Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Jerkov

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka

Govori

Zahvaljujem.

Koleginica Tomić je u nekoliko navrata pomenula DS u vrlo negativnom kontekstu i zbog toga sam se javila za repliku. Pa, otprilike ono što je rekla o obrazovanju, o zakonima i o DS je tačno isto koliko i njena tvrdnja da ljudi danas mnogo bolje žive nego pre 2012. godine. Pa, kada pričamo evo o tim prosvetarima o kojima bi danas trebalo da pričamo, treba reći da im plata do 2012. godine bila 500 evra, a u vreme procvata sada kada mnogo bolje žive, sada im je plata 370 evra. To nije slučaj samo sa nastavnicima i učiteljima, to je slučaj sa svima onima koji rade pošteno i vredno svoj posao. Verujem da ljudi koje vi poznajete mnogo bolje žive. Verujem da ljudi u vašoj stranci, njihovi kumovi, braća, tetke i funkcioneri mnogo bolje žive. Pa, evo neki ne mogu ni da objasne koliko im je tetaka dalo koliko stotina hiljada evra da bi pokupovali svoje stanove od nekoliko stotine kvadrata, ali reći, gospođo Tomić, da ljudi mnogo bolje žive, zaista vređa inteligenciju i ne samo nas ovde prisutnih nego svakog građanina koji bilo šta misli svojom glavom.

Jednaka je i vaša tvrdnja da, eto ljudi odlaze, mladi iz Srbije ali bože moj, od svuda odlaze ljudi, pa u Sloveniji to što mladi ljudi odlaze, nas ne treba da brine što odlaze Srbi. Mene strašno brine što mladi ljudi odlaze iz Srbije. Strašno me brine što im vi ne omogućavate da ostanu. I, strašno me brine što radite sve da biste ih oterali iz ove zemlje i što vi mislite, pri tom kako čujemo da to i nije neki problem. Strašan je problem, a vi ga samo pogoršavate.
Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, stav 3. člana 104. na koji nas predsednica Gojković podseća svaki put kada reklamiramo povredu člana 104. glasi – o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana…
Onda član 103. zato što je koleginica Gojković zloupotrebila, imala sam dve povrede Poslovnika…
Možemo, možemo zato što ste u dva člana povredili… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Javila sam se pre izvesnog vremena. Ne znam da li ste čuli da je gospodin Atlagić u svom izlaganju gospodina Mićunovića nazvao šarlatanom, a ono što on govori je na ivici zdravog razuma.

Druga stvar, gospođo Gojković, član 107. Vi na takav način diskriminišete osobe sa invaliditetom u ovoj Skupštini, da je to prevazišlo svaku meru. Ako vi niste čuli da se gospođa Mihajlovski javila za reč, da je minut pokušavala nešto da govori dok ste se vi pretvarali da je ne čujete, a ona ne može da govori kao drugi poslanici jer ne može da ustane i da dođe do mikrofona, nema uslova da priđe mikrofonu, onda je to jedna stvar, ali svakako za svoje ponašanje treba da joj se izvinite.

Zaista nema smisla da se tako ponašate, znate i sami da je njen pratilac imao problema da uđe u Skupštinu onda kada ste zabranili da građani ulaze u Skupštinu. Nemojte se tako ponašati prema poslanicima. Ja razumem da ste pristrasni. Razumem da imate nameru da dajete veća prava poslanicima pozicije. Razumem da vam je kolega Martinović naredio da date još samo Atlagiću repliku, pa da prekinete sa tim, iako ste pre toga meni rekli da ću dobiti pravo na repliku.

Ali, nemojte, gospođo Gojković, ovo stvarno, pravite od Skupštine, sramota je. Sramota je da se kao predsednica tako ponašate. Sramota je da to radite. Nemojte kršiti član 107. Nemojte vređati dostojanstvo Skupštine, dostojanstvo građana i nemojte se na taj način ponašati prema poslanicima. Razumem da nećete da mi odgovaramo, ali uradite to na malo elegantniji način, da baš ne primetimo da vam Martinović daje uputstva kako da vodite sednicu.
Zahvaljujem.

Ono što smo svi mogli da zaključimo tokom rasprave jeste da nam obrazovni sistem nije dobar. On je daleko od onoga što roditelji odgovorni, pošteni roditelji očekuju za svoju decu, on je daleko od onoga što hrabri i odgovorni učitelji očekuju da bude i daleko od onoga što deca zaslužuju. Takav je zbog duplih moralnih standarda koje vi promovišete, zbog zastarelih i preobilnih nastavnih planova i programa, zbog prevaziđenog pristupa deci, zbog ponižavajućeg tretmana nastavnika, zbog preterane nerazumne demokratizacije.

Vi ne samo da to ne rešavate, nego nam ovim novim zakonima nudite još starija, još prevaziđenija i još zastarelija rešenja koja su u nekakvim razvijenijim zemljama na koja bi već dugo vremena trebalo da se ugledamo, napuštena, u nekim slučajevima pre više decenija.

