Hvala.
Lepo je videti Zeleno-levi front da aplaudira Socijalističkoj partiji Srbije. Neočekivano, ali zanimljivo.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA-PDD.
Ahmedin Škrijelj ima reč.

Zahvaljujem.

Pošto predlagač nije obuhvatio kategorije koje mi predlažemo, nije mogao ni urediti njihov status prema drugim osnovama za isplatu, pa ovim amandmanom želimo da zakon bude precizan, primenjiv i zaštićen od pravnih nedoumica i neopravdanih višestrukih isplata.

Pravila iz Predloga zakona da se kod više osnova isplaćuje najviše pripadajući iznos proširujemo i na lica koja ostvaruju uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Kada su iznosi jednaki i ta kategorija uključuje se u propisani redosled raspoređivanja, pritom razlikujemo stvarne životne i pravne osnove. Ako je neko korisnik određenog socijalnog prava, a ujedno neposredno brine o licu koje je potpuno zavisno od drugog, podrška po osnovu negovateljstva može se isplatiti pored pomoći koju ostvaruje po drugom osnovu.

Isto važi i za podršku porodicama žrtava Sjeverina, Štrbaca i žrtvama Kukurovića koja se vezuje za posledice otmica, napada, ubijanja, uništenja imovine, proterivanje i raseljavanje, ali i postavljamo jasne granice. Ako isto lice ispunjava uslove i kao negovatelj i kao lice iz kategorije Sjeverina, Štrbaca ili Kukurovića posebna podrška isplaćuje po jednom od ta dva osnova. Ako unutar kategorije žrtva ispunjava više osnova, podrška, takođe, može biti isplaćena samo jednom. Naše rešenje priznaje različite životne okolnosti, ali štiti sistem od neopravdanih dvostrukih i višestrukih isplata. Hvala.

Idemo dalje.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe MI – Snaga naroda.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe MI – Snaga naroda.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA-PDD.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.

Predlagač nije video nove kategorije korisnika koje predlažemo pa samim tim nije uredio ni način njihove isplate. Naš cilj je da svako pravo koje zakon prizna bude praćen jasnim i efikasnim mehanizmima njegovog ostvarivanja. Zbog novih stavova koje uvodimo u članu 3. potrebno je proširiti postojeću nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tako da obuhvati i isplate koje proizilaze iz novih kategorija koje predlažemo i regionalnog uvećanja.

25/2 AL/MO

Za lica koja već ostvaruju uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica predlažemo jednostavno rešenje, jednokratna podrška kao i dodatnih 5 hiljada dinara kada na to imaju pravo po osnovu razvijenosti opštine, a isplaćivali bi se istim putem kojim se već isplaćuje uvećani dodatak, odnosno razlika do njegovog punog iznosa. Ti korisnici već se nalaze u službenim evidencijama i postoji utvrđen način isplate. Nema razloga da zbog jednokratne pomoći ponovo prolaze kroz novi administrativni postupak, otvaraju novi računi ili dostavljaju podaci kojima nadležni organi već raspolažu.

Rešenje koje predlažemo jednostavnije je i za građane i za administraciju i omogućava da sredstva budu isplaćena i brzo i bez nepotrebnih prepreka. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandman je podnela narodna poslanik Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala.

Narodni pokret Srbije ovim amandmanom traži, sa jedne strane, to da kada se deli ovaj narodni novac da se kaže koliko novca dobija koliko ljudi i koliko će to tačno koštati.

Dakle, u članu 5. kaže da PIO Fond isplaćuje penzionerima, Ministarstvo Milice Đurđević, korisnicima dečijeg dodatka, socijalne pomoći, boračkog dodatka i borcima i to je okej, ali koliko ljudi, koliko korisnika dečijeg dodatka, koliko socijalne pomoći i koliko boraca – to u ovom predlogu zakona ne piše.

Dakle, 30. juna gospođa ministarka je išla po Srbiji, predstavljala je paket od 583,7 miliona evra i govorila one njene naučene fraze napamet kako je socijalna sigurnost temelj odgovorne državne politike itd. E, sad, brojeve je samo zaboravila da unese u zakon.

