Dobro.
Idemo dalje.
Na član 7. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Dalibor Jekić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, kakvo je stanje u našoj zemlji najbolje se vidi na polju regionalnog razvoja, Srbija je zemlja ogromnih regionalnih razlika. To je potvrdio i Aleksandar Vučić, nedavno svojom izjavom, da je Beograd dramatično razvijeniji od ostatka zemlje.

Gospođo Mesarević, evo sve vam pada u vodu. Pogledajte ovo ovde i videćete. Beogradski region ima BDP po glavi stanovnika 69% više od prosečnog. Pogledajte region Vojvodine, ima 8% niže. Pogledajte region južne i istočne Srbije, ima za skoro 27% niže, pogledajte moj region Šumadije i zapadne Srbije, skoro 37% niže. Ovo je katastrofa. Ovo pokazuje kakvu ste vi vodili politiku, unazadili ste celu Srbiju. Što znači da svi regioni koji su ispod republičkog proseka su nerazvijeni regiona. Gospođo Mesarević, dve trećine građana Srbije živi u nerazvijenim regionima i zamislite šta ste vi uradili? Opredelili ste 0,1% za regionalni razvoj.

Pa, kako vas nije sramota? Kako mislite da nadomestite ovakve regionalne razlike u Srbiji? Šta mislite da je regionalni razvoj tako što ide predsednik Aleksandar Vučić po Srbiji i kaže - dajte ovde put, dajte ovde most, dajte ovde svetlo, dajte sijalice. To nije sistemski, to nije planski. Zbog toga što niste imali plan, zbog toga smo danas ovde.

A, šta radi ministarka Mesarević? Umesto da vodi regionalni razvoj, ona ide sa predsednikom Aleksandrom Vučićem po Srbiji i zapisuje. Znači, neko ko treba da vodi regionalni razvoj pretvorio se u zapisničara. Pa, da ja vas pitam sada kao što ste vi pitali moju koleginicu Milošević - gde vam je gospođo Mesarević Nacionalni plan regionalnog razvoja? Gde vam je? To je plan koji određuje desetogodišnji razvoj Srbije. Na osnovu tog plana se Srbija razvija. I ne može da ide Vučić da obećava - hoću

14/2 JJ/MP

to, hoću to, niti bilo ko, ko bude narodna vlast, nego ono što piše jasno u Nacionalnom planu regionalnog razvoja. Da vidimo merljivost tih investicija koje treba da se dogode. Pa, da vas pitam gospođo Mesarević, gde si vam strategije regionalnog razvoja?

Pa, da vas pitam što upotrebljavate Uredbu o utvrđivanju stepena razvijenosti jedinica lokalne samouprave i regiona iz 2014. godine? Pa, to je sramota. Najavljivala je nekada Ana Brnabić da će to da se promeni, ali se nije promenilo. Danas imamo sliku Srbije koja je jako tužna. Danas imamo sliku o kojoj priča moja koleginica, da se prazne mnoge opštine i gradovi, da postaje problem sa kadrovima, postaje problem sa lekarima, sa nastavnicima. Ljudi žele da idu ka boljem, migriraju ka većim centrima.

Šta ste vi uradili da to sprečite? Dajete jasne mere. Nemate ih do dana današnjeg, 14 godina. Kako mislite da nadomestite to? Smanjivanje regionalnih razlika nije lak proces u opšte niti je brz. Ovo će ostaviti dugoročne posledice po Srbiju. Da bi smanjili makar na jedan prema dva odnos, a sada je jedan prema tri, između najrazvijenijih i najmanje razvijenog regiona potrebno je vreme, potrebne su ozbiljne mere, potreban je ozbiljna vlast koja će da poštuje ono što se usvoji, vama je preči EKSPO od života običnih ljudi. Izgradićete, slupaćete ogromne pare na EKSPO kao što već i jeste, umesto da ste popravili kvalitet života građana u celoj Srbiji. Zbog toga će vas građani na narodnim izborima kazniti jer ste unazadili celu Srbiju i povećali ste regionalne razlike. Hvala vam.

Hvala vam.
Izvolite, reč ima prvo Milenko Jovanov. Izvolite.
Molim vas, nema potrebe da se ženi obraćate na taj način, stvarno nema nikakve potrebe. Dakle, nisam vas opomenula, ali dajte malo samo razuma.
Milenko, izvolite.