Ministar sebi uzima toliko nadležnosti da i sam Dositej Obradović ne bi mogao sve da ih ispuni, ne bi mogao sve da ih na pravi način obavi, međutim, to očigledno većinu neće sprečiti ne samo da podrži ga u tome, nego još i da hvali ministra zato što od Skupštine uzima nadležnosti.

Ipak, premijerka nam ovde govori da je najveći problem našeg obrazovnog sistema to što ne pravi radnike, nije problem našeg sistema što ne pravi gotove radnike, nego što ne pravi gotove ljude, a vama gotovi, misleći, nezavisni, slobodoumni i samostalni ljudi očigledno i ne trebaju.
Zahvaljujem predsednice.

Mislim da u skladu sa članom 103. je trebalo da reagujete na izlaganje koleginice Radete koja je na najgrublji mogući način zloupotrebila svoje pravo da vama ukaže na nekakvu grešku u postupanju, tako što je polovinu svog vremena iskoristila za to da vređa narodne poslanike, a drugu polovinu da veliča lik i delo Vojislava Šešelja.

Mislim da ste čuli vrlo dobro šta je koleginica Radeta govorila. Upozorili ste je na vreme na kraju njenog izlaganja, ali čini mi se da je vreme najmanji problem bio u njenom izlaganju. Ona, niti je ukazala vama na to da ste prekršili Poslovnik, niti je obrazložila u čemu se po njenom mišljenju povreda sastoji, ona je nastavila ono što njena stranka jedino valjda i da radi, da vređa, ponižava i omalovažava druge.

Vi ste iz nekog razloga dopustili koleginici Radeti da radi, molim vas da sada ispravite grešku. Sami ste uveli ovaj institut nekakve zakasnele reakcije, kada se uverite u stenogram, šta je zapravo rečeno. Ako pogledate šta je koleginica Radeta rekla, videćete da je ona zloupotrebila svoje pravo da vama ukaže na povredu u postupanju. Molim vas da reagujete i da izreknete kaznu koja je za tako nešto i predviđena.
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažene koleginice i kolege, gospodine ministre sa saradnicima, mislim da mnogi od vas ovde prisutnih su čuli reči jednog od najvećih umova, čini mi se, svih vremena, Alberta Ajnštajna, koji je rekao da je svako genije, ali ako prosuđujete o ribi, po njenoj sposobnosti da se popne na drvo, ta riba će ceo svoj život provesti verujući da je glupa.

Naš obrazovni sistem ne samo da tera tu ribu da se popne na drvo, nego je tera i da siđe sa drveta i da optrči krug oko drveta i na kraju da dobije ocenu za sve to. Rezultat toga su stotine hiljada dece generacijama u našim školama koje sede u svojim učionicama verujući da su glupa ako nešto nisu razumeli na času, da su nedovoljno dobra ako nisu dobila dobru ocenu i da ništa neće uraditi u životu ako nisu zapamtili jednu sitnicu u moru informacija kojim ih svaki dan zatrpavaju.

Naše škole, i to je istina i zna je svako ko je išao u školu, ko ima dete koje ide u školu ili poznaje nekoga ko ide u školu, kažnjavaju individualizam, obeshrabruju kreativnost i nagrađuju samo isključivo štrebanje napamet i puku reprodukciju onoga što su deca prethodnog dana čula na času od nastavnika.

Svi znate kako danas izgleda telefon, a na slikama ste videli kako je telefon izgledao pre više od sto godina. Znamo kako izgleda automobil danas, kako su izgledala zaprežna kola pre 150 godina. Mnogo velika razlika. Jedina stvar koja je ista u našim životima kao pre 150 godina su učionice.

Učionice nam izgledaju kao pre 100 godina, škole nam izgledaju kao pre 100 godina, nastava nam izgleda kao pre 100 godina, a vi ovim zakonom ne donosite i ne nudite ništa novo. Ali ipak, stalno pričamo kako mi u školama pripremamo decu za budućnost, pa pre će biti da ih pripremamo za prošlost nego za budućnost. Kao u onim fabrikama sa početka veka, deca sede u savršeno ravnim redovima, sede tamo sedam, osam sati u školi, moraju da dignu ruku kada nešto hoće da kažu, imaju kratku pauzu nešto da pojedu, postoji neko tamo ko im govori šta o čemu da misle i kao da to sve još nije dosta, još ih teramo da se među sobom takmiče da bi dobili tu čarobnu peticu koja je u školi, apsolutno jedino merilo po kojih neko ih vrednuje kao ljudska bića. Možda je pre 100 godina i bilo potrebno da škola tako izgleda.

