Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Kovačević

Goran Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo, gospodine ministre, dok je juče Skupština RS bila u poziciji da raspravlja o reformskim zakonima koji su potpuno promenili tržište radne snage, danas se vraćamo u srpsku tešku realnost. Danas raspravljamo o tri predloga zakona, od kojih se jedan tiče problema koji funkcionišu u jednoj grani, drugi u oblasti bankarstva, a treći u vezi budžeta RS.
Od tri predloga zakona danas i vrlo često možemo da čujemo da su dva ključna za budući rast i razvoj privrede RS. Obično se govori o razvoju malih i srednjih preduzeća. Pored poljoprivrede, o kojoj danas govorimo, energetski sektor i auto industrija. To je ono što bi trebalo da bude budućnost privrede RS.
Svakako je teško kada budućnost moramo da finansiramo iz kredita. Ono što je najbitnije danas i svakako jeste ključno je kredit koji uzimamo od Vlade Abu Dabija od milijardu dolara. Vrlo jasno kažete da će taj kredit biti ustvari potrošena na refinansiranje javnog duga države Srbije i za pokrivanje društvenog deficita koji postoji u budžetu RS.
Kada se govori o budžetu obično se govori o razvojnom, socijalnom. Ali i u ekonomskoj teoriji postoji podela koja kaže da se budžet sastoji iz tri dela, iz dela koji smo nasledili od prethodnih generacija koristeći te resurse, iz dela koji sami stvaramo u toku naše fiskalne godine i od onog dela koji uzimamo od generacija koje dolaze posle nas. Ova Vlada i ova naša generacija nalazi se u relativno teškoj situaciji. Mi nismo imali tu sreću kao neke druge vlade, skupštine, generacije nasledimo resurse koji su neograničeni. Vrlo često možemo da čujemo kritike na račun mlađe generacije a zaboravljamo da te mlađe generacije trpe problem u svim mogućnim resursima. Taj problem je posledica funkcionisanja generacija pre nas i vrlo često možemo od različitih političkih stranaka da čujemo da u jednom periodu, devedesetih, dvehiljaditih, je postojao bolji ekonomski poredak, bolje ekonomsko stanje, bolje ekonomske mere koje su donosile druge vlade i drugi ministri.
Moje pitanje je jednostavno – ako je to tako bilo, zašto se mi danas, kao država, nalazimo u ovakvim makroekonomskim parametrima? Zašto nam je stopa nezaposlenosti tolika? Zašto nam je društveni bruto proizvod po glavi stanovnika toliko mali? Neke ranije vlade, neke ranije generacije nisu investirale, već su zaduživale generacije, tj. našu generaciju i ta sredstva usmeravala u lični potrošnju. Ne samo svoju ličnu potrošnju, nego i našu i ove generacije. Koristili su našu ličnu potrošnju u svoju ličnu potrošnju.
Kome danas jeste bitno, u stvari možda jeste za političku priču, i ne sporim da je Srbija 2008. godine imala stopu zaduženosti od 28% društvenog bruto proizvoda? Možemo danas da koristimo kakve god hoćete različite statističke parametre, ali to neće rešavati naše probleme. Mi se danas kao država nalazimo, i mi to danas moramo da rešavamo, na ivici prezaduženosti. Da li je 63, gore-dole jedan procenat, kako god da uzmete, po odnosu zaduženosti prema društvenom bruto proizvodu prvi je parametar, po odnosu društvenog bruto proizvoda prema javnom dugu, po odnosu duga prema ukupnom izvozu Srbija se nalazi otprilike nekoliko godina pred ozbiljnim ekonomskim problemima koji će se u prvoj fazi završavati grčkim scenariom, u drugoj varijanti argentinskim čistim modelom.
Naravno da kada uzimamo kredite mi opterećujemo generacije koje dolaze posle nas i da naravno to nije dobro, ali je pošteno priznati da ova generacija, ova Vlada, nije sposobna da održi ovakav nivo obaveza koje su nam nametnute i da moramo sve svoje finansijske obaveze koje imamo, a za koje nismo krivi, da prolongiramo za budući vremenski period.