Ja samo zbog građana, dakle, ja sam juče govorio o tome, ministarka je govorila o tome, niko ne misli da je sve urađeno i niko ne misli da je sve idealno, ali postoji jedan problem koji se uporno ponavlja, a to je da se predstavljaju stvari kao da je otprilike sve je bilo sjajno, sve je bilo med i mleko, svaka lokalna samuprava je bila Monako i onda smo mi došli i onda imamo nerazvijene lokalne samouprave. Pa, nije to tako.

Dakle, ja ne živim u Beogradu, živim u unutrašnjosti. Evo, ja bih voleo da čujem to magično, pošto evo mi nismo rešili kako da ljudi ne odlaze iz manjih mesta ka većim mestima. Evo, recite mi šta je ta magična formula. A ja vam sada kažem, da smo doneli zakon ili da smo predložili zakon kojim ćemo reći, na primer, ko je završio državni univerzitet o državnom trošku, bio na budžetu, ima da ide tamo gde mu država kaže, u Bojnik, u Kikindu, u Čoku ili bilo gde drugo. Pa, znate šta bi bilo? Ustanak. Ko ste vi da sprečavate pravo čoveka da bira gde će da živi. Ko ste vi da odredite pravo čoveka gde će da radi? Da vi sada kažete nekome – završio se Pravni fakultet u Beogradu ili u Novom Sadu ili u Kragujevcu ili u Nišu, i sada lepo pošto te je školovala država ideš iz Niša u Čoku zato što tamo u opštinskoj upravi nemaju pravnika. Pa, to bi bio ustanak u zemlji protiv nas zato što mi sada se ne znam čime bavimo.

Dakle, u svakom slučaju, da li je ovo tema? Pa, mogli smo, da ste kvalifikovali ovo kao temu, kao što vidite imate sagovornika na tu temu, ali ne možete da postavljate stari – e, bilo je idealno, bilo je ovo. Zato je važno ovo što je ministarka pročitala, sva ta mesta koji su procenat nezaposlenosti imali i koji imaju danas. Pa, nije moguće samo da nemaju ljude.

(Jelena Milošević dobacuje sa mesta.)

14/3 JJ/MP

Pa, nemojte da dobacujete. Pa, šta je sad to? Razmena mišljenja. Pa, evo imate hodnik, pa izađite napolje, pa razmenite mišljenja, pustite čoveka da odgovori.

Dakle, nije samo to, da li ima ljudi manje. Pa, svuda ima ljudi manje, ali nije to, imate 500 hiljada više zaposlenih, dakle, na manji broj stanovnika. To vam je ne statistika, to vam je činjenica.

Tako da u tom kontekstu zaista i te kako može da se razgovara o tome, ali onda mi kao društvo treba da napravimo konsenzus o tome da ćemo prihvatiti neka rešenja koja neće biti tako jednostavna. Pa, kada upisuješ fakultet bilo koji ti treba dobro da razmisliš da li hoćeš da budeš samofinansirajući student, pa sam sebi plati i živi gde hoćeš ili ćeš da te školuje država i da živiš tamo, na primer gde ti država odredi. Isto važi i za lekare. Juče smo slušali, nemate ovog, nemate onog, a kako da ga zadržiš? Opet govorim iz perspektive nekog ko živi u unutrašnjosti. Dođe, dobije radno mesto, položi specijalizaciju, istog momenta ode. Da se vrati opet ona varijanta – opet ukidamo specijalizacije. To opet ne valja iz drugog razloga.

Dakle, za sve može da postoji nekakvo rešenje, ali za takvo rešenje koje bi u ovom smislu bilo i te kako inovativno i nešto novo u našoj politici i u našoj zemlji, mora da postoji opšti konsenzus i nema iskakanja iz toga. A ja sam siguran da do takvog konsenzusa ne došlo iz prostog razloga što su ljudi koji danas to zameraju, zloupotrebili sve što su mogli da zloupotrebe, nas da napadnu i ne bi rekli – hajde da to zajedno guramo, zato što je dobro za male sredine, nego bi rekli – aha, evo šta radite, ograničavate ljudima gde će da žive, gde će da rade.

15/1 JD/LjL 12.25 – 12.35

Dakle, da, to jeste tema i imamo problem. Problem je mnogo veće, problem je bezbednosni, istok zemlje, od Novog Kneževca do krajnjeg juga imamo depopulaciju, to je bezbednosni problem jer nam je tamo granica. Postoje brojni problemi i svi smo toga svesni, ali, ljudi, za te probleme mora da postoje neka rešenja koja svi zajedno treba da podržimo.

