Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad ove sednice.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 77 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje?
Reč ima Ana Ivanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, pitanje postavljamo predsedniku Republike Srbije, jer on jedini ima odgovore na sva pitanja, bilo da se radi o pitanjima na lokalu ili državnim pitanjima.

Trenutno su aktuelni požari, pa s tim u vezi u medijima smo ispratili vest direktora JAT – Privredna avijacija, Nikola Stankov, koji je izjavio, citiram – imamo 10 aviona "Dromader", a od toga dva imaju dozvolu i mogu odmah da polete, ali nas niko nije zvao da gasimo požar.

Nameće se logično pitanje – zašto? Ko odlučuje da se ova služba ne angažuje u gašenju požara?

Sledeće naše pitanje. Predsednik Vučić se obratio generalnom sekretaru NATO-a Ruteu, zbog problema sa otvaranjem mosta u Kosovskoj Mitrovici. Zato želimo da nam odgovorite koje su snage zadužene za održavanje mira na Kosmetu, KFOR ili NATO? Pod čijom ingerencijom su snage na Kosmetu? Rezolucija 1244 ne govori o snagama NATO-a. Briselski sporazum ne govori o snagama NATO-a.

Sledeće pitanje. U kojoj meri ova situacija ugrožava ukupnu bezbednosnu situaciju u Republici Srbiji? Da li su međunarodne snage u svoj sastav uključile i zaštitni kosovski korpus, kao i jedinicu Rosu, pošto znamo da ih NATO države podržavaju, naoružavaju i obučavaju? Srbi na Kosmetu nemaju ništa od toga.

Šta Republika Srbija namerava da uradi tim povodom u cilju zaštite našeg naroda na Kosmetu? Da li se čine pokušaji da se ceo proces vrati pred Ujedinjene

1/2 JD/LjL

nacije, pošto je očigledno da EU nema nameru da od Albanaca traži ispunjenje bilo kakvih obaveza?

Takođe, naše pitanje se odnosi, pošto smo tražili informacije 28. 7. 2026. godine, na osnovu člana 204. Poslovnika Narodne skupštine – kako glasi zahtev KFOR-a za povraćaj do 1.000 vojnika na KiM, predatog 16. decembra 2022. godine i odgovor KFOR-a, koji je, prema medijskim izveštajima, stigao 6. januara 2023. godine. U tom smislu tražimo integralni tekst odnosno kopiju pismena koje je Vlada Srbija, preko Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predala KFOR-u, kao i integralni tekst odnosno kopiju odgovora KFOR-a. Ko je sastavljao formalni zahtev KFOR-u, da li je to učinila pravna služba Vlade Srbije, šta je, pored formalnog zahteva KFOR-u, predato od prateće dokumentacije? Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Postaviću nekoliko pitanja koja se tiču naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, radnika ili radnika koji su radili u društvenim preduzećima Ministarstvu privrede – da li će biti i kada će biti isplaćene zaostale zarade radnicima koji su u prethodnom periodu za vreme nekih drugih na vlasti do 2008. godine, kada su bila društvena preduzeća i ti ljudi izgubili posao, tužili su te svoje društvene firme. Njima je sud dodelio sredstva za svaku godinu radnog staža koliko treba njima da se isplati i konkretno pitanje je – da li će se radnicima Robne kuće Beograd isplatiti?

Ovo pitanje postavljam zbog toga što je jedan broj ljudi koji živi na teritoriji moje opštine i okolnih opština koji su tamo radili, jedan deo je njima isplaćen a kada će se isplatiti taj zaostali drugi deo i koliko će to biti? Kako sam čuo, za godinu dana radnog staža, biti isplaćeno 100 ili 150 evra, ne mogu tačno da kažem. Inače, jedan deo je isplaćen, po dogovoru sa Vladom Republike Srbije u prethodnom periodu.