Ono što je pozitivno, ono sa čime se svi slažemo jeste kamatna stopa od 2%. Ako je danas euribor šestomesečni 0,69%, jasno je koliko je to mala kamatna stopa koja će omogućiti da barem u procesu refinansiranja kredita smanjimo jednim delom deficit. Drugi deo kredita će otići na podmirivanje deficita budžeta Republike Srbije.
Ono što je nesporno jeste činjenica da vlade, poslednje dve, nisu ni jednu meru preuzele, ni jednu odluku donele, a da su produbile fiskalni deficit Republike Srbije. Ova Vlada pokušava da sve one pogrešne odluke koje su učinjene i kojih se držimo zadržimo da ne bi doveli do socijalnih problema i zato te odluke koje su ranije donete generišu fiskalni deficit i suština su problema fiskalnog deficita, što nam je svima poznato.
Kao što smo nasledili probleme u oblasti fiskalnog funkcionisanja države, tako smo nasledili i probleme u oblasti poljoprivrede. Ja ne bih polemisao sa činjenicom da je sistem za nalivanje, zalivanje u državi Srbiji jedan od najgorih u Evropi. Tragična je činjenica da u centralnoj Srbiji imamo samo 5.000 hektara koji se zalivaju, da je nivo nalivanja otprilike oko 1% ukupne teritorije i kad god odete kod svojih komšija u Šumadiju i kada ih pitate šta njima to treba da bi bolje funkcionisali, oni vam kažu tri stvari - treba nam siguran plasman, treba nam voda na svakoj njivi i, ono što je bitno, treba da nam se država što manje meša, jer mi znamo da proizvodimo.
Ne treba da nas ponese ogromna količina problema koji sa poplavama imamo poslednjih dana. U poslednjih 15-ak godina 10 ključnih, istorijskih najsušnijih perioda jesu godine u poslednjih 10. To svakako govori da ovaj kredit služi svojoj nameni i dovešće do povećanja i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje.
Zadnja odluka o kojoj glasamo jeste praktično monetarna politika istrgnuta iz dela kojim garant jeste NBS, koji kažemo da trebamo da razvijamo mala i srednja preduzeća. Taksativno, suviše dugo slušamo kako su mala i srednja preduzeća razvojna šansa države Srbije. Ta mala i srednja preduzeća naravno da jesu razvojna šansa, ali jesu i preduzeća koja imaju svoj životni vek. Svako malo preduzeće u Srbiji danas jeste u problemu i jeste u situaciji u kojoj se nalazi. Ako se bavite malo ekonomskom strukom onda znate da je malo preduzeće u problemu u stvari zato što je malo. Mogu danas da pričam o desetak razloga koji su suštinske prirode koje malo preduzeće dovode u opasnost, ali je svakako bitno naglasiti i tri, četiri ključna parametra koji to preduzeće čine jačim.
Podsetio bih na teoriju rasturanja sistema jednog malo poznatog francuskog ekonomiste koji kaže da je malo preduzeće tu u stvari da rastura veliki sistem, da postane veliko i kada postane veliko da se pojavi novo malo preduzeće koje će ga rasturati. Ono što se zaboravlja jeste da su mala i srednja preduzeća okosnica tržišne ekonomije i čuvari tržišne ekonomije u svakoj razvijenoj ekonomiji. To je primarna stvar malih i srednjih preduzeća i zato Vlada Republike Srbije je ovom merom koju danas donosi, monetarnom, i merama koje je juče donela, fiskalnim merama, i sve ono što će činiti ubuduće treba da razvija sektor malih i srednjih preduzeća kako bi ta mala i srednja preduzeća bile okosnice rasta i razvoja srpske privrede.
I pored činjenice da nikada nije dobro zaduživati se, u uslovima u kojima se Srbija nalazi, sa kreditnim uslovima u kojima se mi nalazimo svakako ovo jesu najpovoljnija rešenja koja nam ostaju na raspolaganju. Zahvaljujem se.
Dame i gospodo, predlog ovog zakona prenajavljenog zakona o radu koga očekujemo u narednom vremenskom periodu potpuno menja tržište radne snage u Srbiji i sve kompanije velike, male i srednje dovodi u potpuno drugačiji položaj. Ovi zakoni su prvi zakoni reformski koje donosi ova Vlada i ova Vlada želi ovim zakonima da promeni jedan od ključnih makro ekonomskih parametra, rast društvenog bruto proizvoda, stabilan nivo cena i dobrovoljna nezaposlenost su tri ključna makro ekonomska parametra u jednoj nacionalnoj ekonomiji.
