Gospodine Pavloviću, želite da odgovorite ili replika?
Izvolite.

Bukvalno 10 sekundi.

Znate da je bilo vrlo veliki problem u građevinskom delu, sektoru Kine sa nekih 300 milijardi dubioze koju su napravile privatne kompanije i najveća kompanija koja je nanela najveću štetu krajnjim kupcima, korisnicima „Evergrand“, njihovo direktor je upravo dobio doživotni zatvor, doživotni zatvor u Kini. Tako da ima mehanizama i protiv tih špekulativnih elemenata, ali je zašto poučno? Poučno je da kada se zaletite u stanogradnji samo vođeni profitom, vi nužno završavate u teškim špekulacijama i vrlo velikoj šteti za građane. A slažem se da je kod njih ta kaznena politika u skladu sa njihovim kulturološkim obrascem, veoma oštra, za nas bi to bilo preoštro. To ne odgovara našem kulturološkom obrascu, a da treba da završavaju u zatvorima, svakako da. Nama bi bilo neprimereno doživotni zatvor u svim istočnjačkim kulturama, kada si protiv države ili leti glava ili su kazne izuzetno dugačke. To je njima primereno, nama je primereno nešto blaže, ali svakako nije dobro da prolazi bez sankcija. Hvala.

Hvala vam.
Ovo je pravi momenat da obavestim narodne poslanike da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.
Idemo dalje.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA PDD.
Reč iam Ahmedin Škrijelj.

Zahvaljujem.

Dakle, predlagač je propustio da pri određivanju visine podrške u dovoljnoj meri uzme u obzir razvojne razlike i stvarne troškove života u manje razvijenim sredinama, pa smo mi ovim amandmanom predložili da zakon bolje odgovori na te realne društvene okolnosti. Za lica koja ostvaruju uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, njihove neposredne negovatelje i lica obuhvaćena događajima u Sjeverinu, Štrpcima i Kukurovićima, predlažemo jednokratnu finansijsku pomoć u iznosu od 25.000 dinara. Taj iznos nije određen proizvoljno. Predlog zakona već predviđa 25.000 dinara za korisnike dečijeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka, pa nema opravdanja i da ove kategorije koje predlažemo budu tretirane nepovoljnije ili da se nikako ne tretiraju.

Drugi deo amandmana odnosi se na razvojne razlike. Mi tražimo dodatnih 5.000 dinara za korisnike dečijeg dodatka, novčane socijalne pomoći lica sa najtežim oblicima invaliditeta, obuhvaćen amandmanom i njihove neposredne negovatelje, ako imaju prebivalište u jedinicama lokalne samouprave, treće ili četvrte grupe razvijenosti, odnosno ukoliko žive u nerazvijenim ili devastiranim opštinama.

21/2 JJ/MP

Tamo gde su zdravstveni i socijalne usluge slabije dostupne i gde su troškovi života veći i mogućnost za zaposlenje manje, socijalna ugroženost ima i dodatnu razvojnu dimenziju. Kriteriji koje predlažemo zasnivaju se na zvaničnoj listi razvijenosti i važi jednako za celu Srbiju i obuhvata brojne nerazvijene Sandžačke opštine. Propisujemo i da isto lice regionalno uvećanje može da dobije samo jednom, a korisnik dečijeg dodatka jednom bez obzira na broj dece, kako bi se sprečile višestruke isplate po istom osnovu.

Mera podrške je pravedna samo ako uvažava i stvarne razlike i uslove u kojima ljudi žive i ukoliko država na jednak način tretira sve njene građane, a odbijanjem amandmana na ovaj zakon videli smo da u slučaju ove aktuelne vladavine Republike Srbije to nije tako. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Mi snaga naroda.
Da li neko želi reč?
Reč ima Borislav Antonijević.

Da ne bih dužio i ovako ima kratko vremena. Ovaj amandman se bukvalno odnosi na promene koje smo pomenuli i u prethodnom amandmanu. Znači, da ovu finansijsku pomoć i pravo na novčanu socijalnu pomoć zadrže korisnici boračkog dodatka, borci, nezaposleni i studenti. Znači, i to su isto ugrožene grupacije, kao i ove navedene. Hvala vam.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala vam.

Narodi pokret Srbije je ovaj amandman podneo kako bi zapravo pomogli Vladi Republike Srbije da utvrdi šta je ono što je ona sama predložila, jer u članu 3. ovog zakona piše jedan iznos, a samo 15-ak strana kasnije piše potpuno drugo.