To isto pitanje važi, pošto znamo za teritoriju grada Niša, radnici koji su radili u društvenim preduzećima, isplaćuju se ta sredstva preko lokalne samouprave, da li tako isto postoji mogućnost da se iznađe rešenje i da se radnicima konkretno iz Svrljiga koji su radili u društvenim preduzećima kao tekstilna industrija "Svrljig", "Progres" Svrljig, "KRZNO" Svrljig, Četkara Svrljig i još takvih preduzeća, da tim radnicima koji imaju presude da se kroz pomoć, da li je to solidarna pomoć ili iz nekih drugih fondova, da se tim ljudima isplati ako ne može drugačije, isto kao građanima, onda radnicima koji žive na teritoriji grada Niša.

Mislim da je to ispravno i da to važi i za ostale lokalne samouprave koje su nerazvijene i koje imaju takve radnike kojima to nije isplaćeno ili njihovim naslednicima. Mislim da je to potrebno. Očekujem da će to biti isplaćeno u narednom periodu.

Još jedno pitanje, a tiče se isto lokalnih samouprava. Ta četvrta ili peta grupa nerazvijenosti. Mi ćemo danas, sutra ili naredne nedelje izglasati ovaj rebalans budžeta. Ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati, da li kroz ovaj rebalans budžeta, a znam da je jedan od kolega podneo amandman i taj amandman je Vlada prihvatila, da se obezbede nenamenski transferi lokalnim samoupravama četvrte i pete grupe nerazvijenosti za njihove potrebe, odnosno, pošto svi znamo da su lokalne samouprave četvrte ili pete grupe nerazvijenosti u veoma teškoj situaciji i zbog toga je ovaj transfer potreban, nenamenski transfer.

2/1 GD/JG 10.15 – 10.25

Ja očekujem da će Ministarstvo finansija nađi rešenja kroz ovaj rebalans budžeta, vrlo brzo isplatiti te nenamenske transfere tim našim lokalnim samoupravama da mogu da funkcionišu, da obezbede za svoje građane elementarne potrebe kao što je voda, vodosnabdevanje. Svedoci smo da je veliki problem sa vodosnabdevanjem, infrastruktura, kanalizacija i ostale potrebe naših građana koji tamo žive.

Ja se zahvaljujem još jednom kolegi Nenadu iz Trgovišta koji je podneo taj amandman. To je velika potreba za sve koji živimo na takvim teritorija koje su stvarno velike. Recimo, Svrljig ima blizu 500 kvadratnih kilometara, velika je teritorija, imamo problem i sa vodosnabdevanjem i u seoskim područjima i u samom Svrljigu, ali mi u Svrljigu skoro sve rešili, što očekujemo da ćemo to rešiti i za naša seoska područja i da će jedan deo novca ovih nenamenskih transfera, da će jedan deo tog novca doći i u te naše lokalne samouprave kojima je to velika potreba.

Jedna od bitnih stvari za sve nas - Stara planina, biser koji je neiskorišćen. Moje pitanje je Ministarstvu turizma: da li će se nastaviti sa izgradnjom smeštajnih kapaciteta na Staroj planini?

Znam da je bila formirana radna grupa gde je predsednik Srbije to inicirao gde je jedan od članova radne grupe bio i predstavnik lokalnih samouprava Knjaževac, Svrljig, Pirot, gde se zajedno sa ministrom, koji je isto u toj Radnoj grupi, gde je dogovarano da se povećaju smeštajni kapaciteti i kada će to biti, zato što je to velika potreba, zato što je to biser koji je stvarno neiskorišćen?

Stara planina na čelu sa direktorom Karadžićem je nešto što zaslužuje mnogo veću pažnju u svakom pogledu, i u finansijskom pogledu, da bi se kasnije odradili svi ti potrebni smeštajni kapaciteti, rešavanje, ali da bi to bilo rešeno potrebno je rešiti i vodosnabdevanje. O tome je već govorio i moj kolega Bane Josifović iz Knjaževca.