Danas se svet promenio, danas nam trebaju drugačiji ljudi, danas nam trebaju kreativni ljudi, inovativni ljudi, komunikativni ljudi koji sarađuju među sobom, koji se ne takmiče među sobom, trebaju nam ljudi koji su kritički nastrojeni, koji su nezavisni i treba nam škola koja će takve ljude da stvori.

Mislim da svako ko ima dvoje dece od kolega, verovatno mnoge kolege ovde imaju i više od dvoje dece, znaju da ne postoje dva ista deteta, da ne postoje dva ista čoveka. U medicini svakom pacijentu se pristupa posebno, pa ipak, samo u školama imamo situaciju da nastavnik stoji spram tridesetoro dece, od kojih svako dete ima različite potrebe, različita interesovanja, različite talente, različite sposobnosti, različita znanja, različite životne situacije, različite životne snove i svakom od te dece pristupa identično, priča im istu stvar na isti način i od njih očekuje isti rezultat. To je ono što ubija individualnost kod naše dece.

Da vidimo na koji način naš obrazovni sistem tretira nastavnike. Učitelji, nastavnici i profesori, duboko sam uverena, imaju najvažniji zadatak i najvažniju ulogu u društvu. Ova država ih tera da obrazuju, vaspitaju i uče decu za pare za koje ih bebi siterka ne bi čuvala gospodine Šarčeviću.

Kada pogledamo kolika je plata recimo bankara, pri tom ne sporim da plata bankara treba da bude veća od nastavnika, tako je svuda u svetu, da pogledamo kako smo mi došli do toga da dopustimo da plata onoga ko se brine o našem novcu bude deset puta veća nego plata onoga ko se brine o našoj deci. Kakvu mi poruku šaljemo i šta mi od društva pravimo? Pri tom, odmah da kažem, nastavnici nisu problem našeg obrazovnog sistema, oni sami rade u sistemu koji ih sputava, u kom nemaju mnogo mogućnosti da sami unesu promene i oni se bore protiv prevaziđenih nastavnih planova i programa, protiv loših uslova u školi, protiv malih plata, protiv obimnih, zastarelih i veoma često netačnih udžbenika.

Jedino što mi sebe treba da pitamo kada donosimo svaki ovakav zakon jeste da li je previše da tražimo lični pristup svakom učeniku? Ako možemo da imamo personalizovane stranice na društvenim mrežama, ako možemo danas čak da naručimo automobile koji će biti napravljeni prema ličnim potrebama onih koji će automobile da kupe, zašto ne možemo da tražimo od škole da svakom detetu pristupi onako da to dete u toj školi nauči kako da bude čovek, a ne da se stalno oseća kao ona riba koju teraju da se penje uz drvo.

Iako naša deca čine 20% naše populacije, ona čine 100% naše budućnosti i zato je svaki ovaj zakon za mene ključni zakon i svaka ova rasprava je jedna od ključnih rasprava koje vodimo u ovoj Skupštini. To su problemi u našem obrazovanju i ne samo u našem, nego i u mnogo razvijenijim zemljama, ali ga vidimo kako mi odgovaramo na njih, obzirom na to da me u ovoj situaciji samo naša zemlja interesuje.

Vi ste do sada imali nekoliko reformi. Nazovimo ih reforme, pošto su to bile sve samo ne reforme. Prva i najsvežija – uniforme. Čini mi se da su vaše reči tada bile da će uniforme poništiti socijalne razlike među decom. Čak iako stavimo na stranu da način odevanja nije jedini očigledan način da se pokaže socijalna razlika među decom, ta vaša izjava ima malo rupa.

Naravno, jasno je da najbitniji aspekt socijalnih razlika među našom decom nije u načinu na koji se deca oblače, nego u njihovim životnim izgledima. Ta razlika se svakog dana povećava. Siromašna deca u našem društvu svakog dana imaju sve manje i manje šanse da uspeju i to nikakve uniforme među njima neće sprečiti i nikakve uniforme te razlike među njima neće izbrisati.

To nas dovodi do krune vaših najavljenih reformi dualnog obrazovanja koje će tu razliku koja među tom decom postoji, ne produbiti, nego zacementirati najranijem njihovom uzrastu, jer će već u vrlo ranom uzrastu ta deca biti podeljena na onu decu koja mogu da nastave školovanje, koja imaju izgleda da se obrazuju i nešto urade u životu i onu decu koja će rmbačiti za vreme školovanja u nekakvim fabrikama za nikakvu ili vrlo malu platu, a nakon školovanja će čak i te poslove izgubiti zato što radna mesta za koja se oni školuju ne postoje.

Vaša velika reforma smanjenja plata prosvetarima, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je u okviru mera štednji smanjila plate prosvetnim radnicima, sva ona pompezno najavljivana povećanja nisu bila dovoljna čak ni da dovedu plate na nivo na kom su bile pre smanjenja, a kamoli da ih nešto povećaju. Sada, kada se govori o povećanju, premijerka koja prvi put ne izbegava da govori o tome, govori o tome kako nije pošteno da se plate povećaju i onim nastavnicima koji sede na času i čitaju novine i onim nastavnicima koji vredno rade svoj posao. Slažem se, takve rezerve nije bilo gospodine Šarčeviću kada ste smanjivali plate prosvetarima, tada su svima smanjivane plate prosvetarima, jer su tada smanjene i onima koji čitaju novine i onima koji vredno rade.

