Hvala.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Pošto smo se nekako sad dotakli cena nekretnina, renti i tako dalje, to je lepo baš da se nadovežem. Pričamo o nekretninama i o rentama. U redu, to reguliše tržište ponude i potražnje, a ko reguliše rentu kada su u pitanju naša prirodna bogatstva? Ko se bavi time?

23/3 GD/JG

Kada smo kod toga, ponavljam ko papagaj, koji je to patriota ovde rešio da Srbiji ostane 5% od svega što su njeni bakar i zlato u Majdanpeku, litijum u Gornjim Nedeljicama, zlato na Homolju i tako dalje? Ko je rešio da za 5% to daje Kinezima, Dandiju i svima onima koji će tek doći ovde, jer tu smo tek na početku i to nas čeka?

Hrvatska - 10% rudne rente, Rumunija – 12% rudne rente, Slovenija – 18% rudne rente, Nemačka takođe. Ta Nemačka, vi ste doveli Šolca ovde, dogovorili se sa njim da se kopa litijum u Gornjim Nedeljicama, da se ne vraćamo na to. Pa nećemo da kopamo, pa hoćemo da kopamo, pa jedna uredba Brnabić, pa druga ne važi, važi i tako dalje. Zašto 5% ljudi? Zašto da za 5% prodamo ono što pripada svima – zlato, bakar, sve što vredi ispod zemlje? Pojela maca jezik, jel?

Ja to pitam ovde već tri godine i onda se samo pojave nekakve uredbe, nekakvi ugovori tajni sa „Rio Tinto“ i belosvetskim velikim kompanijama za 5%. Pa da li toliko vredimo – 5%? Hvala lepo.

24/1 TĐ/MJ 13.55 – 14.05

Molim lepo.
Natalija Stojmenović, pretpostavljam po amandmanu i dalje.

Hvala.

Predsedavajuća, samo da to kažem, ja se slažem sa vama i hvala što ste nas opomenuli. Ono za šta smo mi reagovali jeste zato što ovde neki poslanici vladajuće većine, recimo, na primer stalno govore o pet stanova Dobrice Veselinovića, ali se ne pojavljuju na sudu da dokažu da je to tačno, iako je Dobrica Veselinović tužio te osobe zato što je prosto laž da ima pet stanova.

Druga stvar, nije tu kolega Uglješa Marković, ali ja se apsolutno slažem sa njim da treba da imamo osećaj za ljude. I mislim da je jedna pozitivna stvar koja se ovde desila, a to je da je ova skupština rekla da jedini dom ne sme biti ugrožen. To bar, da kažemo, postavlja neki standard.

Ono sa čim imam problem jeste da se ovde tvrdi da ova država ništa ne određuje kada govorimo o pristupačnom stanovanju, o cenama nekretnina. Upravo ulaganjem u projekte, davanjem novca stranim investitorima, država posredno određuje cenu nekretnine koja je prevelika za građane Srbije. Upravo nereagovanjem 2022. godine, kada je cena kirije odjednom skočila sa 300 na 600 evra, država je rekla da smatra da to nije problem ovih građana.

Moja politika jeste da se ograniči cena kirije, jer smatram da je stan, krov nad glavom, osnovna sigurnost koju jedna država treba da pruži i smatram da stan mora da bude zaštićen i da cena kirije mora da prati ono što zarađujete, ono od čega možete da živite. Danas je tržište zakupa stanova toliko neuređeno da vi nemate ni jedan ugovor potpisan, da neko može da vas izbaci na ulicu bilo kad, da jedan dan može da dođe i da vam kaže – e, danas ti kirija više nije 300 nego 600 evra. Ja smatram da u takvim situacijama država mora da reaguje.