Ja nisam stekao utisak do sada da ste vi bili spremni da podržite bilo šta što smo mi predložili, pa čak ni u ovakvom pravcu što bi išlo. A vi sami niste predložili ništa, nego samo popišete šta su sve problemi i kažete – aha, za sve ste vi krivi. Pa, neće biti da smo za sve krivi. I niko ne beži od odgovornosti. Ne kažem, verovatno negde ima gde jesmo krivi, ali, nemoguće da smo krivi za sve. Jer, kažem, zato je bitno, koliko god to smetalo ljudima i iz opozicije i ljudima koji ih podržavaju, kada se spominje ta 2012. godina, mora da se kaže od čega se krenulo, jer nije zatečen med i mleko pa je neko upropastio, nego je zatečena ruina i neko je nešto podigao. A onda kažete – e, pa, niste dovoljno.

Da li je dovoljno ili nije dovoljno, da li je moglo više ili nije moglo više, to je sad za svaku analizu i svaku lokalnu samoupravu, a niti imamo vremena, niti je ovo mesto gde o tome treba da pričamo. Ali, kažem, generalno, nas to čeka kao društvo, inače će zemlja da se pretvori u Koridor 10 i naselja oko Koridora 10.

Zato, i putevi koje gradi Aleksandar Vučić doprinose tome da se zemlja ravnomerno razvija. Vi iz Zrenjanina, na primer, nećete imati razloga da se selite u Beograd i Novi Sad kad budu dobili dva auto-puta. Nećete imati razloga da se selite, jer će vam do Beograda trebati 35-40 minuta, do Novog Sada manje od pola sata, sad treba pola sata, znači, trebaće vam 20 minuta.

Pruge koje će se graditi tome doprinose i koje se grade tome doprinose. A vi nas onda napadate – gradite puteve, vi se tu ugrađujete, to su najskuplji putevi u Evropi itd. Pa, hajde, ljudi, šta hoćemo više? Ne vi, ne mi, nego svi zajedno kao društvo, šta hoćemo više?

Mi znamo šta hoćemo i radimo u pravcu toga da svaki deo zemlje bude razvijen. Ali, problem je što smo stvarno krenuli iz debelog minusa. I nisu neki poslanici koji su mlađi za to lično krivi, ali, znate, neki od tih ljudi koji su doprineli tom glibu u kome se zemlja nalazila se nalaze oko vas, pa onda otuda i reakcija ministarke.