Zatvaranje škola, otpuštanje nastavnika, velika je reforma zatvoriti školu u koju ide malo đaka. Izbegavate da odgovorite na to pitanje, a mnogi su već ostali bez posla, mnogi strahuju da će ostati bez posla. Mislim da tim ljudima koji obrazuju našu decu dugujete da kažete ko će biti otpušten, po kojim kriterijumima, kada i šta mogu da rade.

Naravno, meni omiljen, vaše skandalozno ponašanje prilikom onog eksperimenta sa odeljenjima za talentovane informatičare, kada ste vi gospodine Šarčeviću tako lakonski za netalentovanu proglasili onu decu koja nisu dobro uradila test koji ste smislili tri meseca pre toga. Tu se vaš pravednički gnev nije završio, pa ste još rekli sledeće – decu koja se sada upisuju u srednje škole i fakultete roditelji su trebali pre četiri godine da pritegnu da uče, a ne da im prave prolaz u životu preko veze. Da, tako ste rekli, da ih pritegnu da uče.

Vi gospodine Šarčeviću živite u zemlji u kojoj je bivši predsednik republike preko veze završio fakultet i stekao diplomu i ni reč niste imali o tome da kažete, nego se sada kuražite pred decom, direktorima, nastavnicima i roditeljima. Sedite u Vladi sa osobom koja je krivotvorila svoju doktorsku tezu i ni reč niste imali o tome da kažete, nego se vaš gnev baš srušio na decu, na nastavnike, na direktore i na roditelje.

Istakli ste se u mnogim još nekim aktivnostima, najavljivali ste nekakvu naplatu roditeljima za neopravdane časove, za decu koja se loše ponašaju itd. sva sreća, niste uspeli i sva sreća niste stavili to u nove zakone.

Međutim, jednu stvar u ovim novim zakonima ste uspeli da uradite. Uspeli ste da objedinite sve ljude koji se bave obrazovanjem u ovoj zemlji, koji razmišljaju o obrazovanju, koji pišu o obrazovanju i svi su, gospodine Šarčeviću, protiv ovih vaših zakona. LJudi koji su pisali strategiju razvoja obrazovanja do 2020. godine, ljudi iz nevladinih organizacija, ljudi iz Agencije za borbu protiv korupcije, koja nam je poslala more prigovora na ove vaše zakone, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Matični odbor Srpske akademije nauka i umetnosti, svi se protive ovome što ste vi u ovim zakonima napisali, ali valjda vi znate najbolje, samo vama odgovara to što piše, pa valjda ćete i moći to da primenjujete.

Nudite nam koncepciju koja je u potpunoj suprotnosti sa modernim tekovinama obrazovanja 21. veka. Vi nama 2017. godine, nudite koncept obrazovanja sa početka 20. veka, i još govorite kako se radi o nekakvim sistemskim promenama i kako će naše obrazovanje sada da procveta.

Ovo su, gospodine Šarčeviću zakoni o kontroli obrazovanja, a ne o njegovom kvalitetu ili unapređenju. U celom zakonu vrlo retko se spominju oni kojima je obrazovanje namenjeno, oni koji uče, a vaša opsednutost kontrolom sistema obrazovanja može da vodi samo do unazađivanja njegovog kvaliteta koja, plašim se, ni sada nije na zavidnom nivou.

Kao što su već mnogi govornici rekli svu vlast grabite sebi. Lično ćete postavljati, razrešavati direktore, to ste već i počeli da radite i dok vam ta nadležnost nije pripadala. Vi kažete – biće konkurs. Sada vas pitam, gospodine Šarčeviću, evo, recimo u Perlezu, odakle je moj otac, pet osoba ispunjava uslove koji su se prijavili na konkurs, ispunjava uslove za direktora škole. Kako ćete vi znati od tih pet osoba koga da izaberete? Tako, pretpostavljam, što ćete pitati lokalnu vlast, ili ćete pitati nekog iz mesnog ili opštinskog odbora svoje stranke. Dakle, umesto školskih odbora sada će direktore postavljati mesni odbori iz SNS. Osim direktora, vi želite da postavljate i Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Donosite odluke o nastavnim planovima i programima, odobravate i birate udžbenike, formirate Nacionalno telo za akreditaciju, kontrolu kvaliteta, itd.