Ja mislim da je dobro što imamo ovakvu, sada ovde, ja bih rekla, možda i prvi put u Skupštini debatu, jer meni je potpuno uredu da kolega Jovanov kaže da je njegova politika da smatra da je država loš stanodavac i da nešto treba da rasproda. Ja smatram da država mora da bude dobar stanodavac. Ja smatram da treba da imamo jaku državu koja ulaže u svoju zemlju i državu koja treba da bude dobar stanodavac, jer po toj logici, ako je država loš stanodavac i ako ste vi u Kikindi rekli da lokalna vlast treba da rasproda sve stanove koje ima u svom vlasništvu, ja onda postavljam pitanje – šta će nam lokalna vlast koja ne zna da uprava imovinom? Kakva je to lokalna vlast koja ne zna da upravlja imovinom?

Sa druge strane mogu da vas razumem, jer nedavno je Državna revizorska institucija objavila izveštaj da, evo, Šapić u Beogradu, ne znamo šta se dešava sa trećinom imovine. Vrednost imovine u gradu Beogradu, od tri gradska budžeta, mi ne znamo gde je, ne znamo da li se izdaje i ne ubiramo nikakav prihod. Tako da, ako su vam to standardi, ja vas apsolutno razumem zašto smatrate da je i država i lokalna vlast loš stanodavac, ali nemojte da zavaravate građane da država to ne može da bude.

I kada navodite taj primer Beča, taj grad Beč ima 500 hiljada stanova koji se nalaze u javnom vlasništvu, ima ograničene cene kirije, subvencioniše ljudima krov nad glavom. Zato je Beč, verovatno, u samom vrhu gradova po kvalitetu života, i to jeste i uvek će da bude moja politika da takve gradove imamo i u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milan Radin, pa da pređemo na sledeći amandman.

Vrlo kratko, predsedavajuća.

Nisam mislio da će se u Narodnoj skupštini Republike Srbije povesti opet neka marksistička retorika posle Boga pitaj koliko godina. Sad ja imam određeno

24/2 TĐ/MJ

poštovanje prema marksistima koji to razumeju, ali prema neomarksistima koji ne razumeju ono što pričaju, stvarno nemam. Rentijerstvo koje je toliko tu prozivano je Marksov koncept, gde je Marks tu mislio na one koji rentiraju zemljište u 18, 19. veku na one velike zemljoposednike. Znači, to što vi govorite uopšte ne može da se primeni danas na to.

Druga stvar, ono što vi ne razumete je što su Njujorčani i Bečlije i Berlinci vrlo dobro razumeli i videli. Ako uradite tako nešto, niko nema interes da zida zgrade i onda od države samo uzimate sve više i više para. Zašto bi iko zidao zgrade, zašto bi iko pravio bilo šta ako će mu bilo kakav profit biti ograničen? Ne postoji interes. I onda jedino što ostaje jeste javni interes i onda jedino država mora sve da radi, a država nije to u stanju da radi, što se i vidi u tim gradovima.

Pominjali ste toliko Berlin. Prošetajte se Nojkelnom u Berlinu, ako smete. Meni je savetovano da to ne radim. Probajte da se prošetate kroz neke od tih kvartova, kroz Berlin i Beč koji ste toliko nahvalili. Probajte da se prošetate kroz Južni Bronks u Njujorku, koji je toliko subvencionisan i gde ima toliko tih stanova koji su pod kontrolom. Molim vas, imajte obzira oko toga šta pričate. Najveći korisnici tih stanova, tih subvencionisanih stanova u tim gradovima, koje ste pominjali, korisnici su koji dolaze iz migrantske populacije, oko koje sada možete da pričate. Imate vi vaš deo oko toga, ali u Republici Srbiji većinsko predominantno stanovište jeste da nama to nije apsolutno neophodno. Zahvaljujem, predsedavajuća.