Danas predlozima ovih zakona pokušavamo da promenimo dva – nivo zaposlenosti i da podignemo rast društvenog bruto proizvoda. Problem nezaposlenosti je širok problem i kada govorite o uređenoj ekonomiji onda obično govorite o cikličnoj nezaposlenosti koja se vremenski pojavljuje. Problem ciklične nezaposlenosti nastaje u onom trenutku kada dolazi do pada tražnje, što izaziva pad prodaje, a samim tim i pad tražnje na tržištu radne snage. Sve to ima za posledicu povećanje nivoa nezaposlenosti.
Danas kada govorite o velikoj nezaposlenosti obično govorimo o velikoj ekonomskoj krizi iz 1930. godine, kada je stopa nezaposlenosti bila oko 25% američkog radno aktivnog stanovništva. Mi u Srbiji već suviše dugo imamo tu stopu nezaposlenosti. Danas smo dobili mišljenje Fiskalnog saveta koji kaže da je nezaposlenost u Srbiji strukturalna. Šta to u stvari znači? To znači da u jednom delu nacionalne ekonomije imate izraženu tražnju na tržištu radne snage, a da nemate dovoljnu strukturu u drugom delu gde imate tražnju za radnom snagom. Naravno da to nije tačno. Ako govorite o problemu nezaposlenosti i njenoj preciznoj definiciji onda ciklične krize izazivaju mnogo veće i katastrofalne posledice po nivo nezaposlenosti u odnosu na strukturne.
U Srbiji je kriza sistemska i ona traje isuviše dugo. Ako imate stopu nezaposlenosti koja se kreće oko 25% i to traje u kontinuitetu, onda se ne može govoriti o bilo kakvim značajnijim pomacima u prethodnom vremenskom periodu koji se tiču ovog makro ekonomskog parametra.
Ono što danas slušamo celog dana, a što moramo da vratimo na teoriju, jeste činjenica da Vladi RS u stvari ne ostaje ništa drugo nego jedan od dva mehanizma koje može da primeni. Ona danas u stvari govori o fiskalnim merama koje su potpuno teorijski utemeljene. Radi se o oporezivanju i Vlada RS danas smanjuje svoja zahvatanja od sektora privrede. To istovremeno podrazumeva još i drugi efekat, vrši se praktično preraspodela sredstava i jedan deo sredstava koji bi odlazio za javnu potrošnju u ovom trenutku odlazi na ličnu potrošnju, podrazumevajući efekat povećanja tražnje i povećanja društvenog bruto proizvoda. Naravno da drugi efekat koji Vlada najavljuje i koji mi svi očekujemo, a koji podrazumeva značajnu ekonomsku stabilnost jeste cena kapitala. Cena kapitala, odnosno monetarna politika jeste drugi parametar i mi ćemo koliko sutra već govoriti o kreditima koji će imati nižu cenu i koji će pospešiti rast i svakako povećati zaposlenost.
Predlogom prvog člana praktično Vlada RS ne menja ništa značajnije. Dolazi samo do preraspodele sredstava i to govori o socijalnoj odgovornosti Vlade RS koja ne želi da urušeni penzioni fond još više uruši i samim tim vodi računa o najstarijem sloju stanovništva. Suštinski ova odluka je sadržana u drugom članu i kao nikada pre Vlada RS predlaže, i na moje opšte zadovljstvo, konstatujemo da se praktično potpuno ukidaju diskriminatorske mere Vlade RS i da se potpuno na sve odnosi ova odluka.
U prethodnom vremenskom periodu vrlo često smo mogli da čujemo da su pojedine grupe na tržištu rada bile povlašćene. Imali smo povlašćene različite investitore, domaće i strane, različita lokacija, ali po prvi put svi oni koji angažuju novu radnu snagu imaće umanjenje od 65, 70, odnosno 75% fiskalnih obaveza u zavisnosti od činjenice koliko su radno angažovanog stanovništva povukli sa tržišta radne snage. To svakako jeste jedan novi, potpuno drugačiji pomak u donošenju republičkih zakona.