Mi svi moramo da se zalažemo za te naše sredine, da tražimo da se taj deo naših opština, taj turistički kapacitet koji je neiskorišćen da se to odradi, jer će to povući i veća ulaganja, dolazak gostiju i kroz to sutra obezbeđujemo plasman svih naših poljoprivrednih proizvoda, gde ljudi dolaze iz Niša, sa niškog aerodroma, dolaze iz celog sveta na Staru planinu, pa će proći i kroz Svrljig, hoće da probaju naše specijalitete, odu do Stare planine, vrate se, obiđu naše lepote u našem Svrljigu, u Knjaževcu, Beloj Palanci, Pirotu, Sokobanji, nije bitno gde, bitno je da dođu, da odu do Stare planine, da se vrate i kasnije dođu ponovo do nas.

Još jedno pitanje Ministarstvu zdravlja, a tiče se toga da li direktori u domovima zdravlja moraju imati specijalizacije i pet godina radnog iskustva na rukovodećim mestima? To je pitanje konkretno za sve domove zdravlja u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Još jednom, ja ću kao poslanik glasati za ove predloge zakona koji su sada na dnevnom redu i mislim da je potreba velika da se ulaže u te naše male sredine i još jednom mogu da kažem da je predsednik Srbije stavio apostrof da se u narednom periodu, kada se narod izjasni da se mnogo veća sredstva izdvajaju za male sredine, da se izdvajaju za putnu infrastrukturu, za vodnu infrastrukturu, za kanalizaciju, upošljavanje radnike, jer u tim malim mestima je nešto najbitnije što tamo žive vredni, radni, pošteni ljudi iza kojih stoje njihove porodice. Hvala još jednom i živeli.

Hvala vama.
Molim vas samo, vodite računa o vremenu. Nisam htela da vas prekidam, da ne ispadne da vam bilo ko onemogućava da postavite važna pitanja za vaše sredine.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.
2/2 GD/JG

Zahvaljujem predsedavajuća gospođo Raguš.

Današnje pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a posebno apostrofiram Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture, preko njih Javnim putevima Srbije, gradu Beogradu i Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda.

Naime, još u aprilu mesecu GO Obrenovac je dostavila, nakon što je Komisija za bezbednost u saobraćaju GO Obrenovac prihvatila inicijativu i zahtev MZ Stubline i peticiju koju je potpisalo više od tri hiljade građana za vrlo kratko vreme da se zbog tragičnih saobraćajnih nezgoda koje se učestalo dešavaju na državnim putevima I B reda, 26, tzv. šabački put i II A reda, 144, valjevski put, postave stacionarni radari.

Nažalost, okidač za ovako brzo potpisivanje peticije i organizovanje građana je još jedna u nizu tragičnih situacija gde je jedan mlad život prestao tek kada je zakoračio na zemlju.

Iz tog razloga je peticija i krštena kao Nikolini radari i taj zahtev da je bilo duže ostavljeno da se potpiše ne bi potpisalo samo tri hiljade građana Obrenovca, Stublina, sa kojima sam i ja to učinio, već verovatno barem dve trećine njih, ali nebitan je broj, bitno je da se ovo krajnje ozbiljno shvati i da se nešto po ovom pitanju preduzme.

Ono čime nismo zadovoljni, nismo zadovoljni odgovorni odgovorom Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, PU za grad Beograd, koja jeste napisala vrlo pristojno da je s dužnom pažnjom razmotrila zahtev MZ Stubline, da je razmotrila inicijativu koja je podneta tom peticijom i na kraju odgovorila da, što se tiče tog zahteva koji se odnosi na postavljanje stacionarnih radara kroz MZ Stubline, obavestila da će policijski službenici koristiti opremu koja po svojim karakteristikama i načinu funkcionisanja odgovara sistemu za automatsku detekciju prekršaja, prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila koja je naprednija od ovih stacionarnih radara jer se u narednom periodu mogu menjati lokacije na kojima će se meriti brzina itd.