Apsurdan je i redosled poteza koji unosite. Vi pričate o koncepciji velike mature, koncepcija gimnazije vam je tek u pripremi. Nema ni jedne inovacije, niti podsticaja o obrazovnim institucijama, nastavnicima da na njima rade. Nema nijedne ozbiljne mere za profesionalizaciju profesije nastavnika. Način na koji ćete vrednovati škole, o tome ćemo pričati kada budu na redu amandmani, je napušten, gospodine Šarčeviću, u modernom svetu pre više decenija. Pre više decenija su ljudi i zemlje sa obrazovanjem mnogo kvalitetnijim od našeg, napustile to što vi nama danas 2017. godine nudite.

Kada je u pitanju visoko obrazovanje studenti će i dalje plaćati, plaćati, plaćati, neće imati pojma šta dobijaju za skupe pare koje njihovi roditelji teškom mukom obezbeđuju. Uvodite asistente sa doktoratom, čime ćete rasterati iz Srbije one koji treba da vode nauku u Srbiji.

Sada se postavlja pitanje, zbog čega vi donosite ovakve zakone, zbog čega vi sve ovo nama predlažete?

Meni se čini da odgovor za to leži u onome što nam je premijerka Ana Brnabić ovde rekla kada je davala ekspoze, kada nam je govorila da je problem našeg obrazovanja u tome što mladi ljudi koji završe školovanje nisu spremni za tržište rada. Ona je to potkrepila podatkom da obrazovanje ne odgovara na potrebe privrede svedoči činjenica da 18,5% diplomaca čeka na posao između dve i četiri godine. Doduše, nama Ana Brnabić nije rekla koliko to hiljada ili desetine hiljada poslova, gde poslova, kakvih poslova, kojih poslova čeka te mlade ljude na koje oni ne mogu da se zaposle, samo zbog toga što ne znaju dovoljno. Ali, mi iz rečenog možemo da shvatimo da je za nezaposlenost Srbije krivo obrazovanje, a ne loša politika, pa će sada ta politika koja je dobra da popravi obrazovanje koje je loše.

Međutim, Ana Brnabić ne smatra da je obrazovanje loše zbog duplih moralnih standarda koje promoviše, nije loše zbog zastarelih i prevaziđenih programa, nije loše zbog prevaziđenog pristupa deci, ono nije loše zbog ponižavajućeg tretmana nastavnika, zbog preterane nerazumne birokratije. Ne, po ministarki, obrazovanje je loše zbog toga što ne priprema decu i mlade ljude za tržište rada.

Činjenica koja je poznata svakome ko ima dete koje ide u školu i svakome ko je u bilo koje vreme svog života proveo u školi, jeste da obrazovanje u Srbiji nije ono što bi trebalo da bude prema željama odgovornih roditelja i hrabrih, poštenih nastavnika. Ono đake, ovakvo kakvo je obeshrabruje, zbunjuje, laže, vara, iscrpljuje, zastrašuje i traumatizuje. Tako to radi zato što je zapušteno, arhaično, dvolično, birokratizovano.

Nije problem, gospodine Šarčeviću, što iz njega ne izlaze gotovi radnici, problem je što iz njega ne izlaze gotovi ljudi i to je osnovni problem našeg obrazovanja. Politici Aleksandra Vučića gotovi ljudi, a to znači intelektualno hrabri, pošteni, samostalni, kritični, slobodni i samosvesni, očigledno i ne trebaju.
Zahvaljujem.

Gospodine Šarčeviću, očekivala sam da mi malo na ozbiljnijem nivou razgovaramo, osim toga - šta ste vi, a šta smo mi. Ali, ako hoćete već da pričamo o tome šta smo mi, šta ste vi i tako, evo, ja ću reći da su u vreme vlasti Demokratske stranke plate nastavnika bile 500 evra, a danas su 370 evra. Ako je 370 evra više od 500 evra, pa su tada bile niže nego sada, onda imate neku čudnu računicu. Možda treba ponovo i vi da idete malo u školu.

Nije loše insistirati, gospodine Šarčeviću, na učenju i radu. Loše je kada sedite u ekipi u kojoj sedite, da se poslužim izrazima Aleksandra Vučića, da solite pamet deci, roditeljima, nastavnicima i direktorima kako ne može preko veze, a sedite sa ljudima u Vladi sa kojima sedite, radite sa ljudima sa kojima sedite i politički ste se uortačili sa ljudima sa kojima ste se uortačili. Kažete – ne može da radi ko šta hoće. Očigledno vam je zamisao da svi rade kako vi hoćete.

Ja sam u nekim amandmanima zaista napisala u obrazloženju, a reći ću vam i sada, gospodine Šarčeviću, da ste sam Dositej Obradović puno bi vam bilo nadležnosti koje ste sebi dodelili ovim zakonom. Nemojte se ljutiti, iako ste za sebe rekli da ste čovek velikih ličnih kapaciteta, ipak niste dostigli taj nivo.