Izmena ovih zakona, danas smo mogli da čujemo u raspravi, tiče se potpuno olakšica koje do sada nisu zabeležene u fiskalnom sistemu RS. One nikada nisu bile veće. Kada smo danas mogli da slušamo kakve su povlastice bile i činile su diskriminaciju stanovništva od 30, odnosno preko 45 godina, govorili smo samo o jednom delu povlastica koje smo dobijali, a to su obaveze koje su se odnosile prema državi, odnosno fiskalne obaveze na teret poslodavca. To nikako nije moglo da prelazi 60%. U ovom trenutku to je najmanje 65%. Mala i srednja preduzeća su okosnica rasta i razvoja jedne nacionalne ekonomije. Mala i srednja preduzeća su tu da zapošljavaju najveći broj radno aktivnog stanovništva i amortizer da u teškim vremenima prime prve talase ekonomske recesije. Po prvi put, mala i srednja preduzeća su izjednačena sa velikim investitorima i ovo svakako jeste pozitivna mera za mala i srednja preduzeća. U pravu su danas neki govornici koji kažu da je ovo odluka koja je smišljena za novoosnovane kompanije.
Praktično, dolazite u situaciju da ova novoosnovana kompanija, koja ulazi na tržište, ima troškove radne snage od 65%, i to je ono što je suština. Kada ulazite na novo tržište, sve novoosnovane kompanije suočavaju se sa troškovima ulaska u granu. Ti troškovi ulaska u granu su potpuno različiti od grane do grane, ali čine kompanije koje se nalaze u grani konkurentnijom u odnosu na preduzeća koja ulaze.
U trenutku kada ulazite i kada u jednom ključnom segmentu imate 65% umanjenja troškova u odnosu na kompanije koje se već nalaze u grani, vaši ukupni troškovi vas dovode u situaciju da možda preživite prvu najtežu godinu u poslovanju. Novoosnovane kompanije koje su tu već su iskoristile možda brojne podsticaje koji su postojali i u ovom trenutku mi iz SNS smatramo da ovakav način stvara novi preduzetnički pomak na tržištu, kako radne snage, tako i u ukupnom tržištu Republike Srbije.
Naravno da kompanije koje su već na tržištu neće biti suočene sa problemom da ne mogu da koriste ova podsticajna sredstva ali će svakako, kako njihov rast, odnosno kako njihova proizvodnja bude rasla, njihovi pojedinačni proizvodi po novom proizvodu biti manji, a samim tim i ukupni proizvodi, odnosno cena ukupnih proizvoda biti niža.
Problematična odluka sa kojom se javnost u poslednje vreme vrlo često suočavala i polemisala oko subvencija koje su dodeljene stranim investitorima, ovom odlukom se delimično briše. Svi imaju ista prava, bez obzira na poreklo kapitala, pa samim tim ova odluka pogađa i krupne investitore.
Kada smo danas slušali o stranim investicijama, onda moramo da kažemo da ova odluka košta i doprinosi oko 23% bruto cene radne snage u ovom trenutku, što Srbiju smešta u položaj da je sa cenom radne snage izuzetno konkurentna, kako na regionalnom, tako i na evropskom tržištu i stvara podsticaj za strane investicije. Iako se ova odluka, dame i gospodo, odnosi na porast stope zaposlenosti, ona ima i efekat na rast društvenog bruto proizvoda.
Danas slušamo da ova odluka jeste široka i sveobuhvatna, i ona tako i treba da bude. Ekonomska situacija u Srbiji, u kojoj se mi trenutno nalazimo, je takva da rast grane ne doprinosi. Ovde je neophodna potpuna i suštinska reforma i zato ove mere podrazumevaju potpunu reformu u oblasti radne snage. Naravno da ova odluka ima svoja fiskalna opterećenja i svoje fiskalne obaveze, ali, kao što smo čuli od ministra, očekuju se pozitivni efekti u njenoj realizaciji.
Ono što bih hteo na kraju da kažem, kada pratite ekonomsku teoriju i uporednu praksu, onda ono što ja mislim da jeste i što ministar treba da naglasi je da ovaj model podseća na čikašku poslovnu školu i čileanski model. Ovo što mi danas u Srbiji primenjujemo, ako pogledate, za onog koji plaća porez, a to su preduzetnici, ima efekat fiskalnog rasterećenja koji je u kratkom roku u Čileu doprineo rastu broja zaposlenih, a u drugom koraku rastu društvenog bruto proizvoda.
