Hvala vam.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Mi – Snaga naroda.
Da li neko želi reč?
Reč ima Borislav Antonijević.
Izvolite.

Mi smo podneli na amandman jedan, u članu 2. uvodni deo stava 1. koji glasi: „jednokratna finansijska pomoć u skladu sa ovim zakonom isplaćuje se licima koja pripadaju sledećim kategorijama“. Iako je u obrazloženju Predloga zakona navedeno da se finansijska pomoć deli državljanima Republike Srbije, u samom Predlog zakona to nije naznačeno, osim za lica koja ne pripadaju ugroženim kategorijama. To je jako značajno naglasiti u svakom slučaju da se finansijska pomoć odnosi samo za građane Republike Srbije, odnosno za one koji su isključivo državljani Republike Srbije.

Takođe, predlagač zakona je propustio da obuhvati još dve ugrožene kategorije. Potpuno su zaboravljeni nezaposleni. Verovatno predlagač smatra da ih u Srbiji nema. Međutim, ima ih i te kako i njima je svaka finansijska pomoć značajnija nego onima čija su primanja mala, jer nezaposleni nemaju nikakva primanja. Nadam se da ne kategorišemo sve nezaposlene kao one koji su neradnici, koji ne žele da rade, već zato što verovatno nemaju adekvatno mesto za zaposlenje.

Druga kategorija kojoj treba finansijska pomoć i podrška su studenti. Većina studenata su nezaposleni i ne vode se u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje jer su im studije u toku i svaka novčana pomoć bi njima bila značajna i neophodna, a postoje i zaposleni studenti, što znači da su im potrebna finansijska sredstva da finansiraju studije, pa bi i njima svakako značila ova podrška. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Borislav Novaković.
Izvolite.

Evo jedna kratka intervencija. Dakle, član 2. stav 1. tačke 2) i 5), posle reči: „kojima se pravo vezuje za činjenicu da se lice dana 25. avgusta 2026. godine nalazi u odgovarajućoj službenoj evidenciji“ dodaju se reči: „odnosno kojim je pravo priznato sa dejstvom najefikasnije na dan 25. avgust 2026. godine, bez obzira na datum izvršenog unosa u službenu evidenciju.“

19/3 MV/CG

Obrazloženje. Predlog zakona pravo na pomoć korisnika dečijeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkih kategorija vezuje za formalnu činjenicu da se lice tačno 25. avgusta nalazi u odgovarajućoj evidenciji. Time se može dogoditi da građanin ispunjava sve zakonske uslove a da mu pravo bude priznato sa važenjem na taj datum, ali da zbog trajanja administrativnog postupka ili zakašnjenja organa ne bude blagovremeno evidentiran i zato ostane bez pomoći. Građanin ne sme da bude kažnjen zato što država sporo unosi podatke u sopstvenu bazu. Ovaj amandman otklanja tu mogućnost. Hvala.

Hvala vam.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana, SDA – PDD.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, mi smo prinuđeni bili da podnesemo ovaj amandman zbog toga što predlagač zakona prilikom određivanja kruga korisnika nije dovoljno sagledao stvarne društvene potrebe i izostavio je kategorije građana čiji položaj zahteva posebnu pažnju. Dakle, mi predlažemo da se daju tri nova stava u zakonu. Tražimo da podršku dobiju lica koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, uključujući i korisnike iz sistema penzionog i invalidskog osiguranja kojima se isplaćuje razlika do iznosa uvećanog dodatka.

20/1 MT/VZ 13.15 – 13.25

Uz njih pravo bi imao jedan roditelj, usvojitelj ili staratelj koji sa tim licem živi ili im svakodnevno pruža pomoć i negu, a u posebno propisanim slučajevima i jedan član porodice koji tu brigu stvarno preuzima. Njihovi troškovi nege, lečenja, rehabilitacije, prevoza i svakodnevnog života nisu povremeni već stalni, pa je opravdano da budu obuhvaćeni zakonom koji treba da ublaži rast troškova života.

Istim amandmanom tražimo da se obuhvate još neke kategorije, a to su iznad svega porodice žrtava otmica u Severinu i Štrpcima, kao i žrtve napada bivše vojske Jugoslavije na selo Kukuroviće, od 18. februara 1993. godine, odnosno preživele napade, porodice ubijenih lica kojima je tokom 1993. godine uništena, spaljena, oštećena ili opljačkana imovina, kao i ona koja su bila prinuđena da usled tog nasilja od strane bivše vojske Jugoslavije napuste selo Kukuroviće, u opštini Priboj.

Posebno propisujemo da se pravo za ove žrtve i njihove porodica ostvaruje neposredno osnovu ovog zakona i da ova pomoć ne utiče na njihovo pravo na naknadu štete, reparaciju ili druga prava. Problem, odnosno država Srbija treba svim ovim kategorijama da ujedno prizna i status civilnih žrtava rata, ali to je pitanje nekog drugog zakona.

Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Natalija Stojmenović.

U ovom amandmanu tražimo da ne postoji registar, pošto se ova vlast dosta hvali time da je razvila e-upravu. Mislim da nema potreba da se građani prijavljuju. Jer, kažemo da je svim građanima potreba pomoć, ako ne kažemo kojim je onda građanima potrebna pomoć.

Mislim da je svim građanima potrebna pomoć, ono što ne mislim je da ova pomoć zaista može da ublaži one troškove života na koje se građani najviše žale. To su sigurno cene hrane i troškovi stanovanja.

Više od 40% građana, u ovoj zemlji, se žali na troškove stanovanja, a onda mi ovde čujemo šefa najveće poslaničke grupe koji kaže da je problem da država bude stanodavac, da je problem da država pruža takvu vrstu pomoći. Znate, država pruža takvu vrstu pomoći i stanodavac je i u Beču, i u Berlinu, i u Kopenhagenu, i u Njujorku. Država je prepoznala da treba da pruža takvu pomoć, ali našoj državi je problem da ona bude stanodavac. Zašto joj je problem? Zato što upravo naša zemlja…

Kada ja kažem da naša zemlja treba da bude naša, onda se meni priča odakle sam. Kada ja kažem da u našoj zemlji treba da budu jeftiniji stanovi za mlade ljude, u ovoj zemlji, pristupačniji, onda je to problem, onda je problem da država bude stanodavac.

Ako je problem, drage koleginice i kolege, da država bude stanodavac, zašto onda i Aleksandar Vučić i gospođa Brnabić i Tomislav Nikolić žive u državnim stanovima?

Reč ima Milenko Jovanov.

Živeće te i vi u državnim stanovima kada budete bili neka vlast, pa službe koje su zadužene za vašu bezbednost procene da je tako nešto neophodno zarad vaše bezbednosti. Do tada nećete.

(Rastislav Dinić: Jel je ovo pretnja?)

E sad, što se države tiče, država je bila…

Šta je pretnja, kakva pretnja?

Ko se to dere o pretnji?