Što se tiče drugih stvar, sledeći korak je da se taj novac, koji se isplaćuje po ovom zakonu, isplaćuje iz PIO fonda. Ovde je direktor PIO fonda, Relja Ognjenović, i ovaj čovek je otišao korak dalje. Dakle, on je 6. avgusta saopštio da je sve spremno za isplatu pomoći penzionerima. Evo, ovde je njegova izjava na sajtu, možete da pogledate, PIO fonda, gde kaže da je zakon spreman i da je već sve spremno da se penzionerima isplati. Ono što je interesantno je da on tu izjavu daje 6. avgusta, a taj isti Predlog zakona je u skupštinsku proceduru ušao 21. avgusta, što ispada sada da Narodna skupština nije zakonodavno telo, već, ne znam, neka notarska kancelarija Relje Ognjenovića. Ovde imamo jedan sjajan fanfekt da Relja Ognjenović je zaista direktor PIO fonda, a imamo još jedan, Milica Đurđević je zaista ministarka. Tako da, u ovoj zemlji je apsolutno sve moguće. Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Idemo dalje.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe MI – snaga naroda.
Idemo dalje.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Robert Kozma.
25/3 AL/MO

Hvala vam, predsedavajuća.

U prethodnoj raspravi smo utvrdili da vladajućoj većini nije stalo do toga da je krov nad glavom ljudsko pravo i ljudska potreba za koju država i grad treba da intervenišu i da pomognu da se obezbedi.

Hajde sad da vidimo kako vi kažete da pomažete građane u materijalnom smislu. Vi bukvalno njihov ekonomski požar, u kome se nalaze naši građani, lečite kapljicom vode. Više puta sam o tome govorio. U Srbiji je svaki četvrti građanin u riziku od siromaštva, odnosno socijalne isključenosti. I 50% građana prima platu do 93 hiljade dinara, 40% prima platu koja je manja od 80 hiljada dinara. Njima do prosečne potrošačke korpe je potrebno između 17 i 30 hiljada dinara. Vi na sve to običnom građaninu, je l' da, dajete šest hiljada dinara pomoći. Kao što je rekla moja koleginice, nešto primećujemo smanjenje te pomoći od 2020. do danas, a troškovi života su gori. Mnogo više košta. Poskupeo je život u svim gradovima u Srbiji i vi na to dajete šest hiljada dinara. Da li znate koliko je šest hiljada dinara kada se pogleda ova potrošačka korpa? To je da imate sredstva za 1,6 dana. Vi pomažete običnom građaninu sam jedan i po dan tokom 365 dana u godini. Toliko je iznos ove pomoći. A danas otići u prodavnicu da kupite osnovne namirnice na dnevnom nivou košta dve hiljade dinara na dnevnom nivou. Toliko o ovoj pomoći.

A ukupno će nas ta pomoć koštati milijardu evra. Bolje da smo tu milijardu evra uložili u nešto što će efikasnije da pomogne sve građane, kao što je na primer da uložimo u vodovodne cene pa da, na primer, nemamo to da nam 40% proizvedene vode koja se gurne u vodovodne cevi da bi došlo do domaćinstva nestane tokom tog transporta. O tome se radi. Ovih milijardu mogli smo uložiti i u škole i u domove zdravlja, a ovako dajete kapljicu vode u ekonomsko požaru u kome se nalaze naši građani. Hvala vam.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Natalija Stojmenović.
26/1 MV/CG 14.15 – 14.25

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovaj sled amandmana koji sada imamo prosto ima za cilj da olakša građanima pristup jednokratnoj novčanoj pomoći. Kao što sam rekla malopre, ja apsolutno mislim da je građanima potrebna pomoć. Ono gde mislim da je problem jeste što se pomoć ublažila, a troškovi života se nisu ublažili. Godine 2020. je jednokratna novčana pomoć iznosila 100 evra, danas će jednokratna novčana pomoć biti 50 evra, dok su troškovi života naglo porasli, pogotovo troškovi komunalnih usluga koje svi plaćamo. Vratiću se opet na to kada govorimo o tome u šta država ulaže ili ne ulaže.

Na primer, imate primer spalionice u Vinči u Beogradu, koja je jedno od najvećih javno-privatnih partnerstava ikada potpisanih u Republici Srbiji, gde je grad Beograd, osim zemljišta, dao i sav profit od komunalnog otpada privatniku, a gde smo nažalost mi kao građani i građanke Beograda dobili skuplji komunalni otpad.

Dakle, moja poenta je da je trenutno situacija takva da je svaki četvrti građanin u Srbiji u riziku od siromaštva, što znači da je pomoć takoreći neophodna. Ali, mi dajemo 50 evra jednokratne pomoći, dok sa druge strane imamo novčanu socijalnu pomoć koja iznosi 100 evra za one kojima je pomoć na mesečnom nivou u ovoj državi najpotrebnija. Tu smo uveli registar socijalnih karata, koji je nažalost više od 60.000 građana ostavio bez nečega što im je potrebno da računaju svaki meseci.

Meni je stvarno potrebno objašnjenje da li jedna jaka, ekonomski stabilna država kaže da je osobi koja se svaki dan bori za to da može da preživi dovoljno 100 evra da živi, a da istovremeno kaže da je potrebno 50 evra jednokratne pomoći za sve ostale građane. Hvala.