Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Po amandmanu.
Izvolite.
16/1 GD/JG 12.35 – 12.45

Gospođo Mesarović, dobar dan.

Malopre ste izgovorili da ovde kompletna opozicija radi na uništavanju svoje zemlje. Da li vi stvarno mislite da je to tako i da je to dobar način da se komunicira? Vi stvarno mislite da mi ovde sa ove strane manje volimo ili mrzimo svoju zemlju, za razliku od vas?

Neću vam reči nijednu ružnu reč. Da li ja mrzim svoju zemlju zato što tražim da ova zemlja, kao i sve uređene zemlje i većina u Evropi, zaštiti svoju pijaću vodu da ne ostanemo žedni? Gledam vas, idete po Srbiji. Svaka čast i treba da idete. Treba svi da idu, ko god se bavi politikom.

Samo bez dobacivanja, molim vas.

Ja sam bio na svim tim mestima gde ste vi bili sa ljudima. LJudi od vas traže vodu, traže puteve i vodu. Mi smo ovde podneli inicijativu da voda bude Ustavom garantovano pravo svakog građanina ove zemlji, a vi to ignorišete.

Mogu da vam nabrojim još iks primera. Ja vama mogu da kažem da vi ne volite svoju zemlju zato što ste dogovorili sa kojekakvim Kušnerima, bez da ikoga pitate, da poklonite tu istu zemlju u centru grada da bi se tamo gradili neki đakuziji i kockarnice, a nikoga niste pitali.

Razmislite dobro kada nekoga optužite da ne voli, da uništava svoju zemlju, da li je to dobro i za vas i za nas i za građane ove zemlje. Hvala lepo.

Dobro. Idemo dalje.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde sam slušao ljude koji su, kao što je rekao kolega Jovanov, govorili i kritikovali kao da su nam ostavili potpuno sređenu zemlju, a ne razvaljenu, obogaljenu, bez ikakve ekonomske i vojne moći. Znači, ostavili su razrušenu državu i sada su se raskukali.

Ali, ja se sećam, recimo, da je Niš imao premijera, kada su, da tako kažem, pod sumnjom da su ubili premijera, promenili vlast i doveli gospodina Živkovića na mesto premijera. Znate šta je prvo uradio? Da li znate šta je prvo uradio? Ovi ćute, zato što su uzimali otpremnine od 10.000 do 30.000 evra, mnogi od njih. Prvo što je uradio, prodao je DIN i to je prodao tri puta ispod cene. Neka kažu da to nije tačno.

Mnogi od njih su uzeli otpremnine od 30.000, 20.000, pa i više hiljada evra. Znači, dobrovoljno napuštali firmu da bi uzeli novac. Tada je osnovan onaj Đelićev Fond za Niš, mi ga u Inđiji nismo imali. Oni su prodali fabriku cigareta u Inđiji, njihov premijer iz njihovog grada, koji je bio i gradonačelnik u njihovom gradu. Dakle, njihov čovek je procenio da njima fabrika cigareta nije potrebna i prodao je tri puta ispod cene.

I, bože moj, mnogi od njih su uzeli otpremninu, a mi u Inđiji pravili fabriku na ledini. Znači, bili smo, spram njih, bukvalno zaostali, da smo se pitali kako se to lepo živi u Nišu.

Mi smo u međuvremenu napravili od Inđije nešto i dok smo bili i vlast i opozicija. Dakle, ja sam kao opozicija radio na tome se Inđija razvije dalje, bez obzira što sam opozicija u jednom trenutku postao zato što su me oni smenili u zgradi Uprave „Vodovoda“ onako na demokratski način, ali nisam prestao da radim u korist svoje sredine. Tako i njima preporučujem.