Ujedno su podneli izveštaj da jesu, i činjenica je da jesu bili aktivniji u ovom nekom proteklom periodu, sankcionisali 844 vozača, od toga 624 vozača za prekoračenje brzine kretanja.

Mi ovakvom odgovorom nismo zadovoljni i ja danas ne postavljam pitanje da li će, ja ovde u ime građana Obrenovca koji počinju da se osećaju zaista kao građani drugog reda kada je u pitanju Beograd i odnos Gradskog sekretarijata za saobraćaj prema nama, kada će biti postavljeni stacionarni radari na označenim putnim pravcima. Uz svo dužno poštovanje angažovanja policajaca sa pokretnim radarima, jednostavno efekat i rezultat nije isti i smatramo da četiri kamere manje u Beogradu koje će snimati da li su vezani pojasevi ili sitnije prekršaje registrovati, toliko toga mogu da učine da se ovakve tragedije i nesreće u buduće u Obrenovcu i na teritoriji Obrenovca ne dešavaju.

Ja vas molim da odgovor glasi kada će biti tačno postavljene i na kojima tačnim lokacijama ove sprave koje treba da zaštite živote i spreče bahate vozače da ne pretiču preko punih linija, da ne gaze preko živih ljudi na pešačkim prelazima, da jednostavno više pretovareni šleperi koji se kreću tim putnim pravcima nas ne dovode u situaciju da te putne pravce doživljavamo kao puteve strave i užasa.

Najlepše hvala vama.
Podsetili ste me da podsetim sve kolege, tako i javnost koja nas gleda na nacionalnoj frekvenciji da je danas poslednji četvrtak u mesecu, što će reći da od 16.00
2/3 GD/JG
do 19.00 časova će biti prisutni članovi Vlade gde ćete moći da postavljate pitanja, tako da eto ponovo prilike da dobijete u realnom vremenu odgovor na vaše pitanje.
Reč ima prof. dr Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Drago mi je da ste bili tolerantni prema kolegi koji je probio rokove. Ja sa vama nemam to iskustvo tolerantnog pristupa. Hoću da postavim poslanička pitanja ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prvo vezano za rokove u postupcima prostornog i urbanističkog planiranja. Narodna skupština je 22. oktobra 2025. godine na predlog Vlade izmenila Zakon o planiranju i izgradnji i propisala da se, citiram, svi rokovi propisani ovim zakonom računaju u radnim danima, osim ukoliko su rokovi propisani u mesecima ili godinama. Sada, manje od deset meseci kasnije, Vlada predlaže brisanje upravo te odredbe uz obrazloženje da je njena primena dovela do neprimereno dugačkog produžavanja rokova za izdavanje akata i usporavanja ostvarivanja prava investitora. Dakle, brojane su i subote i nedelje, to jest nisu brojane, pa se sve odlagalo u svakoj sedmici za još dva dana.

3/1 TĐ/MJ 10.25 – 10.35

Pitanja ministarki, da li su rokovi za rani javni uvid, javni uvid i druge zakonom propisane faze planskog postupka računate u radnim ili kalendarskim danima? Kako je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 23. oktobra 2025. godine primenjivao član 2. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji u postupcima izrade i donošenja prostornih i urbanističkih planova? Ukoliko su računate u kalendarskim danima, na osnovu koje zakonske odredbe je ministarstvo smatralo da se na njih ne primenjuje izričita norma zakona – da se svi rokovi računaju radnim danima? Koliko je postupaka izrade i donošenja planskih dokumenata sprovedeno od stupanja na snagu ove odredbe do danas? Da li je ministarstvo izvršilo proveru zakonitosti tih postupaka i kakav je pravni status planskih dokumenata kod kojih rokovi nisu računati na način propisan tada po važećem zakonu?