Drago mi je što cenite nastavnike. Ja nikada u životu nisam bila među onima i uvek se svađam sa svima koji govore da nastavnici ne rade, imaju tri meseca raspusta, rade tri sata dnevno itd. Kažete da je njihov posao kao rudarski, a pretpostavljam da onda zato smatrate da je u redu i da im plate budu kao rudarske ili malo nešto niže od njih?
Potpredsedniče, uvažene koleginice i kolege i ministre sa saradnicima dakle, vi nas, ne vi lično, mada i vi lično, i Vlada, i SNS, i svi mediji koji služe već dobro poznatoj svrsi promocije svega onoga što Vlada radi, nas i građane ubeđujete da ovim zakonom se sprečava prodaja poljoprivredne zemlje i poljoprivrednog zemljišta strancima.

Premijerka obećala to ovde dok je davala ekspoze, poslanici aplaudirali, narod se veseli, paori verovatno odahnuli misleći da će to biti njihov spas od stranih kompanija koje dolaze i u bescenje dobijaju najbolje poljoprivredno zemljište, i to bi sve bilo super da je tako. Ali, vi to ne radite.

Kome vi zabranjujte ovim zakonom da kupuje poljoprivredno zemljište? Vi zabranjujete nekakvom pretpostavljenom, zamišljenom poljoprivredniku iz Nemačke, nazovimo ga Hans, upravu ste ministre, dakle, poljoprivredniku Hansu koji se bavi poljoprivredom u Nemačkoj, kom sada ovaj zakon postavlja nemoguće uslove da on dođe i bavi se poljoprivredom u Srbiji. Kako da vam kažem, gospodine ministre, nije lud da dođe da se bavi poljoprivredom u Srbiji taj koji se za privatne potrebe bavi poljoprivredom u Nemačkoj, zato što tamo ima uređenu agrarnu politiku, a ovde mu se smanjuju subvencije svake godine. Ovde ga nečiji brat maltretira, treba da vodi računa o tome da li će moći da dođe do zemljišta do kog hoće. Gleda se u nebo kao pre 500 godina da vidimo hoće biti sušna godina ili će biti kišna godina, pa nam od toga zavisi, ne samo njegov prinos, nego i čitav BDP itd.

Ovde je donet zakon kojim se 30% zemljišta u svakoj opštini može dodeliti poslovnom partneru SNS po slobodnom izboru predsednika opštine i Vlade Republike Srbije. Dakle, on nije lud da dolazi da se bavi poljoprivredom u Srbiji, a vi upravo njemu sprečavate da dođe da kupi zemlju u Srbiji, i to do dva hektara. Dakle, vi sprečavate da dođe onog ko i ne želi da dođe. Istovremeno, dok ovom Hansu branimo da kupi dva hektara zemlje u Srbiji, vi dodeljujete hiljade hektara isto tako strancima, samo što su sada u pitanju pravna lica, kojima ovaj zakon i dalje ne brani da registruju firme u Srbiji, da kupe firme u Srbiji i na taj način prečicom dođu do najboljeg poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji.

Da pogledamo kako te vaše velike investicije, vaših prijatelja stranaca, koje ovaj zakon ne samo da ne brani, nego ih i podstiče da dolaze u Srbiju, izgledaju. „Tenis“ koji vi iz nepoznatih razloga akcentujete kao „teniz“ kao da se radi o nekakvoj francuskoj firmi ili ne znam o čemu se radi, najavljena investicija prema čvrstom obećanju Aleksandra Vučića, 200 miliona evra, pola miliona svinja, osam hiljada radnih mesta. Pomalo je neobično, imajući u vidu da „Tenis“ u svim svojim fabrikama u Nemačkoj, Danskoj nema toliko radnika koliko je Vučić najavio da će zaposliti u Srbiji. Inače, čisto da naši građani znaju, očekujući ta radna mesta, radi se o kompaniji koja je jednaka koliko i po proizvodnji mesa, poznata i po izrabljivačkim uslovima rada ljudi koji rade u toj kompaniji zbog čega je nekoliko puta plaćala kazne u Nemačkoj, gde inače posluje, pa je tako Pokrajinsko ministarstvo rada Severne Rajne – Vestfalije platila kaznu zbog iscrpljujućeg radnog vremena, mutnih ugovora sa stranim radnicima i loše zdravstvene zaštite zaposlenih.

Mediji kada pišu o „Tenisu“ uglavnom pišu o plaćenim robovima iz istočne Evrope koje „Tenis“ nastanjuje u neuslovne kolektivne smeštaje, a inače kompanija je platila ogromne kazne zbog toga što se ispostavilo da je radnike snimala čak i dok su u toaletu i pod tušem, itd. Toj kompaniji, velikom investitoru iz Nemačke, videćemo šta će biti od te investicije, ste vi dodelili 2,5 hiljade hektara u Zrenjaninu. Stručnjaci procenjuju da za ovoliku investiciju, koliku je Vučić najavio, je potrebno da oni imaju oko 20.000 hektara, što bi ih svrstalo, što bi gospodina Klemensa Tenisa, vlasnika ove porodične firme, svrstalo u red tri najveća zemljoposednika u Srbiji.