Mislim da Vlada Republike Srbije i skupštinska većina u narednom vremenskom periodu od ova dva predloga zakona očekuju isto.
Dame i gospodo, prva tačka ovog novog zasedanja Skupštine Republike Srbije svakako jeste izmena Zakona o privatizaciji.
Nema težeg zakona za državu Srbiju i njene zaposlene od ovog zakona i nema nikakve dileme da je javnost Srbije potpuno jedinstvena kada govori o tome.
Jedinstveni su danas i poslanici u republičkom parlamentu kada vam kažu – cela Srbija je danas u procesu privatizacije. Ja o tome neću.
Ja hoću da vam kažem sa kojim problemima se Vlada Republike Srbije suočavala kada je pokušavala da donese ovakav zakon, zakon kojim praktično menja suštinu funkcionisanja i do sadašnjeg načina funkcionisanja u državi Srbiji.
Država Srbija je u potpuno ekonomskom problemu i kada ova Vlada donosi ovakav zakon, u stvari nije to zakon i nije Vlada u problemu, nije ova Skupština u problemu zato što mora da odlučuje o ovakvom zakonu. Cela država Srbija i njeni stanovnici su u problemu.
Makroekonomska politika Srbije je potpuno raspolutila srpsko društvo i učinila od srpske države ovo u čemu danas živimo, gde svako od nas pojedinačno, od narodnih poslanika do građana Republike Srbije, trpi te posledice.
Makroekonomski problemi u Srbiji su posledica funkcionisanja države Srbije bez primene ekonomskih zakona u poslednjih 50 godina. To je suština. Neki poslanici pre nas u poslednjih 50 godina donosili su ekonomske zakone koji nisu imali utemeljenje u klasičnoj ekonomskoj teoriji i to danas za posledicu ima situaciju u kojoj se trenutno nalazimo.
Oni su ih ponekad primenjivali, ponekad ih nisu donosili i ono što je vrlo često, donosili su nove revolucionarne ideje za koje niko, nikada u Srbiji nije dobio nijednu značajniju ekonomsku nagradu ali, svakako, ih jesu primenjivali.
Ceo taj sistem funkcionisanja, neprimene, delimične primene i novih revolucionarnih ideja koje nisu davale nikakve rezultate, doveo je Srbiju do ivice ekonomskog kolapsa.
Preduzeća u restrukturiranju u stvari su samo jedan ekonomski eksperiment. Ekonomski eksperiment prethodnih vlada, koji mi danas moramo da tolerišemo.
O čemu se u stvari radi? Ovo nisu odluke koje se tiču ni privrede, ovo nisu odluke koje se tiču ni socijalne politike, ali uglavnom Vlada Republike Srbije radila je jednu klasičnu priču koju svaka država može, a to je vršila je preraspodelu dohotka.
Izvršila je preraspodelu dohotka iz fiskalnih prihoda koji pripadaju svim građanima Srbije, za jednu tačno određenu grupu preduzeća, odnosno zaposlenih u njima i na taj način dugoročno narušavala fiskalni sistem Republike Srbije.
Da li su preduzeća u restrukturiranju utemeljena u ekonomskoj praksi, u klasičnoj i primenjenoj teoriji? Naravno da nisu. Da li su te odluke koje se tiču preduzeća u restrukturiranju dovele do fiskalnog dobitka za državu Srbiju? Naravno da nisu, još većeg privrednog dobitka, naravno da ne.
U stvari, sve ovo se desilo zato što ta preduzeća u kojima smo prelivali fiskalni prihod iz države Srbije jesu gubila svoju konkurentsku sposobnost i to nas je dovelo u situaciju da trenutno ili dugoročno ta preduzeća ostanu bez svog kapitala, a taj kapital praktično podrazumeva da njen vlasnik, odnosno država Srbija, više ne može da funkcioniše.
Iza potpuno pragmatične odluke koje mi danas podržavamo, iza potpuno realnog stava, stoji realan život, život 52.000 građana Srbije koji žive i rade u tim javnim preduzećima.