Posebno tražim odgovor zbog činjenice da način računanja ovih rokova neposredno određuje vreme koje građani imaju za učešće u postupku donošenja planskih dokumenata. Zašto se zakon ponovo menja posle manje od 10 meseci? Koji su konkretni postupci doveli do takvog poteza? Koliko je prosečno trajanje postupaka bilo pre izmene zakona iz oktobra 2025. godine, a koliko nakon nje? Zašto Vlada predlaže brisanje opšte norme koja se odnosi na ceo Zakon o planiranju i gradnji ako se u obrazloženju kao razlog navode problemi sa izdavanjem akata i ostvarivanjem prava investitora?

Evo koji su sve projekti u međuvremenu računati u kalendarskim danima dok je važilo pravilo da se računa u radnim danima. Čućete nekoliko zanimljivih naziva: Prostorni plan područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“, rani javni uvid od 20. jula do 3. avgusta, što je 15 kalendarskih dana; Nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora brzih saobraćajnica prvog B reda na pravcima Golubac – Donji Milanovac – Brza Palanka i Kladovo–Negotin, od 22. juna do 21. jula, u trajanju od 30 kalendarskih dana; javni uvid u Nacrt Generalnog urbanističkog plana grada Niša, od 3. jula do 3. avgusta, 30 kalendarskih dana; četvrte izmene i dopune Plana generalne regulacije Pantelej, prva faza, u zoni Borske ulice, 15 dana kalendarskih; šeste izmene i dopune Crveni krst u Nišu, prva faza, 24. avgust do 7. septembra, 15 kalendarskih dana; kao i javni uvid koji je u toku – Nacrt izmena i dopuna Prostornog plana područja dela priobalja grada Beograda za projekat „Beograd na vodi“, od 14. do 28. avgusta, u trajanju od 15 kalendarskih dana. Dakle, ova promena još uvek nije usvojena da budu kalendarski dani.

To je samo deo problematičnih prostornih i urbanističkih planova koji su bili u proceduri nakon izmene zakona i gde nezadovoljnim građanima nije omogućeno da u zakonom propisanim rokovima dostave primedbe na spornu plansku dokumentaciju. Nezadovoljstvo građana ne jenjava jer se ne sagledavaju nedostaci planske i urbanističke dokumentacije. Dokumentacija se ne radi u interesu građana, već investitora koji su i stvarni naručioci prostornih planova posebne namene, kao što su „Ziđin“, „Putevi Srbije“, „Beograd na vodi“, „Infrastruktura železnica Srbije“.

Prostorni plan Republike Srbije čiji je Nacrt bio na javnom uvidu maja 2021. godine, već pet godina nije na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije. Sprovodi se kroz naručene planove posebne namene za celu teritoriju Republike Srbije gde se pojavi zainteresovani investitor.

Ono što je najgore od svega je što svaki od tih netransparentnih postupaka usvajanja prostorno-planske dokumentacije prouzrokuje posledice po stanovništvo u ekološkom, zdravstvenom i imovinskom delu. Proglašenje javnih interesa i sprovođenja postupa eksproprijacije su direktna posledica usvajanja planske dokumentacije po željama investitora, bile to rudarske kompanije, solarne elektrane, vetroparkovi ili nešto slično. Zahvaljujem.

3/2 TĐ/MJ

Hvala vama.
Reč ima gospođa Anđela Ruvidić.
Pretpostavljam da je ovo vaše prvo javljanje.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Svoja pitanja uputiću ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministarki građevinarstva i Vladi Republike Srbije, ali prethodno ću pokušati da opišem situaciju u kojoj se trenutno nalazimo. Situacija je takva da građani Srbije ostaju bez vode. Dok vaša naprednjačka vlast godinama milijarde ulaže u svoje političke prioritete, osnovnu infrastrukturu zanemarujete. Restrikcije vode nisu samo posledica suše, one su zapravo posledica vašeg lošeg upravljanja ovom državom. U nekim mestima u Srbiji vode nema satima, u nekim gradovima proglašena je vanredna situacija, a u sistemu Brestovac–Bojnik–Doljevac građani su ostali bez vode koju mogu da piju ili kojom mogu da kuvaju hranu.

