Reč ima Milenko Jovanov.

Skočio kvadrat za pola sata! Ova reče malo pre 3,5 hiljade, sad je već 10 hiljada evra. Do kraja sednice će doći na 15, 20 hiljada.

Ali hajde, pošto smo krenuli sa izvrtanjem reči i teza, sada ćemo ovako, pošto nije to samo njihov specijalitet, možemo i mi time da se bavimo.

Poštovani građani, sada ste čuli šta je njihova politika. Oni ako pobede i ako budu sprovodili svoju politiku, vi nećete imati ni stanove, niti ćete biti vlasnici bilo čega. Njihova politika je da vam oduzimaju imovinu, njihova politika je da sva imovina bude isključivo državna. Nećete moći da imate stanove, nećete moći da imate kuće, nećete moći da imate vikendice, nećete moći da imate ništa.

Vlasnici privatnih firmi, da znate da će vam oduzimati privatne firme i od tih firmi praviti državne firme. Evo, hoćete tako da pričamo?

(Dobrica Veselinović: Niko to nije rekao.)

Pa, nisam ni ja rekao ono što je on rekao da sam rekao. I zato sam i naveo da ako ćemo tako da pričamo, onda nije nikakav problem. Obrnem ja to, kao i vi. Hajde, prestanite to da radite.

Da, rekao sam da je država loš stanodavac i da država ne treba da pravi stanove i da ima stanove. Kraj. Ne znam šta je tu bilo sporno?

Ali, evo sada konkretnog primera kako oni ne znaju o čemu pričaju i kako je to jedna floskula teza koja nije razrađena čak ni u njihovim glavama, a da ne pričam da nije razrađena u realnom životu kako izgleda.

Dakle, država Srbija je imala taj, odnosno grad Beograd, ko je već bio formalno vlasnik, "Sava centar". Plaćali, investirali, rupa bez dna, nikad kraja. Danas taj "Sava centar" donosi budžetu Srbije i imamo najveći kongresni centar u ovom delu Evrope i više novca u budžet dobijamo od poreza nego kad je država bila vlasnik i pravila konferencije i sve ostalo. E, to vam je privatni kapital i interes države od privatnog kapitala. Ali, to je ono što oni neće, oni ne razrade ideju do kraja, nego sve je super, nek sve bude državno. Ne, sa tom pričom je završeno.

22/2 JD/LjL

Sa druge strane, nije to tako kao što vi predstavljate da sam ja rekao, niti je to onako kao što mi radimo u potpunosti. Potpuno ste iskarikirali ono što sam ja govorio. Na primer, zadržana je ta "Ložionica", pa je država uložila, pa se taj prostor koristi zato što je procenjeno da može da se koristi za šta da se koristi. Tako da neka izbalansirana priča i te kako ima osnova, a ove utopijske ideje i ove varijante da se vratimo ponovo na 44. godinu, da oni proveravaju koliko kvadrata ima čovek u svojoj kući pa da proceni da ne može da se baškare u 100 kvadrata njih dvoje, ima da vam uselimo još pet zaštićenih podstanara i te slične stvari, to zaboravite, bilo, prošlo, neće se vratiti. Baš kao i vaša politička opcija.

Hvala.
Gospodine Kozma, po amandmanu.

Inače, 10 hiljada evra po metru kvadratnom, time se hvali vaš predsednik Vučić, kao i vaš ministar Mali. Oni se hvale time i baš slave, kažu – vau, super, prodao se stan gde je metar kvadratni koštao 10 hiljada evra. Tako da se za to obratite njima.

Ono za šta se mi zalažemo jeste da se ograniče cene kirija da bi mladi ljudi, kao i drugi građani, mogli da imaju priuštivo rentiranje stana, kako bi mogli da uštede da kupe stan. Ono za šta se mi zalažemo jeste javna stanogradnja, da se ulaže novac u izgradnju stanova. Za cenu "Rafala" smo do sada mogli sa 2,7 milijarde evra da izgradimo 45 hiljada stanova. O tome se radi.

Druga stvar, da ja vas nešto pitam. Jel vi kad idete po Evropskoj uniji i kad pričate sa predstavnicima iz Beča, iz Austrije, iz Nemačke, jel vi njima govorite – jel ste vi to u 44. godini, kako možete da imate ovako javnu stanogradnju, kako možete da radite ovako nešto, sram vas bilo, pa zar živite u 44. godini? Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov.

Ispade sad da ja baš i nisam karikirao. Jer, sad smo već u sledećoj rečenici dobili da će da ograniči pravo vlasniku stana da odredi cenu stanarine. Znači, ja ću da izdajem svoj stan, evo vam, poštovani građani, kako to izgleda u njihovoj ideji, vi ćete da izdajete sopstvenu nekretninu po ceni koju vam oni kažu. To su vam rekli. E, taj film, kao što rekoh, u Srbiji gledati nećete.

(Robert Kozma: Isto kao što ste ograničili cenu hleba.)