Dakle, vi branite nekakvo paoru iz Nemačke da dođe i da kupi dva hektara u Srbiji, postavljajući pred njega nemoguće uslove, a svom poslovnom partneru Klemensu Tenisu dodeljujete toliko zemlje da će on biti treći zemljoposednik u Vojvodini po veličini.

Potrebno je zaista uraditi analizu tih vaših velikih investicija. Potrebno je osvrnuti se na to šta dolazi. Naravno, arapske investicije „Al Ravafed“ itd. Nemamo zaista vremena da pričamo o tome. Sve ste nam rekli juče, samo niste rekli da li je istina ono što se piše u medijima o toj firmi. Malo ste sa suzama u očima govorili, dosta emotivno je to bilo kada ste o „Al Ravafedu“ govorili. Dakle, zajednička firma je nestala, ne zna se gde se nalazi, novinari ne mogu da dođu do nje. Jako puno zemlje obrađuju u Vojvodini. Paori kažu da trećina stoji zaparloženo, da nije obrađena itd. Ja nemam vremena o tome da govorim.

Ako ne znate šta da radite sa zemljom, pitajte poljoprivrednike, nemojte stalno stavljati neke svoje poslovne partnere ispred njih, ispred njihovih interesa. Oni sigurno znaju bolje od vas.
Hvala potpredsedniče.

Nije problem suše i navodnjavanja od juče, ali vi ste uzeli kredit od 200 miliona evra od Vlade Abu Dabija za navodnjavanje, 100, pa onda u nekoliko faza, to su se Dinkić i Vučić malo zaneli u najavama, pa je verovatno tu negde računica izgubljena. Interesuje me koliko je od tog kredita povučeno, kada je povučeno, da li je sve što je planirano urađeno? Zaista je malo licemerno da mi pričamo o poljoprivredi kao o nekoj našoj razvojnoj šansi, a da ljudi nemaju pojma koliki je prinos, da zaista samo fali da neke dodele sada tu idu, da igraju, da prizivaju kišu, da im ne bi suša uništila useve, a ovamo nam poljoprivreda velika razvojna šansa.

Da li mislite, gospodine Nedimoviću, da našeg paora više ugrožava „Tenis“ ili bilo koja druga velika kompanija, ne mora da je strana ili domaća, ili da više ugrožava ovaj Hans, kome ste vi sada zabranili da dođe i da kupi dva hektara zato što su uslovi koji su postavljeni pred njega nemogući. To ne može da ispuni niko, osim onih koji imaju dvojno državljanstvo. To je još jedno političko pitanje koje zaista mislim da ne treba da otvaramo, a vi verovatno o čemu se radi.

Šta ste vi uradili da tog našeg poljoprivrednika zaštite od „Tenisa“ i od „Al Ravafeda“ i od svih drugih, i stranih i domaćih, Kostića, Miškovića itd, Jerkovića, ne znam ko su, Matijevići i drugi u igri, zato što svaki ovaj zakon koji donosite štiti poljoprivrednika od tog Hansa koji bi došao i kupio dva hektara i bavio se poljoprivredom u Srbiji, a ne u Nemačkoj, a ne od ovih koje vi dovodite i dajete im zemlju.
Gospodinu ministru samo što se tiče kredita.

Dakle, 2014. godine je sklopljen posao sa kreditom, mi smo to ovde ratifikovali, potpisan je ugovor za 100 miliona evra. Godine 2017. vi nam kažete da je povučeno 16 miliona evra, to je svega dva meseca, tri meseca pre nego što taj ugovor ističe, i kažete da ne znate čija je odgovornost, ne interesuje vas zbog kojih razloga. Pa, mora da vas interesuje, jer sedite u istoj Vladi koja je povukla kredit od 100 miliona evra i tri meseca ili dva meseca pred istek roka povukla 16 miliona evra. Ako ne interesuje vas, ja verujem da interesuje nekakve tamo poljoprivrednike koji su pretrpeli nekakvu štetu zbog toga što kredit nije realizovan. Već dve godine je onda prošlo, ili tri, u kojima vi taj kredit niste realizovali, a koji je počeo da se realizuje tek kad ste vi došli. Tim gore, onda treba da vas interesuje šta je Goran Knežević radio sa tim kreditom, šta je radila naša koleginica Snežana Bogosavljević Bošković, šta je radio Aleksandar Vučić, šta je radio Vujović itd. Molim vas, raspitajte se. Ako ne interesuje vas, nekog drugog interesuje čija je odgovornost što smo mi od 100 miliona evra, dva meseca pred istek roka, povukli 16 miliona evra.