16/2 GD/JG

Sad još nešto moram da ih pitam – da li znaju državu u Evropskoj uniji, u Evropi u kojoj su plate tri puta skočile za 10, 11, 12 godina? Da li znaju? U Evropi postoji jedna država u kojoj su te plate skočile, a u amandmanu se radi o platama javnih službenika. Postoji jedna zemlja u Evropi da su plate za 12 godina skočile tri puta. Ta zemlja na moje zadovoljstvo, jer sam na određen način kao mali jedan šrafić učestvovao u tome, zove se Srbija. Ne postoji nijedna druga zemlja u Evropi u kojoj je u evrima plata skočila tri puta. U Nemačkoj je skočila svega 60%. U Hrvatskoj je skočila 90%. Hrvatska je od 2013. godine EU, koristi te fondove itd. ali plata im nije skočila 100%. U Srbiji je plata porasla tri puta.

Zamislite, u Hrvatskoj je plata bila, gospođo Brnabić, 750 evra 2012. godine, kada su ulazili u EU. Danas im je prosečna plata hiljadu i četiristo i nešto evra. Zamislite, nije porasla ni jednom 100%. A zamislite da je Srbija zatekla prosečnu platu od 745 evra kada je došlo do promene vlasti, pa mi bi danas imali platu od 2.500 evra. Nismo mi krivi što je ta plata bila 328 evra, a ne 745 evra.

Danas oni pričaju kako se nešto može kupiti, kako je skupa junetina. Pa, njihova politika je bila – posadiš čvarak gde nikne prase, izađu ujutru, naberu šunke itd., privatizuju neku firmu i danas kukaju.

Hajde da vidimo kakva je kumulativna inflacija u Srbiji bila u zadnjih 12-13 godina. To će kolega Arsić znati, negde oko 79% maksimalno u 2012. godini. A da li znate koliko je bila inflacija ovih što kukuleču ovde, raznih gumerabika itd., pancirnih obraza od 2001. do 2012. godine. Inflacija je bila 370%. Znači, ono što je 2001. godine koštalo 100 dinara, 2012. godine koštalo je 470 dinara. Otpustili su 500 hiljada ljudi, zaposlenih i ostalih, 1.700.000, ali baš nisu svi primali plate, a mi zaposlili 600.000 i nismo baš ni sami zadovoljni. Želimo da zaposlimo još više. Mi u Inđiji imamo ispod 3% nezaposlenost a i dalje želimo da gradimo i da radimo, a oni se ovde raskukali kao seke Perse. Raskukali se kako, eto, propadamo baš sada itd., što apsolutno po svim pokazateljima nije tačno.

Nađite mi državu u Evropi gde su devizne rezerve porasle tri puta, plate tri puta, BDP tri puta. To dokazuje da smo uspešni i da ćemo biti i dalje uspešni, da ćemo ujediniti veliki broj našeg naroda da dobijemo sledeće izbore i da nastavimo taj rad i da Srbija pobeđuje u svakom smislu. hvala.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Pavle Grbović.
Nije tu.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pajić.
Nije tu.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Anna Oreg.
Nije tu.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Đorđe Stanković.
Izvolite.

Po amandmanu sličnom koji je moj prethodnih predstavljao, mi se zalažemo da po članu 9. Predloga zakona procentualno povećanje plata u javnom sektoru bude umesto 5,1%, povećano na 10%.

Između ostalog, smatram da je jako važno imati profesionalnu upravu koja će moći da radi funkcionalno, da jednostavno živi pristojno sa tom platom i da se jednostavno ne dešava odliv u privatnom sektoru koji je konstantan.

16/3 GD/JG

Prosečna plata javne uprave u Nišu je između 90 i 100 hiljada dinara. To je, nažalost, daleko ispod prosečne plate u Srbiji, a pošto je moj prethodnik navodio neke zemlje kao paralelu koliko je eto skočila prosečna plata kod nas i javni sektor koliko se unapredio u odnosu na druge zemlje, evo, navešću samo dva primera.