Poštovani građani, vi samo razmislite gde će to da se završi. Krenuće od toga da će da vam ograničavaju po kojoj ceni možete da izdajete sopstvene nekretnine, a onda će to da se završi tako što će da vam određuju sve ostalo. Jer to kad jednom breša pukne, tu kraja više nema.

Dakle, oni ne govore sada o tome da lokalne samouprave koje imaju u svojini, kao navedena Kikinda, neke nekretnine, ograniče cenu tih nekretnina, odnosno cenu zakupa tih nekretnina, nego kažu – ima svi, u Beogradu zakup ima da bude 300 evra i tačka. I nema veze koliko vi mislite da to vredi.

E, pa gospodo i dame koji ovo gledate, razmislite da li vam je ova avantura interesantna i da li smatrate, posebno vi, koji ste vlasnici kvadrata koji se izdaju, jer danas će da krenu sa stanovima, a sutra će da krenu da se nastave na lokale, prekosutra na ko zna šta i doći ćemo mi do onoga što sam ja mislio da sam iskarikirao, a ispalo je da baš i nisam. Ispalo je da bi oni zaista na kraju uterivali ljude u zadrugu, ogrnuli se kožnim kaputima i čupali brkove onima koji neće to da rade.

Tako da, taj film, kao što rekoh, bio, prošao je, Bogu hvala i reprizu gledati nećemo, jer ovo nema veze sa životom u 21. veku, barem u Evropi, a čak i o toj Kini o kojoj govore te stvari ne funkcionišu baš onako kako su predstavili i kako je rečeno ali nije ni važno.

22/3 JD/LjL

Ono što meni samo nije jasno to je da svi ovi šatro levičari ne žive taj život koji drugima žele, pa bih voleo da znam kako neki od njih i po kojim cenama izdaju svoje nekretnine koje ne koriste, pa da nam pokažu primerom kako su, pošto im je krov nad glavom ljudsko pravo.

(Dobrica Veselinović: Predsedavajuća, vi se setite dostojanstva Skupštine.)

Šta je dostojanstvo skupštine.

(Robert Kozma: Zato što lažete.)

Šta lažemo?

(Robert Kozma: Lažete. Govorite ovde sa nama.)

Ne, ja govorim načelno.

(Robert Kozma: A načelno.)

Da, govorim načelno.

Ja kažem da se raspitate među vama, vašoj grupaciji, ne vama troje. Otkud znam od vas troje. Od vas troje znam samo za ovog jednog što je izašlo u medijima.

Otkud znam, u vašem predsedništvu, vašem glavnom odboru, malo veće, veliko veće, kako ste već davali ta imena, kako se zvalo ono – „Igra prestola“, dakle, vaših organa.

(Dobrica Veselinović: Igrao se predsednik Vučić sa vatrenom loptom.)

23/1 GD/JG 13.45 – 13.55

Nije to „Igra prestola“, to je igra Kurtija, samo što ste vi nedovoljno inteligentni to da shvatite sa jedne strane, a sa druge strane nikada o Kurtiju nećete reći lošu reč, ali nije ni važno.

Dakle, raspitajte se vi lepo u vašoj organizaciji po kojoj ceni vaši članovi izdaju svoje nekretnine? Svoje nekretnine po kojoj ceni?

(Dobrica Veselinović: Koje nekretnine?)

Da li mogu ja još jednom da vas zamolim da ne dobacujete? Pod jedan, ovo vam nisu zborovi, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Ja razumem da ste vi navikli na zborove, ali ovo zbor nije, nego je Narodna skupština Republike Srbije.
Pod dva, neću da vam dodeljujem opomene zato što, kakvi god bili rezultati narednih izbora, ja znam da je ovo vama poslednji mandat, pošto vi ne učestvujete na tim izborima, te ne želim, zaista sam bolećiva i ne želim da vam dajem opomene.
Pod tri, ako želite da ovako radi Narodna skupština, onda neću ni većinu opominjati kada vama dobacuju, pa da vidim kako će izgledati kada vi govorite, a oni dobacuju, te vas molim i logički vam objašnjavam da nije dobro to što radite.
Vi nastavite pa ćemo videti kako će izgledati dalje ova skupština.
Izvinite, gospodine Jovanov.

Sve je okej.

Dakle, raspitajte se u svojim okvirima, u okviru svoje organizacije po kojoj ceni izdaju ljudi sopstvene stanove, pa ćete onda videti da ni u svojoj organizaciji niste primenili te metode koje želite da nametnete celom društvu, a onda će se pokazati koliki ste licemeri.

Ja sam to govorio iks puta i dokazivao konkretno i da ono što drugima želite da nametne sami ne primenjujete, nego i te kako gledate tržišne cene i baš vas briga za krov nad glavom i ljudska prava kada je sopstvena imovina i sopstveni džep u pitanju, kao što vas baš briga i za sve ostalo kada uzimate pare od Rokfelera da budete deo NVO hidre i da kao NVO hidra prenosite tuđe stavove, prenosite tuđa mišljenja i prenosite i borite se za tuđe interese. Između ostalog, evo i interes tog Kurtija koji pokušava da izazove požare na teritoriji centralne Srbije, ali čak ni to ne dobija osudu od vas, nego pokušaj minimiziranja celog tog napada na državu Srbiju, suštinske napade na državu Srbiju i pokušaja pravljenja haosa.