I ovi problemi nisu nastali iznenada. Suša nije neka vanredna situacija koja nije mogla da se predvidi. Sve više temperature, sve duži periodi suše, nedostatak vode za piće je nešto čime država mora da se bavi, a politički izbor je to da li će ona za takvu situaciju biti spremna, a nama je jasno da vi niste spremni. Građanima i građankama je jasno da ovo nije neka prirodna katastrofa. Jasno je da je ovo posledica katastrofalnog upravljanja ovom državom.

I važno je da razumemo šta znači kada kažete restrikcija vode. To nije samo neka brojka koju iznosi javno preduzeće. To znači da ljudi nemaju vodu za osnovne životne potrebe, da porodice ne mogu da kuvaju ručak, ne mogu da okupaju decu. To znači da naši stariji sugrađani moraju da dovlače kanistere sa vodom. To znači da građani koji su platili svoje račune za osnovne javne usluge ne mogu da dobiju ono što bi država trebala da im obezbedi.

Zato je moje prvo pitanje za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – da li država uopšte zna koliko građana danas nema redovno i bezbedno snabdevanje vodom za piće? Da li postoji neka jedinstvena baza, evidencija svih gradova, naselja, opština u kojima su trenutno restrikcije, u kojima su prekidi u vodosnabdevanju ili neke druge vanredne aktivnosti zbog toga što nedostaje voda? Ako postoji takva evidencija, objavite je. Ako ne postoji, kako je moguće da Vlada Republike Srbije upravlja krizom ako ne zna ni koliko je tačno građana pogođeno ovom krizom?

Drugo pitanje je za ministra vodoprivrede, ali i za ministarku građevinarstva – koliko je lokalnih vodovodnih sistema država pre početka ovog leta označila kao ugrožene i šta je uradila da tu situaciju sanira? Dakle, ne pitam šta ćete uraditi sada kada su građani već bez vode, nego pitam šta ste uradili ranije. Koliko novca je uloženo 2025. i 2026. godine u povećanje sigurnosti vodosnabdevanja, u smanjenje gubitaka u vodovodnoj mreži? Koliko je novca uloženo u nova vodoizvorišta i generalno povećanje kapaciteta vodosnabdevanja? Da li ćete objaviti spisak tih ulaganja?

Posebno pitam ministra vodoprivrede za slučaj Bojnika i Doljevca. Građani ovog područja trenutno ne mogu da koriste vodu iz sistema Brestova–Bojnik–Doljevac za piće ili pripremu hrane. Kao razlog, navodi se nizak vodostaj u Brestovačkom jezeru i pogoršanje kvaliteta sirove vode. Da li je država sprovela vanredni nadzor nad upravljanjem akumulacijom Brestovac? Da li je utvrđeno koja količina vode dospeva do jezera, koja količina vode se koristi i za koje namene? Da li je ispitano da li na vodni režim jezera utiču i drugi korisnici, kao na primer mini-hidroelektrana „Slavnik“? Ko u Srbiji kontroliše da li se vodnim resursima upravlja

3/3 TĐ/MJ

u javnom interesu? I ko će odgovarati ako se utvrdi da je neko imao korist od korišćenja vode dok su građani ostali bez vode za piće?

Na kraju, pitanje Vladi Republike Srbije – ko je odgovoran ako lokalni vodovodni sistem više ne može da obezbedi vodu za piće? Da li država ima nacionalni plan za krizno vodosnabdevanje i šta je plan Vlade ukoliko se ovi sušni periodi nastave? Ne može odgovor na svaki problem u ovoj državi da bude – nismo mogli da znamo. Morali ste da znate. Morali ste da reagujete. Morali ste da planirate. Morali ste da ulažete i morali ste da zaštite građane. Niste u stanju da građanima obezbedite vodu za piće a pričate o velikim investitorskim ulaganjima, helikopter parama i lažnim nekim uspesima. Niko vam više ne veruje, a to će se na izborima i dokazati. Hvala.

4/1 AL/MO 10.35 – 10.45