, taj grad Beč ima 500 hiljada stanova koji se nalaze u javnom vlasništvu, ima ograničene cene kirije, subvencioniše ljudima krov nad glavom. Zato je Beč, verovatno, u samom vrhu gradova po kvalitetu života, i to jeste i uvek će da bude moja politika da takve gradove imamo i u Srbiji. Hvala.