Dakle u zakonu kaže da penzioner koji ima penziju od 56.822 dinara dobija 27.500 dinara pomoći, a u vašoj analizi efekata piše 56.851 dinar. To je samo 14 strana, evo ja sam vam ovde odštampala da možete da vidite, 14 strana razlike i imamo razliku od 29 dinara. Sada vi možete kažete – dobro, 29 dinara nije mnogo. Jeste mnogo za one penzionere koji spadaju u taj opseg od 29 dinara zato što je ta greška koju ste napravili pravi razliku od 7.500 dinara manje pomoći.

Dakle, po članu zakona penzioner dobija 20.000 pomoći, a po obrazloženju Vlade penzioner dobija 27.500. E, sada me zanima koja vlada govori istinu, da li ona sa druge strane ili ona sa 14 strane. Ovo je možda najbolja slika načina na koji vi zapravo vodite državu, najavljujete milijardu evra pomoći, izlazite na televizije, pravite kampanje od novca građana, a onda ne možete da prepišete isti broj sa jedne strane Predloga zakona, na drugu stranu istog tog zakona. Hvala.

Hvala vama.
Zaista legitimno, tako da molim Ministarstvo finansija, ja sam zamolila da proveri odmah. Hvala vam na konstruktivnom predlogu.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Robert Kozma.
21/3 JJ/MP

Hvala vam, predsedavajuća.

Pre nego što pređem na sadržinu amandmana samo da se kratko osvrnem na prethodne rasprave. Krov nad glavom je ljudsko pravo, to su neke zemlje odavno prepoznale i dan danas se drže tog načela. To su uglavnom zemlje EU, tako da je država ili grad stanodavac bila i u prošlosti a i danas u gradovima kao što je Beč, Barselona, Berlin, Stokholm, Kopenhagen. Upravo u ovim gradovima, a uzmimo na primer Beč koji sami građani EU prepoznaju kao jedan od najkvalitetnijih gradova za život u Evropi baš zato što se grad a i država brine o tome da je krov ljudsko pravo. Krov nad glavom je ljudsko pravo.

Druga star, meni je drago što je predstavnik vladajuće većine malo pre govorio jer smo mogli da čujemo šta je njegova, a pretpostavljam i politika partije koju predstavlja, jer ipak šef poslaničke grupe, a njegova politika kaže – da grad ni država ne mogu da budu ni dobri vlasnici, ni dobri upravljači i da se zalaže za rasprodaju svega i svačega.

Tako da, dragi građani, možete da znate šta vas čeka ako ta politika ostane na vlasti, a to je da će sve rasprodati, na isti način kao što su na primer, u gradu Beogradu postojao jedan Sava centar. Onda su tvrdili da Grad Beograd ne može dobro da upravlja njime, to jest oni i prodali su ga njihovom omiljenom tajkunu Miškoviću, da bi onda za vreme korone sednice Skupštine grada Beograda bile u tom Sava centru, kada organizuju bilo koji veći događaj, organizuju ga u Sava centru i tom istom Miškoviću plaćaju iznajmljivanje tog Sava centra. To je njihova politika, privatizacija, odnosno rasprodaja svega i svačega da bi onda isto to grad ili država iznajmljivali i trošili pare građana.

22/1 JD/LjL 13.35 – 13.45

Treća stvar, kada govorimo o "Beogradu na vodi", radi se o tome ko je više uložio, ko je preuzeo veći trošak da bi se izgradio "Beograd na vodi". To nije tzv. investitor, nego grad Beograd i država Srbija. Svi građani Srbije, od Subotice preko Čačka do Preševa, svi oni su plaćali taj "Beograd na vodi" iz budžeta i svi oni su platili, odnosno poklonili više od dve milijarde evra tzv. investitoru. Kada obračunamo troškove zemljišta, koje smo besplatno dali, tj. poklonili, kada izračunamo troškove prebacivanja sedišta železničke stanice na Prokop, sređivanje celog tog dela, kada izračunamo i troškove transfera autobuske stanice takođe na Novi Beograd, sve to ste radili da bi investitor mogao da gradi "Beograd na vodi".

Kada obračunamo te troškove, jasno je da je država i grad Beograd dala enormno više nego što je investitor uložio, a investitor je taj koji kupi kajmak od prodaje stanova. Na primer, od 2014. godine do danas, grad Beograd i država Srbija dobila je samo 31 milion evra od dividendi koje se raspoređuju iz "Beograda na vodi". To znači da je u proseku svaki građanin dobio po 40 evro centi, nepunih 48 dinara godišnje ili četiri dinara mesečno, a uložili smo preko dve milijarde evra troškova u izgradnju luksuznog naselja u kome prosečan građanin Srbije ne može da priušti stan, nego samo ekipa koja je povezana sa vama, jer se i sami hvalite da je tamo metar kvadratni stana 10 hiljada evra. Hvala vam.