Slovenija - prosečna plata u javnom sektoru je između 2.500 i 3.200 evra. Slovenija nije Nemačka, Francuska ili bilo koja druga zemlja koja je odavno u Evropi, nego koja je u Evropi zadnjih 20 godina i koja je toliko napredovala da sada ima četiri puta veća primanja u javnom sektoru.

Hrvatska – prosečna primanja u javnom sektoru su 1.900 evra, a naša između 850 i 900 evra. Znači, to je razlika o kojoj se ne priča, tri puta smo povećali primanja u javnom sektoru, kolika je razlika za normalan život između njih i nas.

17/1 TĐ/MJ 12.45 – 12.55

A, takođe, možemo da navedemo inflaciju koja se dešavala u poslednjih pet godina, kumulativno, u Sloveniji 25%, u Hrvatskoj 30%, a u Srbiji inflacija je bila 42%. E, pa, izvolite, pogledajte podatke. Ali, evo, pošto je gospodin Arsić ekspert za kafane, u stvari ne, izvinjavam se, za finansije, treba da vidimo na koji način… Mi možemo ovde da pričao o različitim bajkama, kao što je pričao gospodin Rističević, možemo da se napadamo, ali kada su podaci u pitanju ovu zemlju ste devastirali i to baš vi, gospodine Rističeviću, kroz poljoprivredu i umesto da se ulaže u poljoprivredu, ulaže se u EKSPO, pa da ste pravi patriota, tih 15 milijardi bi uloženo bilo u tehnologiju, u javna preduzeća, u privatna preduzeća, u nešto što bi razvijalo ovu zemlju, a ne u jednu izložbu.

Ja razumem da su te izložbe potrebne, ali je nemoguće da ekonomija opstane tako što će se ulagati samo u izložbe, a ništa u privredu, ništa u industriju, ništa u energetiku i na taj način ste devastirali zemlju i zato je neophodno da dođe do izbora, da dođe do promena. Hvala puno.

Replika, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto istine radi, ovi što kukaju da dobro čuju.

Moje pitanje je bilo da li postoji zemlja u Evropi koja je imala nezaposlenost 26%, evo da dodam i taj primer, i koja je za 12–13 godina uvećala plate tri puta, BDP tri puta, tri puta devizne rezerve? U celoj Evropi postoji samo jedna država sa tim karakteristikama, a to je Srbija. To je tako svidelo se njima ili ne.

Što se tiče podsticaja u poljoprivredi, ja sam pet mandata predsednik Odbora za poljoprivredu. Pre nego što sam to postao, belarus je bio vrhunski traktor. Dakle, to je nešto što sam i sam vozio, što je bio neki kvalitet, ali Džon Dir se mogao samo sanjati. Danas na hiljade srpskih seljaka vozi traktore koji su vredniji, recimo, od mog imanja, po 200–300 hiljada evra. Ja sam srećan zbog toga što neki pojedini poljoprivrednici, a to nije mali broj, voze traktore Džon Dir, Nju Holand i tako dalje, voze mašine. Pa kad pogledaš taj vozni park, nešto iz IPARD-a, nešto iz domaćih mera, često pomisliš da smo stvarno mi prešli na zapad.

Ali cifre kažu ovako. Godine 2012. zatekao sam podsticaje vredne 19.945.662.000 dinara. Danas su podsticaji 128.743.441 dinar, odnosno danas su podsticaji vredni 1,1 milijardu evra. Samo u zadnje tri godine smo isplatili poljoprivrednicima šest nacionalnih stadiona. Isplatili smo u podsticajima preko tri milijarde evra. To je ravno šest nacionalnih stadiona koji se grade i protiv čega su oni, a oni su protiv bilo kakve gradnje, oni su stručnjaci za razgradnju.

Još nešto, ovde je neko spominjao Šojića. Šojić je imao „Stranku zdravog razuma“. Ovi preko puta mene su stranka bez razuma. Hvala.