Gospodin Orlić kada priča, vidim, gospodine Orliću, vama je tada smetalo, a sada vam ne smeta. Prosto, ne znam s kojim pravom vi bilo kome prebacujete šta je kada ko mislio, s obzirom na to da vidim sve ono što vam je smetalo kod Demokratske stranke, a vi još unapredili, napravili 10 puta gore i sada vam je to super, sada je ta politika koja je tada bila pogubna, samo sada u mnogo izraženijem i mnogo štetnijem, neuporedivo štetnijem obliku, sada je to super.

Gospodine Orliću, Vlada Aleksandra Vučića, većina vaša je donela zakon po kom se trećina zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi daje stranom investitoru. Demokratska stranka s tim nema nikakve veze. Vi predložili, vi doneli, vi realizujete.
Ja sam tražila reč, povreda Poslovnika.
U našem Poslovniku, između ostalog, i ne piše da treba mahati papirima kada se javljate, nego vidite da je neko prijavljen, pa ga pitate po kom osnovu se javio.

Ja bih vam skrenula pažnju na član 103. Poslovnika i pitala bih vas da li se vama čini da je gospodin Martinović svoje izlaganje o povredi Poslovnika prilagodio članu 103, po kom je on trebalo da kaže koji je član Poslovnika povređen, da obrazloži u čemu se sastoji povreda i da to svoje izlaganje smesti u dva minuta, koliko je predviđeno.

Ne znam da li je gospodin Martinović proforme rekao koji je član povređen, čini mi se da nije, ne mogu tvrditi. U svakom slučaju, tu povredu nije obrazložio ni jednom jedinom reči i, kao što su kolege već rekle, govorio je duže od dva minuta.

Dakle, onda bih vas pitala da li vam je poznato, gospodine Marinkviću, da je vaša obaveza da poslanika koji se na takav način ponaša prilikom zloupotrebe prava da vama ukaže na povredu Poslovnika, opomenete, da mu izreknete meru opomene i da oduzmete njegovoj poslaničkoj grupi dva minuta ili vreme koje je koristio zloupotrebljavajući Poslovnik?

Dakle, prvo mi recite da li zante da takve odredbe postoje u Poslovniku, da li smatrate da je trebalo da ih upotrebite, zašto smatrate da ne, ako smatrate da ne, ili da li imate nameru, pošto je predsednica uvela i novi institut da može naknadno da se utvrdi, pa da se izreknu mere opomene i, generalno, da li vam se čini da je gospodin Martinović u svom izlaganju baš vama obrazložio u čemu se sastoji povreda Poslovnika ili vam se čini da je ipak bilo neke zloupotrebe?
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Pitam ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, ko je zadužen za protokole saradnje između centara za socijalni rad i osoba zaduženih u MUP-u za prevenciju nasilja nad ženama? S obzirom na to da je on zadužen, da je njegov posao da koordinira rad službi u svom ministarstvu, dakle, pitam ponovo ko je odgovoran za to što protokoli nisu ispoštovani? I, interesuje me ime i prezime osobe koja je zadužena za to? Dosta je bilo zajedničke odgovornosti. Dosta je bilo toga da se ministri zgražavaju nad tim šta im se dešava i šta ih je zadesilo? NJihov je posao da organizuju ove protokole i moje ponovljeno pitanje ministru Stefanoviću, od koga nećemo mi u DS odustati, jeste – Koje je ime i prezime osobe zadužene za protokole saradnje između centara za socijalni rad i osoba zaduženih za prevenciju nasilja i borbu protiv nasilja nad ženama u MUP-u Republike Srbije?

U prethodnih deset dana dve žene su ubijene samo zbog toga što su žene. Ubijene su u kontrolisanim uslovima. Ubijene su pred onima čiji je posao da ih zaštite i ubijene su na način koji zahteva ličnu odgovornost mnogih u ovoj zemlji. Zbog toga način na koji je ovo počelo da se rešava, da će biti krivično odgovoran jedan ili dva socijalnih radnika, svakako da ne može da zadovolji nikoga.

Opšte je poznato da žrtve nasilja se nalaze u jednom začaranom krugu u kome se naravno nasilnici osećaju veoma sigurno. Jedan od načina da muče te svoje žrtve jeste upravo demonstracija te njihove velike moći, veoma često kroz pozivanje na prijatelje na visokim položajima, na političke, rodbinske, prijateljske, kumovske, poslovne veze sa onima koji se nalaze na pozicijama.

Zbog toga je naredno pitanje koje ću postaviti ministru Stefanoviću verovatno najvažnije pitanje na koje će morati da odgovori u životu. To je pitanje – koje su njegove privatne, lične, poslovne, prijateljske ili političke veze sa porodicom u kojoj je pre dve nedelje jedan bračni partner u centru za socijalni rad ubio majku troje dece?

Na to pitanje ministar Stefanović je dužan da odgovori građanima zbog toga što, pod jedan, nema pravo da ima ni prijateljske, ni poslovne, ni političke, ni privatne veze sa bilo kim ko u centru za socijalni rad ubije svoju bivšu partnerku i majku troje dece.