Prema tome, sve te vaše ideje prvo primenite sami na sebi, pa onda da vidimo kako taj eksperiment „in vivo“ deluje na vas, pa ćemo onda videti da li ima smisla ili nema smisla da se primenjuje i na druge.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Pa teško je ovde kao predstavnik Socijalističke partije Srbije sedeti, a ne uključiti se u ovu diskusiju.

Predsednice, koristiću vreme poslaničke grupe ili ovlašćenog, kako god.

Gospodin Pavlović je tu napravio jedan dobar uvod. Ušli smo u ideološke razlike i mislim da kada o svemu govorimo, a imajući u vidu i ograničenja koja ja imam lično kao neko ko je 1991. godine rođen, tako da kada govorimo o tom Titovom vremenu, ne mogu da govorim iz prvog lica. Prosto, tada nisam ni bio rođen, ali mogu da izanaliziram to vreme kroz političku uređenje kakvo jeste bilo, a to jeste komunističko i ekonomsko, a to jeste socijalističko, na mom primeru, moje porodice, moj otac koji je bio dete jednog stolara i jedne domaćice verovatno nikada u nekom drugom vremenu, to

23/2 GD/JG

jest u današnjem vremenu kapitalizma jako teško bi uspeo da završi sve škole i fakultete koje je završio i da uz pomoć države kasnije reši i stambeno pitanje i mnoge druge stvari, tako da to vreme o kojem govorimo na jedan način, tada je imalo i te kako svoje prednosti i te kako je davalo rezultate.

S druge strane, govoriti o tom vremenu iz današnje perspektive mislim takođe da je možda pomalo i gubljenje vremena. Ako analiziramo Kinu, Kina je možemo reći mešavina socijalizma i kapitalizma, uz dominantnu ulogu države koja kontroliše svoje tržište i kroz svoja državna preduzeća ne dozvoljava jače potrese kakve smo mogli da vidimo u zapadnim zemljama, pogotovo 2010. godine. Ali ono što želim da kažem jeste, ako već govorimo i o samom tržištu nekretnina, taj komunizam, odnosno to Titovo vreme jeste defakto izgradilo državne stanove. Ljudi su imali pravo korišćenja u tim stanovima, ali ono što u toj tranziciji, kada govorimo o tržištu nekretnina i onoga što jeste napravilo osnovu i bazu za naše tržište nekretnina jeste se dogodilo u jednim od možda najtežih godina, a to jeste 1992. godine, kada je donet Zakon o stanovanju upravo u vreme Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića, jer, podsetiću one koji su zaboravili ili one koji ne znaju, tada je više stotina hiljada porodica rešilo svoje stambeno pitanje na način da je ono pravo korišćenja koje je imalo faktički uspelo da reši da su, naravno, imajući u vidu hiper inflaciju koja je bila, ali preko noći postali i vlasnici svojih stanova i na taj način rešili svoja stambena pitanja i taj zagarantovani krov nad glavom, tako da u tom smislu mi iz Socijalističke partije Srbije možemo da kažemo da smo tada uradili temelje današnjih tržišta nekretnina i tada smo kao država imali najveći procenat privatnog vlasništva nekretnina i u samoj Evropi.

Suma sumarum, ono što želim da kažem kada govorimo o jednom ili o drugom vremenu, ne možemo tek tako olako gubiti ograničenje ili prednosti koje svako vreme nosi sa sobom. Ono što mislim da mi danas, odnosno u ovom mandatu možemo da budemo ponosni kada govorimo na ovu temu jeste upravo ovaj Zakon o izvršiteljima i mislim da smo tim Zakonom o izvršiteljima dali garancije porodicama sa nekretninama do 60 kvadrata i da ne ulazim opet u detalje pod kojim okolnostima i uslovima kog nivoa duga ne mogu da budu izbačeni iz svojih stanova. Mislim da smo na jedan odgovoran način pokazali da imamo osećaj za te ljude i da donekle vodimo računa o njima.

Naravno, i Socijalistička partija Srbije zbog ove politike koju je vodila devedesetih godina, 5. oktobra platila skupu cenu. Narod je tada rekao da želi demokratiju, demokratija je donela kapitalizam, kapitalizam je donelo tržište i sada, gospodo, imamo to da su cene kvadrata pet, šest, sedam hiljada evra. To je tržište. Ono diktira. Ima dva elementa – to su ponuda i tražnja i od njega zavisi i cena.

U svakom slučaju, mi u Socijalističkoj partiji Srbije smatramo da ipak država treba da ostane ta koja će u nekim granama, pogotovo tamo gde postoje prirodni monopoli, biti vlasnik i ona će biti ta koja kontroliše te elemente, ali naravno, ne gubeći iz vida i da državna preduzeća, kao i sve drugo, mora da vodi pre svega znanjem. Zahvaljujem.