Pošto me je pitao šta mislim, da li država treba da bude stanodavac, poslodavac i sve ostalo, najveći jedini poslodavac, ne treba. Državna imovina, državna svojina pokazalo se ono što je svačije da je ničije.
Grad Kikinda, na primer, evo da vam dam primer, ima stanove u svojini grada. Faktički, to je u javnoj svojini, kako već sad ide formalno, nije ni važno. Da hoće da me poslušaju, a neće, to sve treba da se rasproda. Ko hoće da kupi da kupi, jer je to katastrofa jedna potpuna. Jer, niti može da se održava, niti se održava. Ogromne probleme grad ima zbog toga. Ogromne probleme imaju i ljudi koji… Jedni dođu, drugi odu, ostave dugove. Naprave dugove za struju, izađu napolje, mora grad da plaća milionske dugove za struju, itd. Ulaže se neprestano u te objekte, ni na šta to ne liči. I to da je pameti to bi trebalo da se proda.
(Dobrica Veselinović: Sve da se proda.)
Tako je. Ko hoće da kupi neka kupi, država kroz pakete socijalne pomoći da pomaže i to je to.
Ono što ne nabrajate, to su zemlje koje to niti rade, niti im pada na pamet da rade. A, to da ima tih levih i liberalnih i levo liberalnih gradonačelnika koji se takvim stvarima ponose, siguran sam da ima. Ovde na sreću našu ne, niti će, kada ste vi u pitanju, to da se desi. Možda ste imali priliku nekada, ali ta prilika je otišla, prohujalo sa vihorom, i neće više da se vrati.
Tako da, to da će država da gradi stanove, pa država da izdaje stanove, pa države da vodi računa o tome ko kako održava taj stan, pa kako to sve funkcioniše, itd., to je završeno i ta se priča ponoviti neće. I to je, na kraju krajeva, dobro, jer se pokazalo da je za državu to loše. Uvek čovek o sopstvenoj svojini bolje brine nego o tuđoj. U nju može da ulaže, njom može da raspolaže i sve ostalo, a ovo, da budu zakupci nečega što nije njihovo, a onda da u to ne ulažu, da mora da ulaže onaj ko je vlasnik, a to je opet država.
Tako da, kad pravite te proračune i kad imate te ideje izračunajte koliko bi to koštalo državu, lokalne samouprave i sve ostale, pa ćete videti zašto za to nema, šta se dobija.
(Dobrica Veselinović: Neki ljudi žive.)
Neki ljudi žive. To u zemljama zapada služi uglavnom za imigrantsku, odnosno migrantsku populaciju koja tamo živi. Vrlo, vrlo malo koristi autohtono stanovništvo.
Ali, ja nemam problem nikakav sa tim, meni je jasno da biste vi i to uradili, jer to što rade zeleni tamo vi biste radilo vamo. Srećom, kao što rekoh, ta politika neće da se sprovede. U Nemačkoj 80% ljudi nema stan. Generalno, ta svojina nad nekretninom u Srbiji je mnogo više izražena i ona potiče ne samo od toga što je neko doneo političku odluku, nego i nečega što je istorija, nečega što je tradicija, nečega što je imanje, a ne nemanje, nečega što je ostalo u tradiciji ovog naroda.
20/3 MT/VZ
Tako da, nemojte da rušite tu tradiciju tim vašim levičarskim budalaštinama. Em nećete uspeti, em samo nas zamajavate sve zajedno.
Hvala.