Danas kada govorite o tim javnim preduzećima, morate da shvatite jednu činjenicu, da oni nikada, iako su bili okosnica rasta i razvoja ovog društva, da su ostvarivali suštinski i ekonomsku dobit za ovo društvo.
Radi se o tome da su oni živeli u relativno zatvorenom ekonomskom sistemu, gde je država Srbija ili neka druga država pre nas, uvek subvencionisala, odnosno branila njihov monopolski položaj, a to je bila posledica čiste državne regulative. U celoj toj priči, naravno da su posledice za fiskalni sistem države Srbije pogubne i ne samo danas. Sav taj gubitak kapitala u stari potiče iz fiskalnih prihoda prethodnih generacija i generacija koje danas žive i svakako nije odgovorno prema svim građanima Srbije takvo ponašanje.
Danas i ubuduće kada govori Vlada Republike Srbije o makroekonomskim problemima tih preduzeća, govoriće o dve grupe problema. Prva grupa problema tiče se loših poslovnih odluka koje je donosila uprava svakog od tih pojedinačnih preduzeća i te loše poslovne odluke su se gomilale i danas smo došli u situaciju da kako nam kažu po bilansima uspeha i bilansima stanja, ta preduzeća u stvari imaju negativni kapital.
Druga grupa odgovornih za ta preduzeća jeste svakako politička elita u Srbiji koja je suviše dugo slala poruku da takav način funkcionisanja može da donese ekonomsku dobit. Naravno da sa jednim i drugim mora da se prekine.
Ovo je suština gde će funkcionisati Vlada Republike Srbije. Funkcionisaće u ogromnim problemima koji su podeljeni i za svakog od nas pojedinačno, ko ima lični interes, svoje prihode, ostvaruje iz fiskalnih prihoda Republike Srbije i činjenica da se država Srbija danas nalazi u ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi.
Ta ekonomska situacija je posledica nedostatka fiskalnih prihoda, a ona se sastoji iz dve grupe problema. Prva grupa problema nalazi se u činjenici da su javni rashodi u državi Srbiji bili isuviše veliki u odnosu na BDP godinama, prosto taj gep razlike između javnih prihoda i realno raspoloživih prihoda, popunjavao se stranim izvorima. Mi smo došli tu do kraja.
Druga grupa problema, tiče se fiskalnih prihoda koji mogu da se ostvare u ovom trenutku. Ne zaboravite, od realnog sektora, koji je fiskalno preopterećen, zato što su sužene obaveze i ta fiskalna preopterećenost dovodi do nedostatka konkurentske sposobnosti tih preduzeća, pa samim tim i fiskalni prihodi postaju sve manji.
Naravno da ovaj zakon podrazumeva da država Srbija, Vlada Republike Srbije neće zaboraviti i neće skloniti u stranu zaposlene koji jesu socijalno ugroženi i kojima treba pomoć, ali svi oni treba da budu svesni da država Srbija, zato što prolongira ovaj rok, ima gubitak svojih resursa i ima gubitak vremena.
Poslovno rukovodstvo preduzeća u restrukturiranju su suština budućih odluka, ako nešto uopšte i može da se popravi. To su rukovodstva koja su dovela preduzeća u ovu situaciju i svakako bih preporučio Vladi Republike Srbije, ne kao Vlada koja suštinski treba da vodi računa o tome, već kao vlasnik imovine tih preduzeća da povede računa o funkcionisanju tih poslovnih rukovodstava. Ne samo zato što je to bitno zbog socijalne politike prema zaposlenima, nego zato što je bitno i zbog fiskalne politike koju država Srbija treba da promeni i bitno je zbog gubitka kapitala koji može da nastane ukoliko ga još ima u tim preduzećima.
Ovakav predlog zakona u stvari je trenutno slika ekonomske situacije koja vlada u Srbiji, ekonomska slika koju niko ne želi, koju svi želimo da promenimo. Za te promene nam je neophodno vreme. Tog vremena ova država nema. Ova Vlada Republike Srbije mora da bude barem malo uspešnija od prethodnih vlada iz jednog prostog razloga – ako ne bude uspešna, Srbija ekonomski preživeti neće, a samim tim ni srpsko društvo.