Dakle, sve su to teme o kojima će se razgovarati, ali u nekom drugom sazivu, sada smo pri kraju, teško da možemo sada da donosimo takva rešenja. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar privrede, Adrijana Mesarović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ja ću kratko.
I kada se obratim nekom ko je mene imenom prozvao, to ne znači da sa ovim podacima i argumentima se obraćam vama, u smislu da ste vi do 2012. godine imali uticaj na sve ovo što je rađeno, prosto se obraćam tadašnjim opozicionim strankama koje su radile na upropašćavanju naše zemlje. Da krenemo od činjenica. Pri tome, ja ponavljam upravo ovo što je rekao i gospodin Jovanov, ni jednog trena nisam rekla da je privredna aktivnost na jugu zemlje na zadovoljavajućem nivou u smislu potreba otvaranja novih radnih mesta i uporno ponavljam da ćemo intenzivno raditi na dovođenju novih investitora i otvaranju novih radnih mesta, a posebno u skladu sa programom predsednika Aleksandra Vučića koji će biti sačinjen samo za jug naše zemlje.
15/2 JD/LjL
A za prethodnog govornika koji je nedopustivo da nije upoznat toliko sa radom Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije, a obzirom da ste poslanik Skupštine Republike Srbije, mislim da je nužno da se upoznate, pre svega sa programima koji se odnose na ravnomerni regionalni privredni razvoj, a to su programi podrške koji podrazumevaju do 100% bespovratnih davanja ka preduzetnicima i privrednicima.
Dragi gospodine poslaniče, danas je trenutno aktuelno deset programa vrednosti tri milijarde i 600 dinara, koji su usmereni na privredni regionalni razvoj, ravnomerni i upravo usmereni na delove zemlje gde hoćemo dodatno da podignemo privatnu inicijativu, što postojeću, u smislu ukupnog uvećanja obima njihovog poslovanja, što da afirmišemo mlade i neke druge preduzetnike i privrednike koji hoće da realizuju neku svoju poslovnu ideju.
Za mene je nedopustivo da poslanik Skupštine Republike Srbije ne zna da je trenutno i u kontinuitetu aktuelno više programa, ali sada posebno deset programa, aktuelnih vrednosti 3,6 milijardi dinara, od čega je skoro milijarda dinara bespovratnih davanja, sa posebnim fokusom i najvećim izdvajanjima na sve grupe odnosno opštine koje spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti.
Kada pričamo o toj podršci, ja ću, evo, dragi građani, poštovani poslanici Skupštine, od simbolične podrške do 2012. godine, a to je jedna velika prekretnica za Srbiju pa moram da pravim paralelu, 213,8 miliona dinara je do 2012. godine ukupno izdvojeno za podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Znači, dragi građani, poštovani poslanici, ukupno 213,8 miliona dinara. Podržano je ukupno 185 preduzetnika i privrednih društava u dužem vremenskom okviru. Od tada do danas, samo za mikro i mala preduzeća i preduzetnike.
Znači, ne govorim o srednjim, vi ste tad obuhvatili i srednje, srednje i velike idemo kroz posebne pakete mera i podsticaja. Upravo radimo na regionalnim mapama razvoja koje usklađujemo sa evropskim direktivama da ćemo prilagoditi naše uredbe koje se tiču bespovratnih davanja.
Od kako je na čelu naše zemlje Aleksandar Vučić, 20,2 milijarde dinara bespovratnih davanja ka mikro i malim preduzećima i preduzetnicima, a koji su upravo usmereni uglavnom na one privrednike i preduzetnike, zadruge i udruženja, koji posluju u trećoj i četvrtoj grupi razvijenosti. Trenutno se samo Ministarstvo privrede realizuje oko 80 infrastrukturnih projekata vrednosti 10 milijardi dinara, od čega je 9,4 milijardi dinara kontribucija Ministarstva privrede a koja se odnose na izgradnju industrijskih poslovnih zona ili podizanje turističkih kapaciteta u funkciji privredne aktivnosti.
Ja mogu samo da kažem da sa jednim velikim razočarenjem vas pozivam da se pre svega upoznate sa radom Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije i svim onim što rade, pa onda da kritikujete. A uvek sam za konstruktivan predlog i ni jednog trena nisam rekla da ne treba da radimo više na otvaranju novih radnih mesta, a to je upravo politika Aleksandra Vučića.
I da vam kažem nešto – ponosni sam zapisničar predsednika države, zato što imamo sluha za svakog našeg građanina i čujemo svakog našeg građanina i rešavamo na terenu sa njima probleme i trudimo se da budemo uz naš narod i da se svakog dana borimo za sve bolji i kvalitetniji život naših građana. Ponosni sam zapisničar!

Gospodine Jekiću, možete po amandmanu.
(Narodni poslanik Dalibor Jekić dobacuje sa mesta.)
Izvolite repliku, da se ne raspravljamo.
15/3 JD/LjL

Hvala vam.

Gospođo Mesarović, ni jedan odgovor niste dali. Vi meni pričate kako ja nešto ne znam, a ja vas pitam što nemate nacionalni plan regionalnog razvoja. Vi, naravno ne kažete. To je osnov. Niste vi ništa rekli. To šta ste uradili to pokazuje ovo.

Pogledajte ovaj dijagram. On pokazuje sve. Ovde padaju sve maske. Vaše priče, floskule, šta je bilo 2012. godine.

Ja vas nisam pitam šta je bilo 2012. godine. Ja vas pitam što nemate nacionalni plan regionalnog razvoja, ja vas pitam što radite po Uredbi iz 2014. godine? Ja vas pitam zašto je preči EXPO od ostatka Srbije? Zbog čega? Da li je normalno da opet dajete najrazvijenijim regionu dve milijarde za autobusku stanicu? Što ne date za moj Kragujevac da se završi jedna dvorana? Što ne date za moj Kragujevac? Ljudi u Kragujevcu idu u školske sale da gledaju kulturne događaje.

Dajte pet miliona evra za Dvoranu u Kragujevcu. Ovde se sipa novac, milijarde i milijarde dajete na najrazvijeniji region. Kada će da se stigne Beograd? Nikad. Da li je normalno da vam jedno Kraljevo od 110.000 stanovnika zavisi od dve strane kompanije „Leoni“ i EUROTAY, da strahuju da li će da odu ili će ostati, gde su, kako kažu Kraljevčani, male plate, ali kažu – ako ode biće haos.

Šta je sa tim što pola Srbije nema pijaću vodu? Vama je normalno ulagati u EXPO ali nije normalno rešavati probleme i onda kaže, sistemsko rešenje je kada ide predsednik i obilazi. Nije to sistemsko rešenje. Rešenje je kada imate plan i radite po planu i ulažete po planu i onda merite šta ste uradili, ali nažalost, vi to ne znate.