Hvala vam.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Meni je jako drago da kolega Radin razlikuje nas prave komuniste od ovih neomarksista i lažnih levičara, i to je nešto što je dobro. I druge kolege bih zamolio, odavno mene to više ne potresa, ali da povedu računa zbog građana Srbije, jer još uvek ima nas koji smo zaista iskreno komunisti, ali i znamo šta je Srbija, i koji smo jasno i nacionalno opredeljeni. I ponekad bude jako nelagodno, jer neko misli da ih mešate sa ovima koje brine što kupujemo rafale, umesto da zidamo stanove za Kurtijeve sledbenike.

Ali, kad već je moralo da dođe do ovoga, da se ipak javim. Neznanje nije opravdanje, pa tvrditi da su Beč, Austrija, Nemačka države koje su odgovorne po pitanju stanovanja je netačno, jer jedina država koja je apsolutno u tom smislu odgovorna je Belorusija. Znači, samo u Belorusiji, gde je privatno vlasništvo na stanovima i na kućama, nema skitnica, nema beskućnika, nema ničeg drugog što bi mogli da sretnemo u bilo kojoj od evropskih tzv. metropola, a pogotovo u sektorima gde su ti socijalni stanovi ili kako to zovu – državno odgovornim stanovanjem.

Prema tome, to je ono što je istina i Belorusija kao odgovorna država, a veliko mi je zadovoljstvo, jer bih i ja bio u zabludi da nisam imao prilike pre dve godine da budem u Minsku i da sam mlađi, ako bih morao bilo gde da živim, u bilo kojoj državi, verovatno bih poželeo da živim tamo. Oni su uspeli da imaju plate prosečne od hiljadu evra u Minsku, da je nezaposlenost manja od 1%, da su troškovi održavanja, odnosno komunalije za stan od 60 kvadrata u centru Minsku manje od 50 evra. To u ovoj tvorevini, koja je pod prinudnom upravom Brisela, ne postoji ni u jednoj državi na svetu, ni u EU, samo u Belorusiji. Prema tome, nemojte da zamajavate građane Srbije da je med i mleko tamo gde ga nema.

Što se tiče toga, ja zaista, uvažavajući sve, ali je apsolutno jasno da svaki investitor gleda da skine kajmak i dođe do što većeg profita. Međutim, od kajmaka je skuplji neki drugi proizvod, tako da neki skidaju kajmak, neki ovčiji, a neki i kozji sir. Hvala.

24/3 TĐ/MJ

Hvala.
Reč ima Marko Milošević.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Potpuno je za očekivati da imam reakciju kad god je reč o levici. To smo jednom prilikom već imali da vidimo. Ja kao socijalista ne mogu o tome da slušam, bez da bilo šta kažem. Podržavam kolegu Komlenskog.

Inače, što se tiče druga Branka Pavlovića, nisam znao da smo drugovi, ali drago mi je da to vidim.

Ali, jednostavno, voleo bih nekoliko stvari da prokomentarišem. Znači, mi sada imamo zaključak da je Beč nebezbedan zbog levičarske ideologije. Ne, ne ja se slažem sa vama. Ja znam da su oni nebezbedni. To je zbog migracione politike, ali to nema veze sa stambenom politikom. To nema veze sa socijalnom pomoći, jer da je to slučaj, može li se reći za bilo koji grad u bivšoj Jugoslaviji da je u to vreme bio nebezbedan. Ne bih rekao da može. Kako? Danas možda. Ja kažem u onom vremenu.

Drugo, ja bih voleo da pitam, kada se toliko negativno priča o toj komunističkoj zaostavštini, da li… Izvinite, molim vas, kolega, samo da završim. Interesuje me da li je bilo koja jugoslovenska republika uspela da proizvede preduzeće, kao što je bilo bilo koje od giganata komunizma u vreme SFRJ? Prema tome, ja sve razumem različita gledišta i molim vas da ne satanizujemo komunizam, jer uostalom šta će vam dve partije u koaliciji koje imaju crvenu petokraku na svojim grbovima. Zahvaljujem.

25/1 AL/MO 14.05 – 14.15